ŽIVOT NA AHIRETU

Život na ahiretu počinje smrću

Umreti ne znači nestati. To je nešto što ne uništava postojanje. Smrt (mevt) jeste kraj veze duše s telom. To je odvajanje duše od tela. Smrt je prelazak čoveka iz jednog stanja u drugo. To je preseljenje iz jedne kuće u drugu. Omer ibn Abdulaziz (rahmetullahi alejh) rekao je: „Vi ste stvoreni samo za večnost, za beskraj! Ali vi se selite iz jedne kuće u drugu!“ Smrt je za vernika poklon i blagodat. Za one koji imaju grehe ona je nevolja (musibet). Za siromahe je odmor, a za bogate muka. Razum je poklon Allaha teala. Čovek ne želi smrt. A smrt je bolja od fitne. Čovek voli život. A smrt je za njega bolja. Salih vernik se smrću oslobađa patnje i umora ovoga sveta. Odvajanje duše vernika od tela slično je oslobađanju sužnja iz tamnice. Vernik posle smrti ne želi da se vrati na ovaj svet. Samo šehidi žele da se vrate na svet kako bi još jednom postali šehidi. Dobro ovoga sveta je otišlo. Ostale su njegove tuge. Zato je smrt poklon svakom muslimanu. Čovekovu veru čuva samo njegov kabur. Prva od počasti koje će biti ukazane vernicima jeste radost pri smrti. Vernika smiruje samo susret sa Allahom teala. Svakom verniku smrt je bolja od života. I kafirima je smrt korisna.

O smrti muslimanki

Ako žena umre u nifasu (krvarenju posle porođaja), trudna, od kuge (tauna) ili od bolova u stomaku, ili čak i bez ičega od toga, ali se nije pokazivala stranim muškarcima otkrivena i muž joj je bio zadovoljan njome, toj ženi u času smrti dolaze meleci dženneta, staju pred nju u redovima i, ukazujući joj čast i poštovanje, nazovu joj selam i kažu: „O draga robinjo Allaha teala, šehidkinjo, dođi, izađi, šta radiš u palati ovoga sveta? Allah teala je zadovoljan tobom, zbog ove tvoje bolesti oprostio ti je grehe i podario ti džennet; dođi, predaj svoj amanet!“ Ta žena, videvši taj stepen, poželi da preda dušu. Ali, pogledavši oko sebe, kaže: „Neka oprosti onima koji su sa mnom bili prijatelji i neka im se smiluje, pa ću onda predati.“ Meleci njenu molbu prenose Dženab-i Hakku. Na to dolazi uzvišeni govor (hitab-i izzet): „Tako Mi Moje uzvišenosti, uslišio sam sve dove Moga roba.“ Meleci joj donesu radosnu vest. Zatim melek smrti dolazi sa sto dvadeset meleka milosti. Nur njihovih lica doseže do Arša, na glavama su im krune, na leđima odežde od nura, na nogama zlatne sandale, a imaju i zelena krila.

U rukama su im džennetski plodovi čiji je miris kao mošus. Oni dođu, nazovu selam ukazujući čast i poštovanje i kažu: „Stvoritelj sveta (Hallak-i alem) šalje ti selam, daruje ti džennet, čini te susedom Svoga Habiba Muhammeda alejhisselam i sagovornicom hazreti Aiše.“

Ta žena s imanom čuje te reči, zavesa joj se skida s očiju i ona vidi i žene koje su imale iman i one koje su, grešne, kažnjene, pa moli: „Oprosti im grehe, Gospodaru moj!“ Od uzvišenog Allaha dolazi govor: „O Moja robinjo! Ispunio sam sve tvoje želje, predaj svoj amanet. Žena i kći Moga Habiba čekaju te.“ Čim čuje taj govor, duša joj zadrhti, noge joj se trzaju, obliva je znoj i, dok je na samrti, dolaze dva meleka. U rukama imaju batine od vatre. Jedan stane s njene desne, drugi s njene leve strane. Dotrči i šejtan – neka je na njemu prokletstvo – i, govoreći: „Iako nam od ovoga nema koristi, da ipak vidim“, uzme u ruku ledenu vodu u posudi ukrašenoj draguljima, dođe u tom obličju i pokaže joj vodu. Kada meleci vide tog zloga (habisa), udare ga batinama koje drže, razbiju mu posudu iz ruke i oteraju ga. Muslimanka se, videvši to, osmehne. Zatim joj hurije daju u posudi ukrašenoj draguljima piće Kevsera i ona ga popije. Od slasti džennetskog pića duša joj poskoči i prilepi se za čašu, a melek smrti uzme njenu dušu iz te čaše. Meleci, dozivajući jedni druge, kažu: „Inna lillahi ve inna ilejhi radžiun.“ Uzevši dušu, pokazuju joj nebesa, odnesu je u džennet, pokažu joj njeno mesto tamo i odmah je ponovo donesu do glave umrle. Kada joj svlače odeću i raspliću kosu, duša odmah dođe do glave svoga tela i kaže: „O ti koji me kupaš! Drži me polako, lagano! Jer mi je telo od Azrailovih kandži zadobilo smrtnu ranu, mnogo je propatilo i potreseno je.“ Kada je stave na tenešir, duša ponovo dođe i kaže: „Ne pravi vodu suviše vrelom! Moje telo je veoma slabo. Brzo me oslobodite iz svojih ruku, da se smirim.“ Kada je okupaju i umotaju u ćefine, duša malo pričeka, pa ponovo pozove i kaže: „Ovo je poslednji put da vidim ovaj svet. Da vidim svoju rodbinu i rod, i neka i oni mene vide i neka uzmu pouku. Jer će i oni uskoro umreti kao ja; neka ne nariču za mnom. Neka me ne zaborave, neka me uvek spominju učeći Kur’an-i kerim. Neka se među sobom ne svađaju zbog moga nasledstva, da ne bih trpela kaznu u kaburu. Neka me se sećaju i petkom i o bajramima.“

Zatim, kada telo stave na musala-kamen, duša ponovo pozove: „Ostanite u miru, o sine moj i kćeri moja, majko moja i oče moj! Nema dana rastanka kao što je ovaj. Naš susret, za kojim čeznemo, ostao je za Sudnji dan. Zbogom vama, o vi koji za mnom prolivate suze!“

Kada joj klanjaju namaz i podignu je na ramena, ona ponovo pozove i kaže: „Nosite me polako! Ako vam je namera sevap, ne mučite me! Da pred Allaha teala izađem zadovoljna vama!“

Kada je polože na ivicu kabura, ona ponovo pozove i kaže: „Pogledajte moje stanje i uzmite pouku! Sada ćete me ostaviti na tamnom mestu i otići. Ja ću ostati sa svojim delima. Videvši ove trenutke, ne dajte da vas prevari lukavstvo nevernog, lažljivog sveta!“

„Radite za ovaj svet koliko ćete na njemu ostati, a za ahiret koliko ćete na njemu ostati!“ Hadis-i šerif

Kada je polože u kabur, duša dođe do glave. Nijednog mrtvaca ne treba ostaviti bez telkina. [Sunnet je da posle ukopa neki salih čovek uči telkin. Vehabije ne veruju da je telkin sunnet. Kažu da je bid’at. Kažu da mrtvac ne čuje i ne oseća. Učenjaci ehli-sunneta (rahimehumullahu teala) napisali su razne knjige i dokazali da je telkin sunnet.] Po Allahovoj naredbi umrla se u kaburu probudi kao da se budi iz sna i vidi da je na tamnom mestu. Dozove svog slugu, svoju robinju ili onoga ko joj je uvek pomagao i kaže: „Donesite mi sveću!“ Nikakvog glasa ni odziva nema. Kabur se razdvoji i pojave se dva meleka ispitivača [Munker i Nekir]. Iz usta im izbija plamen, a iz nosa crn dim. U tom stanju priđu joj i kažu: „Men rabbuke ve ma dinuke ve men nebijjuke (to jest: Ko je tvoj Gospodar, koja je tvoja vera i ko je tvoj poslanik)?“ Ako tačno odgovori, ti meleci joj donesu radosnu vest o milosti Hakk teala prema njoj i odu. U tom trenutku s desne strane kabura otvori se prozor i iz njega izađe čovek lica kao mesec i priđe joj. Ta žena s imanom, gledajući ga, obraduje se. Pita: „Ko si ti?“ On odgovori: „Ja sam stvoren od tvoga strpljenja i tvoje zahvalnosti na svetu. Biću ti drug do Sudnjeg dana.“

O smrti kafira

Kada dođe čas smrti nekog kafira, nekog murteda – bezumnika koji ne voli islam, koji Kur’an-i kerim naziva „zakonom pustinje“, koji je toliko lišen znanja i ahlaka da Muhammeda alejhisselam, najuzvišenijeg i najčasnijeg među ljudima, predvodnika poslanika, (haša) naziva „čobaninom kamila“, koji islam – što ljudskom rodu donosi mir i sreću, izvor znanja, ahlaka, čistote, zdravlja i pravde, islam koji obasjava civilizaciju – ne može da pomiri sa svojom zlom glavom, koja nije ništa drugo do bezdušna kutija strvine, koji je toliko pao da kaže „vere nisu potrebne“ i koji je svoje uzde predao nefsu – skida mu se zavesa s očiju. Pokazuje mu se džennet. Jedan lep melek kaže mu: „O kafiru! O nitkove koji si muslimane nazivao ‚nazadnjacima‘, a one koji trče za svojim strastima i gaze moralne principe ‚prosvećenima i naprednima‘! Bio si na pogrešnom putu. Nisi voleo islam, istinitu veru. U ovaj džennet ući će ljudi koji veruju u znanje koje je Muhammed alejhisselam doneo od Allaha teala i koji ga poštuju.“ On vidi blagodati u džennetu. I džennetske hurije kažu: „Oni koji su poverovali spasavaju se od Allahove kazne.“ Malo kasnije šejtan se pojavi u obličju hrišćanskog sveštenika i kaže: „O taj i taj, sine toga i toga! Oni koji su došli slagali su. Sve blagodati koje si video biće tvoje.“ Zatim mu se pokaže džehennem. Tamo su planine od vatre, škorpije velike kao mazge i stonoge. On vidi kazne o kojima se govori u hadis-i šerifima. Meleci kazne u džehennemu, zvani Zebanije, udaraju ga batinama od vatre. Iz usta im izbija plamen. Stas im je kao munara, a zubi kao volujski rogovi. Viču kao da grmi. Kafir, drhteći od njihovog glasa, okrene lice ka šejtanu. Šejtan, ne mogavši da izdrži od straha, pobegne. Meleci uhvate šejtana i tresnu ga o zemlju. Oni priđu tom kafiru i kažu: „O neprijatelju islama! Na svetu nisi verovao Resulullahu (sallallahu teala alejhi ve sellem). Ni sada nisi verovao melecima, nego si ponovo dao da te prevari prokleti šejtan.“

Stavljaju mu na vrat lance od vatre, noge mu prebacuju preko glave, desnu ruku mu guraju u levi bok, a levu u desni i izvlače ih kroz leđa. Ovo stanje objavljuje ajet-i kerim.1 On viče i doziva svoje ulizice sa ovoga sveta. Zebanije mu odgovaraju: „O kafiru, o bezumniče koji si ismevao muslimane! Prošlo je vreme preklinjanja. Sada se iman ne prima, dova se ne prima. Došlo je vreme da ispaštaš kaznu za svoj kufr.“ Izvlače mu jezik kroz potiljak. Vade mu oči. Mučeći ga raznim veoma teškim kaznama, uzimaju njegovu zlu dušu i bacaju je u džehennem.

Neka nam Allah teala podari da dušu predamo u veri Muhammeda alejhisselam i u verovanju koje je zapisano u knjigama učenjaka ehli-sunneta, koji su nam veru uzvišenog Poslanika preneli tačno! Amin.

Svi vernici, i grešni i bezgrešni, imaju ispitivanje u kaburu. A samo onima među njima kojima gresi nisu oprošteni i svim kafirima biće i kazna u kaburu. Onima koji među muslimanima prenose reči (šire spletke) i onima koji u nužniku po sebi prskaju mokraću biće kazna u kaburu. [Kazna u kaburu neće biti samo za dušu, nego i za dušu i za telo. Ne treba pokušavati da se razumom reši ono do čega razum ne doseže.]

Ako je taj čovek umro bez imana, do mahšerskog dana [a zatim večno u džehennemu] trpeće teške kazne.

„Ljudi spavaju, a kada umru, probude se“ Hadis-i šerif

Nemoćni smo da iskažemo njegovu pravu vrednost,
Bolje je da u tom pogledu ćutimo nego da hvalimo.
Znajte: Poslanik je kao sunce,
Zvezde poslanika od njega svetlost uzimaju.
Allah ga je stvorio ukrasivši ga ahlakom,
Lepom naravi i nasmejanim licem ukrasio je biće njegovo.
Stvoren je nežan, kao ruža i kao cvet,
Sjajan je i častan kao mesec u četrnaestoj noći.
Taj Nebi je odlučan i pregalački kao samo vreme,
Pred njegovom darežljivošću okeani su kap.
Miris zemlje koja grli njegovo mubarek telo
Prijatan je kao mošus i ambra, verujte.
Blago onima koji tu zemlju mirisaše i ljubiše,
Koji taj mubarek miris u grudi udahnuše!
Svih ljudi, bili Arapi ili ne,
Predvodnik je on, i obraz je sveta.
Zlo zabranjuje, a dobro naređuje,
Njegove naredbe i zabrane – božanska su naredba.
Kasida-i Burda