ПОСЛАНИКОВ ИСТИГФАР1
Као што је Посланик најузвишенији међу створењима, тако је он и онај који Аллаха теала најистинскије познаје и највише Га се боји. Иако га је Џенаб-и Хакк сачувао од чињења греха, он је непрестано чинио ибадет и упућивао Аллаху теала дове и истигфар. Почетак ноћи (после јација-намаза) проводио је у сну, а крај ноћи у ибадету. Ибн Аббас прича: „Једне ноћи био сам гост у кући мајке верника хазрети Мејмуне. Ресулуллах је спавао до поноћи, или мало пре или после тога. Затим се пробудио и сео, па је руком обрисао трагове сна са свог лица. Устао је, узео ибрик с водом који је висио и узео абдест. Проучио је последњих десет ајет-и керима суре Ал-и Имран и стао на намаз. И ја сам устао, узео абдест онако како га је узео Ресулуллах и у намазу стао поред тог Сервера. Ресулуллах је клањао два реката намаза. Затим је клањао још два реката. После тога још два реката. Затим је стао на витр-намаз. Потом је легао док се није проучио сабах-езан. Затим је устао, поново клањао два реката намаза, изашао у месџид и клањао фарз сабах-намаза.“2 Наша мајка хазрети Аиша прича: „Ресулуллах је једне ноћи спавао. Кад се пробудио, рекао је: ‚О Аиша, ако ми дозволиш, ове ноћи бих се посветио ибадету свом Господару.‘ Затим је устао. Учио је Кур’ан-и керим и плакао. Чак су му се од суза оквасила оба колена. Наставио је да учи, и што је више учио, његове мубарек сузе квасиле су свако место на телу које би дотакле. То стање трајало је до јутра.
Ујутру је дошао Билал Хабеши и, кад је видео то стање, рекао: ‚Нека су ти отац и мајка жртва, ја Ресулаллах! Зар ти Аллах теала није опростио пређашње и будуће грешке?‘ Ресулуллах је рекао: ‚О Билале! Зар да не будем роб који захваљује? Аллах теала ми је ове ноћи3 спустио 190. ајет суре Ал-и Имран, чије је значење: „Заиста, у стварању небеса и земље и у смењивању ноћи и дана има много знакова за оне који имају разума.“’“ У хадис-и шерифу који се наводи у збирци „Муслим“ он је рекао: „У моје срце долазе такве ствари да због њих сваког дана и ноћи седамдесет пута чиним истигфар Аллаху теала“ и „У мом срцу настаје застор (који спречава долазак божанских нурова). Зато сваког дана 70 пута чиним истигфар“, а такође: „Сваког дана сто пута чиним истигфар Аллаху теала.“4
Страх Посланика од Аллаха теала био је толико велики да нико није видео да се смејао грохотом. У хадис-и шерифу који имам Тирмизи преноси од Ебу Зерра као мерфу5 речено је: „Заиста, ја видим оно што ви не видите и чујем оно што ви не чујете. На небу нема празног места ни колико четири прста, а да на њему мелеци не чине сеџду. Аллаха ми, кад бисте знали оно што ја знам, мало бисте се смејали, а много плакали. Изашли бисте на путеве и из свега гласа преклињали Аллаха теала.“6
У хадис-и шерифу који преноси Ебу Хурејре Ресулуллах је рекао: „Никога његова дела неће увести у џеннет.“ Кад су га упитали: „Ни тебе, ја Ресулаллах?“, рекао је: „Да, ни мене моја дела неће увести у џеннет. Али ће ме прекрити благодат (фадл) и милост Аллаха теала.“
Ибн Омер прича: „Кад бисмо с Ресулуллахом били на неком скупу, бројали бисмо да је сто пута рекао: ‚Господару мој! Опрости ми и прими моју тевбу. Ти си Онај који прима тевбе и Ти си Рахим.‘“7
Енес ибн Малик преноси: „Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) стално је говорио: ‚Аллахумме ја мукаллибел-кулуб, себбит калби ала диник.‘“8 У хадис-и шерифу који Тирмизи преноси од Ебу Саида Худрија Посланик је рекао: „Ко, кад легне у постељу, три пута каже: ‚Естагфируллахел-азим, еллези ла илахе илла хувел-хајјул-кајјум, ве етубу илејх‘, Аллах теала ће му опростити грехе, макар их било колико морске пене, или песка у земљи Темим, или лишћа на дрвећу, или дана овога света.“
Према ономе што преносе Бухари и Муслим, Ресулуллах је овако чинио истигфар: „Аллахуммагфирли хатиети ве џехли ве исрафи фи емри ве ма енте а’лему бихи минни.“ (Аллаху мој! Опрости ми грешке које сам учинио (свесно или) несвесно, прекорачујући своју меру, а које Ти знаш!)
Према предању од Ебу Мусе Ешарија (радијаллаху анху), Ресул-и екрем (саллаллаху алејхи ве селлем) чинио је истигфар и овако:
„Аллахуммагфирли хезли ве џидди ве хатаи ве амди ве куллу залике инди. Аллахуммагфирли ма каддемту ве ма аххарту ве ма есрарту ве ма а’ленту ве ма енте а’лему бихи минни, ентел-мукаддиму ве ентел-муаххиру ве енте ала кулли шеј’ин кадир.“9 (Аллаху мој! Опрости ми све пропусте које сам могао учинити у шали и озбиљно, из заборава и свесно. Аллаху мој! Опрости ми оно што сам учинио раније и касније, тајно и јавно, сваку врсту мојих пропуста коју Ти знаш. Ти си Онај који ставља напред и Ти си Онај који оставља назад. Ти си моћан над свим.)
Ресулуллах је дању постио,
а ноћу је у намазу стајао.
Ако си уммет тог Одабраног,
на суннет и мекрух увек пази.
„У мом срцу настаје застор (који спречава долазак божанских нурова). Зато сваког дана 70 пута чиним истигфар“ Хадис-и шериф
