VELIKI GRESI
Sedamdeset dva velika greha su sledeća:
1. Ubiti čoveka bez prava.
2. Učiniti blud.
3. Činiti livatu.
4. Piti vino i svako alkoholno piće. (Pivo je haram.)
5. Krasti.
6. Uzimati opojna sredstva radi uživanja.
7. Silom uzeti tuđi imetak, to jest učiniti gasb.
8. Lažno svedočiti.
9. Bez opravdanog razloga kvariti ramazanski post jedući pred muslimanima.
10. Uzimati i davati kamatu.
11. Mnogo se zaklinjati.
12. Biti neposlušan roditeljima i suprotstavljati im se.
13. Prekinuti sila-i rahm (posećivanje) s pravednom rodbinom koja je mahrem.
14. U bici napustiti borbu i pobeći pred neprijateljem.
15. Nepravedno jesti imetak siročeta.
16. Ne meriti ispravno svojom vagom i merom.
17. Klanjati namaz pre ili posle njegovog vremena.
18. Slomiti srce bratu verniku. (To je veći greh od rušenja Ka’be. Posle kufra, kojim se Allah teala najviše vređa, nema toliko velikog greha kao što je lomljenje srca.)
19. Govoriti reči koje Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) nije rekao i pripisivati ih njemu.
20. Uzimati mito.
21. Bežati od istinitog svedočenja.
22. Ne davati zekat i ušur na svoj imetak.
23. Da onaj ko je u stanju, kada vidi munker, to jest onoga ko čini greh, to ne spreči.
24. Spaliti živu životinju u vatri.
25. Zaboraviti učenje Kur’an-i azimuš-šana nakon što ga je čovek naučio.
26. Izgubiti nadu u milost Allaha azimuš-šan.
27. Izneveriti ljude, bili oni muslimani ili kafiri.
28. Jesti meso hinzira (svinje).
29. Ne voleti ili psovati bilo koga od ashaba Resulullaha (ridvanullahi teala alejhim edžmain).
30. Nastaviti jesti nakon što se stomak zasitio.
31. Da žena beži iz postelje svoga muža.
32. Da žena bez muževljeve dozvole odlazi u posete.
33. Nazvati časnu ženu bludnicom.
34. Nemima, to jest prenošenje reči među muslimanima. 35. Pokazivati drugima delove avreta. (Avret muškarca je između pupka i kolena, a avret žene su kosa, ruke i noge.) Gledati u tuđi avret takođe je haram.
36. Jesti strvinu i davati drugima da je jedu. 37. Izneveriti amanet. 38. Ogovarati muslimana. 39. Zavideti.
40. Pripisivati druga Allahu azimuš-šan. 41. Lagati. 42. Oholost, smatrati sebe boljim od drugih.
43. Da smrtno bolestan sklanja imetak od naslednika. 44. Biti škrt, velika tvrdica.
45. Voleti ovaj svet.
46. Ne bojati se kazne Allaha teala. 47. Ne verovati da je haram haram.
48. Ne verovati da je halal halal. 49. Verovati gatanju gatara i onome što javljaju o gajbu. 50. Otpasti od vere, postati murted.
51. Bez opravdanog razloga gledati u tuđu ženu ili devojku. 52. Da žene oblače mušku odeću. 53. Da muškarci oblače žensku odeću. 54. Činiti greh u Haremu Ka’be. 55. Učiti ezan i klanjati namaz pre nego što nastupi vreme.
56. Biti neposlušan naredbama državnika i zakonima i suprotstavljati im se.
57. Upoređivati mahrem delove svoje supruge s mahrem delom svoje majke. 58. Psovati majku svoje supruge.
59. Potezati oružje jedan na drugoga.
60. Jesti i piti ono što je pas ostavio. 61. Prebacivati nekome učinjeno dobro. 62. Nositi svilu (za muškarce). 63. Istrajavati u neznanju. (Ne učiti verovanje ehli-sunneta, farzove, harame i svako potrebno znanje.)
64. Zaklinjati se nečim drugim osim Allahom teala i imenima koja je islam saopštio.
65. Bežati od znanja.
66. Ne shvatati da je neznanje nesreća.
67. Uporno ponavljati mali greh. 68. Bez potrebe se mnogo smejati glasnim smehom (kahkahom).
69. Hodati u stanju džunuba onoliko vremena koliko je potrebno da prođe vreme jednog namaza. 70. Približiti se supruzi dok je u hajzu ili nifasu.
71. Tegani (pevanje). Pevati nemoralne pesme, koristiti muziku i muzičke instrumente. 72. Izvršiti samoubistvo, to jest ubiti samoga sebe.
Lepi ahlak
Islam naređuje da se čovek okiti lepim ahlakom, da očisti nefs od rđavih naravi, da bude lepe naravi i u svakom pogledu čedan i stidljiv. Znanje koje uči ovim saznanjima i putevima naziva se tesavvuf.
Kao što medicinska nauka uči saznanjima o zdravlju tela, tako tesavvuf uči kako se srce i duša oslobađaju rđavih naravi. On udaljava od rđavih dela, koja su znaci bolesti srca, i omogućava da se radi Allahovog zadovoljstva čine lepa dela i ibadeti.
Islam naređuje da se najpre uči znanje, zatim da se po naučenom radi i čini ibadet, i da sve to bude radi Allahovog zadovoljstva – jednom rečju, naređuje ilm, amel i ihlas. Ako se duhovno uzdizanje čoveka i njegovo dosezanje sreće na ovom svetu i na ahiretu uporedi s letom aviona, iman i ibadet su kao njegov trup i motori.
A napredovanje na putu tesavvufa njegovo je pogonsko gorivo, to jest benzin. Da bi se stiglo do cilja, pribavlja se avion, to jest stiču se iman i ibadet. A da bi se pokrenuo, potrebna je snaga, to jest napredovanje na putu tesavvufa.
Tesavvuf ima dva cilja:
Prvi je da iman postane stvar savesti, to jest da se nastani u srcu i da ga ne poljuljaju uticaji koji unose sumnju. Iman koji se jača razumom, dokazom i argumentom nije tako čvrst. Allah teala je u Kur’an-i kerimu, u dvadeset osmom ajetu sure Ra’d, rekao, po značenju: „Iman se u srca upija i u njima nastanjuje samo i jedino zikrom.“ Zikr znači sećati se Allaha teala u svakom poslu i svakom pokretu i činiti ono što je u skladu s Njegovim zadovoljstvom.
Drugi cilj tesavvufa jeste da se ibadeti koje je saopštila nauka fikha čine rado i s lakoćom i da nestanu lenjost i tegoba koje se rađaju iz nefs-i emmare. Da se ibadeti čine rado i s lakoćom i da se od grešnih dela beži s gađenjem moguće je samo učenjem znanja tesavvufa i napredovanjem na tom putu.
Prihvatiti se tesavvufa nije radi toga da se vidi ono što drugi ne znaju, da se javlja o gajbu, da se vide nurovi, duše i dragoceni snovi.
Da bi se dosegli marifeti, znanja i stanja koja se stiču tesavvufom, najpre treba ispraviti iman, naučiti naredbe i zabrane islama i po njima raditi i činiti ibadet. Jer dok se ta tri ne učine, nije moguće pročistiti srce, očistiti ga od rđavih naravi, učiniti tezkiju nefsa i vaspitati ga.