КЛАЊЕ КУРБАНА
Курбан значи заклати, с нијетом курбана, једну овцу, козу, говече или камилу у прва три дана Курбан-бајрама. Ваџиб је да курбан коље богат човек који је: 1. муслиман, слободан, при здравој памети и балиг, 2. муким, то јест у шеријатском смислу није мусафир, 3. има, изнад својих потреба, иметка у количини нисаба, то јест 96 грама злата или новца те вредности. Неопходне ствари јесу једна кућа с покућством и три одела. Курбан се коље од оваца и коза, од камила и говеда. Једна камила или једно говече вреди као седам курбана, то јест дозвољено је да седморо људи принесе једно говече као курбан. Ако још неко каже: „И ја ћу да се придружим“, курбан свих осморо постаје фасид (неисправан).
Нисаб курбана исти је као нисаб садака-и фитра. Ибн Абидин (рахимехуллаху теала) каже да, ако је удео било кога од њих мањи од једне седмине, ничији курбан није исправан. Зато је дозвољено да буде мање од седморо ортака. Исправно је постати ортак при куповини. Исправно је постати ортак и после куповине, али је боље постати ортак пре куповине. Човек може имати удео у нечијем говечету од једне седмине до шест седмина. Месо деле у том сразмеру. Ако један од ортака умре, а његови наследници кажу: „Закољите га и за њега и за себе“, исправно је.
Акика
Акика значи заклати животињу с нијетом да се Аллаху теала захвали за благодат детета.
У ханефијском мезхебу мустехаб је да онај коме је ваџиб да издржава дете седмог дана детету да име, обрије му главу и да садаку у тежини косе – у злату или сребру за мушко дете, у сребру за женско – и да из свог иметка закоље две животиње за акику за мушко, а једну за женско дете. Животиња за акику треба да буде као курбанска животиња. Може се заклати и касније. [Може се заклати у било које време. Може се заклати и о Курбан-бајраму. У књизи „Шира“ записано је да је Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) после посланства заклао акику за себе. Детету које се роди мртво не даје се име нити му се коље акика.] Од њеног меса може јести онај ко је заклао и може га, куваног или сировог, дати свакоме, богатом и сиромашном.
Акика је у шафијском и маликијском мезхебу суннет-и муеккеде. У шафијском и ханбелијском мезхебу њене кости се не бацају и не ломе. Одвајају се у зглобовима и скупљају. Умотају се у чисто бело платно и закопају. У ханефијском и маликијском мезхебу кости се смеју ломити. Акика чува децу од невоља и болести.
„Најгори међу шкртицама јесте онај ко не коље курбан [иако му је ваџиб да га коље]“ Хадис-и шериф
УТОЧИШТЕ МИ ЈЕ У ТЕБИ, ЈА РЕСУЛАЛЛАХ
Од чежње за тобом срце ми се у крв претвори, крвљу се обојих, ја Ресулаллах,
Не знам како ову ватру издржах, ја Ресулаллах,
На гозби искона бејах јецај што не престаје, ја Ресулаллах,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Лек си срцу што гори, шифа си која се не налази,
Дарежљивост си велика, а ако хоћеш, лице своје показујеш,
Хабиб си Свевишњег, ти си Мухаммед Мустафа,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Ружа се не отвара, слап не тече, ако нема твог божанског нура,
Свет се гаси, даха нестаје, ако на небу нема твог погледа,
Растанак плаче, сусрет плаче, ако се искон тобом не радује,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Топе се душе од жудње за твојим мирисом руже што живот дарује,
Погледај, сунце дрхти, гори од чежње за твојим лицем,
Јадна молба јеца с краја живота,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
И да жедан у врелим пустињама душу дам, бол не бих осетио,
Вулкани ми горе у грудима, влаге у океанима не бих осетио,
И да пламен с неба пада, и да га пијем, не бих осетио,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Каква је срећа – склопити очи у љубави према теби, душу дати на твом путу,
Зар ми неће бити суђено, султане мој, у твом Харему душу дати,
Лако ће ми бити, док ми се очи гасе, уздишући за тобом душу дати,
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Погнух главу, јадан сам, лек за ову бољку код тебе је,
Усне ми изгореше од љубави, спомен твој кружи око твојих стопа,
Кад год срце моје зажели, удостој пажње овог Китмира,1
Обрадуј ме својом лепотом, јер изгорех, ја Ресулаллах.
Yaman Dede