ВЕРСКЕ ДУЖНОСТИ ПРЕМА УМРЛОМЕ

Шта треба чинити када се појаве знаци смрти

Знаци да се смрт приближава јесу да стопала омлитаве и испруже се, да се нос искриви и да се слепоочнице улегну. Таквог болесника полажу на десни бок и лице му окрећу према кибли. Тако га положити јесте суннет. Дозвољено је и положити га на леђа, стопалима према кибли. Тако се данас чини. Али под главу треба ставити нешто. Тако ће му лице бити окренуто кибли. Ако је то тешко, дозвољено је положити га и како је лакше. Када се учи телкин келиме-и тевхида, добро је изговорити и „Мухаммедун Ресулуллах“. Знаци смрти јесу укоченост, хлађење и појава мириса. Када се смрт утврди и пре тих знакова [када се по томе што се огледало принесено устима не замагли зна да је дах престао, а по пулсу да је срце стало], суннет је затворити умрломе очи и подвезати браду.

Шта треба чинити после смрти

Суннет је затворити очи и подвезати браду. Брада се подвеже широким платном преко темена. Суннет је при затварању очију рећи „Бисмиллахи ве ала миллети Ресулиллах“ и проучити дову која се тада учи. Суннет је, пре него што се тело охлади, савијати и исправљати прсте на рукама, лактове и колена и оставити руке и ноге испружене. Тако га је лакше окупати и умотати у ћефине. Пре него што се охлади, свуче му се одећа, а тело се покрије широким, лаганим чаршафом. Један крај чаршафа подвуче се под главу, а други под стопала. На стомак, преко чаршафа или испод њега, стави се нешто [нож или неки други гвоздени предмет], да се не би надуо. Добро је да буде теже од сто грама. Купање, умотавање у ћефине, клањање џеназа-намаза и укопавање јесу фарз-и кифаје. То јест, када то учини онолико људи колико је потребно, другима није фарз. Дозвољено је и да купа дете. Када нема жена, мушкарац не може купати жену. Али, док је умрла покривена од главе до пете, њен рођак, а ако нема рођака, неко други, обмота руку платном, увуче је под покривач и учини јој тејеммум. Јер је аврет мртвога као аврет живога. И додиривати место у које је харам гледати јесте харам. Најбоље је да се дете поучи, па да оно окупа. У ханефијском мезхебу муж не може купати своју жену нити је додиривати. Јер кад жена умре, никах се одмах прекида. Дозвољено му је да је гледа. По друга три мезхеба дозвољено је да муж купа своју жену. Да жена купа свог мужа дозвољено је и у ханефијском мезхебу. Јер после мужевљеве смрти никах траје док не истекне иддет [четири месеца и десет дана]. Мушкарац не може купати жену, нити жена мушкарца. Обмота руку платном и учини тејеммум. Мушкарац који чини тејеммум не сме гледати руке стране жене. Ако јој је рођак, не мора ни да обмота руку платном. Јер је дозвољено гледати и додиривати руке и лице рођаке која је махрем. Ако се од човека нађе само глава или половина тела, не купа се и не клања му се намаз. Тако се и укопа. Ако се нађе више од половине тела, чак и без главе, или половина тела заједно са главом, купа се и клања му се намаз. Мустехаб је да онај ко ће купати мртвога пре тога узме гусул. Мекрух је да купа џунуп или жена у хајзу. Вода којом је окупан мртвац постаје употребљена вода (маи мустамел). Она је неџасет, нечиста. Зато не сме да прска по онима који купају, а они треба да опашу пештемаљ. Мртвац је после купања чист. На место где се купа не улази нико осим онога ко купа и његовог помоћника. Они који купају треба да буду поуздани људи. Они причају о знацима среће које виде на мртвом, а о знацима несреће не причају. Не откривају мане мртвога. Старатељ (вели) умрлог може да уђе. Ресулуллаха (саллаллаху алејхи ве селлем) купали су Аббасов син Фадл и Алија (радијаллаху анхума). Усама (радијаллаху анху) је полевао воду. Аббас (радијаллаху анху) је улазио и излазио. Оно што мучи живога мучи и мртвога. Зато се не купа веома хладном ни веома врелом водом. [Да не би почео да се распада, не ставља се ни у хладњачу. Да не би почео да се распада, треба га брзо укопати и не задржавати га чекајући људе који ће доћи издалека.] Није дозвољено купати га Земзем-водом.

„Умрите пре него што умрете. Обрачунајте се сами са собом пре него што будете позвани на обрачун!“ Хадис-и шериф

Купање умрлога

Око серира, то јест тенешира, најпре се запали бехур и три пута се обнесе около, па се окади. Може и пет пута. Бехур је једна биљка. Помешају је са струготинама агара (уд, дрво Aquilaria) и смолом стиракса, ставе у ватру у некој посуди и тенешир држе изнад дима који се диже. Серир треба да буде висок до пупка и мало нагнут. Припреми се вода кувана с лишћем дрвета сидр или са сапуњачом, па остављена да млакне, или вода у коју је стављена бела мирисна материја која се зове кафур (камфор). Вода не треба да буде превише врела, а треба да буде слана. Свежа и слана вода успорава распадање. Суннет је донети нијет при купању умрлога. Ако га окупају без нијета, иако постаје чист, фарз не спада. Покривеног умрлог положе на окађени серир, на леђа или онако како је лакше. Купају га тако да је оно између пупка и колена покривено. Јер је аврет жене пред женама као аврет мушкарца пред мушкарцима. Суннет је положити га на серир окренутог кибли. Умрломе се, чак и ако је дете, најпре узме абдест. Али му се у уста и нос не даје вода, него се очисте платном. Ако му вода уђе у уста, то ће проузроковати брже распадање. Најпре му се опере лице. Затим му се оперу руке, потом му се учини месх по глави, ушима и потиљку и оперу му се стопала. Глава и брада оперу му се хатмијом или сапуном. Затим се окрене на леви бок и десни бок се окупа полевајући га водом. Воду треба пустити да тече до места која додирују даску тенешира. Тако се купа полевајући га водом три пута. Затим се на исти начин положи на десни бок и леви бок се окупа полевајући га водом три пута, од рамена до стопала. Затим се посади и лагано му се притисне стомак. Ако нешто изађе, опере се [то јест уклони се полевањем водом]. Затим се положи на леви бок и поново се опере десни бок [то јест полије се водом од рамена до стопала]. Тако је умрли, у складу са суннетом, окупан три пута. Ако после купања изађе нешто што квари абдест, не купа се поново и не узима му се поново абдест. Ако му опадне коса, ставља се у ћефине. Суннет је закопати и нокте, косу и зубе живога. После купања обрише се платном на тенеширу. Међу косу и браду стави му се мешавина мирисних ствари која се зове ханут или камфор. Мекрух је стављати шафран. На удове којима је чинио сеџду [чело, нос, колена, прсте руку и ногу] стави се памук посут камфором. Дозвољено је ставити памук у уста, нос, ушне отворе и на очи. И утопљеник се купа три пута или се, с нијетом купања, три пута покрене у води. Купа се и умрли који је покисао на киши.

„Мртви у кабуру је као човек који се дави у мору: непрестано чека дову која ће му доћи од оца, мајке, браће и пријатеља“ Хадис-и шериф

Умотавање мушкарца у ћефине

Суннет је да ћефини мушкарца буду од три дела. У Истанбулу је обичај да се за ћефине купи седам метара батиста за мушкарце, а осам метара за жене. Ширина је 130–140 центиметара. 1. Изар: од главе до пете. Широк је више од једног метра. 2. Камис [дуга кошуља попут хаљине]: његова дужина је двоструко већа од дужине од рамена до стопала. Тај део се преклопи на средини и на прегибу се право засече толико да прође глава. Рукави и скутови се не секу. 3. Лифафа: толико је дуга да прелази и преко главе и преко стопала, а шира је. Крајеви се изнад главе и испод стопала скупе и вежу платном. Хазрети имам Раббани каже да је бид’ат да ћефини имају више од три дела. Добро је сваки део ћефина посебно окадити пре него што се стави у табут. Корисно је направити ћефине од доњег рубља и одеће салиха и евлија или их ставити у ћефине, на лице и груди умрлог. У табут се најпре простре лифафа. Затим се преко ње простре изар. И камис се стави у табут. Затим се три или пет пута око табута обнесе бехур. Ханут се поспе по сва три дела ћефина. Пошто се умрли обрише, камис се узме из табута, навуче му се преко главе и једна половина спусти се спреда, а друга позади, до стопала. Умрли се уз бесмелу положи у табут, на изар. Најпре се лева страна изара, а затим десна преклопи преко умрлог. Тако се преклопи и лифафа. То јест, десни крајеви се преклопе преко левих.

Умотавање жене у ћефине

Суннет је да ћефини жене буду од пет делова: камис, изар, лифафа, химар и платно за груди. Химар је марама дуга око седамдесет пет центиметара. Крајеви јој падају на лице, не обавија се око главе. Платно за груди иде од рамена до колена. У табут се најпре простре лифафа. Затим се преко ње простре изар. И камис се стави у табут. Платно за груди простре се пре или после изара. Када се женин камис затвори, коса јој се раздели на два дела и с обе стране стави на груди, преко камиса. Преко косе стави се химар, а преко њега се преклопи изар. Пре или после изара обавије се платно за груди. Затим се преклопи лифафа. Крајеви лифафе код главе и стопала и њена средина [то јест у висини стомака] обмотају се и вежу платном. Старији дечак умотава се у ћефине као мушкарац. Старија девојчица умотава се као жена. Мали дечак умотава се у један, а мала девојчица у два дела ћефина. Дете рођено мртво, побачени плод и уд човека [на пример рука] не умотавају се у ћефине, него се умотају у платно и закопају. Табут треба да буде без ексера, од дасака уклопљених једна у другу. После кратке дове и пошто се умрломе опросте права (халалише се), однесе се на мусалу и клања му се намаз.

Посета кабуровима и учење Кур’ан-и керима

На крају књиге „Ширатул-ислам“ каже се да је посета кабуровима суннет. [Треба их посећивати једном недељно, а ако не, бар о бајрамима. Посета у четвртак, петак или суботу већи је севап.] Онај ко посећује узима поуку размишљајући о томе како се мртви распада. Осман (радијаллаху анху), пролазећи поред кабура, много је плакао, тако да би му се брада оквасила. Мртви се такође користи довом која се за њега упути. Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) посећивао је кабурове своје родбине и својих асхаба (радијаллаху теала анхум). После селама и дове седне се леђима окренут кибли, а лицем према кабуру. Трљати руку и лице о кабур и љубити земљу обичај је хришћана. Дозвољено је љубити само земљу с кабура мајке и оца.

У хадис-и шерифима речено је:

„Када неко оде до кабура свог познаника и назове му селам, он га препозна и одговори на његов селам.“ „Ако неко посети кабур верника и каже: ‚Аллахумме инни ес’елуке би-хакки Мухаммедин ве али Мухаммедин ен ла туаззибе хазел-мејјит‘, казна мртвога се уклања.“ „Ономе ко сваког петка посећује кабур својих родитеља или једног од њих биће опроштено.“

Добро је не путовати у далеке земље ради посете кабуровима великих личности, него их посетити када се онамо оде због неког другог посла. Севап је само поћи у посету Посланику (алејхиссалату весселам). Онај ко посећује посланике (алејхимусселам) и евлије (алејхимур-рахме) има користи од њихових мубарек душа. Срце му се чисти онолико колико их воли и колико им је одан. Ако у турбетима има оних који чине грехе, на пример ако долазе и откривене жене, не треба одустати од посете; ако не може да их спречи, треба да то срцем мрзи. Исто тако треба ићи и на џеназу верника на којој има жена и на којој се певају песме и илахије и држе говори. Код кабура или на другом месту треба учити Кур’ан-и керим, његов севап поклонити умрлима и упутити дову за њих. Јер на место где се учи Кур’ан-и керим спушта се милост и берекет. Дова која се ту упути бива примљена.

„Ономе ко сваког петка посећује кабур својих родитеља или једног од њих биће опроштено“ Хадис-и шериф

У књизи „Џилаул-кулуб“ каже се: онај ко дође на гробље каже стојећи: „Есселаму алејкум, ја ехле дарил-кавмил-муминин! Инна иншааллаху ан карибин бикум лахикун.“ Затим, уз бесмелу, проучи једанаест пута суру Ихлас и једанпут Фатиху. Затим треба да проучи дову: „Аллахумме раббел-еџсадил-балијех, вел-изамин-нахиретиллети хареџет минед-дунја ве хије бике муминетун, едхил алејха ревхан мин индике ве селамен минни.“ Кабуру прилази с десне стране мртвога [с кибле кабура] и од стопала. Назове селам. Стојећи, чучећи или седећи, проучи почетак и крај суре Бекара, мубарек суру Јасин, суре Мулк (Тебареке), Текасур, мубарек Ихлас и Фатиху и њихов севап поклони мртвоме. У књизи „Китабул-фикх алел-мезахибил-ербеа“ каже се: „Посећивати кабурове ради узимања поуке од мртвих и размишљања о ахирету суннет је за мушкарце. Посећује се сваки кабур, близу и далеко. Посебно је суннет ићи далеко ради посете салихима и евлијама (рахимехумуллаху теала). Посета мубарек кабуру Ресулуллаха (саллаллаху алејхи ве селлем) један је од највреднијих ибадета. И старијим женама дозвољено је да посећују покривене. При посети није дозвољено чинити таваф око кабура, љубити камен и земљу и тражити од мртвога нешто што он не може учинити.“ Од евлија (рахимехумуллаху теала) тражи се да чине шефаат, да упуте дову за онога ко тражи и да буду узрок (весила) да Аллах теала да.

Тај Сервер је такав роб нашег Господара
Да се у сваком часу опасности нада његовом шефаату.
Он је такав Ресул који људе
Позива да чине ибадет Аллаху – следите га!
Ко тако чини, као да се ухватио за чврсто уже
Које се никад не кида, осећа се сигурним и смиреним.
Аллаху мој, дозволи да и на његову породицу и асхабе,
И на богобојазне који их следе,
Облаци милости вечно капљу,
Да благи и дарежљиви робови Твоју милост стекну.
Господару мој, док год дува поветарац саба,
Док год се гране дрвета бан њишу на ветру,
Док год караван-баша својим слатким напевима
Своје камиле у занос доводи,
Понос васионе, његову породицу и асхабе
И оне који их следе облаком милости обаспи.
Касида-и Бурда

Макам-и Ибрахим Стена на којој је остао мубарек траг стопала Ибрахима алејхисселам; градећи зграду Ка’бе, користио ју је као скелу и камен за пењање, и на њој је, стојећи, обављао дужност позивања људи Аллаху. Муџизом Ибрахима алејхисселам ова стена се, попут лифта, подизала до висине која му је била потребна и спуштала се, помажући да се зграда сагради. Одаја (максура) у којој се налази овај мубарек камен срушена је у време саудијског краља Фејсала, а на њено место постављена је шестоугаона застакљена заштита која и данас стоји, а одозго је потпуно отворена.