ОПРОШТАЈНИ ХАЏ

Десете године по хиџри Посланик се спремио за хаџ и наредио и муслиманима у Медини да се спреме за хаџ. Послао је вест и онима који су живели изван Медине. На то се у Медини окупило на хиљаде муслимана. Ресулуллах је купио стотину камила за курбан. Пре него што је кренуо на пут, узео је гусул. Почешљао је своју мубарек косу, намирисао се лепим мирисима и обукао изар и риду. Када су припреме биле завршене, наш вољени Посланик кренуо је из Медине двадесет петог дана месеца зулкаде, после подне-намаза, с караваном од више од тридесет хиљада људи. Путем Шеџере стигли су у Зул-Хулејфу. Ту је број асхаба премашио четрдесет хиљада. Ноћ су провели ту. Наш вољени Посланик дао је да му се доведе једна од стотину камила које је водио са собом. Да би то био знак курбана, засекао јој је десну страну грбе да прокрви, окачио јој о врат две сандале и наредио асхабима да и они тако учине. Клањао је два реката ихрам-намаза. Пошто је донео хамд и сена Аллаху теала, Сервер-и каинат упутио је дову: „Аллаху мој! Учини ми ово мебрур и макбул хаџом, у којем нема ни лицемерја, ни показивања, ни тражења славе!“ Ушао је у ихрам и, кад га је Џибрил алејхисселам обавестио, почео је на сав глас да изговара телбију. Када су му се придружили и асхаб-и кирам, земља и небо почели су да одјекују од узвика телбије: „Леббејк, Аллахумме леббејк! Леббејк, ла шерике леке леббејк! Иннел-хамде вен-нимете леке вел-мулк, ла шерике лек!…“

Пратећи пут Бејда, упутили су се ка Мелелу. Асхаби су текли за њим као бујица. Успут им се придруживало све више људи. Када је стигао у долину Ревха, где је клањало намаз близу седамдесет посланика, међу њима и Муса алејхисселам, Ресулуллах је рекао: „Ова долина је једна од џеннетских долина.“ Ту су клањали намаз. Одатле су кренули ка Мунсарафу и сабах-намаз клањали у Есаси. Када су стигли у Лахјул-Џемел, позлило му је, дао је да му се пусти крв (хиџамет) и одсео је у Сукји. Када су стигли у Ебву, где је преминула његова часна мајка хазрети Амина, посетио је њен кабур и плакао. Расплакао је и оне који су били с њим. Затим су стигли у Телатул-Јемен, Џухфу, Гадир-и Хум, Кудејд и долину Усфан. Ту је Посланик рекао хазрети Ебу Бекру: „Худ и Салих алејхимесселам прошли су одавде, опасани абом, у шареном платну, на младим риђим камилама чији су улари били исплетени од влакана хурме, изговарајући телбију за хаџ.“1 Преко Ганима, Мерруз-Захрана и Шерифа стигли су у Зи Туву. Пошто су ту преноћили и клањали сабах-намаз, прошли су Хаџун и преко успона Кеда ушли у Мекку. После путовања од десет дана стигли су у Мекку четвртог дана месеца зулхиџе. Пошто су им се придружили и они који су из Јемена и других крајева дошли да обаве хаџ, број муслимана премашио је деведесет хиљада. (По једној предаји било их је сто четрнаест хиљада, а по другој око сто двадесет хиљада.)

„Аллаху мој! Учини ми ово мебрур и макбул хаџом, у којем нема ни лицемерја, ни показивања, ни тражења славе!“ Хадис-и шериф

Када је угледао Бејтуллах, Ресулуллах је упутио овакву дову:

„Аллаху мој! Увећај част, узвишеност, величанственост и углед овога Дома. Увећај и част, величанственост, поштовање и доброту оних који га поштују хаџом и умром.“

Затим је почео обреде хаџа (менасик). Током хаџа боравио је у шатору подигнутом у Ебтаху, између Мекке и Мине. Наш вољени Посланик отишао је осмог дана месеца зулхиџе (Тервије) на Мину, а деветог (Арефе) на Арафат. Стигао је у долину Урена, у средини долине Арафата, и ту се зауставио. После подне је, на својој камили по имену Касва, одржао Опроштајну хутбу и опростио се с асхаб-и кирамом радијаллаху анхум.2

ДОШАО САМ ТЕБИ!
О уточиште грешних, дошао сам да се теби склоним!
Много сам ружног учинио, дошао сам да те преклињем!
На мрачна места скренуо сам, у мочваре сам упао,
Дошао сам врелу светлости што прави пут обасјава.
Остао ми је један живот да изађе, о душо свих душа!
Да ли приличи рећи: „Дошао сам да живот жртвујем“?
Лекар си онима у невољи, а ја сам болестан у срцу.
За лек рани у срцу дошао сам да куцам на твоја врата.
Погрешно је на врата дарежљивих нешто доносити,
Дошао сам да љубим тле које си почастио својим кораком.
Греси су ми многи као планина, лице црно као катран!
Дошао сам да се сасвим ослободим тог терета и црнила.
Све ће их, наравно, очистити кап из мора твоје дарежљивости,
Иако је црна као моје лице, с књигом својих дела дошао сам.
Кад бих бар лице о твој праг прислонити могао, о драги, дражи од мог живота,
Што се водом не постигне, постиже се оним тлом!