ТРЕЋИ ДЕО ВЕРА ИСЛАМ
Овај део приређен је избором из књига „Tam İlmihâl Se’âdet-i Ebediyye“, „Herkese Lâzım Olan Îmân“, „İslâm Ahlâkı“, „Kıyâmet ve Âhiret“ и „Namâz Kitabı“, које је приредила издавачка кућа İhlas Vakfı Hakikat Kitabevi. Вера ислам јесу основе и правила која је Аллах теала, посредством мелека по имену Џибрил, послао Свом вољеном Посланику Мухаммеду алејхисселам и која људима обезбеђују мир и срећу на овом свету и на ахирету.
Све врлине и корисне ствари налазе се у исламу. Ислам је у себи сабрао сва видљива и невидљива добра ранијих вера. Сва срећа и сви успеси су у њему. Састоји се од основа и ахлака које ће прихватити разум који не греши и не залута. Они који су створени без мане не одбацују га и не гаде се њега. У исламу нема никакве штете, а изван њега нема никакве користи, нити може бити. Тражити корист изван ислама исто је што и очекивати пиће од фатаморгане. Ислам наређује да се земље изграђују, да се људима побољша живот и да се доведу до благостања, и захтева поштовање наредби Аллаха теала и милосрђе према створењима. Ислам одлучно наређује земљорадњу, трговину и занат. Знању, природним наукама, техници и индустрији придаје важност коју заслужују. Снажно захтева да људи једни другима помажу и једни другима служе. Учи о правима људи који су под нечијом управом, деце, породице и народа, и о томе како њима треба управљати; води рачуна о праву и одговорности према живима, према онима који су прошли и према онима који ће доћи. Ислам је у себи сабрао сеадет-и дарејн, то јест срећу на овом свету и на ахирету. Донео је начела која ће на најсавршенији начин обезбедити духовно и материјално благостање људи. Права и дужности човека уредио је на најшири начин. Сажето речено, вера ислам има основе имана, ибадета, мунакехата (знања о браку и никаху), муамелата (знања о трговини и друштвеном животу) и укубата (кривичног права).
Худа је мој Господар, мој неби је, уистину, Мухаммед Ресулуллах,
Моја вера је вера ислам, моја књига је Келамуллах.
У веровању мој мезхеб је ехли-суннет, хвала Аллаху,
А у делима мој мезхеб је мезхеб Ебу Ханифе, Аллаха ми.
САВЕТ
Веровање ехли-суннета, о младићу, у стиху
Јасним језиком обзнањено ти је у наставку:
Ако желиш исправно веровање, брате мој,
Дању и ноћу читај ову књигу, и то од срца!
Нека се Хакк смилује души Ебу Ханифе,
Пут Кур’ана показао нам је тај узвишени Ну’ман.
Не везуј срце за овај свет, живот тече као вода,
Ко следи ислам, увек је радостан.
„Ислам је у себи сабрао сеадет-и дарејн, то јест срећу на овом свету и на ахирету“ Сејјид Абдулхаким Арваси (рахметуллахи алејх)
Најпре научи илмихал, научи и своје дете;
Ако не научиш верско знање, после ћеш се кајати!
Погледај како нас непријатељи подмукло нападају;
И ти се труди да шириш веру, не губи време!
Безверници лажима младе непрестано варају,
Хоће да униште ислам; пробуди се већ из немара!
И муслимани су се збунили, многи су у замку пали;
Сви су наводно ехл-и кибла, а скренули су с правог пута.
Ко не научи илмихал, не може себе да сачува.
Кафир или заблудели постаје ко није ехли-суннет!
Помози онима који шире исправна знања!
Стекни севап џихада, нека се у то иметак троши.
Је ли Ресулуллах икад мировао, јесу ли његови асхаби спавали?
Да би ширили веру, сви су постали јунаци!
Труди се, не седи беспослен ни ти: непријатељ вере је веома јак,
Изнутра и споља сатреће нас – отићи ће и вера и иман.
Не говори ружно о асхабима, цени вредност свакога,
Волели су се међусобно, томе је сведок Кур’ан!
Највреднији је Ебу Бекр, затим Омер, Осман и Алија,
И Муавију много воли – он је тај што је Кур’ан писао!
Наш Господар није тело, нема ни времена ни места,
Не улази у материју – такав мора бити иман!
Не треба Му створење, нема Му ортака ни сличнога,
Он је Тај што све ствара и у постојању одржава.
Добро, зло, иман, куфр, материју, силу, енергију –
Све то Он ствара, човек не може ништа створити!
Свакоме је дао разум и вољу, и пут је показао,
Ко пожели добро, Рахман то одмах ствара.
Најпре исправи веровање, пази на наредбе и забране,
Неће стећи срећу онај ко се од ислама одвоји!
Од давнина је обичај: ко шта посеје, то и жање,
Много се преварио и штету претрпео ко је жито чекао, а није сејао!
Од седамдесет три скупине само ехли-суннет
се спасава;
Они су нам пренели пут Ресулуллаха!
