АВРЕТ И ПОКРИВАЊЕ ЖЕНА

Ебу Саид Худри (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Нека мушкарац не гледа аврет мушкарца, нити жена аврет жене!“ Види се, дакле, да је мушкарцима харам да гледају аврет жена, а женама аврет мушкараца, као што је харам и да мушкарци гледају аврет мушкарца, а жене аврет жене. Аврет (делови тела које треба покрити) мушкарца, и пред мушкарцем и пред женом, јесте оно што је између колена и пупка. Такав је и аврет жене пред женом. А аврет жене пред страним мушкарцем јесте цело њено тело осим шака и лица. Зато се за жене и каже „аврет“. Харам је гледати са страшћу (шехветом) у лице стране жене, била она муслиманка или кафирка, а у њен аврет харам је гледати чак и без страсти.

Џабир ибн Абдуллах (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Не ноћите у кући стране жене!“

Укба ибн Амир (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Не остајте насамо са страном женом у истој соби! Ако жена остане насамо с братом свога мужа или с његовим сином, биће одвучена све до смрти.“ То јест, то ће постати узрок смутњи (фитни). Тога се треба веома чувати. Овај хадис-и шериф записан је у књигама „Бухари“ и „Муслим“. Абдуллах ибн Месуд (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Тело жене је аврет.“ То јест, треба га покрити. „Када жена изађе на улицу, шејтан непрестано гледа у њу.“ (То јест, он је претвара у замку како би заводио мушкарце и гурао их у грех.)

Бурејде (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао хазрети Алији: „О Алија! Када видиш неку жену, окрени лице од ње. Не гледај је поново! Ако изненадни поглед и није грех, поновни поглед јесте грех.“ То су пренели Ебу Давуд и Дарими.

Алија (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „О Алија! Не откривај своју бутину и не гледај ничију бутину, ни мртвога ни живога!“ Овај хадис-и шериф пренели су Ебу Давуд и Ибн Маџе. Из њега се разуме да је гледати аврет мртвога исто што и гледати аврет живога. [Треба се веома чувати гледања у аврет спортиста и оних који пливају у мору.]

Абдуллах ибн Омер (радијаллаху анхума) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Не откривајте свој аврет! [То јест, не откривајте га ни када сте сами.] Јер уз вас су они који се од вас никада не одвајају. Стидите их се и указујте им поштовање!“ То су мелеци који се зову Хафаза. Они чувају човека од штете џина, а одвајају се од њега само у нужнику и при полном општењу (џима).

Умму Селема (радијаллаху анха) прича: Ја и Мејмуна (радијаллаху анха) биле смо код Ресулуллаха (саллаллаху алејхи ве селлем). Ибн Умму Мектум (радијаллаху анху) затражио је дозволу и ушао. Када га је Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) видео, рекао нам је: „Повуците се иза завесе!“ Рекла сам: „Зар он није слеп? Он нас не види.“ А он је рекао: „Зар сте и ви слепе? Зар га ви не видите?“ То јест, рекао је: „Иако је он слеп, ви нисте слепе.“ Овај хадис-и шериф пренели су имам Ахмед, Тирмизи и Ебу Давуд (рахимехумуллаху теала). Према овом хадис-и шерифу, као што је мушкарцу харам да гледа страну жену, тако ни жени није дозвољено (џаиз) да гледа страног мушкарца. Наши имами мезхеба (рахимехумуллаху теала), имајући у виду и друге хадис-и шерифе, рекли су: „Жени је тешко да не гледа главу и косу страних мушкараца. Наредбе које је тешко извршити јесу азимет. Аврет мушкарца пред женом јесте између колена и пупка. Не гледати то место лако је. Наредбе које је лако извршити јесу рухсат.“

[Види се, дакле, да су чисте супруге Посланика (езваџ-и тахират) (радијаллаху теала анхунне) и асхаб-и кирам (радијаллаху анхум) поступали по азимету и чували се и рухсата. Речи Енглеза и зиндика, који покушавају да ислам сруше изнутра: „У Посланиково време жене се нису покривале. Покривања у коме жене личе на страшила, какво данас видимо, тада није било. Хазрети Аиша ишла је гологлава. Данашње покривање касније су измислили фанатици и факихи“ – јесу ружна клевета.]

Омерул-Фарук (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Ако мушкарац остане насамо (у халвету) са страном женом, трећи међу њима је шејтан.“ Овај хадис-и шериф пренео је Тирмизи. [Харам је бити у халвету са једном или више страних жена, то јест остати с њима насамо на затвореном месту. Ибн Абидин, говорећи о имамету, каже: „Ако је ту још један мушкарац или жена која му је зи-рахм махрем (рођака с којом му је брак заувек забрањен), халвета нема.“] Џабир ибн Абдуллах (радијаллаху анху) преноси: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) је рекао: „Не одлазите женама чији су мужеви далеко! Јер шејтан кружи вашим жилама као крв.“ Када су га упитали: „Зар и Вашим?“, рекао је: „И мојим. Али Аллах теала ми је против њега помогао. Учинио га је муслиманом и он ми се покорио.“ Овај хадис-и шериф пренео је Тирмизи (рахимехуллаху теала).

Умму Селема (радијаллаху анха) прича: Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) био је код мене. У соби је био и роб мога брата Абдуллаха ибн Ебу Умејје. Тај роб је био муханнес. Када је Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) видео тог муханнеса и чуо његов глас, рекао је: „Не пуштајте такве у своје куће!“ Овај хадис-и шериф записан је у књигама „Бухари“ и „Муслим“. Муханнес је онај ко свој ахлак, покрете, говор и изглед чини сличним женским. Они који тако чине проклети су. За њих је у хадис-и шерифу речено: „Нека Аллах проклене мушкарце који се чине сличнима женама и жене које се чине сличнима мушкарцима!“ Под пропис овог хадис-и шерифа потпадају и жене које се без нужде облаче као мушкарци, шишају се као они и раде послове својствене мушкарцима, као и мушкарци који попут жена пуштају косу и ките се.

„О Алија! Када видиш неку жену, окрени лице од ње. Не гледај је поново! Ако изненадни поглед и није грех, поновни поглед јесте грех“ Хадис-и шериф

Ислам је муслиманки забранио (учинио харамом) да се покрива толико танким покривачем да се кроз њега види оно што је испод. У хадис-и шерифу из књига „Муслим“ и „Муватта“ речено је: „Жене покривене, а голе, и с главама подигнутим попут камиље грбе неће ући у џеннет. Неће осетити чак ни његов мирис. А мирис џеннета осећа се из велике даљине.“ Овај хадис-и шериф забрањује женама да се покривају танком, провидном или уском одећом, чарапама и марамама које приањају уз тело, и да косу скупљају у гомилу на темену. Такво покривање исто је што и ходати го. Муслиманке и девојке не треба да се покривају танким и уским стварима, нити да своју косу, или косу перике коју ставе, скупљају на темену попут камиље грбе, нити да косу вежу у пунђу. Треба да знају да су то греси који воде у џехеннем. У књизи „Хиндијје“ каже се: „Дозвољено је гледати жену покривену дебелом и широком тканином. Није дозвољено гледати жену покривену танко и уско. И у лице покривене жене харам је гледати са страшћу. Гледати је без страсти, али без потребе, мекрух је. Исто важи и за гледање жена које нису муслиманке. Речено је да је дозвољено гледати само њихову косу.“

Покривати се дебелим и широким мантилом тамне боје, дугим до чланака, који покрива руке до зглобова, боље је него покривати се чаршафом од два дела. У књизи „Халеби-ји кебир“ каже се: „Коса слободне жене која пада до ушију јесте аврет по једногласном мишљењу. И део који пада испод ушију, по већини учењака, такође је аврет.

По некима, део косе који виси није аврет у намазу. Али ни страном мушкарцу није дозвољено да га гледа.“ Жена треба сву своју косу да покрије дебелом марамом. Предњи део средине те мараме треба да приања уз чело и да се спусти близу обрва; оба краја треба да се од крајева обрва спусте до браде, да се на бради споје иглом и да падну на груди, а задњи део средине треба да покрије леђа. Када постоји опасност од фитне, треба покрити и образе. Треба носити и дебеле чарапе тамне боје. Ако четвртина косе која виси остане откривена онолико колико траје један рукн, намаз жене није исправан (сахих). Ако је откривено мање од тога, намаз је мекрух. Ниједна књига овде не прави разлику између старе и младе жене. Иако су рекли да је дозвољено одговорити на селам старе жене, руковати се с њом (мусафеха) и бити с њом у халвету, нико није рекао да је дозвољено да стара жена открије косу или да се гледа њена коса. Било је оних који су рекли да је дозвољено гледати косу жене која није муслиманка. Али нема никога ко је рекао да је дозвољено гледати косу старе муслиманке. И они који су рекли да је старој жени дозвољено да иде у месџид и у посету кабуровима навели су као услов да јој коса и глава буду покривене.

Онај ко каже да је муслиман мора знати да ли је сваки посао који ће учинити у складу с исламом или није. Ако то не зна, мора то научити питајући неког учењака ехли-суннета или читајући књиге тих учењака. Ако посао није у складу с исламом, он се не може спасти од греха или куфра. Он мора сваког дана чинити искрену тевбу. Грех и куфр за које се учини тевба сигурно ће бити опроштени. Ако не учини тевбу, искусиће њихову казну, то јест патњу, и на овом свету и у џехеннему. Места која мушкарци и жене морају покривати и у намазу и свуда називају се аврет. „Харам је откривати аврет и гледати туђи аврет.“ Ко каже да у исламу нема аврета, постаје кафир. Наша вера наређује да се аврет покрива. Место где се налази мушкарац или жена откривеног аврета, као и место где има музичких инструмената, коцке, алкохолних пића и женског гласа, назива се фиск-меџлис (скуп разврата). Ићи у фиск-меџлис је харам. Потребно је да и срце буде чисто. Чистота срца јесте лепи ахлак. Срце се чисти покоравањем исламу. Срце онога ко се не покорава исламу не може бити чисто.

Ко за откривање неког дела тела који је аврет по иџми, то јест у сва четири мезхеба, и за гледање таквог туђег аврета каже да је халал, или томе не придаје важност, то јест не боји се казне за то, постаје кафир. Тако је и када жене откривају аврет, као и када певају песме и уче мевлуд пред мушкарцима. Ко каже „Ја сам муслиман“, мора научити услове имана и ислама, као и фарзове и хараме које је објавила иџма, то јест једногласно мишљење четири мезхеба, и мора им придавати важност. Незнање није оправдање. То је као да зна, а не верује. „Код жена је у сва четири мезхеба аврет све осим лица и шака.“ Ко, не придајући томе важност, открије део тела који није аврет по иџми, то јест који по једном од друга три мезхеба није аврет, тај, иако не постаје кафир, чини велики грех по свом мезхебу. Такво је и када мушкарци откривају оно што је између колена и препона, то јест бутине. Фарз је научити оно што човек не зна. Чим научи, треба одмах да учини тевбу и да то место покрије.

„Нека Аллах проклене мушкарце који се чине сличнима женама и жене које се чине сличнима мушкарцима!“ Хадис-и шериф

Шта је твојим очима, што теку чим кажем „стани“?
Чим кажем „дођи к себи“, срце ти кипи и гори?
Из кише дарежљивости хазрети Мухаммеда
Бар кап да добију желе сви посланици.
Спољашње и унутрашње, духовно и телесно –
Од свих бића он је Хакку најмилији.
Безгранична је врлина и савршенство бића његовог,
Немогуће је језиком исказати савршенство његово.
Кад би све Ресулуллахове муџизе могле исказати његову величину,
Кад се спомене његово мубарек име, све иструлеле кости
У трену би оживеле.
Није нам натоварио терет изнад наше снаге,
Његове наредбе и забране чувамо као очи у глави.
Касида-и Бурда