Дова за кишу

Шесте године по хиџри завладала је страшна суша; с неба није пала ни кап. Због тога на земљи није расла трава, а људи и животиње запали су у муке глади. Једног петка у мубарек месецу рамазану рекли су нашем вољеном Посланику своју жељу: „Ја Ресулаллах! Кад бисте упутили дову, да нам Аллах теала подари кишу!..“ Посланик је са својим асхабима изашао у поље и, без езана и икамета, клањао два реката намаза. Посланик је окренуо свој мубарек огртач наопако и донео текбир. Затим је подигао своје мубарек руке толико да су му се између рукава видели мубарек пазуси и почео да упућује дову: „Аллаху мој! Подари нам кишу!..“ Асхаб-и кирам говорили су: „Амин! Амин!“ У том тренутку небо је било сасвим ведро, без иједног облака. Док је Ресул-и екрем упућивао дову, почео је да дува ветар и видело се како облаци прекривају небо. Затим је почела да сипи ситна киша. Предводник светова тада је упутио дову: „Аллаху мој! Пусти ову кишу као из кабла и учини је добром за нас!“ У том тренутку киша је почела да лије као из кабла. На одећи Посланика и асхаб-и кирама није остало сувог места. Пре него што су стигли кућама, вода је све наоколо претворила у језера. Свако је ишао газећи воду. Киша није престајала. Тог дана, сутрадан… И сутрадан… У време наредне џуме асхаб-и кирам рекли су: „Ја Ресулаллах! Куће су нам почеле да се руше од кишнице, а стока да се дави. Кад бисте упутили дову Аллаху теала, да киша престане!..“ Наш вољени Посланик се осмехнуо, подигао своје мубарек руке и упутио дову:

„Господару мој! Пошаљи ову кишу на њиве, на места где расте дрвеће и у долине!“ У том тренутку киша, која је падала недељу дана, престала је, а места за која је упућена дова почела су да се натапају.

Светови у нур потонуше
У ноћи кад се Мухаммед роди,
Верник се од мунафика одвоји
У ноћи кад се Мухаммед роди.
С неба на земљу нур се просу,
Седморица и четрдесеторица придружише се,
Монаху се језик одузе
У ноћи кад се Мухаммед роди.

„Данас је најбољи од наших коњаника Ебу Катада, а најбољи од наших пешака Селема ибн Еква“ Хадис-и шериф