Догађај Лејле-и Тарис
Враћајући се из битке за Хајбер, застали су да се одморе у месту Тарис. Те ноћи Ресулуллах је позвао хазрети Билала и рекао: „О Билале! Ове ноћи немој спавати! Пази на зору и пробуди нас за намаз.“ Затим је Ресулуллах легао да спава заједно са асхабима. Хазрети Билал клањао је неко време намаз. Окренуо је лице према истоку и наслонио леђа на свој товар. Док је чекао намаско време, заспао је. Били су толико уморни да нико није отворио очи док сунчеви зраци нису угрејали земљу и обасјали им лица. Пре свих пробудио се Ресулуллах. Устали су и узели абдест. Хазрети Билал проучио је икамет и сабах-намаз клањали су у џемату као каза-намаз. Када је намаз завршен, Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) рекао је: „Ако неко заборави свој намаз, нека га клања чим се сети. Јер Хакк теала је рекао: ‚Екимис-салате ли зикри (клањај намаз да би Мене спомињао и сећао се Моје величине)’.“
Повратак сунца ради хазрети Алије
Враћајући се из битке за Хајбер, Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) одмарао се у Сехби. Своју мубарек главу био је положио на колено хазрети Алије (радијаллаху анху). Тада је почео да долази вахј. Сунце је било на хоризонту. Хазрети Алија (радијаллаху анху) још није био клањао икиндија-намаз. Када се вахј завршио, сунце је зашло. Ресулуллах (саллаллаху алејхи ве селлем) упутио је дову: „Господару мој! Ако је Алија на Твојој страни и на страни Твога Ресула, врати сунце.“ Пошто је хазрети Алија клањао намаз, сунце је поново зашло. Есма бинт Умејс каже: „Видела сам да се сунце, иако је било зашло, поново појавило и обасјало земљу.“
Битка код Вадил-Куре
Ова битка вођена је у месецу џумадел-ахира код Вадил-Куре. Јевреји тог краја, чувши да је Ресулуллах са исламском војском дошао у Вадил-Куру, уз помоћ једне скупине арапских мушрика спремили су се за борбу. Изашли су са својих места и сврстали се у бојни поредак. И Посланик алејхисселам дао је да се војска сврста у бојни поредак и дао заставу једном од асхаба. Позвао је кафире у ислам и рекао: „Ако примите иман, спасићете своје животе и свој иметак.“ Они нису примили савет. Један од мушрика изашао је на мејдан и тражио двобој. Зубејр ибн Аввам (радијаллаху анху) га је убио. Још један изашао је пред хазрети Алију. Хазрети имам је тог кафира у трен ока послао у џехеннемску ватру. Дошао је још један. И њега је убио. Ебу Дуџана (радијаллаху анху) убио је два Јеврејина. Тог дана убијено је петнаест кафира. Када је пала ноћ, свако је отишао на своје место. Ујутро су обе стране поново извукле мачеве из корица и спремиле се за борбу. Када се сунце подигло за висину копља, кафире је обузео страх и побегли су. Муџахиди су задобили много добара и плена. И Јевреје Тејме обузео је страх од такве судбине Јевреја Вадил-Куре. Да би сачували своја имања, пристали су да плаћају џизју и склопљен је мир.
„Капију хајберске тврђаве нисам подигао телесном снагом, него духовном снагом“ Хазрети Алија (радијаллаху анху)
Битка код Вадил-Куре