ХАЏ
Пети услов ислама јесте одлазак на хаџ. То јест, да онај ко има могућности једном у животу обави хаџ. Ономе ко – када је пут сигуран, а тело здраво – може да оде онамо и да се врати новцем који му преостане од иметка довољног за издржавање породице и деце које оставља код куће док не оде у град Мекке-и мукерреме и не врати се, фарз је да једном у животу, у ихраму, учини таваф око Ка’бе-и муаззаме и да стоји на пољу Арафата.
Услови да хаџ буде фарз
Услова да хаџ буде фарз има осам: 1. Да је муслиман. 2. Да је балиг. 3. Да је при здравој памети. 4. Да је здрав. 5. Да није роб. 6. Да му је иметак који има већи од његових основних потреба. 7. Да је наступило време хаџа. Време хаџа јесте дан Арефе и четири дана бајрама. У обзир се узима и време путовања. 8. Да жена која је од Мекке удаљена колико траје путовање (сефер) има уз себе мужа или махрема с којим јој брак заувек није дозвољен.
Ономе ко испуњава ових осам услова фарз је да једном у животу оде на хаџ. Ако оде више пута, хаџеви на које оде наредних година јесу нафила-хаџ. Нафила-ибадет јесте ибадет који није ни фарз ни суннет, него га човек чини по својој вољи. Севап нафила-ибадета у поређењу са севапом фарз ибадета мали је као кап воде поред мора. Исламски учењаци нису дозволили онима који живе у земљама далеко од Мекке да поново иду на хаџ. Абдуллах Дехлеви (куддисе сиррух) у шездесет трећем мектубу каже: „На путу хаџа ибадети се углавном не могу потпуно извршити. Зато је имам Раббани (рахметуллахи алејх) у свом 123. и 124. мектубу објавио да не одобрава одлазак на умру и на нафила-хаџ.“ Нафила-хаџ који спречава извршење неког фарза или покривање жена постаје харам. Одлазак на такав нафила-хаџ није севап, него грех. Тако је и са одласком на умру.
Фарзови хаџа
Хаџ има три фарза:
1. При уласку у ихрам донети нијет за хаџ.
2. Стајати на Арафату (вакфа). 3. Учинити таваф зијарета.
За хаџ је фарз донети нијет за ихрам. Огрнути се ихрамским платном је суннет. Не носити шивену одећу је ваџиб.
Прво време стајања на Арафату јесте од времена зевала деветог дана месеца зулхиџе до свитања наредног дана. [Ако се на Арафату стоји дан раније или дан касније, хаџ је батил (неисправан). Вехабије, иако не виде млади месец, бајрам чине дан раније. Хаџ оних који на Арафату не стоје у његово време није исправан.]
ТИ СИ, ЈА РЕСУЛАЛЛАХ
Првак свих посланика
Ти си, ја Ресулаллах.
Пун месец небеса јакина
Ти си, ја Ресулаллах.
Нур твој – светиљка блистава,
Светови теби су потребни,
Власник круне и Мираџа
Ти си, ја Ресулаллах.
Огледало Рахмана,
Чисти нур Субхана,
Тајна седам значења
Ти си, ја Ресулаллах.
Сведок ноћи Исра:
„Субханеллези есра“,
Онај што сва имена у себи сабира
Ти си, ја Ресулаллах.
О врело благости и дарежљивости,
Место твоје – Макам-и Махмуд,
Циљ свега створенога
Ти си, ја Ресулаллах.
Међу душама најдражи,
Рудник знања и ирфана,
Мој предак, пир и султан
Ти си, ја Ресулаллах.
Онај што отвори пут тевхида,
Што нађе тајну тефрида,
Нада Худајијева
Ти си, ја Ресулаллах.
Aziz Mahmûd Hüdâyî
„Најдрагоценије дело јесте хаџџ-и мебрур (примљени хаџ). Ономе ко обави хаџџ-и мебрур греси су опроштени. Он постаје као да је тек дошао на свет“ Хадис-и шериф