УСЛОВИ ИСЛАМА

Они који су ушли у веру ислам, то јест муслимани, имају пет дужности које су им фарз и које обавезно морају извршавати. То су:

1. Први од услова ислама је изговарање келиме-и шехадета. Изговорити келиме-и шехадет значи рећи „Ешхеду ен ла илахе иллаллах ве ешхеду енне Мухаммеден абдуху ве ресулуху“. То јест, да разуман и балиг човек који може да говори каже: „Ни на земљи ни на небу, осим Аллаха, нема ничега и никога ко има право да му се чини ибадет и ко је достојан обожавања. Прави мабуд (онај коме се чини ибадет) је само Аллах теала“; да каже: Он је Ваџибул-вуџуд. Свака узвишеност је у Њему. У Њему нема никакве мане. Његово име је „Аллах“ – и да у то срцем чврсто верује. И исто тако да каже и верује: онај ружичасте боје лица, бело-румен, сјајног и милог лица, црних обрва и црних очију, отвореног мубарек чела, лепе нарави, чија сенка не пада на земљу, слатке речи, који се назива Арапином зато што је рођен у Арабији, у Мекки, из Хашимовог потомства, „Абдуллахов син Мухаммед алејхисселам роб је и ресул Аллаха теала, то јест Његов посланик“. Он је син хазрети Амине, кћери Вехбове. Елхамдулиллах, он је и наш вољени Посланик (саллаллаху алејхи ве селлем).

2. Други од пет услова ислама је клањати намаз сваког дана пет пута, када наступи његово време, у складу с његовим условима и фарзовима. Од Адема алејхисселам у свакој вери постојао је по један намаз. Оно што су сви они клањали сабрано је и учињено нам фарзом. Иако клањање намаза није услов имана, веровање да је намаз фарз јесте услов имана. То што сваки муслиман мукеллеф [то јест разуман и балиг] сваког дана клања пет дневних намаза јесте фарз-и ајн. Пет дневних намаза наређено је у ноћи Мираџа. Пре Мираџа постојали су само сабах-намаз и икиндија-намаз.

3. Трећи од пет услова ислама је давање зеката од своје имовине. Речничко значење речи „зекат“ је чистоћа, хвала и долазак у добро, лепо стање. У исламу зекат значи да човек који, преко својих потреба, има зекатску имовину у одређеној мери која се зове нисаб, издвоји одређени део своје имовине и, не пребацујући никоме, да га муслиманима који су наведени у Кур’ан-и кериму. У сва четири мезхеба постоје четири врсте зекатске имовине: зекат на злато и сребро, зекат на трговачку робу, зекат на четвороношце за клање који више од пола године пасу на пашњаку и зекат на плодове земље. Овај четврти зекат назива се ушур. Ушур се даје чим се убере род са земље. Остала три зеката дају се годину дана пошто имовина достигне нисаб.

4. Четврти од пет услова ислама је постити сваки дан у мубарек месецу рамазану. Пост се назива савм. Савм у речнику значи чувати нешто од нечега. А у исламу значи да се човек, поштујући његове услове, у месецу рамазану, зато што је то Аллах теала наредио, сваки дан чува од три ствари. Те три ствари су јело, пиће и полни однос (џима).

5. Пети од пет услова ислама је да онај ко је у могућности једном у животу обави хаџ. Када је пут безбедан и тело здраво, ономе ко, преко имовине довољне за издржавање породице и деце које оставља за собом док не оде у град Мекке-и мукеррему и не врати се, има новца да оде тамо и да се врати, фарз је да једном у животу, у ихраму, обави таваф Ка’бе-и муаззаме и стоји на вакфи на пољу Арафата.

„У Кур’ан-и кериму саопштено је све што је робовима потребно, они који не верују застрашени су азабом, а верницима који извршавају услове ислама дата је радосна вест о џеннету“ Имам Раббани (рахметуллахи алејх)

Дођите, намаз да клањамо, рђу са срца да скинемо,
Аллаху се не приближава док се намаз не клања!
Где се намаз клања, греси сви опадају,
Човек савршен не постаје док намаз не клања!
У Кур’ан-и кериму Хакк је намаз много хвалио,
Рекао је: „Не волим човека док намаз не клања!“
У једном хадис-и шерифу: знак имана
На човеку се не види док намаз не клања!
Не клањати један намаз највећи је од великих греха,
Тевбом се не опрашта док се каза не наклања!
Ко намаз сматра безначајним, одмах из имана излази,
Муслиман не може бити док намаз не клања!
Намаз чисти срце, од зла одвраћа,
Озарен нећеш бити док намаз не клањаш!