ЖИВОТ НА АХИРЕТУ

Живот на ахирету почиње смрћу

Умрети не значи нестати. То је нешто што не уништава постојање. Смрт (мевт) јесте крај везе душе с телом. То је одвајање душе од тела. Смрт је прелазак човека из једног стања у друго. То је пресељење из једне куће у другу. Омер ибн Абдулазиз (рахметуллахи алејх) рекао је: „Ви сте створени само за вечност, за бескрај! Али ви се селите из једне куће у другу!“ Смрт је за верника поклон и благодат. За оне који имају грехе она је невоља (мусибет). За сиромахе је одмор, а за богате мука. Разум је поклон Аллаха теала. Човек не жели смрт. А смрт је боља од фитне. Човек воли живот. А смрт је за њега боља. Салих верник се смрћу ослобађа патње и умора овога света. Одвајање душе верника од тела слично је ослобађању сужња из тамнице. Верник после смрти не жели да се врати на овај свет. Само шехиди желе да се врате на свет како би још једном постали шехиди. Добро овога света је отишло. Остале су његове туге. Зато је смрт поклон сваком муслиману. Човекову веру чува само његов кабур. Прва од почасти које ће бити указане верницима јесте радост при смрти. Верника смирује само сусрет са Аллахом теала. Сваком вернику смрт је боља од живота. И кафирима је смрт корисна.

О смрти муслиманки

Ако жена умре у нифасу (крварењу после порођаја), трудна, од куге (тауна) или од болова у стомаку, или чак и без ичега од тога, али се није показивала страним мушкарцима откривена и муж јој је био задовољан њоме, тој жени у часу смрти долазе мелеци џеннета, стају пред њу у редовима и, указујући јој част и поштовање, назову јој селам и кажу: „О драга робињо Аллаха теала, шехидкињо, дођи, изађи, шта радиш у палати овога света? Аллах теала је задовољан тобом, због ове твоје болести опростио ти је грехе и подарио ти џеннет; дођи, предај свој аманет!“ Та жена, видевши тај степен, пожели да преда душу. Али, погледавши око себе, каже: „Нека опрости онима који су са мном били пријатељи и нека им се смилује, па ћу онда предати.“ Мелеци њену молбу преносе Џенаб-и Хакку. На то долази узвишени говор (хитаб-и иззет): „Тако Ми Моје узвишености, услишио сам све дове Мога роба.“ Мелеци јој донесу радосну вест. Затим мелек смрти долази са сто двадесет мелека милости. Нур њихових лица досеже до Арша, на главама су им круне, на леђима одежде од нура, на ногама златне сандале, а имају и зелена крила.

У рукама су им џеннетски плодови чији је мирис као мошус. Они дођу, назову селам указујући част и поштовање и кажу: „Створитељ света (Халлак-и алем) шаље ти селам, дарује ти џеннет, чини те суседом Свога Хабиба Мухаммеда алејхисселам и саговорницом хазрети Аише.“

Та жена с иманом чује те речи, завеса јој се скида с очију и она види и жене које су имале иман и оне које су, грешне, кажњене, па моли: „Опрости им грехе, Господару мој!“ Од узвишеног Аллаха долази говор: „О Моја робињо! Испунио сам све твоје жеље, предај свој аманет. Жена и кћи Мога Хабиба чекају те.“ Чим чује тај говор, душа јој задрхти, ноге јој се трзају, облива је зној и, док је на самрти, долазе два мелека. У рукама имају батине од ватре. Један стане с њене десне, други с њене леве стране. Дотрчи и шејтан – нека је на њему проклетство – и, говорећи: „Иако нам од овога нема користи, да ипак видим“, узме у руку ледену воду у посуди украшеној драгуљима, дође у том обличју и покаже јој воду. Када мелеци виде тог злога (хабиса), ударе га батинама које држе, разбију му посуду из руке и отерају га. Муслиманка се, видевши то, осмехне. Затим јој хурије дају у посуди украшеној драгуљима пиће Кевсера и она га попије. Од сласти џеннетског пића душа јој поскочи и прилепи се за чашу, а мелек смрти узме њену душу из те чаше. Мелеци, дозивајући једни друге, кажу: „Инна лиллахи ве инна илејхи раџиун.“ Узевши душу, показују јој небеса, однесу је у џеннет, покажу јој њено место тамо и одмах је поново донесу до главе умрле. Када јој свлаче одећу и расплићу косу, душа одмах дође до главе свога тела и каже: „О ти који ме купаш! Држи ме полако, лагано! Јер ми је тело од Азраилових канџи задобило смртну рану, много је пропатило и потресено је.“ Када је ставе на тенешир, душа поново дође и каже: „Не прави воду сувише врелом! Моје тело је веома слабо. Брзо ме ослободите из својих руку, да се смирим.“ Када је окупају и умотају у ћефине, душа мало причека, па поново позове и каже: „Ово је последњи пут да видим овај свет. Да видим своју родбину и род, и нека и они мене виде и нека узму поуку. Јер ће и они ускоро умрети као ја; нека не наричу за мном. Нека ме не забораве, нека ме увек спомињу учећи Кур’ан-и керим. Нека се међу собом не свађају због мога наследства, да не бих трпела казну у кабуру. Нека ме се сећају и петком и о бајрамима.“

Затим, када тело ставе на мусала-камен, душа поново позове: „Останите у миру, о сине мој и кћери моја, мајко моја и оче мој! Нема дана растанка као што је овај. Наш сусрет, за којим чезнемо, остао је за Судњи дан. Збогом вама, о ви који за мном проливате сузе!“

Када јој клањају намаз и подигну је на рамена, она поново позове и каже: „Носите ме полако! Ако вам је намера севап, не мучите ме! Да пред Аллаха теала изађем задовољна вама!“

Када је положе на ивицу кабура, она поново позове и каже: „Погледајте моје стање и узмите поуку! Сада ћете ме оставити на тамном месту и отићи. Ја ћу остати са својим делима. Видевши ове тренутке, не дајте да вас превари лукавство неверног, лажљивог света!“

„Радите за овај свет колико ћете на њему остати, а за ахирет колико ћете на њему остати!“ Хадис-и шериф

Када је положе у кабур, душа дође до главе. Ниједног мртваца не треба оставити без телкина. [Суннет је да после укопа неки салих човек учи телкин. Вехабије не верују да је телкин суннет. Кажу да је бид’ат. Кажу да мртвац не чује и не осећа. Учењаци ехли-суннета (рахимехумуллаху теала) написали су разне књиге и доказали да је телкин суннет.] По Аллаховој наредби умрла се у кабуру пробуди као да се буди из сна и види да је на тамном месту. Дозове свог слугу, своју робињу или онога ко јој је увек помагао и каже: „Донесите ми свећу!“ Никаквог гласа ни одзива нема. Кабур се раздвоји и појаве се два мелека испитивача [Мункер и Некир]. Из уста им избија пламен, а из носа црн дим. У том стању приђу јој и кажу: „Мен раббуке ве ма динуке ве мен небијјуке (то јест: Ко је твој Господар, која је твоја вера и ко је твој посланик)?“ Ако тачно одговори, ти мелеци јој донесу радосну вест о милости Хакк теала према њој и оду. У том тренутку с десне стране кабура отвори се прозор и из њега изађе човек лица као месец и приђе јој. Та жена с иманом, гледајући га, обрадује се. Пита: „Ко си ти?“ Он одговори: „Ја сам створен од твога стрпљења и твоје захвалности на свету. Бићу ти друг до Судњег дана.“

О смрти кафира

Када дође час смрти неког кафира, неког муртеда – безумника који не воли ислам, који Кур’ан-и керим назива „законом пустиње“, који је толико лишен знања и ахлака да Мухаммеда алејхисселам, најузвишенијег и најчаснијег међу људима, предводника посланика, (хаша) назива „чобанином камила“, који ислам – што људском роду доноси мир и срећу, извор знања, ахлака, чистоте, здравља и правде, ислам који обасјава цивилизацију – не може да помири са својом злом главом, која није ништа друго до бездушна кутија стрвине, који је толико пао да каже „вере нису потребне“ и који је своје узде предао нефсу – скида му се завеса с очију. Показује му се џеннет. Један леп мелек каже му: „О кафиру! О ниткове који си муслимане називао ‚назадњацима‘, а оне који трче за својим страстима и газе моралне принципе ‚просвећенима и напреднима‘! Био си на погрешном путу. Ниси волео ислам, истиниту веру. У овај џеннет ући ће људи који верују у знање које је Мухаммед алејхисселам донео од Аллаха теала и који га поштују.“ Он види благодати у џеннету. И џеннетске хурије кажу: „Они који су поверовали спасавају се од Аллахове казне.“ Мало касније шејтан се појави у обличју хришћанског свештеника и каже: „О тај и тај, сине тога и тога! Они који су дошли слагали су. Све благодати које си видео биће твоје.“ Затим му се покаже џехеннем. Тамо су планине од ватре, шкорпије велике као мазге и стоноге. Он види казне о којима се говори у хадис-и шерифима. Мелеци казне у џехеннему, звани Зебаније, ударају га батинама од ватре. Из уста им избија пламен. Стас им је као мунара, а зуби као волујски рогови. Вичу као да грми. Кафир, дрхтећи од њиховог гласа, окрене лице ка шејтану. Шејтан, не могавши да издржи од страха, побегне. Мелеци ухвате шејтана и тресну га о земљу. Они приђу том кафиру и кажу: „О непријатељу ислама! На свету ниси веровао Ресулуллаху (саллаллаху теала алејхи ве селлем). Ни сада ниси веровао мелецима, него си поново дао да те превари проклети шејтан.“

Стављају му на врат ланце од ватре, ноге му пребацују преко главе, десну руку му гурају у леви бок, а леву у десни и извлаче их кроз леђа. Ово стање објављује ајет-и керим.1 Он виче и дозива своје улизице са овога света. Зебаније му одговарају: „О кафиру, о безумниче који си исмевао муслимане! Прошло је време преклињања. Сада се иман не прима, дова се не прима. Дошло је време да испашташ казну за свој куфр.“ Извлаче му језик кроз потиљак. Ваде му очи. Мучећи га разним веома тешким казнама, узимају његову злу душу и бацају је у џехеннем.

Нека нам Аллах теала подари да душу предамо у вери Мухаммеда алејхисселам и у веровању које је записано у књигама учењака ехли-суннета, који су нам веру узвишеног Посланика пренели тачно! Амин.

Сви верници, и грешни и безгрешни, имају испитивање у кабуру. А само онима међу њима којима греси нису опроштени и свим кафирима биће и казна у кабуру. Онима који међу муслиманима преносе речи (шире сплетке) и онима који у нужнику по себи прскају мокраћу биће казна у кабуру. [Казна у кабуру неће бити само за душу, него и за душу и за тело. Не треба покушавати да се разумом реши оно до чега разум не досеже.]

Ако је тај човек умро без имана, до махшерског дана [а затим вечно у џехеннему] трпеће тешке казне.

„Људи спавају, а када умру, пробуде се“ Хадис-и шериф

Немоћни смо да искажемо његову праву вредност,
Боље је да у том погледу ћутимо него да хвалимо.
Знајте: Посланик је као сунце,
Звезде посланика од њега светлост узимају.
Аллах га је створио украсивши га ахлаком,
Лепом нарави и насмејаним лицем украсио је биће његово.
Створен је нежан, као ружа и као цвет,
Сјајан је и частан као месец у четрнаестој ноћи.
Тај Неби је одлучан и прегалачки као само време,
Пред његовом дарежљивошћу океани су кап.
Мирис земље која грли његово мубарек тело
Пријатан је као мошус и амбра, верујте.
Благо онима који ту земљу мирисаше и љубише,
Који тај мубарек мирис у груди удахнуше!
Свих људи, били Арапи или не,
Предводник је он, и образ је света.
Зло забрањује, а добро наређује,
Његове наредбе и забране – божанска су наредба.
Касида-и Бурда