ПОСЛАНИКОВИ ФАЗИЛЕТИ

Постоје стотине књига које описују фазилете Мухаммеда алејхисселам. Фазилет значи „предност“. Неке од његових предности наведене су у наставку: 1. Међу створењима најпре су створени нур и дух Мухаммеда алејхисселам. 2. Аллах теала је његово име написао на Аршу, на џеннетима и на седам небеса. 3. На латицама једне руже која расте у Индији написано је „Ла илахе иллаллах Мухаммедун ресулуллах“. 4. Виђено је да на десној страни рибе уловљене у једној реци близу града Басре пише „Аллах“, а на левој „Мухаммед“. Има много сличних догађаја. У књизи A History of Fishes, штампаној 1975. године у Лондону, на двестотој страни налази се слика рибе на чијем репу словима Кур’ан-и керима пише „Шануллах“. У датом опису наводи се да на другој страни репа пише „Ла илахе иллаллах“. Таквих примера има веома много. 5. Постоје мелеци чија је једина дужност да изговарају име Мухаммеда алејхисселам. 6. Мелецима је наређено да учине сеџду хазрети Адему зато што се на његовом челу налазио нур Мухаммеда алејхисселам. 7. Аллах теала је свим посланицима објавио да ће доћи Мухаммед алејхисселам, а уз то им је наложио да својим умметима нареде да, ако доживе његово време, поверују у њега. 8. Пре његовог доласка на свет виђени су веома велики знаци. Они су записани у књигама историје и мевлуда. 9. Када је дошао на свет, виђено је да му је пупчана врпца већ пресечена и да је сунећен. 10. Пошто је дошао на свет, шејтани више нису могли да се пењу на небо и краду вести од мелека. 11. Када је дошао на свет, сви кипови на земљи и идоли којима се клањало пали су ничице. 12. Мелеци су љуљали његову колевку. 13. Док је био у колевци, разговарао је с месецом на небу. Месец би се нагињао на страну на коју би показао својим мубарек прстом. 14. Још у колевци почео је да говори. 15. Када је као дете ишао по отвореним пределима, изнад његове главе кретао се облак и правио му сенку. То је трајало све до почетка његовог посланства. 16. Сваки посланик имао је печат посланства на десној руци. А печат Мухаммеда алејхисселам налазио се на средини његових мубарек леђа, близу леве лопатице, наспрам срца. Кад му је Џибрил алејхисселам опрао срце и затворио груди, ударио му је на леђа печат који је донео из џеннета.

17. Видео је иза себе онако како је видео испред себе.

18. У мраку је видео онако како је видео на светлу. 19. Његова пљувачка учинила је горке воде слатким, болеснима је донела оздрављење, а одојчади је била храна као млеко. 20. Док су му очи спавале, срце му је било будно. (Такви су били и сви посланици.) 21. У животу никада није зевнуо. 22. Његов мубарек зној мирисао је лепо као ружа. Један сиромах, кад је удавао кћер, затражио је од њега помоћ. У том тренутку Посланик није имао шта да му да. Сипао му је мало свог зноја у малу бочицу. Кад би се та девојка намазала њиме по лицу и глави, кућа би јој мирисала као мошус. Њена кућа постала је позната као „кућа лепог мириса“. 23. Иако је био средњег раста, кад би био поред високих људи, изгледао је виши од њих. 24. Кад би ходао по сунчевој или месечевој светлости, његова сенка није падала на земљу. 25. На његово тело и одећу нису слетале муве, комарци ни други инсекти. 26. Његово рубље, колико год да га је носио, никада се није прљало. 27. Кад год би ходао, за њим су ишли мелеци. Зато би своје асхабе пуштао да иду напред и говорио: „Оставите иза мене места мелецима.“1 28. Кад би стао на камен, на камену би остао траг његовог стопала. А кад би ходао по песку, није остављао никаквог трага. Кад би обавио нужду, земља би се отворила и све би остало у земљи. (Такви су били и сви посланици.) 29. Међу људима и мелецима њему је дато највише знања. Иако је био умми, то јест иако ни од кога ништа није учио, Аллах теала му је све објавио. Као што су Адему алејхисселам објављена имена свих ствари, тако су и њему објављена имена и знање о свим стварима. 30. Објављена су му имена чланова његовог уммета, њихов изглед и све што ће се међу њима догодити. 31. Његов разум већи је од разума свих људи. 32. Све лепе нарави које се могу наћи код људи дароване су њему. Када су великог песника Омера ибнул-Фарида упитали: „Зашто ниси хвалио Ресулуллаха?“, рекао је: „Схватио сам да немам снаге да га хвалим. Нисам нашао речи којима бих га хвалио.“

„Нећу бити задовољан да ико од мог уммета остане у џехеннему“ Хадис-и шериф

33. У речима шехадета, у езану, у икамету, у тешеххуду у намазу, у многим довама, у неким ибадетима и хутбама, при давању савета, у тешким временима, у кабуру, на махшеру, у џеннету и на језику сваког створења Аллах теала ставио је његово име поред Свог имена. 34. Највиша од његових предности јесте то што је Хабибуллах. Аллах теала учинио га је Себи миљеником и пријатељем. Волео га је више од свакога и више од сваког мелека. Рекао је: „Ако сам Ибрахима учинио Халилом, тебе сам учинио Својим Хабибом.“

35. Ајет-и керим чије је значење: „Даваћу ти све што пожелиш док не будеш задовољан (док не кажеш: ‚Доста!’)“2 обећава да ће Аллах теала Свом Посланику подарити сва знања, све предности, исламске прописе, помоћ и победу над непријатељима, његовом уммету освајања и победе, а на кијамету сваку врсту шефаата и теџеллија. Када је спуштен овај ајет-и керим, Посланик је погледао Џибрила алејхисселам и рекао: „Нећу бити задовољан да ико од мог уммета остане у џехеннему.“ 36. Аллах теала се у Кур’ан-и кериму сваком посланику обратио његовим именом, а Мухаммеду алејхисселам речима: „О Мој Ресуле! О Мој Посланиче!“ 37. Говорио је на сваком наречју арапског језика, веома јасно и лако разумљиво. Онима који су долазили из разних крајева и питали га одговарао је на њиховом наречју. Они који су га слушали остајали су задивљени. Говорио је: „Аллах теала ме је веома лепо васпитао.“3

38. Малим бројем речи објашњавао је много тога. Више од сто хиљада његових хадис-и шерифа показује да је био „Џевамиул-келим“.

Неки учењаци рекли су: „Мухаммед алејхисселам објавио је четири темеља исламске вере четирима хадисима:

- ‚Дела се вреднују према нијетима.‘4

- ‚Халал је очигледан и харам је очигледан.‘5

- ‚Тужилац треба да доведе сведока, а тужени да се закуне.‘6 и

- ‚Иман човека неће бити потпун док не пожели свом брату у вери оно што жели себи.‘7 Први од ова четири хадиса темељ је знања о ибадету, други – о међуљудским односима (муамелат), трећи – о хусумату, то јест о правосуђу и управи, а четврти – о пристојности и ахлаку.“8

39. Мухаммед алејхисселам био је масун (заштићен) и масум (безгрешан). Ни свесно ни несвесно, ни велики ни мали, ни пре четрдесете године ни после ње није учинио ниједан грех. Није виђен ниједан његов ружан поступак. 40. Муслиманима је наређено да, седећи у намазу, назову селам Мухаммеду алејхисселам учећи: „Есселаму алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи“. У намазу није дозвољено назвати селам неком другом посланику или мелецима. 41. У хадис-и кудсију речено је: „Да није тебе, ништа не бих створио!“9

42. Други посланици сами су одговарали на клевете кафира. А на клевете изречене против Мухаммеда алејхисселам одговорио је Сам Аллах теала и одбранио га. 43. Уммет Мухаммеда алејхисселам бројнији је од свих уммета других посланика заједно. Они су од других узвишенији и часнији. У хадис-и шерифима објављено је да ће две трећине оних који уђу у џеннет бити из овог уммета. 44. Севапи који ће бити дати Ресулуллаху вишеструко су већи од севапа који ће бити дати другим посланицима.

Колико севапа буде дато ономе ко учини примљени ибадет или добро дело, толико ће бити дато и његовом учитељу. Учитељу његовог учитеља – четири пута више, његовом учитељу – осам пута, а учитељу тог учитеља – шеснаест пута више, и тако ће се сваком учитељу, све до Ресулуллаха, давати двоструко више севапа него његовом ученику. На пример, двадесетом учитељу биће дато 524.288 севапа. Мухаммеду алејхисселам даће се севап за свако дело сваког припадника његовог уммета.

Ако се на основу овог рачуна размисли о броју севапа који ће бити дати Мухаммеду алејхисселам за свако дело, њихову укупну количину не зна нико осим Аллаха теала. Објављено је да су селеф-и салихин бољи и узвишенији од оних који су дошли касније. По броју севапа ова предност је очигледна. 45. Харам је дозивати га по имену, говорити гласно поред њега, дозивати га издалека и претицати га на путу. Уммети других посланика дозивали су своје посланике по имену. 46. Џибрила алејхисселам видео је у лику мелека два пута. Ниједан други посланик није га видео у његовом изворном лику. 47. Џибрил алејхисселам дошао му је двадесет четири хиљаде пута. Од других посланика највише је долазио Муси алејхисселам – четири стотине пута.

„Ко непријатељује према мом ехл-и бејту, мунафик је (лицемер)“ Хадис-и шериф

48. И Исрафил алејхисселам много пута је долазио Мухаммеду алејхисселам. Другим посланицима (алејхимуссалавату веттеслимат) долазио је само Џибрил алејхисселам. 49. Дозвољено је молити Аллаха теала заклињући Га Мухаммедом алејхисселам, а заклињати Га другим посланицима и мелецима није дозвољено. 50. После Мухаммеда алејхисселам другима је учињено харамом да се жене његовим супругама, и у том смислу објављено је да су оне мајке верника.

Супруге других посланика (алејхимуссалавату веттеслимат) или су им наносиле штету, или им нису биле од користи. А мубарек супруге Мухаммеда алејхисселам (радијаллаху теала анхунне) биле су му помоћнице у пословима овог света и ахирета, стрпљиво су подносиле сиромаштво, захваљивале су и много су се трудиле у ширењу ислама. 51. Сродство по лози и по узроку, то јест по крви и по браку, на кијамету неће бити од користи. Сродници Ресулуллаха изузети су од тога. 52. Носити име Ресулуллаха корисно је и на овом свету и на ахирету. Прави верници који носе његово име неће ући у џехеннем. 53. Свака његова реч и свако његово дело исправни су. Аллах теала потврђује исправност сваког његовог иџтихада. 54. Волети га фарз је за свакога. Рекао је: „Ко воли Аллаха теала, воли и мене.“ Знак љубави према њему је следити његову веру, његов пут, његов суннет и његов ахлак. У Кур’ан-и кериму наређено му је да каже: „Ако мене следите, Аллах теала ће вас волети.“

55. Ваџиб је волети његов ехл-и бејт. Рекао је: „Ко непријатељује према мом ехл-и бејту, мунафик је (лицемер)“. Ехл-и бејт су његови рођаци којима је харам узимати зекат. То су његове супруге и верници из лозе његовог претка Хашима, то јест потомци Алије, Укајла, Џафера Тајјара и Аббаса.

56. Ваџиб је волети све његове асхабе. Рекао је: „После мене не непријатељујте према мојим асхабима! Волети њих значи волети мене. Бити њихов непријатељ значи бити мој непријатељ. Ко њих узнемири, мене је узнемирио. А ко мене узнемири, узнемирио је Аллаха теала. Аллах теала ће казнити онога ко Њега узнемири.“

57. Аллах теала створио је за Мухаммеда алејхисселам два помагача на небу и два на земљи. То су Џибрил, Микаил, Ебу Бекр и Омер (радијаллаху теала анхум еџмаин).10 58. Свако, мушко или женско, ко умре у одраслим годинама, у кабуру ће бити упитан о Мухаммеду алејхисселам. Као што ће се питати: „Ко је твој Господар?“, питаће се и: „Ко је твој посланик?“ 59. Учити хадис-и шерифе Мухаммеда алејхисселам јесте ибадет. Ономе ко их учи даје се севап.

Кад се учи хадис-и шериф, мустехаб је узети абдест, обући чисту одећу, намирисати се, ставити књигу хадис-и шерифа на узвишено место, да онај ко учи не устаје због оних који долазе споља и да слушаоци не разговарају међу собом. Лица оних који стално уче хадис-и шерифе постају нурна, сјајна и лепа. И кад се учи Кур’ан-и керим, треба поштовати ова правила пристојности. 60. Да би узео његов мубарек дух, Азраил алејхисселам дошао је у лику човека и затражио дозволу да уђе. 61. У свом кабуру он је жив животом који ми не познајемо. У кабуру учи Кур’ан-и керим и клања намаз. (Такви су и сви посланици.) 62. Мелеци који чују муслимане како у сваком кутку света доносе салават на Ресулуллаха (саллаллаху алејхи ве селлем) долазе код његовог кабура и јављају му. Његов кабур сваког дана посећују хиљаде мелека. 63. Земља у његовом кабуру узвишенија је од сваког места, од Ка’бе и од џеннета. 64. Дела и ибадети његовог уммета показују му се свако јутро и вече. Он види и оне који их чине и упућује дову да се опрости онима који греше. 65. Посећивање његовог кабура мустехаб је и за жене. А друге кабурове смеју да посећују само у време кад има мало људи и у одећи која приличи муслиманки. 66. Као што је било док је био жив, тако и после његовог пресељења на ахирет, Аллах теала у сваком крају света и у свако време прима дове оних који чине тевессул њиме, то јест који моле ради њега и његовог угледа.

Један сељак дошао је до његовог кабура и рекао: „Господару мој! Наредио си да се робови ослобађају. Ово је Твој Посланик, а ја сам један од Твојих робова. Ради Твог Посланика ослободи ме ватре џехеннема!“ Тада се зачуо глас: „О робе Мој! Зашто си тражио да само ти будеш ослобођен? Зашто ниси тражио да сви Моји робови буду ослобођени? Иди! Ослободио сам те џехеннема.“

Један од познатих евлија, Хатим Есам, стао је поред кабура Ресулуллаха и рекао: „Господару мој! Посетио сам кабур Твог Посланика. Немој ме вратити празних руку!“ Тада се зачуо глас: „О робе Мој! Примио сам твоју посету кабуру Мог Хабиба. Опростио сам теби и онима који су га заједно с тобом посетили.“

Имам Ахмед Касталани (рахметуллахи алејх) прича: „Неколико година патио сам од једне болести. Лекари нису могли да јој нађу лека. Једне ноћи у Мекки много сам се молећиво обраћао Ресулуллаху. Те ноћи у сну сам видео једног човека. На папиру у његовој руци прочитао сам: ‚Овде је, с дозволом Ресулуллаха, записан лек за болест Ахмеда Касталанија.‘ Кад сам се пробудио, болести више није било.“ Касталани још прича: „Једна девојчица оболела је од падавице. Много сам се молећиво обраћао Ресулуллаху да оздрави. У сну ми је један човек довео џина који је девојчицу разболео и рекао: ‚Њега ти је послао Ресулуллах.‘ Наљутио сам се на џина и викнуо на њега. Заклео ми се да неће узнемиравати девојчицу, а ја сам се пробудио. Убрзо сам чуо да је девојчица оздравила од падавице.“

67. На Судњем дану први ће из кабура устати Ресулуллах. На њему ће бити џеннетска одећа. На Бураку ће отићи на место махшера, а у руци ће му бити застава која се зове „Лива-и хамд“. Посланици и сви људи стајаће под том заставом. Сви ће бити веома измучени чекањем од хиљаду година. Људи ће редом одлазити посланицима Адему, Нуху, Ибрахиму, Муси и Иси (алејхимусселам) и молити их да учине шефаат да почне обрачун. Сваки од њих навешће своје оправдање, рећи ће да се стиди и боји Аллаха теала и уздржаће се од шефаата. На крају, кад оду Ресулуллаху и замоле га, он ће пасти на сеџду, упутити дову и његов шефаат ће бити примљен. Најпре ће бити обављен обрачун његовог уммета; они ће први прећи Сират-ћуприју и први ући у џеннет. Куда год прођу, све ће обасјати нуром.

Кад хазрети Фатима буде прелазила Сират-ћуприју, биће речено: „Нека свако затвори очи! Долази кћи Мухаммеда алејхисселам.“

68. Место које ће Ресулуллах имати у џеннету зове се Весила. То је највиши степен џеннета. Тамо се налази корен дрвета Сидретул-мунтеха, чија се по једна грана пружа до сваког становника џеннета. Становницима џеннета благодати ће долазити с тих грана.

69. У езану који се учио за намаз у време Адема алејхисселам изговарало се и име Мухаммеда алејхисселам.

70. У Теврату, Инџилу и Зебуру Мухаммед алејхисселам, четворица његових халифа, његови асхаби и неки из његовог уммета описани су лепим особинама и похваљени. Аллах теала је из Свог имена Махмуд извео реч „Мухаммед“ и дао ју је као име Свом Хабибу. Аллах теала је од Својих имена дао Свом Хабибу и имена Рауф и Рахим. 71. Кад је имао три године, кад му је у четрдесетој години објављено посланство и кад је у педесет другој години одведен на Мираџ, мелеци су му отворили груди. У легену који су донели из џеннета опрали су му срце џеннетском водом. 72. Својим очима видео је седам звезда у звезданом јату званом „Сурејја“, које се налази поред сазвежђа Бик (Севр), и саопштио њихов број. То звездано јато зове се још и Первин и Влашићи. 73. Било је оних који су пили његову крв од хаџамета (пуштања крви). Кад ју је један од њих попио, Посланик је рекао: „Џехеннемска ватра га неће пећи.“ 74. Једна од његових великих муџиза јесте то што је одведен на Мираџ. На џеннетској животињи званој Бурак одведен је из Мекке у Јерусалим (Кудс). Одатле је одведен на небеса и на Арш. Показане су му чудесне ствари. Видео је Аллаха теала очима главе, на начин који се не може појмити. (Али то виђење збило се изван материјалног света, то јест у ахиретском свету.) У једном трену поново је враћен у своју кућу. Муџиза Мираџа није дата ниједном другом посланику.

75. Његовом уммету постало је фарз да једном у животу донесу салават и селам на њега. И Аллах теала и мелеци доносе салават и селам на њега.

„Желим да будем посланик-роб“ Хадис-и шериф

76. И ноћу, и будан и у сну, и сам и међу многима, и на путу и код куће, и у боју, и кад се смејао и кад је плакао, његово мубарек срце увек је било с Аллахом теала. А у неким тренуцима било је само с Аллахом теала.

Да би могао да обавља своје дужности на овом свету и да своје мубарек срце окрене свету људи, долазио би својој супрузи Аиши (радијаллаху анха) и говорио: „О Аиша! Поразговарај мало са мном (да дођем к себи)“, а затим би одлазио да саветује и упућује своје асхабе. Пошто би суннет сабах-намаза клањао код куће и мало поразговарао с Аишом (радијаллаху анха), одлазио би у месџид да као имам предводи асхабе у фарзу. Ово стање спада у посебности својствене само Посланику (хасаис). Да је изашао не поразговаравши с Аишом (радијаллаху анха), због божанских теџеллија и нурова нико не би могао да га гледа у лице. 77. Није желео чин и владавину, него је желео посланство и сиромаштво. Једног јутра, разговарајући са Џибрилом алејхисселам, рекао је да те ноћи у кући нису имали ни залогаја хране. У том тренутку дошао је Исрафил алејхисселам и рекао: „Аллах теала је чуо шта си рекао и послао ме је. Ако хоћеш, нека сваки камен који дотакнеш руком постане злато, сребро или смарагд. Ако хоћеш, буди посланик као владар.“ Ресулуллах је три пута рекао: „Желим да будем посланик-роб.“

78. Други посланици (алејхимуссалавату веттеслимат) били су посланици у одређено време и у одређеној земљи. А Мухаммед алејхисселам послат је као посланик свим људима и џинима на земљи до Судњег дана. Има и учењака који су објавили да је он посланик и мелека, и животиња, и биљака, и неживих ствари, једном речју, свих створења.

79. Његова милост и корист раширили су се на сва бића. Његова корист верницима је очигледна. Кафири у време других посланика (алејхимуссалавату веттеслимат) кажњавани су на овом свету и уништавани. А они који нису поверовали у њега нису кажњени на овом свету. Једног дана рекао је Џибрилу алејхисселам: „Аллах теала је објавио да сам ја милост световима. Да ли је и теби припао удео из моје милости?“ Џибрил је рекао: „Пред Аллаховом величином и страхотом увек сам био у страху какав ће бити мој крај. Кад сам донео ајете који објављују да сам поуздан (емин) (20. и 21. ајет суре Теквир), том похвалом спасао сам се од страшног страха и смирио се. Може ли бити веће милости од ове?“ 80. Аллах теала пожелео је да Мухаммед алејхисселам буде задовољан. (Као што смо навели у 35. фазилету, Аллах теала ће му давати оно што жели док не буде задовољан. О томе је објављено у сури Духа.)

81. У књизи „Мевахиб-и ледуннијје“ каже се да је познат хадис-и шериф: „Замолио сам свог Господара да се мој уммет не сложи у заблуди (далалет). Он је то примио.“

У једном другом хадис-и шерифу рекао је: „Аллах теала вас је сачувао од три ствари. Прво: сачувао вас је од тога да се сложите у заблуди. Друго: ко умре од заразне болести, досегнуће севап шехида. Треће: ако два добра муслимана посведоче за једног муслимана говорећи: ‚Он је добар човек‘, тај муслиман ће ући у џеннет.“

У једном хадис-и шерифу рекао је: „Ихтилаф (размимоилажење) мојих асхаба милост је за вас“ и „Ихтилаф мог уммета (његова подела на мезхебе у делима) милост је“. Његов уммет, трудећи се да нађе истину и оно што је исправно, долази до размимоилажења. А тај труд је узрок милости. Овај хадис-и шериф порекла су двојица: један је маџин, а други мулхид. Маџин је варалица који веру претвара у оруђе за стицање овоземаљске добити. А мулхид је заблудели који, тумачећи ајет-и кериме према овоземаљским интересима, постаје кафир. Јахја ибн Саид каже: исламски учењаци олакшавају ствари. За једну ствар један је рекао „халал“, а други „харам“. Оно што су за добре људе назвали халалом, у време покварености назвали су харамом. Као што показују горњи хадис-и шерифи, иџма-и уммет, то јест сагласност учењака који се зову муџтехиди, убраја се у едилле-и шеријје (шеријатске доказе). То јест, то је један од четири извора верског знања, и сва четири мезхеба су истина. Мезхеби су милост Аллаха теала муслиманима. 82. Мубарек кћери и супруге Ресулуллаха (радијаллаху теала анхунне) најузвишеније су међу женама света. И сви његови асхаби, после посланика, најузвишенији су од свих људи. Његови градови, Мекке-и мукерреме, а затим Медине-и муневвере, највреднија су места на земљи. За један рекат намаза клањан у његовом мубарек месџиду записује се севап хиљаду реката. Тако је и с другим ибадетима.

Простор између његовог кабура и минбера јесте џеннетски врт. Рекао је:

„Ко ме посети после моје смрти, као да ме је посетио док сам био жив. Верник који умре у једном од Харемејна биће на Судњем дану проживљен у сигурности.“ Градови Мекка и Медина називају се Харемејн. 83. Свачија лоза наставља се преко сина. А лоза Мухаммеда алејхисселам наставља се преко његове кћери Фатиме. То је објављено и у хадис-и шерифу. 84. Сваки човек има пратиоца из реда џина. Тај шејтан је кафир. Убацујући весвесе у срце, труди се да човеку узме иман и наведе га на грех. Ресул алејхисселам довео је до имана свог пратиоца из реда џина.

85. Кад је Ресулуллаху (саллаллаху теала алејхи ве селлем) дошло време пресељења на ахирет, дошао му је Џибрил алејхисселам, донео му селам од Аллаха теала и рекао да се Аллах теала распитује за његово стање. Саопштио му је да ће преселити на ахирет и донео много радосних вести за њега и његов уммет.

Не узимам цео свет за прашину с твојих стопа, ја Ресулаллах!
Седам небеса не мењам за једну твоју влас, ја Ресулаллах!
Сиддикова жеља је само једна твоја омашка, ја Ресулаллах!
Ирфанова чежња је да буде прах под твојим ногама, ја Ресулаллах!