Подручја у која су послати сакупљачи зеката
Хазрети Ебу Мусу Ешарија задужио је да у Мекки подучава Кур’ан-и керим и верске ствари.1 Ебу Суфјана ибн Харба поставио је за емира Неџрана у покрајини Јемен, а Кесира ибн Абдуллаха одредио му је за помоћника. Пошто су послови у Мекки били завршени, дошло се у Мерруз-Захран. Ту је подељен и преостали плен. Затим је Посланик са својим славним асхабима опет кренуо на пут, и крајем зулкаде стигли су у Медину. Из Медине су били изашли десетог дана мубарек месеца рамазана, у среду. Овај поход трајао је око три месеца.
Једног дана, утонувши у море туге, занео сам се у мисли, Изгубивши себе, заборавио сам ко сам, Сетивши се својих греха, уплашио сам се свога краја, Тада сам чуо једног сејјида како понавља овај стих: Ти си Ахмед, и Махмуд, и Мухаммед, Предводниче мој, Ти си нам султан кога Хакк помаже, Предводниче мој. Ми се надамо, од безнађа не уздишемо, Благо имана не упропашћујемо, Не остављамо твоја врата да бисмо уточиште тражили код туђих, У твојој сенци ни на кога другог не гледамо. Ти си Ахмед, и Махмуд, и Мухаммед, Предводниче мој, Ти си нам султан кога Хакк помаже, Предводниче мој. Şeyh Galib
Неки догађаји из осме године по хиџри
Четири човека из племена Бени Са’лаба дошла су у Ресулуллахов меџлис. Рекли су: „Послао нас је наш народ. Чули смо да ислам није потпун ако се не учини хиџра.“ Он је рекао: „Где год да сте, будите богобојазни; ако и не учините хиџру, неће вам шкодити. Вашој вери и вашем народу неће бити никакве штете.“ Затим су их послали у кућу Ремле бинт Харис и приредили им гозбу. Потом су свакоме од њих дали по четири укије сребра и дозволили им да се врате кућама. Исте године преселила је на ахирет Ресулуллахова (саллаллаху алејхи ве селлем) кћи Зејнеб. За њу су направили табут. Први табут у исламу направљен је за њу. Била је жена Ебул-Аса. Када ју је у време Бедра испраћао из Мекке у Медину, Хеббар је на путу бацио копље на камилу хазрети Зејнеб. Када је пала с камиле, побацила је дете и разболела се. То је био узрок њене смрти. Остало је двоје њене деце. Те године, у месецу зулхиџе, рођен је Ресулуллахов син Ибрахим. Мајка му је Марија-хатун (радијаллаху теала анха). Ебу Рафи је дошао и донео радосну вест. Због тога је Ресулуллах ослободио једног роба. Као акику заклао је једног овна. Дао је да се детету обрије глава и као садаку поделио сребра колико је тежила његова коса.
Важни догађаји из девете године по хиџри
Девете године по хиџри, почетком месеца мухаррема, Предводник светова одредио је племенима сакупљаче зеката (амиле, саије). Колико је било могуће, свако племе добило је амила из својих редова. Ибн Хасиба Еслемија послао је племенима Еслем и Гифар, Аббада ибн Бишра Бени Сулејму и Музејни, Амра ибн Аса Фезари, Даххака ибн Синана Бени Килабу, Рафија ибн Мекнета Џуханија Џухејни, а Бишра ибн Суфјана Ка’бија Бени Ка’бу и Бени Темиму.
Годину дана касније, Таифљани су послали изасланство од шест људи у Медину, пред нашег вољеног Посланика, да постану муслимани. Предводник светова, кад је годину дана раније одлазио из Таифа, упутио је дову: „Господару мој! Покажи Секифу прави пут, доведи их нама.“ И ево, сада су људи из Секифа дошли да постану муслимани. Ресул-и екрем се веома обрадовао што су постали муслимани, дао им је неке повластице и вратио их у Таиф. За намесника им је поставио хазрети Османа ибн Ебул-Аса.2
Смрт Неџашија
Био је месец реџеб девете године по хиџри. Једног дана Ресулуллах је рекао својим асхабима: „Данас је преселио на ахирет један ваш добри брат. Устаните и клањајте му џеназу.“ Посланик је као имам предводио џеназа-намаз у одсуству (гаиб). Затим је рекао: „Затражили смо од Аллаха теала опрост за вашег брата Неџашија Асхаму.“
Нешто касније, из вести која је стигла из Абисиније, сазнало се да је Неџаши Асхама (рахметуллахи теала алејх) преселио на ахирет. То се поклапало с даном када је Посланик у Медини клањао његову џеназу.3
„Где год да сте, будите богобојазни; ако и не учините хиџру, неће вам шкодити. Вашој вери и вашем народу неће бити никакве штете“ Хадис-и шериф
Нека ти је жртва мој живот на твом путу,
Лепог имена, а и сам леп, Мухаммед,
Дођи, учини шефаат свом ништавном робу,
Лепог имена, а и сам леп, Мухаммед.
Много је мука у онога ко је верник,
На ахирету ће му бити радост и ужитак,
Мустафа осамнаест хиљада светова,
Лепог имена, а и сам леп, Мухаммед.
Онај што седам небеса прође, што изнад Курсије прошета,
Што на Мираџу од Хакка свој уммет иште –
Лепог имена, а и сам леп, Мухаммед.
Шта ће Јунус с оба света без тебе,
Ти си прави посланик, без сумње и двоумице,
Ко тебе не следи, отићи ће без имана,
Лепог имена, а и сам леп, Мухаммед.