ДРУГИ ДЕО ЖИВОТ У КАБУРУ

Посланик је жив у свом кабуру

Посланици су у својим кабуровима живи животом који ми не познајемо. И евлије и шехиди су живи. То што су живи није само на речима. Они су потпуно живи. У 169. ајет-и кериму суре Ал-и Имран речено је, по значењу: „Не мислите да су мртви они који су убијени на путу Аллаха теала! Они су живи код свога Господара. Они добијају нафаку.“

Овај ајет-и керим објављује да су шехиди живи. А посланици су, наравно, испред шехида и изнад њих. Према исламским учењацима, сваки посланик је преселио на ахирет као шехид. Ресулуллах је у својој последњој болести рекао: „Увек сам осећао бол од јела које сам појео у Хајберу.“1 Овај хадис-и шериф објављује да је Ресулуллах преселио на ахирет као шехид. Зато се и одатле види да је Посланик, као и сви шехиди, жив у свом кабуру.

У хадис-и шерифу који се наводи у „Бухарију“ и „Муслиму“ речено је: „У ноћи Мираџа проведен сам поред кабура Мусе (алејхисселам). Клањао је намаз стојећи у свом кабуру.“2

У другом хадис-и шерифу речено је: „Аллах теала је земљи забранио да распада тела посланика.“3 Да је то истина, учењаци једногласно потврђују. У „Бухарију“ и „Муслиму“ записано је: „Аллах теала је у ноћи Мираџа послао све посланике нашем Посланику. Он им је био имам и клањали су два реката намаза.“

Намаз се клања чинећи руку’ и сеџду. Ова вест показује да су га клањали живи, телом. И то што је Муса алејхисселам клањао намаз у свом кабуру показује исто. У последњем тому књиге „Мишкат“, на крају првог одељка поглавља о Мираџу, у хадис-и шерифу који је саопштио Ебу Хурејре, преузетом из Муслима, речено је: „Аллах теала ми је показао. Муса (алејхисселам) клањао је намаз стојећи; био је мршав. Коса му није била ни расута ни спуштена. Био је као један јунак из племена Шенуе. Иса (алејхисселам) личио је на Урву ибн Месуда Секафија.“4 Шенуе је име два племена у Јемену. Ови хадис-и шерифи показују да су посланици живи код свога Господара. Њихова тела постала су нежна (латиф) као њихове душе. Нису густа ни тврда. Могу се видети и у материјалном и у духовном свету. Зато се посланици могу видети и душом и телом. У хадис-и шерифу се саопштава да су Муса и Иса алејхимесселам клањали намаз. Клањати намаз значи чинити разне покрете. Ти покрети чине се телом, не чине се душом. То што је Посланик рекао за Мусу алејхисселам: „Видео сам га средњег раста, мршавог, сабране косе“, показује да је видео његово тело, а не душу.

„Не мислите да су мртви они који су убијени на путу Аллаха теала! Они су живи код свога Господара. Они добијају нафаку“ Ал-и Имран: 169

Имам Бејхеки је рекао: „Пошто се посланици положе у кабур, њихове душе враћају се у њихова тела. Ми их не можемо видети. Невидљиви су као мелеци. Могу их видети само одабрани људи којима Аллах теала то подари као керамет.“ И имам Сујути је тако саопштио. Многи су много пута чули да се на селам одговара из Кабр-и сеадета. Много пута се чуло да се на селам одговара и из других кабурова.

И у хадис-и шерифу речено је: „Када ми се назове селам, Аллах теала враћа моју душу и ја му одговарам.“5

Хазрети имам Сујути је рекао: „Ресулуллах је утонуо у посматрање божанске лепоте (Џемал-и илахи). Заборавио је чула тела. Када му муслиман назове селам, његова мубарек душа излази из тог стања и прима чула тела. И на овом свету није мало оних којима се то дешава. Када човек превише размишља о некој овосветској или ахиретској ствари, не чује оно што се говори поред њега. Може ли онај ко је утонуо у божанску лепоту чути неки глас?“

Хазрети Кади Ијад у књизи „Шифа“ преноси предање Сулејмана ибн Сухајма: „Једне ноћи уснио сам Понос васионе. Рекао сам: ‚Ја Ресулаллах! Знате ли за селам оних који долазе и називају Вам селам?‘ Рекао је: ‚Да, знам, и примам њихов селам и одговарам им.‘“ Хадис-и шерифа који саопштавају да су посланици живи у својим кабуровима толико је много да један другога поткрепљују. На пример, речено је: „Чујем салават који ми се донесе код мог кабура. А онај који се донесе на далеким местима саопштава ми се.“ Овај хадис-и шериф пренео је Ебу Бекр ибн Ебу Шејба. Овај и њему слични хадис-и шерифи налазе се у књигама шест великих имама хадиса. У хадис-и шерифу који је Ибн Ебид-Дунја пренео од хазрети Абдуллаха ибн Аббаса речено је: „Ако неко прође поред кабура неког познаника и назове му селам, умрли га познаје и одговара му. Ако назове селам умрлом кога није познавао, умрли се обрадује и одговори.“

Ако се упита како Ресулуллах у исто време одговара сваком понаособ од оних који му на свим крајевима света доносе салават и селам, одговара се: то је као сунце које у подне у једном трену обасјава хиљаде градова. Хазрети Ибрахим ибн Бешар рекао је: „Пошто сам обавио хаџ, отишао сам у Медину да посетим Кабр-и сеадет. Пред Хуџре-и сеадетом назвао сам селам. И чуо сам одговор: ‚Ве алејкесселам.‘“

У једном хадис-и шерифу речено је: „И после смрти разумем као што сам разумевао док сам био жив.“ У другом хадис-и шерифу речено је: „Посланици су живи у својим кабуровима и клањају намаз.“6

У веома поузданим књигама записано је да су хазрети Сејјид Ахмед Рифаи, један од великана међу евлијама, и многи други евлије чули одговор на селам који су упутили Ресулуллаху и да је Ахмед Рифаи био почашћен тиме што је пољубио мубарек руку Ресулуллаха. Имам Сујути у својој књизи каже: „Евлије високог степена виде посланике као да нису умрли. То што је Посланик видео Мусу алејхисселам живог у његовом кабуру била је муџиза. А када евлије тако виде, то је керамет. Неверовање у керамет потиче од незнања.“

У хадис-и шерифу који преносе Ибн Хиббан, Ибн Маџе и Ебу Давуд речено је: „Петком доносите на мене много салавата! Они ми се саопштавају.“ Када су упитали: „Да ли ће се саопштавати и после смрти?“, рекао је: „Земља не распада тела посланика. Када ми верник донесе салават, један мелек ме обавести и каже: ‚Тај и тај, син тог и тог, из твог уммета назвао ти је селам и упутио дову.‘“

Као што је Ресулуллах, док је био жив, био за своје асхабе милост Аллаха теала и велика благодат, тако је и после своје смрти велика благодат за цео свој уммет. Он је узрок добра. У хадис-и шерифу који преноси Бекр ибн Абдуллах Музени, Ресул-и екрем је рекао: „Мој живот је добро за вас. Ви мени причате, а и ја вама причам. И кад умрем, моја смрт биће добро за вас. Ваша дела биће ми показивана. Када видим ваша добра дела, захвалићу Аллаху теала. Када видим ваша рђава дела, тражићу за вас опрост и помиловање.“7

Хазрети Кусем ибн Аббас био је почашћен тиме што је учествовао у укопу Ресулуллаха. Када је посао у кабуру завршен, он је последњи изашао. Рекао је: „Ја сам последњи видео мубарек лице Ресулуллаха. У кабуру су му се мубарек усне помицале. Нагнуо сам се над њега и ослушнуо. Говорио је: ‚Господару мој! Мој уммет!.. Господару мој! Мој уммет!..‘“8

Виђење Посланика

Може ли се Ресулуллах видети у сну и на јави? Ако се може видети, да ли се види он сам или нешто њему слично? Наши учењаци дали су на то разне одговоре. Пошто су једногласно објавили да је он жив у кабуру, већином су рекли да се види он сам. Да је тако, разуме се и из хадис-и шерифа. У једном хадис-и шерифу речено је: „Ко ме види у сну, као да ме је видео на јави.“9 Зато је хазрети имам Невеви рекао: „Видети га у сну значи видети управо њега самог.“ У хадис-и шерифу речено је: „Ко ме види у сну, заиста ме је видео. Јер шејтан не може узети мој лик.“10

„Ко ме види у сну, као да ме је видео на јави“ Хадис-и шериф

Хазрети Ибрахим Лекани каже: „Учењаци хадиса једногласно су објавили да се Ресулуллах може видети и на јави, као и у сну.“ За оба стања може се навести много примера. Наведимо неколико од њих:

Хазрети Муинуддин Чишти је у сваком граду у који би дошао посећивао гробља и тамо остајао неко време. Када би га у месту у које је дошао препознали и када би постао познат, не би остајао, него би, никоме не рекавши, тајно отишао. Једно од тих путовања било је и у Мекку. Стигавши у Мекке-и мукеррему, посетио је Ка’бе-и муаззаму. Пошто је неко време остао у Мекки, отишао је одатле у Медину. Једног дана, док је у Медине-и муневвери посећивао кабр-и шериф нашег Посланика, из турбета се чуо глас: „Позовите Муинуддина!“ По тој наредби турбедар је повикао: „Муинуддине!“ С неколико страна чуло се: „Ево ме!“ Затим су рекли: „Ког Муинуддина тражиш? Овде има много људи по имену Муинуддин.“ На то се турбедар вратио и стао пред врата Равда-и мутаххаре. Чуо је глас који је двапут позвао: „Позови Муинуддина Чиштија!“ Чувши ову наредбу, турбедар је повикао џемату: „Траже Муинуддина Чиштија!“

Када је хазрети Муинуддин Чишти чуо ове речи, обузело га је сасвим друкчије стање. Плачући, лијући сузе и доносећи салават, приближио се турбету нашег вољеног Посланика и с едебом стао. У том тренутку чуо је глас: „О Кутбул-мешаих! Уђи унутра!“

Наш Посланик је рекао: „Ти служиш мојој вери. Треба да одеш у Индију. Иди у Индију. Тамо постоји град који се зове Еџмир. Тамо је један од мојих потомака (унука) по имену Сејјид Хусејин. Отишао је онамо с нијетом џихада и газе. Он је сада постао шехид. Еџмир само што није пао у руке кафира. Због твог одласка онамо и његовим берекетом ислам ће се ширити, а кафири ће бити понижени и остати без снаге и утицаја.“ Затим му је дао један нар и рекао: „Пажљиво погледај овај нар, па ћеш видети и схватити куда ћеш ићи.“ Хазрети Муинуддин Чишти узео је нар који му је дао Посланик, погледао како му је наређено и потпуно видео све што је између истока и запада. Хазрети Ахмед Рифаи отишао је на хаџ. На повратку, док је у Медине-и муневвери посећивао мубарек турбе Ресул-и екрема, изговорио је песму овог значења:

Далеко бејах, да ти тле пољубим, предводниче мој,
Сам доћи нисам могао, душу сам као заступника слао.
Сада ми је суђена благодат да те посетим,
Пружи мубарек руку, нек је усне моје пољубе, о Хабибе!

Када се песма завршила, из кабура нашег вољеног Посланика указала се његова мубарек рука. Сејјид Ахмед Рифаи са крајњим поштовањем и почашћу пољубио је мубарек руку Посланика. Сви присутни у чуду су гледали тај догађај. Пошто је пољубио мубарек руку Посланика, легао је на прагове врата Равда-и мутаххаре. Плачући, преклињао је сав џемат који је био тамо: „Пређите преко мене газећи ме!“ Учењаци су морали да изађу на друга врата. Овај керамет постао је веома чувен и од уста до уста стигао до наших дана. Хазрети Ибн Абидин познат је по свом следовању вери, а његових керамета и предања о њему има много.

Када је у пет дневних намаза учио ет-тахијјату, видео је Ресулуллаха својим очима. Када га не би видео, клањао би тај намаз поново. Један од највећих исламских учењака, обновитељ (муџеддид) друге хиљаде година, имам Раббани Ахмед Фаруки Сирхинди рекао је: „У последњим данима часног рамазана указало ми се једно веома лепо стање. Лежао сам испружен у постељи. Био сам склопио очи. Осетио сам да је неко други дошао и сео на моју постељу. И шта да видим! Био је то сејјид, предводник првих и последњих. Одмах сам се прибрао. Наш вољени Посланик рекао је: ‚Дошао сам да ти напишем иџазет. Никоме нисам написао такав иџазет.‘ Видео сам да су у тексту тог иџазетнаме записане велике доброте које се односе на овај свет, а на полеђини многе милости које се односе на онај свет.“

Хазрети Абдулкадир Гејлани у књизи „Гунја“ преноси од хазрети Ибрахима Темимија: Хидр алејхисселам ми је рекао: „Ако желиш да у сну видиш Ресулуллаха, пошто клањаш акшам-намаз, устаћеш и, не говорећи ни са ким до јације, клањаћеш еввабин-намаз после акшам-намаза. После свака два реката даћеш селам.

У сваком рекату проучићеш једном ‚Хамд‘, то јест суру Фатиха, и седам пута суру Ихлас. Пошто и јација-намаз клањаш у џемату, доћи ћеш кући и клањати витр. Када будеш легао да спаваш, клањаћеш два реката намаза и у сваком рекату проучити ‚Хамд‘ и суру Ихлас седам пута. После намаза пашћеш на сеџду и седам пута тражити опрост од Аллаха теала, а седам пута рећи: ‚Субханаллахи вел-хамдулиллахи ве ла илахе иллаллаху валлаху екбер ве ла хавле ве ла куввете илла биллахил-алијјил-азим‘. Затим ћеш подићи главу са сеџде, сести, подићи руке и рећи: ‚Ја Хајју, ја Кајјуму, ја Зел-џелали вел-икрам, ја Илахел-еввелине вел-ахирин, ве ја Рахманед-дунја вел-ахирети ве Рахимехума, ја Рабби, ја Рабби, ја Рабби, ја Аллах, ја Аллах, ја Аллах‘.

Затим ћеш устати и проучити исту дову. Затим ћеш пасти на сеџду и проучити исту дову. Затим ћеш подићи главу са сеџде, окренути се према кибли, лећи како хоћеш и заспати. Док те сан не савлада, доносићеш салават-и шериф на Посланика.“

Рекао сам: „Желим да ми кажеш од кога си научио ову дову.“ Хазрети Хидр је рекао: „Зар ми не верујеш?“ Рекао сам: „Заклињем се Аллахом теала, који је Мухаммеда алејхисселам послао као истинског посланика, да ти верујем.“

Хидр алејхисселам је рекао: „Био сам на меџлису на коме је Ресулуллах подучавао овој дови и препоручио је. Ову дову научио сам од онога кога је он подучио.“ И ја сам учинио онако како је рекао Хидр алејхисселам. У постељи сам почео да доносим салават-и шериф на Посланика. Од радости што ћу видети Посланика, сан ми је побегао и до зоре нисам могао да заспим.

„Учењаци хадиса једногласно су објавили да се Ресулуллах може видети и на јави, као и у сну“ Ибрахим Лекани (рахметуллахи алејх)

Клањао сам сабах-намаз и седео док се сунце није подигло. Клањао сам духа-намаз, то јест намаз у време духе (преподне). Рекао сам у себи: „Ако дочекам вече, учинићу као синоћ.“ У том тренутку заспао сам. У сну су дошли мелеци, узели ме и одвели у џеннет. Тамо сам видео дворове и палате начињене од рубина, смарагда и бисера, и реке од меда, млека и џеннетских пића. Упитао сам мелеке који су ме одвели у џеннет: „За кога је овај двор?“ Мелеци су рекли: „За оне који чине дело које си ти учинио.“ Нису ме извели из џеннета док ме нису нахранили џеннетским јелима и напојили џеннетским водама. Затим су ме извели из џеннета и вратили на место где сам био.

Затим ми је дошао Ресулуллах са седамдесет посланика и седамдесет сафова мелека – између два сафа било је колико између истока и запада – назвао ми селам и узео ме за руку. Тада сам рекао: „Ја Ресулаллах! Хидр алејхисселам ми је рекао да је овај хадис чуо од тебе.“ Посланик је рекао: „Хидр је рекао истину; оно што је испричао – истина је. Хидр је најучевнији од оних на земљи. Он је поглавар абдала. Он је од Аллахових војски на земљи.“

Поново сам рекао: „Ја Ресулаллах! Има ли за онога ко чини ово дело друге награде осим овога што сам ја видео?“ Рекао је: „Каква може бити награда већа од онога што си видео, од онога што ти је подарено? Видео си своје место и свој степен у џеннету. Јео си од џеннетских плодова и пио од његових пића. Са мном си видео мелеке и посланике. Видео си хурије.“

Рекао сам: „Ја Ресулаллах! Да ли ће ономе ко чини дело које сам ја учинио, а не види у сну оно што сам ја видео, бити дато оно што је подарено мени?“ Рекао је: „Заклињем се Аллахом теала, који ме је послао као истинског посланика: том човеку биће опроштени велики греси које је учинио. Нестаће гнев Аллаха теала према том човеку. Заклињем се Аллахом теала, који ме је послао као истинског посланика: ономе ко чини ово дело, иако у сну не види оно што си ти видео, биће дато оно што је дато теби. Са неба ће позвати један глас: ‚Аллах теала је опростио ономе ко чини ово дело и уммету Мухаммедовом од истока до запада.‘“

Рекао сам: „Ја Ресулаллах! Као што сам ја видео твоју лепоту и џеннет, има ли и тај човек удела у томе?“ Рекао је: „Да, све ће му бити дато.“

Када сам рекао: „Ја Ресулаллах! Да ли је прикладно да овој дови подучимо све вернике, мушкарце и жене, и да им саопштимо њене награде?“, рекао је: „Заклињем се Аллахом теала, који ме је послао као истинског посланика: ово дело неће чинити нико осим оних које је Аллах теала створио срећнима.“ Ко у сну види нашег Посланика Мухаммеда алејхисселам у његовом правом лику, сигурно га је видео. Јер шејтан не може узети његов лик. Али шејтан може узети неки други лик и показати се. Ономе ко не познаје Ресулуллаха није лако то разликовати. Неки учењаци су рекли: „И видети Посланика у другачијем лику значи видети њега. Али то је знак недостатка тог човека у вери. Свако ко види Посланика у сну у његовом правом лику и умре као верник, ући ће у џеннет.“

Ебу Хурејре је пренео овај хадис-и шериф Посланика: „Ако неко у ноћи уочи петка клања два реката намаза, па у сваком рекату проучи по једном Фатиху и Ајетул-курсију, а петнаест пута суру Ихлас, и после намаза хиљаду пута каже: ‚Аллахумме салли ала Мухаммедин-небијјил-уммијји‘, видеће ме у сну пре него што дође следећи петак. Том човеку биће опроштени сви прошли и будући греси. Џеннет је за оне који мене виде.“

Посета Посланиковом кабр-и шерифу

Понос васионе рекао је: „Ко ме посети после моје смрти, као да ме је посетио док сам био жив.“ У хадис-и шерифу који се наводи у књизи „Mir’ât-i Medîne“ рекао је: „Ономе ко посети мој кабур мој шефаат постао је ваџиб.“ Овај хадис-и шериф преносе Ибн Хузејма, Беззар, Дарекутни и Табарани. У другом хадис-и шерифу који је пренео хазрети Беззар речено је: „Ономе ко посети мој кабур мој шефаат постао је халал.“ У хадис-и шерифу који се наводи у „Муслим-и шерифу“ и у књизи „Му’џем“ Ебу Бекра ибн Меккарија речено је: „Ако неко дође да ме посети, а нема другог нијета, на Судњем дану заслужиће да за њега учиним шефаат.“ Овај хадис-и шериф јавља да ће Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) чинити шефаат за оне који у Медину долазе да га посете.

Пази да не напустиш едеб – ово је улица Аллаховог миљеника,
Ово је место божанског погледа, ово је макам Мустафе!
Млад месец на небу – раздрта груди пред Бабус-Селамом,
Звезда Џевза кандило му је; ово је извор нура и светлости.
Ово је почивалиште Хабиба Узвишеног; по вредности
Изнад је и самог Арша Узвишеног Аллаха – ово место.
Од сјаја ове земље нестаде таме ништавила,
Сва створења, мажући је на очи као сурму, спасише се слепила.
Уђи, Наби, у овај дергах уз услов да чуваш едеб,
Ово је место где свети мелеци чине таваф, где посланици тле љубе!
Nâbî

У другом хадис-и шерифу који је пренео Дарекутни речено је: „Ко обави хаџ, а мене не посети, увредио ме је.“ Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) жели да буде посећиван зато да би његов уммет и на тај начин стекао севап. Зато су наши учењаци фикха, пошто би обавили хаџ, долазили у Медину и клањали намаз у Месџид-и шерифу. Затим су посећивали Равда-и мутаххару, Минбер-и мунир и кабр-и шериф, који је вреднији од Арш-и ала, затим места на којима је Ресулуллах седео, ходао и на која се ослањао, стуб на који се ослањао када би му долазио вахј, и места куда су пролазили асхаб-и кирам и табиини, који су радили на изградњи и обнови месџида и били почашћени тиме што су дали свој иметак и новац. Гледајући та места, стицали су берекет. И учењаци и праведници који су дошли после њих долазили су после хаџа у Медину и чинили као наши учењаци фикха. Као и јуче, тако и данас хаџије, верни томе, обављају посете у Медине-и муневвери.

„Ако неко дође да ме посети, а нема другог нијета, на Судњем дану заслужиће да за њега учиним шефаат“ Хадис-и шериф

Сунце исламских учењака, хазрети Ебу Ханифа, рекао је: „Посета Кабр-и сеадету, која је међу најузвишенијим мустехабима, ибадет је близу степена ваџиба.“ Ко иде да посети Ресулуллахов кабр-и шериф, треба да доноси много салават-и шерифа. У хадис-и шерифу је саопштено да ови салавати и селами који се доносе стижу до Посланика. Едеб посете нашем вољеном Посланику саопштен је овако:

Када се издалека угледа град Медине-и муневвере, доносе се салават и селам. Затим се каже: „Аллахумме хаза харему небијјике, феџ’алху викајетен ли минен-нари ве еманен минел-азаби ве суил-хисаб.“ Ако је могуће, пре уласка у град или у месџид узима се гусул. Ставља се миомирис. Облачи се нова, чиста одећа. Јер то изражава уважавање и поштовање. У Медине-и муневверу улази се понизно, достојанствено и смирено. Пошто се каже: „Бисмиллахи ве ала миллети Ресулиллах“, треба проучити 80. ајет-и керим суре Исра. Одмах затим, говорећи: „Аллахумме салли ала Мухаммедин ве ала али Мухаммед. Вагфир ли зунуби вефтах ли ебвабе рахметике ве фадлике“, улази се у Месџид-и Небеви. Затим поред Ресулуллаховог минбера треба клањати два реката тахијјетул-месџид намаза, стојећи тако да стуб минбера дође наспрам десног рамена. Наш вољени Посланик је ту клањао намаз. То је место између Посланиковог кабура и његовог минбера. У хадис-и шерифу речено је: „Између мог кабура и мог минбера је један од џеннетских вртова. Мој минбер је изнад мог хавда.“11 Затим треба пасти на сеџду Аллаху теала зато што му је подарио да посети мубарек кабур Ресулуллаха.

После дове треба устати, доћи до Посланиковог кабр-и шерифа, до Хуџре-и сеадета, и, окренут леђима кибли, с едебом стати наспрам Ресулуллаховог мубарек лица, на удаљености од око два метра. Ближе се не прилази. Треба бити у скрушености и понизности (хушу и худу) и с едебом се држати пред Ресулуллахом, онако како је Аллах теала наредио у Кур’ан-и кериму, као да је жив и као да се стоји у његовом узвишеном присуству. Не треба напуштати смиреност и достојанство. Не стављати руку на зидове кабр-и шерифа, него с едебом стајати подаље – то је више у складу са поштовањем. Треба стајати као у намазу. Треба у мислима представити Ресулуллахов мубарек, нежни лик и помислити да он зна за тебе, да чује твоје речи, твој селам и твоје дове, да одговара и каже „Амин“. Јер Ресулуллах је рекао: „Ко ми донесе салават код мог кабура, ја га чујем.“ Такође је у хадис-и шерифу саопштено да је у Ресулуллаховом кабр-и шерифу остављен један мелек као заступник и да му тај мелек преноси селам оних из његовог уммета који му називају селам. Затим треба рећи: „Есселаму алејке ја сејјиди ја Ресулаллах! Есселаму алејке ја Небијјаллах! Есселаму алејке ја Сафијјаллах! Есселаму алејке ја Хабибаллах! Есселаму алејке ја Небијјер-рахмети! Есселаму алејке ја Шефиал-уммети! Есселаму алејке ја Сејјидел-мурселин! Есселаму алејке ја Хатемен-небијјин!“

„Нека ти Аллах теала подари највишу награду и узврат. Сведочим да си извршио своју посланичку дужност. Предао си аманет. Посаветовао си свој уммет. Борио си се на путу Аллаха теала док ти није дошао јекин (смрт). Нека Аллах теала доноси на тебе салават и селам до Судњег дана. Ја Ресулаллах! Дошли смо ти из веома далеких крајева. Дошли смо да посетимо твој кабр-и шериф, да ти одамо твоје право, да на месту видимо оно што си учинио, да посетом теби стекнемо берекет и да те замолимо да нам код Аллаха теала учиниш шефаат. Јер наше грешке погнуле су нам леђа. Наши греси оптеретили су нам рамена. Ја Ресулаллах! Ти си и онај који чини шефаат и онај чији се шефаат прима. Теби је обећан Макам-и Махмуд. И Аллах теала у Кур’ан-и кериму (у 64. ајет-и кериму суре Ниса, по значењу) каже: ‚Сваког посланика послали смо само зато да му се, по наредби Аллаха теала, покоравају (они којима је послат). Када би они, пошто су учинили зулум својим нефсима (себи наудили), дошли теби и замолили Аллаха теала за опрост, и када би и Мој Ресул тражио опрост за њих, сигурно би нашли да Аллах теала прима покајање и да је милостив.‘ Ми смо дошли пред тебе. Али ми смо учинили зулум својим нефсима. Молимо да нам се опросте греси. Ја Ресулаллах! Учини за нас шефаат код Аллаха теала. Ја Ресулаллах! Замоли Аллаха теала да нам душу узме док смо на твом суннету, да нас сутра, на Судњем дану, уврсти међу оне који ће с тобом доћи на махшер и да нам подари да дођемо на твој хавд и из њега пијемо. Ја Ресулаллах! Молимо твој шефаат“, тако треба упутити дову. Затим треба проучити 10. ајет-и керим суре Хашр, чије је значење: „… Господару наш! Опрости нама и нашој браћи која су пре нас прошла с иманом! Не остављај у нашим срцима никакве мржње према онима који верују! Господару наш! Ти си, заиста, пун самилости и милостив!“

Затим, преносећи селам оних који су послали селам, треба рећи: „Есселаму алејке ја Ресулаллах! Тај и тај моли да му код Аллаха теала учиниш шефаат. Учини шефаат за њега и за све муслимане“, и донети салавата колико хоће.

Затим, пола метра удесно, треба доћи наспрам мубарек главе хазрети Ебу Бекра Сиддика и упутити дову: „Есселаму алејке ја халифете Ресулиллах! Есселаму алејке ја рефикаху фил-гар! Есселаму алејке ја еминеху алел-есрар! Нека ти Аллах теала, као имаму овог уммета, подари највишу награду и узврат. Ти си на најлепши начин био халифа Ресулуллаху. На најбољи начин следио си његов узвишени суннет. Борио си се против муртеда (отпадника од вере) и оних који су скренули с правог пута. Увек си говорио истину. Док ниси преселио на ахирет, био си помагач онима који су на путу истине. Нека су селам, милост и берекет Аллаха теала на теби! Аллаху мој! Својом милошћу узми нам душу у љубави према њему. Не учини нашу посету њему узалудном!“

„Између мог кабура и мог минбера је један од џеннетских вртова. Мој минбер је изнад мог хавда“ Хадис-и шериф

Затим, поново пола метра удесно, треба доћи наспрам кабура хазрети Омера и рећи: „Есселаму алејке ја Емирел-муминин! Есселаму алејке ја Музхирел-ислам! Есселаму алејке ја Муксирел-еснам! Нека ти Аллах теала да највишу награду и узврат. И за живота и у смрти помагао си ислам и муслимане. Био си старатељ сирочади. Чинио си добро родбини. Муслиманима си био водич којим су они били задовољни, који је и сам био на хидајету и људе изводио на прави пут. Уредио си њихове послове. Њихове сиромахе учинио си богатима, њихове ране превио си. Нека су селам, милост и берекет Аллаха теала на теби!“

Затим, обраћајући се хазрети Ебу Бекру и хазрети Омеру, треба рећи: „Есселаму алејкума ја даџиај-Ресулиллахи ве рефикајхи ве везирејхи ве муширејхи вел-муавинејни леху алел-кијами фид-дини вел-каимејни ба’деху би-месалихил-муслимин! Нека вам Аллах теала да најлепшу награду. Узимамо вас за весилу код Ресулуллаха, да бисте замолили Аллаха теала да нам Ресулуллах учини шефаат, да нам прими труд, да нас усмрти у вери ислама и поново оживи у вери ислама и да нас на Судњем дану сабере међу онима који су близу Ресулуллаха.“

Затим треба упутити дову за себе, своје родитеље, за оне који су тражили дову и за све муслимане. После тога, стојећи наспрам Ресулуллаховог мубарек лица, треба упутити дову: „Аллаху мој! Ти кажеш (по значењу): ‚Сваког посланика послали смо само зато да му се, по наредби Аллаха теала, покоравају (они којима је послат). Када би они, пошто су учинили зулум својим нефсима (себи наудили), дошли теби и замолили Аллаха теала за опрост, и када би и Мој Ресул тражио опрост за њих, сигурно би нашли да Аллах теала прима покајање и да је милостив.‘12 Господару мој! Следећи Твој узвишени говор и покоравајући се Твојој наредби, молимо да нам Твој вољени Посланик учини шефаат код Тебе“, а затим проучити дову коју је раније проучио, то јест 10. ајет-и керим суре Хашр (по значењу):

„… Господару наш! Опрости нама и нашој браћи која су пре нас прошла с иманом! Не остављај у нашим срцима никакве мржње према онима који верују! Господару наш! Ти си, заиста, пун самилости и милостив!“ Затим, проучивши ајете „Раббенагфир лена ве ли-абаина ве ли-уммехатина ве ли-ихванинел-лезине себекуна бил-иман“, „Раббена атина…“ и „Субхане раббике…“, треба завршити посету Хуџре-и сеадету. Затим треба доћи до места које се зове Равда-и мутаххара, између Ресулуллаховог кабура и минбера. То је место у облику квадрата. Ту треба клањати намаза колико се хоће. Упутити дову. Доносити тесбихе. Захваљивати и славити Аллаха теала. Затим треба доћи до минбера. С нијетом да на њега пређе Ресулуллахов берекет, ставити руку на место на које је Посланик стављао своју мубарек руку када је држао хутбу. Ту клањати два реката намаза. Тражити од Аллаха теала оно што жели. Утећи се од гнева Аллаха теала Његовој милости. Затим доћи до стуба постављеног на место где је некада био стуб Ханнана. Ханнана је стуб који је, када га је Ресулуллах напустио и прешао на минбер да држи хутбу, јецао, а смирио се када је Ресулуллах сишао и загрлио га. Затим доћи до стуба уз који се хазрети Ебу Лубаба везао и учинио тевбу. Ту клањати два реката намаза и Аллаху теала учинити тевбу и истигфар. Упутити дове које жели.

Док борави ту, ноћи треба да проводи учећи Кур’ан-и керим, чинећи зикр Аллаху теала, упућујући тихо и гласно дове поред минбера и кабура и чинећи рабиту. После посете Ресулуллаху мустехаб је отићи на гробље Баки и посетити и њега. Затим треба посетити друге кабурове, нарочито кабур Сејјидуш-шухеде (предводника шехида) хазрети Хамзе. Такође у Бакију треба посетити хазрети Аббаса и оне који су тамо укопани: Хасана ибн Алију, Зејнулабидина, његовог сина Мухаммеда Бакира и његовог сина Џафера Садика, емира верника хазрети Османа, Ресулуллаховог сина Ибрахима, Ресулуллахове чисте жене које су тамо укопане, његову тетку (очеву сестру) Сафију и још многе великане од асхаба и табиина (радијаллаху анхум еџмаин). Треба клањати намаз у Фатимином месџиду у Бакију. Мустехаб је у четвртак посетити шехиде Ухуда. Тамо треба рећи: „Селамун алејкум бима сабертум. Фени’ме укбед-дар. Селамун алејкум ја ехле дарил-кавмил-муминин, ве инна иншаллаху ан карибин бикум лахикун.“ Затим треба проучити Ајетул-курсију и суру Ихлас. Они који посећују Хуџре-и сеадет морају бити веома будни. У срцу им не сме бити овосветских мисли. Треба да размишљају о мубарек нуру Мухаммеда алејхисселам и о узвишености његовог степена. Дове које се упућују с мислима о овосветским пословима, о сусретању са великим људима ради користи и о трговини Аллах теала не прима, и такви не постижу своје жеље. Посета Хуџре-и сеадету часан је ибадет. Постоји бојазан да они који у то не верују изађу из ислама. Јер они се супротстављају Аллаху теала, Његовом Ресулу и свим муслиманима. Иако је неколико маликијских учењака рекло да је посета Ресулуллаху (саллаллаху алејхи ве селлем) ваџиб, једногласно је саопштено да је мустехаб.

„Господару наш! Опрости нама и нашој браћи која су пре нас прошла с иманом! Не остављај у нашим срцима никакве мржње према онима који верују! Господару наш! Ти си, заиста, пун самилости и милостив!“ Хашр: 10

ЕС-СУБХУ БЕДА
Ессубху беда мин тал’атихи.
Вел-лејлу деџа мин вефратихи.
Факар-русула фадлен ве ула.
Ехдес-субула ли делалетихи.
Свитање је своју светлост узело од његовог лица.
А ноћ је своју таму узела од његове црне косе.
Својом врлином и узвишеношћу надмашио је све ресуле.
Они који су нашли хидајет пут су нашли његовим упућивањем.
Кензул-керами мевленни’ами.
Хадил-умеми ли шериатихи.
Езкен-несеби а’лел-хасеби.
Куллул-араби фи хидметихи.
Он је ризница дарежљивости и онај који из те ризнице дарује.
Народе је довео до своје вере и хидајета.
Лоза му је веома чиста, а част веома узвишена.
Сви Арапи су у његовој служби.
Се’атиш-шеџеру натакал-хаџеру.
Шуккал-камеру би ишаратихи.
Џибрилу ета лејлете есра.
Вер-Раббу де’а ли-хадратихи.
Дрвеће је дотрчало пред њега, камење је проговорило.
На његов (чудесни) знак месец се расцепио на два дела.
У ноћи Исра дошао му је Џибрил (алејхисселам).
И Господар га је позвао у Своје присуство.
Налеш-шерефа валлаху афа.
Амма селефа мин умметихи.
Фе Мухаммедуна хуве Сејјидуна.
Фел-иззу лена би иџабетихи.
Он је достигао узвишене степене.
А Аллах (џелле џелалуху) опростио је његовом уммету.
Наш Мухаммед (саллаллаху алејхи ве селлем) – он је наш предводник.
Зато што смо га прихватили, част припада нама.
Абдуллах ибн Ревваха (радијаллаху анху)