КАКО ЈЕ ХАЏ ПОСТАО ФАРЗ

Слање хазрети Ебу Бекра и хазрети Алије на хаџ

Те године асхаб-и кирам кренули су у Мекку, под емирством хазрети Ебу Бекра, у каравану од три стотине људи. У то време објављени су први ајет-и кериме суре Бераа. У њима су саопштени неки прописи о уговорима. Да би објавио те прописе, наш вољени Посланик послао је у Мекку и хазрети Алију.2

По једном обичају раширеном у то време међу Арапима, кад би се склопио уговор или кад би се склопљени уговор раскинуо, то би објавио лично онај ко га је склопио или неки његов рођак кога би он одредио. Посланик је за тај посао послао хазрети Алију у Мекку за хаџијским караваном. Хазрети Алија је стигао караван и заједно су ушли у Мекку.3 Хазрети Ебу Бекр је одржао хутбу и објаснио ибадет хаџа. Асхаб-и кирам (алејхимур-ридван) обавили су хаџ по правилима којима су подучени. Док се обављао ибадет хаџа, и хазрети Алија је на Мини, на месту званом Џемретул-Акаба, одржао хутбу. Своју хутбу започео је овако:

„О људи! Мене вам је послао Ресулуллах.“ Затим је проучио први ајет-и керим суре Бераа. После тога је рекао: „Наређено ми је да вам саопштим четири ствари.“ Те четири ствари биле су ове:

1. Нико осим верника не може ући у џеннет.

2. После ове године ниједан мушрик неће смети да се приближи Ка’би.

3. Нико неће обављати таваф око Ка’бе го. (Тада су мушрици обављали таваф око Ка’бе голи.)

4. Ко год има уговор с Ресулуллахом, тај уговор важи док му не истекне рок. Осталима је дат рок од четири месеца. После тога ниједан мушрик нема ни уговора ни заштите.

„У њој (у Ка’би) су јасни знаци, Ибрахимов макам. Ко у њу уђе, сигуран је од напада. Хаџ (и посета) тог Дома онима који могу наћи пута до њега (који су у стању) право је Аллаха теала над људима, фарз“ Ал-и Имран: 97

Од тог дана ниједан мушрик није дошао у Ка’бу и нико није обављао таваф око Ка’бе го. Пошто су те ствари саопштене, већина мушрика примила је ислам. Пошто је извршен фарз хаџа, хазрети Ебу Бекр и хазрети Алија вратили су се у Медину с асхаб-и кирамом који су били с њима.4

Серијја Халида ибн Велида у Јемен

Наш вољени Посланик је, десете године по хиџри, у месецу ребиул-еввелу, послао Халида ибн Велида с четири стотине муџахида да позове у ислам синове Хариса ибн Ка’ба, који су живели у околини Јемена. По наредби Ресулуллаха, хазрети Халид ибн Велид позивао је то племе у ислам три дана заредом. И они су се одазвали позиву и постали муслимани.

Са врела сунца без престанка силази бистра вода фејза,
Кад год затреба неимару што ти кабур обнавља – вода.
Страх од џехеннема бацио је ватру туге у моје срце што гори;
Надам се да ће облак твоје дарежљивости на ту ватру просути воду.
Од берекета хвале теби Физулијеве речи постадоше бисер,
Као што се у краљевски бисер из априлског облака претвори вода.
Кад се на махшерски дан из сна немара пробуде,
И кад будне очи од суза чежње проливају воду,
Надам се да на махшерски дан нећу остати ускраћен,
Да ће врело сусрета с тобом мени, жедном твога лица, дати воду.
Fuzûlî

Догађаји из десете године по хиџри

Десете године по хиџри ислам се проширио по целом Арабијском полуострву. Као и девете године, и те године људи су из свих крајева Арабије у скупинама долазили у Медину и утркивали се да буду почашћени исламом и да задобију вечну срећу. Сада у Арабији више није било снаге која би се могла супротставити муслиманима, а ислам је завладао на све стране. Само нека јеврејска и хришћанска племена нису постала муслиманска.

Исте године Ресул-и екрем (саллаллаху алејхи ве селлем) послао је писмо хришћанима Неџрана и позвао их у ислам. Они су изабрали четрнаест људи и послали их у Медину да изблиза испитају Ресулуллахово стање. После неког времена изасланство је склопило уговор о миру. Неки од њих касније су сами од себе постали муслимани. Те године је преминуо јеменски намесник Базан. Када је стигла вест о његовој смрти, Ресулуллах је поделио његову земљу и један део дао његовом сину Шехру, један део Ебу Муси Ешарију, један део Јали ибн Умејји, а један део Муазу ибн Џебелу.

Посланик је те године послао намеснике у све крајеве у које се проширио ислам. И хазрети Алија је с три стотине људи послат да позове у ислам племе Мудлиџ у Јемену. Они су се најпре супротставили и гађали исламску војску стрелама. Одмах им је узвраћено. Двадесет људи је убијено. Већина се разбежала. Хазрети Алија (радијаллаху анху) није дао асхабима да гоне непријатеља. Посаветовао их је и поново позвао у ислам. Они су прихватили и примили иман. Хазрети Алија и асхаби одмах су се у журби упутили према Медини и стигли Ресулуллаха у Мекки. И те године, као и девете, наставили су да долазе изасланици. Једни су били изасланици Гамида, а други Бени Ханифе. Дошли су у Ресулуллахов меџлис и постали муслимани.

Неџашијев сестрић Фејруз дошао је и постао муслиман. И из Абдулкајса дошло је изасланство, чији су чланови постали муслимани.

Те године, у доби од годину и по дана, преселио је на ахирет Ресулуллахов син Ибрахим. Када је Ресулуллах изгубио то своје мило чедо, мубарек очи испуниле су му се сузама. Хазрети Ибрахима укопали су на гробљу Беки, поред Османа ибн Мазуна. Он је и први на чији је кабур посута вода.5

Јадан је твој уммет, на његове грехе не гледај,
Руком нас не одбиј, у џехеннему нас чежњом не спаљуј.
Смилуј се, аман, у ватри растанка с тобом не спаљуј;
Једном речју, свог роба Галиба пуног греха не остављај.
Ти си Ахмед, и Махмуд, и Мухаммед, мој предводниче,
Ти си нам султан кога Хакк помаже, мој предводниче.
Şeyh Galib

„Чувајте се клетве угњетеног. Између дове угњетеног и Хакка теала нема застора“ Хадис-и шериф

Ширење ислама на Арабијском полуострву