SLEĐENJE MUHAMMEDA ALEJHISSELAM

Slediti Muhammeda alejhisselam, to jest povoditi se za njim, znači ići putem kojim je on išao. Njegov put je put koji je pokazao Kur’an-i kerim. Taj put se naziva Din-i islam. Da bi se za njim povodilo, potrebno je najpre primiti iman i dobro naučiti islam, zatim izvršavati farzove i kloniti se harama, a potom činiti sunnete i kloniti se mekruha. Posle toga treba nastojati da se i u onome što je mubah povodi za njim. Primiti iman znači početi slediti njega i ući na vrata sreće.

Allah teala ga je poslao da sve ljude na svetu pozove u sreću i u dvadeset osmom ajetu sure Sebe rekao je, po značenju: „O Moj voljeni Poslaniče! Tebe šaljem svim ljudima na svetu da im doneseš radosnu vest o večnoj sreći i da im pokažeš put te sreće.“

Na primer, ako čovek koji njega sledi malo odspava usred dana, to je mnogostruko vrednije nego da, ne sledeći njega, mnoge noći provede u ibadetu. Jer „kajlula“, to jest malo prileći pre podne, bio je njegov mubarek običaj. Ili, na primer, ne postiti i jesti i piti na dan bajrama, zato što to njegova vera naređuje, vrednije je od postova koji se godinama drže, a kojih u veri nema. Zekat dat siromahu po naredbi njegove vere uzvišeniji je i vrliji od sadake u zlatu velike kao planina, date po sopstvenoj želji.

Jednom je hazreti Omer, pošto je u džematu klanjao sabah-namaz, pogledao po džematu i, ne videvši jednog čoveka, upitao za njega. Ashabi su rekli: „On noćima do jutra čini ibadet. Možda ga je sada savladao san.“ Emirul-muminin je rekao: „Kamo sreće da je celu noć spavao, a sabah-namaz klanjao u džematu – to bi bilo bolje.“

Trud onih koji se, ne sledeći islam, muče i čine mudžahedu bezvredan je i nizak, iako time otupljuju svoj nefs, jer ne postupaju u skladu s islamom. Ako za taj trud i steknu neku nagradu, u ruke im neće dospeti ništa osim nekoliko koristi na ovom svetu. A kolika je uopšte vrednost i važnost celog ovog sveta, da bi nekoliko njegovih mrvica išta vredelo? Takvi su, na primer, kao ljudi koji rade najprostije poslove: rade i umaraju se više od svih, a plata im je, u odnosu na posao koji obave, niža od svačije. A oni koji slede islam kao zlatari su koji rade s finim draguljima i skupocenim dijamantima. Posao im je mali, a zarada veoma velika. Ponekad njihov rad od jednog sata donese zaradu od stotina hiljada godina. Razlog je u tome što Hakk teala prima delo koje je u skladu s islamom, zadovoljan je njime i zato Mu se veoma dopada. Da je tako, objavio je na mnogim mestima u Svojoj Knjizi.

Na primer, u trideset prvom ajetu sure Al-i Imran rekao je, po značenju:

„O Moj voljeni Poslaniče! Reci im: ‚Ako volite Allaha teala i želite da i Allah teala voli vas, sledite mene! Allah teala voli one koji slede mene.‘“

Slediti Muhammeda alejhisselam znači voleti ahkam-i islamijje i rado ih izvršavati, smatrati velikim i poštovati njegove naredbe, ono čemu islam pridaje vrednost i što uzdiže, islamske učenjake i pravednike, truditi se da se širi njegova vera, a one koji ne žele da slede njegovu veru, koji je ne vole i ne mare za nju, smatrati niskim.

„O Moj voljeni Poslaniče! Tebe šaljem svim ljudima na svetu da im doneseš radosnu vest o večnoj sreći i da im pokažeš put te sreće“ Sebe: 28

Hakk teala ne voli i ne odobrava ništa od onoga što nije u skladu s islamom. Zar se daje sevap za ono što On ne voli i ne odobrava? Naprotiv, to postaje uzrok kazne. Dosegnuti sreću oba sveta zavisi samo i jedino od toga da se sledi Muhammed alejhisselam, predvodnik ovoga sveta i ahireta. Da bi se on sledio, potrebno je primiti iman, naučiti ahkam-i islamijje i izvršavati ih kako dolikuje. Spas od džehennema na ahiretu pripada samo onima koji slede Muhammeda alejhisselam. Sva dobra dela učinjena na ovom svetu, sva otkrića, sva stanja i sva znanja biće od koristi na ahiretu samo pod uslovom da su na putu Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem). U suprotnom, svako dobro koje učine oni koji ne slede Poslanika Allaha teala ostaje na ovom svetu i postaje uzrok propasti njihovog ahireta. To jest, ono što izgleda kao dobro nije ništa drugo do istidradž. Da bi se Muhammed alejhisselam mogao slediti potpuno i bez mane, potrebno je voleti ga potpuno i bez mane. A znak potpune i zrele ljubavi jeste držati se daleko od njegovih neprijatelja i ne voleti one koji njega ne vole. U ljubavi nema mesta mudaheni, to jest popustljivosti. Zaljubljeni, opčinjeni svojim voljenim, ni za tren se ne odvajaju od njegovih naredbi. Ne borave zajedno s onima koji se njemu suprotstavljaju. Ljubav prema dvema suprotnostima ne može biti u jednom srcu. To jest, džem-i ziddejn (spajanje suprotnosti) nije moguće. Blagodati ovoga sveta prolazne su i varljive. Ono što je danas u rukama, sutra je tuđe. A ono što će se steći na ahiretu beskrajno je, a stiče se još dok smo na ovom svetu. Ako se ovaj život od nekoliko dana provede sledeći Muhammeda alejhisselam, najdragocenijeg čoveka ovoga sveta i ahireta, može se nadati večnoj sreći, beskrajnom izbavljenju i spasu. U suprotnom, ako se on ne sledi, sve je ništavno. Svako dobročinstvo i svako dobro učinjeno bez sledenja njega ostaje ovde, a na ahiretu se ništa ne dobija. I najmanja čestica sledenja njega mnogostruko je uzvišenija od svih blagodati ovoga sveta i svih sreća ahireta. Vrlina i čast čovečanstva jesu u sledenju njega. Osnovni uslov da muslimani slede Resulullaha jeste da budu u jednom od četiri ispravna mezheba ehli-sunneta. Farz je poverovati u Poslanika, potvrditi ono što je doneo, voleti ga i pokoravati mu se, prihvatati njegove savete, poštovati ga i ukazivati mu počast. O tome Allah teala kaže, po značenju: „Verujte, dakle, u Allaha teala i u Njegovog Resula, ummi-nebija, i sledite ga, da biste našli hidajet (pravi put).“1 I: „Ko ne veruje u Allaha teala i u Njegovog Poslanika, neka zna da smo Mi za te kafire pripremili razbesnelu (strašnu i jezivu) vatru.“2 Kao što saopštavaju Jahja ibn Muhammed ibn Abdullah, Muhammed ibn Ibrahim ibn Said, Umejja ibn Bustan i Muhammed ibn Ibrahim ibn Said, Ebu Hurejre (radijallahu anhu) preneo je od Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem) ovaj hadis-i šerif. Resulullah je rekao: „Naređeno mi je da se borim protiv ljudi dok ne posvedoče da nema drugog božanstva osim Allaha i dok ne poveruju u mene i u ono što sam doneo (u islam). Kada to učine (kada poveruju), sačuvali su od mene svoj imetak i svoje živote. Izuzetak je samo pravo islama (to jest, ako musliman počini greh, primenjuje se kazna koju je islam odredio). A njihov obračun prepušten je Allahu.“3

„Ko se meni pokori, pokorio se Allahu teala. Ko se meni suprotstavi, suprotstavio se Allahu teala“ Hadis-i šerif

„Ko se meni pokori, pokorio se Allahu teala. Ko se meni suprotstavi, suprotstavio se Allahu teala. Ko se pokori mojoj naredbi, pokorio se meni, a ko se suprotstavi mojim naredbama, suprotstavio se meni.“

„Stanje onoga ko mi se pokori i sledi ono što sam doneo i stanje onoga ko mi se suprotstavi i ono što sam doneo proglasi lažnim slični su stanju čoveka koji je dao sagraditi kuću, (da bi ljudima priredio veliku gozbu) spremio razna ukusna jela i odredio nekoga da pozove ljude na jelo. Ko se odazove pozivu, ulazi u kuću i jede od spremljenih jela koliko hoće. A ko se ne odazove pozivu, ne može ući u kuću niti jesti od spremljenih jela. Kuća je džennet (pripremljen za bogobojazne koji se odazovu pozivu Resulullaha). A onaj koji poziva (Allahu teala i džennetu punom Njegovih blagodati) jeste Muhammed (alejhisselam). Ko se suprotstavi Muhammedu (alejhisselam), suprotstavio se Allahu teala. Muhammed (alejhisselam) razdvaja ljude na vernike, koji ga potvrđuju, i kafire, koji ga proglašavaju lažnim.“

„Držite se moga sunneta i sunneta hulefa-i rašidina posle mene. Prihvatite ga se svom snagom i brižljivo. Čuvajte se onoga što je naknadno uvedeno (u veru) (a čega nema u Kur’an-i kerimu, u sunnetu, u idžmau ummeta i u kijasu fakiha).

Jer sve što je naknadno uvedeno (u veru) jeste bid’at. A svaki bid’at je zabluda.“4

U hadis-i šerifu koji je Enes ibn Malik preneo o sledenju Resulullaha, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Ko oživi moj sunnet (postupajući po njemu i šireći ga), oživeo je mene (uzdigao je moju čast i obznanio moju naredbu). A ko oživi mene, biće sa mnom u džennetu.“

Poslanik je rekao Bilalu ibn Harisu: „Ko u islamu započne sunnet-i hasene (lepu praksu), dobiće njegov sevap i sevape onih koji ga čine. A ko u islamu otvori rđav put, na njega pada njegov greh i gresi onih koji ga čine.“5

Hazreti Omer ibn Abdulaziz je rekao: „Resulullah je otvorio lep put. Posle njega su i njegove halife otvarale puteve. Postupati po sunnetu Resulullaha i po sunnetima njegovih halifa posle njega znači postupati u skladu s Knjigom Allaha teala. Pokoravati se Allahu teala i Poslaniku znači jačati veru Allaha teala. Niko nema pravo da kvari i menja islam.“ Nije dozvoljeno ni postupati po rečima onih koji se suprotstavljaju sunnetu. Oni koji su sledili sunnete Poslanika i ashab-i kirama dosegli su hidajet. Ko god je od njih zatražio pomoć, dobio ju je. A ko se suprotstavi sunnet-i šerifima i ne postupa po njima, krenuo je drugim putem, a ne onim kojim idu muslimani. Allah teala takvu osobu ostavlja na putu koji je sama izabrala, dopušta joj da čini rđava dela i baca je u džehennem. Džehennem je najgore mesto u koje se može dospeti.

Hazreti Ahmed ibn Hanbel je rekao: „Jednog dana bio sam u nekoj družini. Oni su se potpuno svukli i ušli u vodu. A ja se, držeći se hadis-i šerifa ‚Ko veruje u Allaha teala i u ahiret, neka ne ulazi u hamam (ne pokrivši delove avreta)‘, nisam svukao. Te noći neko mi je u snu rekao: ‚O Ahmede! Raduj se! Jer ti je Allah teala oprostio zato što si sledio sunnet Resulullaha. Učinio te je imamom. Ljudi će te slediti.‘ Kada sam upitao: ‚Ko ste vi?’, rekao je: ‚Ja sam Džibril.‘“ Ko u svakom svom poslu ne sledi Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem), ne može biti vernik. Ako ga ne voli više od svoga života, iman mu nije potpun. On je poslanik svih ljudi i džina.

Svakome narodu koji živi u bilo kom veku vadžib je da ga sledi. Svaki vernik treba da pomaže njegovoj veri, da se okiti njegovim lepim ahlakom, da često izgovara njegovo mubarek ime, da, kada izgovori ili čuje njegovo ime, s poštovanjem i ljubavlju donese salavat i selam, da čezne da vidi njegovo mubarek lice i da voli i poštuje Kur’an-i kerim i veru koje je on doneo.

Nije govorio iz strasti – svaka njegova čista reč bila je vahj,
More puno bisera mudrosti bio je taj rudnik darežljivosti.
Telom među ljudima, a srcem nasamo sa svojim Prijateljem,
U mnoštvu je svakog trena nalazio jedinstvo taj rudnik darežljivosti.
Salavat i selam neka su na njega, na njegovu porodicu i ashabe,
Jer ih je sebi za prijatelje učinio taj rudnik darežljivosti.
Dođi, o Hakki, zaboravi ljude, od Habiba Hakkovog uzmi narav,
Jer je lepu narav od Hakka na dar primio taj rudnik darežljivosti.
İbrâhîm Hakkı Erzurumî

„Onaj koga Allah teala mnogo voli jeste onaj ko uči svoju veru i uči njoj druge. Učite svoju veru iz usta islamskih učenjaka!“ Hadis-i šerif

Medine-i munevvere [1890]