54 ФАРЗА
Исламски учењаци су од фарзова које сваки муслиман треба да научи, у које треба да верује и којима треба да се покорава одабрали педесет четири: 1. Знати да је Аллах теала један и никада Га не заборавити. (То јест трудити се да се све чини у складу с исламом.)
2. Јести и пити од халала. 3. Узимати абдест.
4. Сваког дана, када наступи време, клањати пет дневних намаза. 5. Узети гусул после хајза, нифаса и џунуба.
6. Веровати да је Аллах теала јемац за нафаку човека. 7. Носити чисту одећу стечену на халал начин. 8. Радити ослањајући се на Хакка (с тевеккулом). 9. Бити задовољан оним што се има.
10. Захваљивати Аллаху теала на Његовим благодатима (користити Његове благодати онамо где је наређено). 11. Бити задовољан казом и кадером.
12. Стрпљиво подносити невоље (не бунити се). 13. Чинити тевбу за грехе.
14. Чинити ибадет с ихласом. 15. Сматрати непријатеље ислама непријатељима.
16. Знати да је Кур’ан-и керим један од четири доказа.
17. Припремати се за смрт, то јест трудити се да се умре с иманом, извршавајући фарзове и клонећи се харама.
18. Волети оно што Аллах теала воли, не волети оно што Он не воли и клонити га се. (То се назива „хубб-и филлах ве бугд-и филлах“.) 19. Чинити добро родитељима. 20. Да они који су у стању, колико могу, раде на ширењу верских наредби.
21. Посећивати праведне рођаке који су махрем. 22. Не изневерити аманет.
23. Клонити се харама увек се бојећи Аллаха.
24. Покоравати се Аллаху и Његовом Ресулу. (То јест све чинити у складу с исламом.)
25. Бежати од греха и бавити се ибадетом. 26. Не супротстављати се владару (улул-емру, законима) и покоравати се муслиманским старешинама. 27. Посматрати свет и из њега узимати поуку.
28. Размишљати о постојању Аллаха теала. 29. Чувати језик од харам и непристојних речи.
30. Чистити срце од бескорисних ствари овога света и од штетних жеља. 31. Никоме се не ругати. 32. Не гледати у харам. 33. Увек бити веран својој речи. 34. Чувати уши од непристојних речи и од свирке. 35. Учити фарзове и хараме. 36. Исправно користити ваге и мере.
37. Не осећати се сигурним од казне Аллаха теала, него Га се увек бојати. 38. Не губити наду у милост Аллаха теала. 39. Давати зекат сиромашним муслиманима и помагати им. 40. Не следити харам прохтеве нефса.
41. Нахранити гладнога ради Аллаховог задовољства.
42. Радити да би се стекла довољна нафака (храна, одећа и кућа).
43. Давати зекат на иметак и ушур на род. 44. Не имати односе са супругом док је у хајзу или нифасу.
45. Чистити срце од греха.
46. Клонити се охолости. 47. Чувати иметак сирочета.
48. Држати се далеко од ситуација и поступака с младићима који могу изазвати страст.
49. Не пропуштати дневне намазе тако да остану за каза. 50. Не чинити ширк.
51. Клонити се блуда. 52. Не пити алкохолна пића.
53. Не заклињати се без потребе.
54. Не узимати туђи иметак неправедно, зулумом, то јест на начин који шеријат не дозвољава. Бојати се права људи. (Најважније право људи и оно за које је казна највећа јесте не чинити емр-и маруф својој родбини и онима који су под својом влашћу и не учити их верском знању. Такво је и то што следбеник бид’ата мења веровање ехли-суннета и квари веру и иман.)
„Ако неко почини грех, па се потом покаје, то кајање је искупљење за његов грех“ Хадис-и шериф
О срце, чему ово рухо, ова граја и раскош,
Кад ти је за плећа доста једна асура и један огртач?
Иако су моји греси и непослушност прешли сваку меру, о Сервере,
Ти си рудник шефаата – дођох ти, у самилост се надајући.
Овај Мухибби се каје, прими му тевбу,
Од шејтанске смутње сачувај га, Господару наш!
Kanûnî Sultân Süleymân (Muhibbî)