ОПРОШТАЈНА ХУТБА

Хвала припада само Аллаху теала. Њему захваљујемо, од Њега тражимо опрост и Њему се кајемо. Аллаху теала утичемо се од зла наших душа и од греха наших дела. Онога кога Аллах теала упути на прави пут нико не може завести, а онога кога Он остави у заблуди нико не може упутити на прави пут. Сведочим да нема божанства осим Аллаха теала. Он је један. Нема ни Себи равнога ни друга. И још сведочим да је Мухаммед (алејхисселам) Његов роб и Његов ресул.

О Аллахови робови! Опоручујем вам да се бојите Аллаха теала и да Му се покоравате.

О људи! Добро слушајте моје речи! Не знам, можда се после ове године никада више нећу састати с вама на овом месту. О људи! Као што је овај ваш дан свети дан, као што је овај ваш месец свети месец, као што је овај ваш град (Мекка) мубарек град, тако су свети и ваши животи, ваш иметак и ваша част. Заштићени су од сваког насиља.

Асхаби моји! Сутра ћете се сусрести са својим Господарем и свакако ћете бити питани за свако своје данашње стање и дело. Пазите да се после мене не вратите старим заблудама и не почнете да сечете вратове један другоме!

Нека ову моју опоруку они који су овде присутни пренесу онима који нису присутни!

Може бити да онај коме се пренесе боље разуме и сачува него онај ко је овде био и чуо. Асхаби моји! Ко год код себе има неки аманет, нека га врати власнику!

Сваки облик камате укинут је. Он је под мојим ногама. Али главницу свога дуга морате вратити. Нити чините насиље, нити трпите насиље. По наредби Аллаха теала каматарење је сада забрањено. Сваки облик тог ружног обичаја из доба џахилијјета под мојим је ногама. Прва камата коју укидам јесте камата Аббаса, сина Абдулмутталибовог (мога стрица). Асхаби моји! Потпуно су укинуте и крвне освете које су вођене у доба џахилијјета. Прва крвна освета коју укидам јесте крвна освета Ребие, унука Абдулмутталибовог (сина мога стрица).

О људи! Премештати свете месеце да би се могло ратовати, без сумње, значи отићи веома далеко у куфру. То је оно чиме се кафири заводе. (Један месец) једне године сматрају дозвољеним, а друге године га проглашавају забрањеним. То чине да би се ускладили с бројем месеци које је Џенаб-и Хакк учинио дозвољенима и забрањенима. Они оно што је Аллах теала забранио чине дозвољеним, а оно што је дозволио чине забрањеним.

О асхаби моји! Ми обављамо хаџ тачно у његово време. Редослед месеци је онакав какав је био када их је Аллах теала створио. Нема сумње да се време вратило у облик и ред какав је имало оног дана када га је Аллах теала створио.

„Аллаху мој! Увећај част, узвишеност, величанственост и углед овога Дома. Увећај и част, величанственост, поштовање и доброту оних који га поштују хаџом и умром“ Хадис-и шериф

О људи! Шејтан је данас заувек изгубио моћ да на овој вашој земљи поново успостави свој утицај и своју власт. Али ако га, осим у овим стварима које сам укинуо, будете следили у делима која сматрате ситнима, то ће га обрадовати. Да бисте сачували своју веру, чувајте се и тога!

О људи! Препоручујем вам да чувате права жена и да се у томе бојите Аллаха теала. Ви сте жене узели као Аллахов аманет; њихову част и чедност учинили сте себи дозвољеним дајући реч у име Аллаха теала. Ви имате право над женама, а и оне имају права над вама. Ваше право над женама јесте да не допусте ниједном човеку кога ви не волите да оскрнави приватност вашег дома. Ако у ваш дом приме неког ко вам није по вољи, можете их одвратити благим ударцем. А право жена над вама јесте да им на дозвољен начин обезбедите сву храну и одећу. О верници! Остављам вам аманет: док год га се чврсто држите, никада нећете залутати с пута. Тај аманет је Књига Аллаха теала, Кур’ан-и керим. (У другим предајама речено је и: „мој суннет“ и „мој ехл-и бејт“.)

О верници! Добро слушајте моје речи и добро их чувајте! Муслиман је муслиману брат, и тако су сви муслимани браћа. Другоме није дозвољено да посегне ни за једним правом које припада његовом брату у вери, осим ако му га он сам драге воље не да. Асхаби моји! Не чините насиље својим душама (себи). И ваша душа има право над вама. О људи! Аллах теала је сваком ономе ко има право дао његово право (у Кур’ан-и кериму). Наследнику није потребна опорука. Дете припада ономе у чијој се постељи родило. Ономе ко чини зину припада ускраћеност. Онај без лозе ко присваја лозу некога другог осим свога оца, или незахвалник који се приписује неком другом осим свога господара, нека га стигне гнев Аллаха теала и проклетство мелека и свих муслимана! Џенаб-и Хакк од таквих људи не прима ни покајање ни праведно сведочење. О људи! Ваш Господар је један. И ваш отац је један: сви сте ви Адемова деца. А Адем је од земље. Код Аллаха је највреднији онај од вас ко има највише богобојазности. Арап нема никакве предности над оним ко није Арап. Предност је само у богобојазности. Ако вам се за заповедника постави и осакаћени црни роб и ако вама управља по Аллаховој Књизи, слушајте га и покоравајте му се. Кривац се не може окривити ни за шта осим за своју кривицу. Отац се не може окривити за кривицу свога сина, ни син за кривицу свога оца.

О људи! Пазите! Ове четири ствари никако не смете чинити:

1. Не приписујте Аллаху ништа као друга.

2. Не убијајте без права живот који је Аллах учинио светим.

3. Не чините зину.

4. Не крадите.

Наређено ми је да водим џихад против људи док не кажу „Ла илахе иллаллах, Мухаммедун ресулуллах“ (то јест док не постану муслимани). Када то кажу, сачували су своју крв и свој иметак. А њихов обрачун препуштен је Аллаху теала. О људи! Сутра ће вас питати за мене, шта ћете рећи?.. Асхаб-и кирам су рекли: „Сведочимо да си пренео веру Аллаха теала, да си извршио своју дужност и да си нам дао опоруку и савет.“ На то је Ресул-и екрем (саллаллаху алејхи ве селлем) подигао свој мубарек кажипрст, спустио га према џемату и рекао: „Буди сведок, Господару мој! Буди сведок, Господару мој! Буди сведок, Господару мој!“

Оног дана када је наш вољени Посланик одржао Опроштајну хутбу, објављен је трећи ајет-и керим суре Маида, чије је значење: „Данас сам вам вашу веру усавршио, Своју благодат према вама довршио и задовољан сам што сам вам ислам дао као веру…“ Када је Посланик тај ајет-и керим проучио асхаб-и кираму, хазрети Ебу Бекр је заплакао. Када су асхаб-и кирам упитали зашто плаче, рекао је: „Овај ајет-и керим указује на то да је близу Ресулуллахово пресељење на ахирет. Зато плачем.“1

После хутбе стао је на вакфу (стајање) на Џебел-и Рахме. Акшам-намаз није клањао на Арафату, него га је, заједно с јација-намазом, клањао као имам на Муздалифи. Те ноћи остали су на Муздалифи. Сутрадан ујутро стали су на вакфу код Мешарул-харама. Првог дана бајрама кренули су с Муздалифе на Мину. Успут су, не заустављајући се, прошли кроз долину звану Мухассир, где се био зауставио асхаб-и фил2. Стигли су на Мину; ту је Посланик сам заклао шездесет три курбанске камиле, а затим је нож дао хазрети Алији. Остале је заклао хазрети Алија. Другог, трећег и четвртог дана бајрама бацали су камење на џемре, а четрнаестог дана месеца зулхиџе, пре сабах-намаза, дошли су у Бејтуллах и обавили опроштајни таваф. Ресулуллах је у Мекки остао десет дана и, пошто је обавио Опроштајни хаџ и опроштајни таваф, вратио се у Медину. У Месџид-и Небевију клањао је два реката намаза и ушао у своју благословену кућу. После Опроштајног хаџа асхаб-и кирам отишли су у крајеве из којих су дошли и тамо казивали оно што је Ресулуллах саопштио и наредио.