КАКО СЕ КЛАЊА НАМАЗ
Намаз мушкарца који клања сам
На пример, суннет сабах-намаза клања се овако:
1. Најпре се окрене према кибли. Стопала се држе паралелно, на размаку од око четири прста. Врхови палчева додирну ушне ресице, а дланови се окрену према кибли. Пошто се у срцу изговори: „Донео сам нијет да ради Аллаховог задовољства клањам суннет данашњег сабах-намаза, окренуо сам се кибли“, изговори се „Аллаху екбер“ и испод пупка се десна рука стави преко леве. Палцем и малим прстом десне руке чврсто се, као алком, обухвати зглоб леве руке.
2. Не одвајајући поглед од места на коме ће се учинити сеџда:
а) Учи се „Субханеке“.
б) После „Еузу“ и бесмеле учи се Фатиха.
в) После Фатихе, без бесмеле, учи се једна додатна сура (замм-и сура), на пример сура Фил. Ако се изговори бесмела, стиче се и севап мустехаба.
3. После додатне суре, изговарајући „Аллаху екбер“, сагиње се на руку’. Рукама се чврсто обухвате колена, леђа се држе право и, не одвајајући поглед од стопала, три пута се изговори „Субхане Раббијел-азим“. Ако се изговори 5, 7, 9 или 11 пута, стиче се и севап мустехаба. 4. Исправљајући се уз „Семиаллаху лимен хамидех“, не повлаче се панталоне и поглед се не одваја од места сеџде. Када се потпуно усправи, изговори се „Раббена лекел-хамд“. (Ово усправно стајање назива се кавма.) 5. Не задржавајући се дуго на ногама, уз „Аллаху екбер“ иде се на сеџду. При одласку на сеџду, овим редом:
а) На земљу се спусте десно колено, затим лево колено, десна рука, затим лева рука, нос и чело. б) Прсти ногу савију се у правцу кибле.
в) Глава се стави између руку. г) Прсти руку се скупе. д) Дланови се приљубе уз земљу. Лактови се не спуштају на земљу. ђ) У том положају најмање три пута се изговори „Субхане Раббијел-а’ла“. Ако се изговори 5, 7, 9 или 11 пута, стиче се и севап мустехаба. Затим:
6. Уз „Аллаху екбер“ седне се. Овде се лево стопало положи по земљи, прсти десне ноге савију се према кибли и на бутинама се седи онолико колико је потребно да се изговори „субханаллах“. Дланови се ставе на колена, а прсти се, окренути према кибли, оставе у природном положају.
„Аллах теала је наредио да се клања пет дневних намаза. Ко лепо узме абдест, клања их у њихово време и потпуно изврши њихове руку’е и њихов хушу (скрушеност), Аллах теала је обећао да ће му опростити. Ономе ко то не чини није обећао. Ако хоће, опростиће му, а ако хоће, казниће га“ Хадис-и шериф
7. Не задржавајући се дуго на бутинама, уз „Аллаху екбер“ поново се иде на сеџду. (Седење између две сеџде назива се џелса.) 8. Пошто се на сеџди поново најмање три пута изговори „Субхане Раббијел-а’ла“, уз „Аллаху екбер“ устаје се на други рекат. При устајању са сеџде од земље се најпре подиже чело, затим нос, затим лева и десна рука, а затим лево и десно колено. 9. На стајању се после бесмеле учи Фатиха, а затим додатна сура, и уз „Аллаху екбер“ сагиње се на руку’.
10. Други рекат довршава се онако како је описано за први рекат. Само што се после друге сеџде, када се изговори „Аллаху екбер“, не устаје, него се седне на бутине и: а) пошто се проуче дове „Еттехијјату“, „Аллахумме салли“, „Аллахумме барик“ и „Раббена атина“, селам се предаје најпре на десну страну: „Есселаму алејкум ве рахметуллах“, а затим на леву: „Есселаму алејкум ве рахметуллах“.
б) После селама изговори се: „Аллахумме ентес-селаму ве минкес-селам, тебаректе ја зел-џелали вел-икрам“.
Не говорећи ништа, устаје се на фарз сабах-намаза и на исти начин, доносећи нијет за фарз, клањају се 2 реката фарза сабах-намаза. Јер говор између суннета и фарза, иако не квари намаз, умањује његов севап.
Пошто се на крају намаза преда селам и изговори „Аллахумме ентес-селаму…“, три пута се проучи: „Естагфируллахел-азим ел-керим еллези ла илахе илла хувел-хајјел-кајјуме ве етубу илејх“. Затим се проучи Ајетул-курсија и тридесет три пута изговори тесбих, то јест „Субханаллах“, тридесет три пута тахмид, то јест „Елхамдулиллах“, тридесет три пута текбир, то јест „Аллаху екбер“, а једанпут се проучи техлил: „Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј’ин кадир“. То треба учити тихо. Учити то наглас јесте бид’ат. Затим се упућује дова Аллаху. При дови руке се подигну до висине груди. Не савијају се у лактовима. Дланови се отворе и окрену према небу. Јер, као што је Ка’ба кибла намаза, тако је небо кибла дове. После дове проучи се ајет-и керим „Субхане Раббике…“ и рукама се пређе преко лица.
Како се клањају остали намази
Ако је намаз од 3 реката (акшам-намаз и витр-намаз), његова прва два реката клањају се као 2 реката сабах-намаза. На трећем рекату акшам-намаза учи се само Фатиха, а додатна сура се не учи. У витр-намазу после Фатихе учи се и додатна сура, затим се донесе текбир, руке се подигну до ушију и уче се дове „Кунут“. После руку’а и сеџди трећег реката седне се.
Ако је намаз од 4 реката, његова прва два реката клањају се као 2 реката сабах-намаза. На првом седењу фарз и ваџиб намаза, као и првог суннета подне-намаза, учи се само „Еттехијјату“. На трећем и четвртом рекату фарзова учи се само Фатиха, а додатна сура се не учи. На трећим рекатима гајри-муеккед суннета, после дове „Субханеке“, учи се Фатиха са „Еузу“ и бесмелом. На њиховом првом седењу уче се „Аллахумме салли“ и „Аллахумме барик“, а на трећем и четвртом рекату после Фатихе учи се и додатна сура. После руку’а и сеџди четвртог реката седне се. На последњем седењу, и у намазима од три и у намазима од четири реката, пошто се проуче дове „Еттехијјату“, „Аллахумме салли“, „Аллахумме барик“ и „Раббена атина“, селам се предаје најпре на десну страну: „Есселаму алејкум ве рахметуллах“, а затим на леву: „Есселаму алејкум ве рахметуллах“. После селама изговори се: „Аллахумме ентес-селаму ве минкес-селам, тебаректе ја зел-џелали вел-икрам“.
Остали нафила-намази који се клањају као четири реката клањају се као гајри-муеккед суннети.
Намаз жене која клања сама
На пример, суннет сабах-намаза она клања овако: покрива се од главе до пете, тако да се облик тела не назире. Откривени остају само шаке и лице. Суре и дове које учи у намазу исте су као у намазу мушкарца који клања сам, описаном горе. А разлике су ове: а) Руке не подиже до ушију као мушкарци. Подигавши руке до висине рамена, доноси нијет, а шаке не извлачи из рукава. (Прсти јој тада нису ни раширени ни скупљени, него у природном положају.) Затим донесе текбир, стави руке на груди – длан десне руке преко леве – и почне намаз.
б) Када се сагне на руку’, не спаја стопала. Руке ставља на колена, не обухвата колена, не шири прсте, него их држи скупљене. На руку’у се не исправља сасвим: леђа, главу, ноге и руке не држи право.
в) На сеџди руке полаже на земљу до лаката, близу стомака. Стомак приљуби уз бутине. г) На тешеххуду седне на земљу, изваливши стопала на десну страну (теверрук). Руке ставља на бутине. Прсти су јој скупљени.
д) Када упућује дову, руке не пружа напред, него их држи нагнуте према лицу. Најлакши начин да жена у намазу буде добро покривена јесте широка марама која покрива и руке и широка, дуга сукња која покрива и стопала.
Пример дове после намаза
„Елхамдулиллахи Раббил-алемин. Ессалату весселаму ала Ресулина Мухаммедин ве алихи ве сахбихи еџмаин. Господару мој! Прими намаз који сам клањао! Учини да мој крај и мој исход буду добри. Подари ми да на последњем даху изговорим келиме-и тевхид. Опрости и смилуј се мојим умрлима. Аллахуммагфир верхам ве енте хајрур-рахимин. Тевеффени муслимен ве елхикни бис-салихин. Аллахуммагфир ли ве ли-валидејје ве ли-устазијје ве лил-муминине вел-муминати јевме јекумул-хисаб. Господару мој! Сачувај ме од зла шејтана, од зла непријатеља и од зла мога нефса који наводи на зло (нефс-и еммаре)! Подари нашем дому добра и халал, благословену нафаку! Подари муслиманима сигурност! Сатри и растури непријатеље муслимана! Помози Својом божанском помоћи муслиманима који воде џихад против кафира! Аллахумме иннеке афуввун керимун тухиббул-афве фа’фу анни. Господару мој! Подари шифу нашим болеснима, а лек нашим ожалошћенима! Аллахумме инни ес’елукес-сиххате вел-афијете вел-еманете ве хуснел-хулки верридае бил-кадери би-рахметике ја ерхамер-рахимин. Подари, Господару мој, мојој мајци, моме оцу, мојој деци, рођацима, пријатељима и свој мојој браћи по вери благословен живот, лепи ахлак, здрав разум, здравље и благостање, прави пут (хидајет) и истрајност! Амин. Велхамду лиллахи Раббил-алемин. Аллахумме салли ала…, Аллахумме барик ала…, Аллахумме Раббена атина… Велхамду лиллахи Раббил-алемин. Естагфируллах, естагфируллах, естагфируллах, естагфируллахел-азим ел-керим еллези ла илахе илла хувел-хајјел-кајјуме ве етубу илејх.“
„Аллах теала не прима намаз онога ко има дуг намаза који су му остали за каза и онога ко носи харам одећу (џилбаб)“ Хадис-и шериф
Ваџиби намаза
Ваџиби намаза су: 1. Проучити суру Фатиху.
2. После Фатихе проучити једну суру или најмање три кратка ајета. 3. Фатиху проучити пре суре.
4. Проучити Фатиху и после ње додатну суру. (Ваџиб је учити Фатиху на првом и другом рекату фарзова, а на сваком рекату суннета.)
5. Сеџде чинити једну за другом. 6. Ваџиб је на другом рекату намаза од три и четири реката седети онолико колико је потребно да се проучи тешеххуд. Последње седење је фарз. 7. На другом рекату не седети дуже од тешеххуда. 8. На сеџди спустити нос на земљу заједно са челом. 9. Када се седи на последњем рекату, проучити дову „Еттехијјату“. 10. Чувати у намазу тадил-и еркан (смиреност и тачност покрета). 11. На крају намаза изговорити „Есселаму алејкум ве рахметуллах“. 12. На крају трећег реката витр-намаза проучити дову „Кунут“. 13. Доносити текбире у бајрам-намазима. 14. Да имам учи наглас у сабах-, џума-, бајрам-, теравих- и витр-намазу и на прва два реката акшама и јације. 15. Ваџиб је да имам и онај ко клања сам уче тихо у фарзовима подне- и икиндија-намаза, на трећем рекату акшама и на трећем и четвртом рекату јације. На местима где је имаму ваџиб да учи наглас, онај ко клања сам може учити и наглас и тихо. Ваџиб је проучити текбир-и тешрик после сваког од двадесет три фарз намаза, од сабах-намаза дана Арефе, уочи Курбан-бајрама, до икиндија-намаза четвртог дана бајрама.
Сехв-и сеџда (сеџда због грешке и заборава)
Ако онај ко клања намерно или из заборава изостави нешто што је у намазу фарз, намаз му се квари. Ако из заборава изостави неки ваџиб, намаз му се не квари, али мора учинити сехв-и сеџду. Ономе ко намерно не учини сехв-и сеџду или намерно изостави неки од ваџиба намаза ваџиб је да тај намаз поново клања. Ако га не клања, грешан је. Када се изостави суннет, сехв-и сеџда није потребна. Сехв-и сеџда чини се када се неки фарз одгоди или понови, и када се неки ваџиб изостави, замени, понови или одгоди. Ако у намазу више пута настане потреба за сехв-и сеџдом, довољно је учинити је једанпут. Ако имам погреши, и они који клањају за њим морају учинити сехв-и сеџду. Ако погреши онај ко клања за имамом, он не чини сехв-и сеџду одвојено од имама.
За сехв-и сеџду проучи се „Еттехијјату“, преда се селам на једну страну, учине се две сеџде и седне се, а намаз се доврши учењем дова „Еттехијјату“, „Салли“ и „Барик“ и „Раббена“. Сехв-и сеџда може се учинити и пошто се проуче „Салли“ и „Барик“ и преда селам на једну или на обе стране, или и без икаквог селама.
Шта захтева сехв-и сеџду
Устати на месту где треба седети. Седети на месту где треба устати. Учити тихо на месту где треба учити наглас. Учити наглас на месту где треба учити тихо. Учити из Кур’ан-и керима на месту где се учи дова. Учити дову на месту где се учи из Кур’ан-и керима. На пример, уместо суре Фатихе проучити дову „Еттехијјату“ или на месту где се учи „Еттехијјату“ проучити Фатиху. У том случају Фатиха је изостављена. Предати селам пре него што се намаз доврши.
На првом и другом рекату фарз намаза не проучити додатну суру, а проучити је после Фатихе на трећем и четвртом рекату. На прва два реката не проучити додатну суру после Фатихе. Изоставити ваџиб текбире бајрам-намаза. Изоставити дову „Кунут“ у витр-намазу.
Суннети намаза
1. Подићи руке до ушију у намазу.
2. Окренути дланове према кибли.
„Ко клања намаз, изградио је зграду вере. Ко не клања намаз, срушио је своју веру. Намаз је верников мираџ“ Хадис-и шериф
3. После текбира свезати руке.
4. Десну руку ставити преко леве.
5. Да мушкарац стави руке испод пупка, а жена на груди. 6. После почетног текбира (ифтитах-текбира) проучити „Субханеке“. 7. Да имам и онај ко клања сам проуче „Еузу“. 8. Проучити бесмелу. 9. На руку’у три пута изговорити „Субхане Раббијел-азим“. 10. На сеџди три пута изговорити „Субхане Раббијел-а’ла“. 11. На последњем седењу проучити дове салавата.
12. Приликом предавања селама погледати на обе стране.
13. Да имам у сваком намазу, осим џума- и бајрам-намаза, на првом рекату учи двоструко дуже него што ће учити на другом рекату.
14. Да имам и онај ко клања сам, устајући с руку’а, изговоре „Семиаллаху лимен хамидех“.
15. Устајући с руку’а изговорити „Раббена лекел-хамд“.
16. На сеџди савити прсте ногу и окренути им врхове према кибли. 17. Изговорити „Аллаху екбер“ при спуштању на руку’ и на сеџде и при устајању са сеџди. 18. Спустити руке и колена на земљу. 19. Пете држати на кијаму на размаку од четири прста, а на руку’у, у кавми и на сеџди спојене. 20. После Фатихе рећи „Амин“, донети текбир пре руку’а, на руку’у ставити руке раширених прстију на колена, донети текбир за сеџду, седети тако што се лево стопало положи на земљу, а десно усправи, и седети између две сеџде. У акшам-намазу уче се кратке суре.
У сабах-намазу први рекат чини се дужим од другог. Онај ко клања за имамом не учи Фатиху ни додатну суру. Он учи „Субханеке“. Изговара текбире. Учи „Еттехијјату“ и мубарек салавате.
Мустехаби намаза
1. Док се клања, гледати у место сеџде. 2. На руку’у гледати у стопала.
3. На сеџди гледати у место на коме је нос. 4. Када се седне на тешеххуд, гледати у колена.
5. Да ајети који се уче после Фатихе у сабах- и подне-намазу буду дужи, а у акшам-намазу краћи. 6. Да онај ко клања за имамом текбир изговара тихо.
7. На руку’у раширити прсте и ставити руке на колена.
8. На руку’у главу држати право, у равни с вратом.
9. При одласку на сеџду на земљу најпре спустити десно, па лево колено. 10. Учинити сеџду између руку.
11. На сеџди чело спустити после носа. 12. Ако се зева у намазу, покрити уста надланицом.
13. Да мушкарци на сеџди држе лактове подигнуте. Жене руке полажу по земљи. 14. Да мушкарци на сеџди држе руке и ноге одвојене од стомака. 15. На руку’у и на сеџди задржати се онолико колико је потребно да се три пута изговори тесбих.
16. Пошто се глава подигне са сеџде, подићи руке са земље.
17. Пошто се подигну руке, подићи колена.
18. На тешеххуду ставити руке на бутине, прсте држати право према кибли тако да им врхови досежу до врха колена, не савијати их и не померати ниједан.
19. При предавању селама окренути главу на десну и на леву страну. 20. При предавању селама гледати у рамена.
Шта је у намазу мекрух
1. Клањати не обукавши одећу, него је само пребацивши преко рамена. 2. При спуштању на сеџду подизати скутове и ногавице панталона.
3. Стати на намаз засуканих скутова и рукава горње одеће. 4. Чинити абес, то јест бескорисне покрете. 5. Клањати у радном оделу и у одећи у којој се не би изашло пред старије.
6. Држати у устима нешто што не смета учењу (кираету). Ако смета, намаз се квари. 7. Клањати гологлав.
8. Стати на намаз док се задржава мала или велика нужда или док притискају ветрови. 9. Док се клања, руком чистити камење и земљу с места сеџде.
„Благо онима који ибадете чине искрено (са ихласом)! Они су звезде хидајета (правог пута). Они уклањају таму смутњи (фитни)“ Хадис-и шериф
10. Пуцкати прстима при стајању на намаз и у намазу.
11. Стављати руку на бок у намазу.
12. Окретати главу и лице на стране и разгледати очима унаоколо. Ако се окрену груди, намаз се квари.
13. Седети на тешеххуду као пас.
14. Да мушкарци на сеџди полажу руке по земљи. 15. Клањати окренут према лицу човека и према леђима оних који гласно разговарају.
16. Одговорити на нечији селам руком или главом. 17. Зевати у намазу и ван намаза. 18. Затварати очи у намазу. 19. Да имам стоји унутар михраба. Михраб је удубљење у зиду кибле. Када су имамове ноге изван михраба, није мекрух да чини сеџду унутар михраба. Сматра се да је човек тамо где му стоје ноге. Јер хришћански свештеници стоје у засебној одаји и тако предводе ибадет. У џамијама је мекрух ако имам првог џемата не предводи намаз у михрабу.
20. Мекрух тензихен је да имам сам стоји пола метра више од џемата. 21. Мекрух тензихен је и да имам сам стоји ниже од њега. 22. Стајати у задњем сафу када у предњем има празног места и стајати сам иза сафа када у сафу нема места. 23. Клањати у одећи на којој је слика живог бића.
24. Мекрух је ако је слика живог бића нацртана на зиду изнад главе онога ко клања, испред њега, с његове десне или леве стране, или ако је на тканини или папиру окачена или постављена. Слика крста иста је као слика живог бића.
25. Клањати окренут према пламену ватре. 26. У намазу бројати ајете и тесбихе руком. 27. Клањати умотан у један покривач (пештемаљ) од главе до пете.
28. Клањати с чалмом омотаном око голе главе, тако да је теме откривено.
29. Клањати покривених уста и носа. 30. Без оправданог разлога избацивати слуз из грла. 31. Померити руку један-два пута. 32. Изоставити неки од суннета намаза.
33. Без нужде почети намаз док је дете у наручју.
34. Клањати поред ствари које заокупљају срце и одузимају скрушеност (хушу), на пример пред украшеним стварима, поред игре и музичких инструмената и пред јелом за којим човек жуди. 35. Док се клања фарз, без оправданог разлога наслањати се на зид или стуб. 36. Подизати руке до ушију при сагињању на руку’ и при усправљању с њега.
37. Довршавати учење (кирает) пошто се сагне на руку’.
38. Спуштати главу на сеџде и на руку’ и подизати је пре имама.
39. Клањати на местима где је могуће да има нечистоће (неџасета). 40. Клањати окренут према кабуру.
41. На тешеххудима не седети у складу са суннетом.
42. На другом рекату учити три ајета више него на првом.
43. На другом рекату поново учити ајет проучен на првом или ајет пре њега. Ако то учини из заборава, није мекрух.
44. Учити суре прескачући једну суру.
Шта је мекрух ван намаза
1. У нужнику и свуда при вршењу нужде и истинџи окретати се кибли лицем или леђима. 2. Вршити нужду окренут према Сунцу и Месецу.
3. Држати малу децу окренуту према кибли док врше нужду мекрух је за одраслог који их држи. Зато је харам ономе ко наводи децу да чине оно што је одраслима харам.
4. Без оправданог разлога пружати ноге или једну ногу према кибли. 5. Пружати ноге према мусхафу (Кур’ан-и кериму) и верским књигама. Ако се они налазе на високом месту, није мекрух.
Шта квари намаз
1. Без оправданог разлога кашљати или прочишћавати грло.
2. Да онај ко клања, када неко кихне, каже „Јерхамукеллах“. 3. Ако онај ко клања сам чује да је имам неког другог џемата погрешио у учењу и упозори га, намаз му се квари. Ако и имам, послушавши упозорење тог човека, тако проучи, и имамов намаз се квари. 4. Ако у намазу, с намером да неком одговори, каже „Ла илахе иллаллах“, намаз му се квари. Ако му је намера да покаже да је у намазу, намаз му се не квари. 5. Открити аврет.
„Ако можеш, учини сеџду на земљу! Ако не можеш да се сагнеш до земље, не подижи нешто до лица да би на њему чинио сеџду! Клањај показујући покретима (има) и на сеџди се сагни више него на руку’у!“ Хадис-и шериф
6. Плакати због бола или неке друге муке. (Ако се спомену џеннет или џехеннем, па човек размишља о њима и због тога заплаче, намаз се не квари.) 7. Отпоздравити на селам руком или језиком.
8. Ако број каза намаза не прелази пет и они му падну на ум док је у намазу.
9. Ако онај ко клања учини такав покрет да би онај ко га види помислио „овај не клања“, намаз му се квари. 10. Јести или пити нешто у намазу. 11. Говорити у намазу.
12. Исправљати грешку некога ко није његов имам. 13. Смејати се у намазу.
14. Јечати и уздисати „ах“ у намазу.
НАПОМЕНА: намаз на столици није исправан
Клањање намаза седећи и показујући покретима (има)
Онај ко због болести неког органа не може да стоји или му стајање шкоди, или му се врти у глави, и фарзове клања седећи. За руку’ се сагне, а за сеџду спусти главу на земљу. Ономе ко може мало да стоји ослањајући се на зид, стуб или човека фарз је да текбир донесе стојећи и да стојећи учи онолико колико може. Док се клања фарз, мекрух је без оправданог разлога наслањати се на зид или стуб. Ако постоји оправдан разлог, није мекрух. Када је могуће стајати ослањајући се или седети, није дозвољено клањати лежећи и показујући покретима. Онај ко не може правилно да седи, седи како хоће. Може се ослонити на јастук или на нешто друго.
Трудница или болесник, ако може да устане ослањајући се на нешто попут сточића постављеног с десне и с леве стране, треба тако да клања.
Болесник који не може да седи на земљи ни ослањајући се на нешто ни док га неко придржава клања лежећи на леђима. Ноге пружи према кибли. Под главу стави јастук, да би му лице било окренуто кибли. Или легне на десни или леви бок, окренут кибли. Руку’ и сеџде показује главом (чини има). Ако болесник који је при свести не може ни главом да показује и то стање траје дуже од једног дана, па уопште не може да клања, намаз с њега спада док то стање не прође, то јест није му фарз, и не наклањава (не чини каза) ниједан од тих намаза. Исто важи и за онога ко због небеског узрока, то јест мимо своје воље, на пример због болести, несвестице или толике расејаности да заборави број реката или сеџди, није могао клањати више од пет намаза. Ко је у такву несвест или расејаност пао пијући алкохолна пића или узимајући лекове, мора наклањати (учинити каза) све намазе које није клањао.
Није дозвољено клањати седећи на нечем високом попут столице, спуштених ногу. Такав намаз није примљен. Јер нема нужде да се седи на столици. Ко може да седи на столици, може да седи и на земљи. Ко може да седи на земљи, треба да клања седећи на земљи.
Болесника који после намаза не може да устане са земље, а са столице лако устаје, неко подигне са земље. Ако не може да устане, клања седећи на кревету окренутом према кибли, не спуштајући ноге, него их пружајући према кибли. После намаза спусти ноге с једне стране кревета и устане као што се устаје са столице. Или седне на столицу, али испред себе стави другу столицу или сточић и на њу стави ноге. Када заврши намаз, може да спусти ноге са столице или сточића и да устане.
На шта треба пазити када се клања седећи и показујући покретима
Ако може да чини сеџду, намаз почиње стојећи. Учи и чини руку’ стојећи онолико колико може. Ко уопште не може да стоји, почиње седећи. Седне на колена и клања свој намаз чинећи сеџде. Овакво клањање назива се клањање седећи.
Када клања седећи, на кијаму веже руке испод пупка. (Жене их стављају на груди.) Икамет изговара стојећи ако је почео стојећи, а седећи ако клања седећи или покретима. Ако не може да чини сеџду, клања показујући покретима (има). То јест, седне како му је лакше – на колена или подвијених ногу. Ако не може тако да седи, пружи ноге према кибли.
Ифтитах-текбир доноси седећи. За руку’ мало нагне тело, а за сеџду још више. Ко не може да нагне тело, на исти начин нагне главу и тако је клањао намаз покретима. У стању кијама гледа у стопала, а када седи – у крило. Када се клања покретима, мушкарци на кијаму вежу руке испод пупка. (Жене руке стављају на груди.) Када се за руку’ мало нагну, руке стављају на колена. За сеџду се нагну још више. Руке стављају на колена или мало испред њих. Када уче „Еттехијјату“, руке стављају на бутине, као у обичном намазу. При предавању селама гледају у рамена. Овакво клањање назива се клањање покретима (има).
Очима се не може чинити има. Ако човек 24 сата, то јест један дан и ноћ, не може да нагне главу, намаз с њега спада и не треба га ни наклањати.
Када се у џемату клања стојећи, узима се у обзир место где су стопала. Ако је нечија пета испред имамове пете, његов намаз није исправан. Али када се клања покретима, није тако: тада се у обзир не узимају пете, него место где је глава. Ако је глава онога ко клања покретима иза имамове главе или у истој равни с њом, намаз му је исправан, чак и ако су му стопала испред имамових. [Ибн Абидин] Онај ко клања стојећи може клањати за оним ко клања седећи, али не може за оним ко клања покретима.
Нека горе од љубави према теби заљубљени, ја Ресулаллах,
Нека се напију вина твоје љубави, ја Ресулаллах.
Ко те воли, на твој пут главу своју је ставио,
Сунце оба света ти си, ја Ресулаллах.
Онима што те воле шефаат учини,
Душа си у телима верника, ја Ресулаллах.
Заљубљен сам у то лице, славуј сам тог ружичњака,
Ко те не воли, нек у ватри гори, ја Ресулаллах.
Тебе је заволео Субхан, свима си постао султан,
Душа моја нек је курбан на твом путу, ја Ресулаллах.
Душа дервиша Јунуса, рудник шефаата свету,
Султан оба света ти си, ја Ресулаллах!