VERSKE DUŽNOSTI PREMA UMRLOME

Šta treba činiti kada se pojave znaci smrti

Znaci da se smrt približava jesu da stopala omlitave i ispruže se, da se nos iskrivi i da se slepoočnice ulegnu. Takvog bolesnika polažu na desni bok i lice mu okreću prema kibli. Tako ga položiti jeste sunnet. Dozvoljeno je i položiti ga na leđa, stopalima prema kibli. Tako se danas čini. Ali pod glavu treba staviti nešto. Tako će mu lice biti okrenuto kibli. Ako je to teško, dozvoljeno je položiti ga i kako je lakše. Kada se uči telkin kelime-i tevhida, dobro je izgovoriti i „Muhammedun Resulullah“. Znaci smrti jesu ukočenost, hlađenje i pojava mirisa. Kada se smrt utvrdi i pre tih znakova [kada se po tome što se ogledalo prineseno ustima ne zamagli zna da je dah prestao, a po pulsu da je srce stalo], sunnet je zatvoriti umrlome oči i podvezati bradu.

Šta treba činiti posle smrti

Sunnet je zatvoriti oči i podvezati bradu. Brada se podveže širokim platnom preko temena. Sunnet je pri zatvaranju očiju reći „Bismillahi ve ala milleti Resulillah“ i proučiti dovu koja se tada uči. Sunnet je, pre nego što se telo ohladi, savijati i ispravljati prste na rukama, laktove i kolena i ostaviti ruke i noge ispružene. Tako ga je lakše okupati i umotati u ćefine. Pre nego što se ohladi, svuče mu se odeća, a telo se pokrije širokim, laganim čaršafom. Jedan kraj čaršafa podvuče se pod glavu, a drugi pod stopala. Na stomak, preko čaršafa ili ispod njega, stavi se nešto [nož ili neki drugi gvozdeni predmet], da se ne bi naduo. Dobro je da bude teže od sto grama. Kupanje, umotavanje u ćefine, klanjanje dženaza-namaza i ukopavanje jesu farz-i kifaje. To jest, kada to učini onoliko ljudi koliko je potrebno, drugima nije farz. Dozvoljeno je i da kupa dete. Kada nema žena, muškarac ne može kupati ženu. Ali, dok je umrla pokrivena od glave do pete, njen rođak, a ako nema rođaka, neko drugi, obmota ruku platnom, uvuče je pod pokrivač i učini joj tejemmum. Jer je avret mrtvoga kao avret živoga. I dodirivati mesto u koje je haram gledati jeste haram. Najbolje je da se dete pouči, pa da ono okupa. U hanefijskom mezhebu muž ne može kupati svoju ženu niti je dodirivati. Jer kad žena umre, nikah se odmah prekida. Dozvoljeno mu je da je gleda. Po druga tri mezheba dozvoljeno je da muž kupa svoju ženu. Da žena kupa svog muža dozvoljeno je i u hanefijskom mezhebu. Jer posle muževljeve smrti nikah traje dok ne istekne iddet [četiri meseca i deset dana]. Muškarac ne može kupati ženu, niti žena muškarca. Obmota ruku platnom i učini tejemmum. Muškarac koji čini tejemmum ne sme gledati ruke strane žene. Ako joj je rođak, ne mora ni da obmota ruku platnom. Jer je dozvoljeno gledati i dodirivati ruke i lice rođake koja je mahrem. Ako se od čoveka nađe samo glava ili polovina tela, ne kupa se i ne klanja mu se namaz. Tako se i ukopa. Ako se nađe više od polovine tela, čak i bez glave, ili polovina tela zajedno sa glavom, kupa se i klanja mu se namaz. Mustehab je da onaj ko će kupati mrtvoga pre toga uzme gusul. Mekruh je da kupa džunup ili žena u hajzu. Voda kojom je okupan mrtvac postaje upotrebljena voda (mai mustamel). Ona je nedžaset, nečista. Zato ne sme da prska po onima koji kupaju, a oni treba da opašu peštemalj. Mrtvac je posle kupanja čist. Na mesto gde se kupa ne ulazi niko osim onoga ko kupa i njegovog pomoćnika. Oni koji kupaju treba da budu pouzdani ljudi. Oni pričaju o znacima sreće koje vide na mrtvom, a o znacima nesreće ne pričaju. Ne otkrivaju mane mrtvoga. Staratelj (veli) umrlog može da uđe. Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem) kupali su Abbasov sin Fadl i Alija (radijallahu anhuma). Usama (radijallahu anhu) je polevao vodu. Abbas (radijallahu anhu) je ulazio i izlazio. Ono što muči živoga muči i mrtvoga. Zato se ne kupa veoma hladnom ni veoma vrelom vodom. [Da ne bi počeo da se raspada, ne stavlja se ni u hladnjaču. Da ne bi počeo da se raspada, treba ga brzo ukopati i ne zadržavati ga čekajući ljude koji će doći izdaleka.] Nije dozvoljeno kupati ga Zemzem-vodom.

„Umrite pre nego što umrete. Obračunajte se sami sa sobom pre nego što budete pozvani na obračun!“ Hadis-i šerif

Kupanje umrloga

Oko serira, to jest tenešira, najpre se zapali behur i tri puta se obnese okolo, pa se okadi. Može i pet puta. Behur je jedna biljka. Pomešaju je sa strugotinama agara (ud, drvo Aquilaria) i smolom stiraksa, stave u vatru u nekoj posudi i tenešir drže iznad dima koji se diže. Serir treba da bude visok do pupka i malo nagnut. Pripremi se voda kuvana s lišćem drveta sidr ili sa sapunjačom, pa ostavljena da mlakne, ili voda u koju je stavljena bela mirisna materija koja se zove kafur (kamfor). Voda ne treba da bude previše vrela, a treba da bude slana. Sveža i slana voda usporava raspadanje. Sunnet je doneti nijet pri kupanju umrloga. Ako ga okupaju bez nijeta, iako postaje čist, farz ne spada. Pokrivenog umrlog polože na okađeni serir, na leđa ili onako kako je lakše. Kupaju ga tako da je ono između pupka i kolena pokriveno. Jer je avret žene pred ženama kao avret muškarca pred muškarcima. Sunnet je položiti ga na serir okrenutog kibli. Umrlome se, čak i ako je dete, najpre uzme abdest. Ali mu se u usta i nos ne daje voda, nego se očiste platnom. Ako mu voda uđe u usta, to će prouzrokovati brže raspadanje. Najpre mu se opere lice. Zatim mu se operu ruke, potom mu se učini mesh po glavi, ušima i potiljku i operu mu se stopala. Glava i brada operu mu se hatmijom ili sapunom. Zatim se okrene na levi bok i desni bok se okupa polevajući ga vodom. Vodu treba pustiti da teče do mesta koja dodiruju dasku tenešira. Tako se kupa polevajući ga vodom tri puta. Zatim se na isti način položi na desni bok i levi bok se okupa polevajući ga vodom tri puta, od ramena do stopala. Zatim se posadi i lagano mu se pritisne stomak. Ako nešto izađe, opere se [to jest ukloni se polevanjem vodom]. Zatim se položi na levi bok i ponovo se opere desni bok [to jest polije se vodom od ramena do stopala]. Tako je umrli, u skladu sa sunnetom, okupan tri puta. Ako posle kupanja izađe nešto što kvari abdest, ne kupa se ponovo i ne uzima mu se ponovo abdest. Ako mu opadne kosa, stavlja se u ćefine. Sunnet je zakopati i nokte, kosu i zube živoga. Posle kupanja obriše se platnom na teneširu. Među kosu i bradu stavi mu se mešavina mirisnih stvari koja se zove hanut ili kamfor. Mekruh je stavljati šafran. Na udove kojima je činio sedždu [čelo, nos, kolena, prste ruku i nogu] stavi se pamuk posut kamforom. Dozvoljeno je staviti pamuk u usta, nos, ušne otvore i na oči. I utopljenik se kupa tri puta ili se, s nijetom kupanja, tri puta pokrene u vodi. Kupa se i umrli koji je pokisao na kiši.

„Mrtvi u kaburu je kao čovek koji se davi u moru: neprestano čeka dovu koja će mu doći od oca, majke, braće i prijatelja“ Hadis-i šerif

Umotavanje muškarca u ćefine

Sunnet je da ćefini muškarca budu od tri dela. U Istanbulu je običaj da se za ćefine kupi sedam metara batista za muškarce, a osam metara za žene. Širina je 130–140 centimetara. 1. Izar: od glave do pete. Širok je više od jednog metra. 2. Kamis [duga košulja poput haljine]: njegova dužina je dvostruko veća od dužine od ramena do stopala. Taj deo se preklopi na sredini i na pregibu se pravo zaseče toliko da prođe glava. Rukavi i skutovi se ne seku. 3. Lifafa: toliko je duga da prelazi i preko glave i preko stopala, a šira je. Krajevi se iznad glave i ispod stopala skupe i vežu platnom. Hazreti imam Rabbani kaže da je bid’at da ćefini imaju više od tri dela. Dobro je svaki deo ćefina posebno okaditi pre nego što se stavi u tabut. Korisno je napraviti ćefine od donjeg rublja i odeće saliha i evlija ili ih staviti u ćefine, na lice i grudi umrlog. U tabut se najpre prostre lifafa. Zatim se preko nje prostre izar. I kamis se stavi u tabut. Zatim se tri ili pet puta oko tabuta obnese behur. Hanut se pospe po sva tri dela ćefina. Pošto se umrli obriše, kamis se uzme iz tabuta, navuče mu se preko glave i jedna polovina spusti se spreda, a druga pozadi, do stopala. Umrli se uz besmelu položi u tabut, na izar. Najpre se leva strana izara, a zatim desna preklopi preko umrlog. Tako se preklopi i lifafa. To jest, desni krajevi se preklope preko levih.

Umotavanje žene u ćefine

Sunnet je da ćefini žene budu od pet delova: kamis, izar, lifafa, himar i platno za grudi. Himar je marama duga oko sedamdeset pet centimetara. Krajevi joj padaju na lice, ne obavija se oko glave. Platno za grudi ide od ramena do kolena. U tabut se najpre prostre lifafa. Zatim se preko nje prostre izar. I kamis se stavi u tabut. Platno za grudi prostre se pre ili posle izara. Kada se ženin kamis zatvori, kosa joj se razdeli na dva dela i s obe strane stavi na grudi, preko kamisa. Preko kose stavi se himar, a preko njega se preklopi izar. Pre ili posle izara obavije se platno za grudi. Zatim se preklopi lifafa. Krajevi lifafe kod glave i stopala i njena sredina [to jest u visini stomaka] obmotaju se i vežu platnom. Stariji dečak umotava se u ćefine kao muškarac. Starija devojčica umotava se kao žena. Mali dečak umotava se u jedan, a mala devojčica u dva dela ćefina. Dete rođeno mrtvo, pobačeni plod i ud čoveka [na primer ruka] ne umotavaju se u ćefine, nego se umotaju u platno i zakopaju. Tabut treba da bude bez eksera, od dasaka uklopljenih jedna u drugu. Posle kratke dove i pošto se umrlome oproste prava (halališe se), odnese se na musalu i klanja mu se namaz.

Poseta kaburovima i učenje Kur’an-i kerima

Na kraju knjige „Širatul-islam“ kaže se da je poseta kaburovima sunnet. [Treba ih posećivati jednom nedeljno, a ako ne, bar o bajramima. Poseta u četvrtak, petak ili subotu veći je sevap.] Onaj ko posećuje uzima pouku razmišljajući o tome kako se mrtvi raspada. Osman (radijallahu anhu), prolazeći pored kabura, mnogo je plakao, tako da bi mu se brada okvasila. Mrtvi se takođe koristi dovom koja se za njega uputi. Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) posećivao je kaburove svoje rodbine i svojih ashaba (radijallahu teala anhum). Posle selama i dove sedne se leđima okrenut kibli, a licem prema kaburu. Trljati ruku i lice o kabur i ljubiti zemlju običaj je hrišćana. Dozvoljeno je ljubiti samo zemlju s kabura majke i oca.

U hadis-i šerifima rečeno je:

„Kada neko ode do kabura svog poznanika i nazove mu selam, on ga prepozna i odgovori na njegov selam.“ „Ako neko poseti kabur vernika i kaže: ‚Allahumme inni es’eluke bi-hakki Muhammedin ve ali Muhammedin en la tuazzibe hazel-mejjit‘, kazna mrtvoga se uklanja.“ „Onome ko svakog petka posećuje kabur svojih roditelja ili jednog od njih biće oprošteno.“

Dobro je ne putovati u daleke zemlje radi posete kaburovima velikih ličnosti, nego ih posetiti kada se onamo ode zbog nekog drugog posla. Sevap je samo poći u posetu Poslaniku (alejhissalatu vesselam). Onaj ko posećuje poslanike (alejhimusselam) i evlije (alejhimur-rahme) ima koristi od njihovih mubarek duša. Srce mu se čisti onoliko koliko ih voli i koliko im je odan. Ako u turbetima ima onih koji čine grehe, na primer ako dolaze i otkrivene žene, ne treba odustati od posete; ako ne može da ih spreči, treba da to srcem mrzi. Isto tako treba ići i na dženazu vernika na kojoj ima žena i na kojoj se pevaju pesme i ilahije i drže govori. Kod kabura ili na drugom mestu treba učiti Kur’an-i kerim, njegov sevap pokloniti umrlima i uputiti dovu za njih. Jer na mesto gde se uči Kur’an-i kerim spušta se milost i bereket. Dova koja se tu uputi biva primljena.

„Onome ko svakog petka posećuje kabur svojih roditelja ili jednog od njih biće oprošteno“ Hadis-i šerif

U knjizi „Džilaul-kulub“ kaže se: onaj ko dođe na groblje kaže stojeći: „Esselamu alejkum, ja ehle daril-kavmil-muminin! Inna inšaallahu an karibin bikum lahikun.“ Zatim, uz besmelu, prouči jedanaest puta suru Ihlas i jedanput Fatihu. Zatim treba da prouči dovu: „Allahumme rabbel-edžsadil-balijeh, vel-izamin-nahiretilleti haredžet mined-dunja ve hije bike muminetun, edhil alejha revhan min indike ve selamen minni.“ Kaburu prilazi s desne strane mrtvoga [s kible kabura] i od stopala. Nazove selam. Stojeći, čučeći ili sedeći, prouči početak i kraj sure Bekara, mubarek suru Jasin, sure Mulk (Tebareke), Tekasur, mubarek Ihlas i Fatihu i njihov sevap pokloni mrtvome. U knjizi „Kitabul-fikh alel-mezahibil-erbea“ kaže se: „Posećivati kaburove radi uzimanja pouke od mrtvih i razmišljanja o ahiretu sunnet je za muškarce. Posećuje se svaki kabur, blizu i daleko. Posebno je sunnet ići daleko radi posete salihima i evlijama (rahimehumullahu teala). Poseta mubarek kaburu Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem) jedan je od najvrednijih ibadeta. I starijim ženama dozvoljeno je da posećuju pokrivene. Pri poseti nije dozvoljeno činiti tavaf oko kabura, ljubiti kamen i zemlju i tražiti od mrtvoga nešto što on ne može učiniti.“ Od evlija (rahimehumullahu teala) traži se da čine šefaat, da upute dovu za onoga ko traži i da budu uzrok (vesila) da Allah teala da.

Taj Server je takav rob našeg Gospodara
Da se u svakom času opasnosti nada njegovom šefaatu.
On je takav Resul koji ljude
Poziva da čine ibadet Allahu – sledite ga!
Ko tako čini, kao da se uhvatio za čvrsto uže
Koje se nikad ne kida, oseća se sigurnim i smirenim.
Allahu moj, dozvoli da i na njegovu porodicu i ashabe,
I na bogobojazne koji ih slede,
Oblaci milosti večno kaplju,
Da blagi i darežljivi robovi Tvoju milost steknu.
Gospodaru moj, dok god duva povetarac saba,
Dok god se grane drveta ban njišu na vetru,
Dok god karavan-baša svojim slatkim napevima
Svoje kamile u zanos dovodi,
Ponos vasione, njegovu porodicu i ashabe
I one koji ih slede oblakom milosti obaspi.
Kasida-i Burda

Makam-i Ibrahim Stena na kojoj je ostao mubarek trag stopala Ibrahima alejhisselam; gradeći zgradu Ka’be, koristio ju je kao skelu i kamen za penjanje, i na njoj je, stojeći, obavljao dužnost pozivanja ljudi Allahu. Mudžizom Ibrahima alejhisselam ova stena se, poput lifta, podizala do visine koja mu je bila potrebna i spuštala se, pomažući da se zgrada sagradi. Odaja (maksura) u kojoj se nalazi ovaj mubarek kamen srušena je u vreme saudijskog kralja Fejsala, a na njeno mesto postavljena je šestougaona zastakljena zaštita koja i danas stoji, a odozgo je potpuno otvorena.