ПОСЛАНИКОВ ЕХЛ-И БЕЈТ

Разлози Посланикових женидби

Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) први пут се оженио у двадесет петој години, хазрети Хатиџом (радијаллаху анха). Хазрети Хатиџа имала је четрдесет година и била је удовица. Али њен иметак, лепота, разум, знање, углед, порекло, честитост и учтивост били су веома велики. Живели су заједно двадесет пет година. Док је хазрети Хатиџа била жива, Ресул-и екрем (саллаллаху алејхи ве селлем) није се женио ниједном другом.

Пошто је наша мајка хазрети Хатиџа (радијаллаху анха) преселила на ахирет, Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) оженио се други пут, у педесет петој години, кћерком хазрети Ебу Бекра, нашом мајком хазрети Аишом (радијаллаху анха). Никах је склопио по наредби Аллаха теала. До свог пресељења на ахирет живео је с њом осам година. Била је веома паметна, оштроумна, учена, вична књижевности, честита и побожна. Пошто је имала веома снажно памћење, асхаб-и кирам су је питали и од ње учили многе ствари.

Све остале своје бракове склопио је из верских или политичких разлога, или из милосрђа и доброчинства. Све те жене биле су удовице, а већина их је била у годинама. На пример, када су мучења и штете које су кафири у Мекки наносили муслиманима достигли неподношљиву меру, део асхаб-и кирама учинио је хиџру у Абисинију. Абисински владар Неџаши био је хришћанин. Поставио је муслиманима разна питања и, задивљен зрелим одговорима које је добио, примио иман. Муслиманима је учинио много добра. А Убејдуллах ибн Џахш, за кога се чинило да је примио иман, преварен од свештеника, постао је муртед да би се избавио од сиромаштва и продао своју веру за овај свет.1 Тај проклетник, син Ресулуллахове тетке, силом и наговарањем терао је и своју жену Умму Хабибу да напусти веру и обогати се, али када му је жена рекла да ће пристати и на сиромаштво и на смрт, а да неће напустити веру Мухаммеда алејхисселам, развео се од ње. Очекивао је да ће она, потуцајући се, умрети у беди. Али убрзо је умро он сам. Умму Хабиба била је кћи Ебу Суфјана, тадашњег врховног заповедника Курејшија у Мекки. Ресулуллах је у то време водио веома тешке битке са курејшијским војскама, а Ебу Суфјан се последњим снагама борио да уништи ислам. Ресулуллах је чуо за снагу вере наше мајке Умму Хабибе (радијаллаху анха) и за веома тешко стање које ју је задесило. Написао је Неџашију писмо и затражио: „Желим да се оженим Умму Хабибом, која је тамо. Склопи мој никах! Затим је пошаљи овамо.“ Неџаши је већ раније био постао муслиман. Указао је писму велико поштовање, позвао тамошње муслимане у свој двор и приредио им гозбу. Седме године по хиџри склопљен је никах и он им је даровао поклоне и указао доброчинства. Тако је Умму Хабиба добила награду за свој иман и тамо живела у богатству и спокоју. Захваљујући њој и остали муслимани нашли су спокој. Пошто ће у џеннету жене бити уз своје мужеве, добила је радосну вест о највишем степену џеннета, а у поређењу с том радосном вешћу сва задовољства и благодати овог света веома су малени. Овај никах био је један од разлога који су припремили Ебу Суфјана да касније буде почашћен исламом. Као што се види, овај никах показује и колика је била Ресулуллахова памет, оштроумност, генијалност, доброчинство и милосрђе.2

Други пример: наша мајка хазрети Хафса (радијаллаху анха), кћи хазрети Омера, остала је удовица. Треће године по хиџри хазрети Омер упитао је хазрети Ебу Бекра и хазрети Османа: „Хоћеш ли узети моју кћер?“, а они су рекли: „Да размислим.“ Једног дана, док су сва тројица и други били код Ресулуллаха (саллаллаху алејхи ве селлем), он је упитао: „О Омере! Видим да си тужан, који је разлог?“ Као што се лако види боја мастила у бочици, тако је и Ресулуллах једним погледом схватао свачије мисли. Ако би сматрао да је потребно, питао би. Пошто је нама фарз да говоримо истину њему, па и свакоме, хазрети Омер је одговорио: „Ја Ресулаллах! Понудио сам своју кћер Ебу Бекру и Осману, нису је узели.“ Пошто нипошто није желео да се ожалосте ова тројица асхаба које је највише волео, Ресулуллах је, да би их обрадовао, одмах рекао: „О Омере! Хоћеш ли да твоју кћер дам некоме ко је бољи и од Ебу Бекра и од Османа?“ Хазрети Омер се зачудио, јер је знао да нема никога бољег од хазрети Ебу Бекра и хазрети Османа. Рекао је: „Хоћу, ја Ресулаллах!“ Ресулуллах је рекао: „О Омере, дај мени своју кћер!“ Тако је хазрети Хафса постала мајка хазрети Ебу Бекра, хазрети Османа и свих верника, а они су јој постали слуге, и хазрети Ебу Бекр, хазрети Омер и хазрети Осман постали су једни другима још ближи и дражи.3

Трећи пример: пете или шесте године по хиџри међу стотинама заробљеника узетих из племена Бени Мусталик била је и Џувејрија, кћи Хариса, поглавара племена. Ресулуллах ју је откупио, ослободио и оженио се њоме. Тада су сви асхаб-и кирам (алејхимур-ридван) рекли: „Стидимо се да родбину породице Ресулуллаха, родбину наше мајке, држимо као робиње и слуге.“ Сви су ослободили своје заробљенике. Овај никах био је разлог да се ослободе стотине заробљеника. Наша мајка хазрети Џувејрија (радијаллаху анха) увек је причала о томе и поносила се тиме. Хазрети Аиша говорила је: „Нисам видела жену која је донела више хајра и берекета од Џувејрије.“4 У једном хадис-и шерифу речено је: „Сви моји бракови са мојим женама и удаја мојих кћери – све је то било по дозволи коју је Џибрил (алејхисселам) донео од Аллаха теала.“

Један од важних разлога што се Ресулуллах много женио било је и обзнањивање исламске вере. Пре него што је објављен ајет о хиџабу, то јест пре него што је женама наређено да се покривају, и жене су долазиле Ресулуллаху, питале оно што нису знале и училе. Када би Ресулуллах отишао у нечију кућу, долазиле су и жене, седеле, слушале и имале корист. Када је објављен ајет о хиџабу и женама је забрањено да седе и разговарају са мушкарцима који им нису махрем, више није примао жене које му нису биле махрем. Наредио им је да оно што не знају питају и уче од његове мубарек жене хазрети Аише. Пошто је много њих долазило да пита, хазрети Аиша није стизала свима да одговори. Да би олакшао ову важну службу и смањио терет наше мајке Аише, склопио је никах са онолико жена колико је било потребно. Стотине осетљивих знања која се тичу жена обзнанио је муслиманкама преко својих мубарек жена. Да је имао једну жену, свим женама било би тешко, па чак и немогуће, да питају њу. Да би у потпуности обзнанио веру Аллаха теала, узео је на своја плећа и терет многих женидби.

Посланикове мубарек жене

Хатиџетул-Кубра (радијаллаху анха): Потиче из племените и угледне курејшијске породице. Кћи је Хувејлида ибн Еседа ибн Абдулуззе ибн Кусајја. Она је прва Ресулуллахова жена. Отац јој је Хувејлид, а мајка Фатима. Удала се за Ресулуллаха кад је имала четрдесет година и била удовица. Ресулуллах је тада имао двадесет пет година. С њом је имао четири кћери и два сина. Док је била удовица, бавила се трговином. Имала је службенике, писаре и робове. Била је веома богата, учена и мудра. Она је прва слободна жена која је примила иман. Када се Џибрил алејхисселам први пут указао Ресулуллаху, он се био уплашио. Испричао је то Хатиџи. Прва је поверовала Хатиџа (радијаллаху анха). Кафири су обожавали кипове, нису веровали Ресулуллаху и ругали су му се. Много су га мучили. Хатиџа (радијаллаху анха) га је тешила и храбрила. Сав свој иметак и имање жртвовала је на његовом путу. Двадесет пет година верно је служила Ресулуллаху. Ниједном га није повредила.

Преселила је на ахирет у Мекке-и мукерреми три године пре хиџре, три дана после смрти Ебу Талиба, у шездесет петој години.

Ресулуллах ју је све до свог пресељења на ахирет увек хвалио. Чак, једног дана, док ју је код куће хвалио, наша мајка Аиша није издржала и рекла: „Џенаб-и Хакк вам је дао бољу од ње.“ Тада је он рекао: „Не! Није ми дата боља од ње. У данима када су ме сви звали лажовом, она ми је веровала. Док су ме сви мучили, она ми је била ослонац. Отклањала је моје туге.“

Хазрети Хатиџа и њена кћи Фатима Зехра две су од четири жене за које је у хадис-и шерифу саопштено да су најодабраније од свих жена на свету. Трећа је фараонова жена хазрети Асија, а четврта хазрети Мерјем (радијаллаху теала анхунне).

„Сви моји бракови са мојим женама и удаја мојих кћери – све је то било по дозволи коју је Џибрил (алејхисселам) донео од Аллаха теала“ Хадис-и шериф

Аиша (радијаллаху анха): Она је друга чиста жена Ресулуллаха. Кћи је Ебу Бекра Сиддика. Мајка јој је Умму Руман. Рођена је осам година пре хиџре. Није имала деце. Никах с њом склопљен је годину дана после пресељења Хатиџетул-Кубре и две године пре хиџре. Три године касније, у Медини, почашћена је тиме што је доведена у Хуџре-и сеадет. Њена памет, оштроумност, честитост и таква (богобојазност) били су толико велики да им се човек мора дивити. Ресулуллах ју је веома волео и много хвалио. Њен никах склопљен је по наредби Аллаха теала. Похваљена је ајет-и керимом. Асхаб-и кирам обраћали су јој се да реше своје тешкоће. Када је Ресулуллах (саллаллаху теала алејхи ве селлем) преселио на ахирет, имала је осамнаест година. Пошто се њен иџтихад није слагао са иџтихадом хазрети Алије, у бици код Камиле била је уз асхаб-и кирам који су се борили против хазрети Алије. Када је хазрети Алија убијен као шехид, веома се ожалостила. Хуруфије је много клевећу. Кажу да није волела хазрети Алију. А управо је хазрети Аиша пренела хадис-и шериф: „Волети Алију део је имана.“ Тиме је показала да га воли и да сви треба да га воле. Преселила је на ахирет педесет седме године по хиџри, у Медини, у шездесет петој години. Њен кабур је на Бакију.

Севда бинт Зема (радијаллаху анха): Она је трећа Ресулуллахова жена. Са својим мужем примила је иман и учинила хиџру у Абисинију. Када су се вратили у Мекку, муж јој је преселио на ахирет. Ресулуллах је најпре склопио никах са хазрети Аишом, а затим са Севдом. Севду је довео у своју кућу у Мекки, а хазрети Аишу у Медини. Била је веома милосрдна и честита госпођа. Преселила је на ахирет у време хазрети Омера.5

Хафса (радијаллаху анха): Кћи је хазрети Омера (радијаллаху анху). Њен први муж био је Хунејс. Заједно су учинили хиџру у Абисинију и у Медину. Када је млада остала удовица, отац ју је понудио хазрети Ебу Бекру, а затим Осману. Обојица су се извинили. Хазрети Омер се ожалостио. Треће године по хиџри почашћена је никахом са Ресулуллахом. После извесног времена Ресулуллах се развео од Хафсе. Затим је, на знак Џибрила алејхисселам, поново склопио никах с њом. Много је постила и много клањала намаз. Преселила је на ахирет 41. године по хиџри, у шездесетој години.

Зејнеб бинт Хузејма (радијаллаху анха): Много је чинила ибадет и много делила садаку. Пре тога била је жена Абдуллаха ибн Џахша. Абдуллах је био син Ресулуллахове тетке Умејме. Постао је шехид у бици на Ухуду. Иако је почашћена никахом са Ресулуллахом, осам месеци касније преселила је на ахирет.6

Умму Селема (радијаллаху анха): Звала се Хинда. Са својим мужем Ебу Селемом међу првима је учинила хиџру у Абисинију. Ебу Селема, брат Убејдуллаха ибн Џахша, сина Ресулуллахове тетке Берре, преселио је на ахирет у Медини, четврте године по хиџри, од ране задобијене у бици на Ухуду. Она није прихватила просидбе Ебу Бекра и Омера. Почашћена је никахом са Ресулуллахом. Преселила је на ахирет педесет девете године, у Медини, у осамдесет четвртој години. Она је последња од његових жена која је преселила на ахирет.7

„Не! Није ми дата боља од ње (од Хатиџе). У данима када су ме сви звали лажовом, она ми је веровала. Док су ме сви мучили, она ми је била ослонац. Отклањала је моје туге“ Хадис-и шериф

Џувејрија (радијаллаху анха): Била је кћи Хариса, поглавара племена Бени Мусталик. Заробљена је у бици код Мурејсија, пете године по хиџри. Њен муж, који јој је био брат од стрица, погинуо је у бици. Имала је двадесет година и била је веома лепа. Према једном предању, када је Џувејрија изнета на продају, њен отац довео је у Медину стадо камила да је откупи. Није имао срца да да две најбоље камиле, па их је сакрио изван града. Ресул алејхисселам му је рекао: „Доведи и оне две камиле које си сакрио на том и том месту.“ Харис се зачудио и примио иман заједно са два сина и многим другим људима. Ресул алејхисселам узео је камиле и вратио му кћер. И кћи је примила иман. Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) затражио је Џувејрију од њеног оца и склопио никах с њом. Преселила је на ахирет педесет шесте године по хиџри.

Зејнеб бинт Џахш (радијаллаху анха): Била је кћи Ресулуллахове тетке Умејме и сестра Абдуллаха ибн Џахша. Њен отац звао се Бурра. Пошто није примио иман, прозвали су га Џахш. Зејнеб је међу првима примила иман.

Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) најпре ју је удао за свог посинка Зејда ибн Харису. Пошто Зејд није могао да води рачуна о Зејнебином праву, треће године по хиџри су се развели. Ресул алејхисселам хтео је да се ожени њоме. Када је Зејнеб то чула, од радости је клањала два реката намаза и упутила дову: „Господару мој! Твој Ресул ме тражи за жену. Ако си ми одредио да будем почашћена тиме да будем његова жена, Ти ме њему дај.“ Њена дова је примљена и објављен је тридесет седми ајет суре Ахзаб, чије је значење: „Пошто је Зејд остварио оно што је хтео у вези с њом (то јест, пошто се развео од Зејнеб), Ми смо је теби дали за жену.“ Пошто је Зејнебин никах склопио Аллах теала, Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) није посебно склапао никах. Зејнеб (радијаллаху анха) се тиме сваког тренутка поносила и говорила: „Сваку жену удаје њен отац. А мене је удао Аллах теала.“ Тада је имала тридесет осам година. Преселила је на ахирет двадесете године по хиџри, у педесет трећој години.8 Имала је много хајра и доброчинства и веома је волела да дели садаку. Била је вешта и у ручним радовима. Оно што би израдила и све што би јој дошло до руку давала је родбини и сиромасима. Халифа Омер давао је свакој од чистих Посланикових жена по дванаест хиљада дирхема. Зејнеб бинт Џахш би их, чим их прими, све поделила као садаку. Хазрети Аиша ју је због тога много хвалила. Хадис-и шериф „Од мојих жена прва ће ми се придружити она која је широке руке“9 обавестио је да ће она прва преселити на ахирет, јер је највише делила садаку.

Безобразни и клеветнички француски песник Волтер написао је у стиховима позоришни комад о томе како је Ресулуллах примио хазрети Зејнеб за жену, пун измишљених и ниских клевета које су потпуно супротне историји, догађајима и предањима. Тај ружни и одвратни спис, недостојан човека књижевности и мисли, допао се његовом великом непријатељу, папи, који га је био искључио из цркве, па му је папа написао ласкаво писмо. Халифа муслимана, султан Абдулхамид-хан II, када је чуо да ће се тај комад играти на позорници, упутио је ултиматум владама Француске и Енглеске и одмах то спречио, и тако цело човечанство избавио од срамних нискости.

Хазрети Сафија (радијаллаху анха): Била је кћи Хујејја ибн Ахтаба, поглавара хајберских Јевреја. У Хајберу је била верена за једног Јевреја. Затим се удала за веома богатог Кинану ибн Хакика. Седме године по хиџри, када је освојен Хајбер, и Сафија је била заробљена. Пала је у Ресулуллахов део и он ју је ослободио; примила је иман и почашћена је никахом са Ресулуллахом. Преселила је на ахирет педесете године по хиџри у Медини.10

Умму Хабиба (радијаллаху анха): Била је кћи Ебу Суфјана ибн Харба ибн Умејје и сестра хазрети Муавије. Мајка јој се звала Хинда. Са својим мужем Убејдуллахом ибн Џахшом постала је муслиманка и учинила хиџру у Абисинију. Пошто јој се кћи Хабиба родила у Абисинији, и сама је постала позната по кунји Умму Хабиба (Хабибина мајка). Њен муж је тамо, преварен од свештеника, постао муртед и умро. Остала је сама, у туђини и сиромашна. Рекла је: „Нећу напустити веру Ресулуллаха.“ Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) хтео је да се ожени њоме да би је обрадовао. Седме године по хиџри написао је писмо Неџашију. По тој Посланиковој наредби Неџаши је склопио њен никах са Ресул-и екремом и послао је у Медину. Преселила је на ахирет четрдесет четврте године по хиџри у Медини.

Хазрети Мејмуна (радијаллаху анха): Звала се Берра, а Ресулуллах јој је дао име Мејмуна. Мејмунин муж био је преселио на ахирет. Када се после освајања Хајбера ишло у Мекку на умру, на повратку у Медину почашћена је никахом са Ресулуллахом. Педесет треће године по хиџри разболела се у Мекки. Рекла је: „Изнесите ме из Мекке! Јер Ресулуллах ми је јавио да ћу преселити на ахирет изван Мекке.“ Када су је изнели, преселила је на ахирет на месту где јој је био склопљен никах са Ресулуллахом (месту званом Серф).11

Хазрети Марија (радијаллаху анха): Примила је иман док је била Посланикова робиња и почашћена је његовим никахом. Пошто ју је као поклон послао Мукавкис, владар Египта и Александрије, њено порекло (лоза) и година рођења нису тачно познати. Ресул-и екрем имао је с нашом мајком хазрети Маријом сина по имену Ибрахим. Хазрети Марија била је веома мирна, тиха и повучена. Преселила је на ахирет у последњим годинама хилафета хазрети Омера, 637. године (16. године по хиџри). Сахрањена је на гробљу Баки.12

Хазрети Рејхана (радијаллаху анха): Постала је муслиманка док је била Посланикова робиња. Потицала је из племена Бени Курејза, од Јевреја који су живели у Медини. Њена лоза је: Рејхана бинт Шемун ибн Језид или Рејхана бинт Зејд ибн Амр ибн Ханефе ибн Шемун ибн Језид. Година њеног рођења није тачно позната. Преселила је на ахирет пре Посланика, 631. године (10. године по хиџри), у Медини. Сахрањена је на гробљу Баки.13

„Волети сејјиде и шерифе доводи до тога да човек у последњем даху оде с иманом“ Ебу Муџахид Енвер ибн Назиф (рахметуллахи алејх)