ДАВАЊЕ ЗЕКАТА

Трећи услов ислама је давање зеката.

Да би се давао зекат на злато, сребро и трговачку робу, потребно је да они достигну количину нисаба. Нисаб је граница између богатства и сиромаштва. Нисаб за злато је 96 грама. За сребро је 672 грама. Онај ко, осим ствари неопходних за живот, има иметка било које врсте у количини нисаба назива се богат. Онај ко таквог иметка нема назива се сиромах (факир). Ако укупна тежина златног новца и златних предмета, женског накита и златних навлака на зубима, заједно с вредношћу свих врста трговачке робе израчунатом у злату, износи 96 грама, а сребрних предмета 672 грама, и ако после тога остану у власништву једну хиџретску годину, то јест арапску годину од 354 дана, тада се од њих (а од трговачке робе – од њене вредности) издваја четрдесети део и даје једној или више од осам скупина људи наведених у Кур’ан-и кериму. То се назива зекат. На пример, онај ко има 100 грама злата, када прође једна арапска година, треба да са нијетом зеката издвоји два и по (2,5) грама злата и да их да сиромашном муслиману кога сам изабере. Зекат треба давати сиромасима који немају нисаб курбана, задуженом муслиману, ономе ко је, иако је богат у својој земљи, остао сиромашан тамо где се налази, и ономе ко је остао у оскудици на путу џихада и хаџа.

Сиромахом (факиром) назива се онај ко има иметка више од онога што му је потребно за живот, али мање од нисаба курбана. Сваки службеник који с муком издржава своју кућу може примати зекат, ма колика му била плата, и њему није ваџиб да коље курбан нити да даје садака-и фитр. Онај ко подучава и онај ко учи верске науке може примати зекат чак и ако има нафаке за четрдесет година. Новцем зеката не гради се џамија, не води се џихад и не обавља се хаџ. Богат човек не може давати зекат својим родитељима, својој деци ни својој жени. Може га давати браћи и сестрама, снахи, зету, родитељима свога брачног друга, теткама по оцу и по мајци, стричевима и ујацима. Давати њима већи је севап. Сиромаху се даје мање од нисаба. Али ако он има породицу и децу, може му се дати толико да део који припада сваком од њих не достигне нисаб. Ономе ко расипа свој иметак и ко га троши на харам зекат се не даје. Даје се и сејјидима, јер они данас не могу да узму свој део из ратног плена (ганимета).

Не горди се иметком и имањем, не говори: „Има ли ко као ја?“

Подуне супротни ветар, па све развеје као сламу на гумну!

Иметак на који се даје зекат има четири врсте:

1. Злато и сребро.

2. Сваковрсна роба купљена ради трговине.

3. Четвороножне животиње које пасу у пољу и на ливади. 4. Плодови земље, то јест ушур.

„Тога дана Моја милост припада само онима који се, бојећи се Мене, чувају куфра и греха, који дају свој зекат и који верују у Кур’ан-и керим и у Мога Посланика (алејхисселам)“ А’раф: 156

Ебу Ханифа (рахимехуллаху теала) каже: „Фарз је да се од усева, воћа и поврћа који, наводњени кишом или реком, никну из земље, као и од меда, ма колика њихова количина била, чим се род убере, десети део да сиромасима. То се назива ушур. Харам је јести род пре него што се да његов ушур.“

Ако нисаб трговачке робе по вредности износи колико 96 грама златног новца, четрдесети део набавне вредности трговачке робе даје се у злату. Или се даје од саме трговачке робе. Онај ко има потраживања и код кога су задужнице (сенеди) мора давати зекат на њих. Даје се од иметка који му је у рукама. Иметак треба предати у руке сиромаху.

Нисаб папирног новца рачуна се само према златном новцу, а четрдесети део даје се у злату. Услова да зекат буде фарз има шест: 1. Да је муслиман. 2. Да је балиг (верски зрео). 3. Да је при здравој памети. 4. Да је слободан. 5. Да поседује халал иметак на који се даје зекат у количини нисаба зеката. 6. Да му је иметак који има већи од његових потреба и дуга. Када онај ко, пошто му зекат постане фарз, не да зекат сиромашном муслиману, или онај ко има неки други дуг чини добра дела и дели садаку, то му није севап, него грех. Фарз му је да изда зекат и да врати дуг.

Рамазан је стигао, ево га,
Џамије је нуром обојио.
Топ је пукао, кандиљ плануо,
Свако од нас је поверовао.
Првих десет дана – обиље милости,
Потом се опраштају греси.
У ноћи уочи бајрама верници
Од џехеннема бивају слободни.
Брате мој, пости и ти,
И намазе своје клањај!
Сваког трена чувај се греха,
У џехеннему је велика казна!
Непријатељ на тебе насрће,
Каже: „Пост те слаби.“
Науку и знање он гази,
Издајник, стално лаже!
Пробуди се! Већи део живота ти прође,
Пости, схвати шта су глад и ситост!
Исламске књиге читај,
Бар мало мириса човечности осети!