DAVANJE ZEKATA

Treći uslov islama je davanje zekata.

Da bi se davao zekat na zlato, srebro i trgovačku robu, potrebno je da oni dostignu količinu nisaba. Nisab je granica između bogatstva i siromaštva. Nisab za zlato je 96 grama. Za srebro je 672 grama. Onaj ko, osim stvari neophodnih za život, ima imetka bilo koje vrste u količini nisaba naziva se bogat. Onaj ko takvog imetka nema naziva se siromah (fakir). Ako ukupna težina zlatnog novca i zlatnih predmeta, ženskog nakita i zlatnih navlaka na zubima, zajedno s vrednošću svih vrsta trgovačke robe izračunatom u zlatu, iznosi 96 grama, a srebrnih predmeta 672 grama, i ako posle toga ostanu u vlasništvu jednu hidžretsku godinu, to jest arapsku godinu od 354 dana, tada se od njih (a od trgovačke robe – od njene vrednosti) izdvaja četrdeseti deo i daje jednoj ili više od osam skupina ljudi navedenih u Kur’an-i kerimu. To se naziva zekat. Na primer, onaj ko ima 100 grama zlata, kada prođe jedna arapska godina, treba da sa nijetom zekata izdvoji dva i po (2,5) grama zlata i da ih da siromašnom muslimanu koga sam izabere. Zekat treba davati siromasima koji nemaju nisab kurbana, zaduženom muslimanu, onome ko je, iako je bogat u svojoj zemlji, ostao siromašan tamo gde se nalazi, i onome ko je ostao u oskudici na putu džihada i hadža.

Siromahom (fakirom) naziva se onaj ko ima imetka više od onoga što mu je potrebno za život, ali manje od nisaba kurbana. Svaki službenik koji s mukom izdržava svoju kuću može primati zekat, ma kolika mu bila plata, i njemu nije vadžib da kolje kurban niti da daje sadaka-i fitr. Onaj ko podučava i onaj ko uči verske nauke može primati zekat čak i ako ima nafake za četrdeset godina. Novcem zekata ne gradi se džamija, ne vodi se džihad i ne obavlja se hadž. Bogat čovek ne može davati zekat svojim roditeljima, svojoj deci ni svojoj ženi. Može ga davati braći i sestrama, snahi, zetu, roditeljima svoga bračnog druga, tetkama po ocu i po majci, stričevima i ujacima. Davati njima veći je sevap. Siromahu se daje manje od nisaba. Ali ako on ima porodicu i decu, može mu se dati toliko da deo koji pripada svakom od njih ne dostigne nisab. Onome ko rasipa svoj imetak i ko ga troši na haram zekat se ne daje. Daje se i sejjidima, jer oni danas ne mogu da uzmu svoj deo iz ratnog plena (ganimeta).

Ne gordi se imetkom i imanjem, ne govori: „Ima li ko kao ja?“

Podune suprotni vetar, pa sve razveje kao slamu na gumnu!

Imetak na koji se daje zekat ima četiri vrste:

1. Zlato i srebro.

2. Svakovrsna roba kupljena radi trgovine.

3. Četvoronožne životinje koje pasu u polju i na livadi. 4. Plodovi zemlje, to jest ušur.

„Toga dana Moja milost pripada samo onima koji se, bojeći se Mene, čuvaju kufra i greha, koji daju svoj zekat i koji veruju u Kur’an-i kerim i u Moga Poslanika (alejhisselam)“ A’raf: 156

Ebu Hanifa (rahimehullahu teala) kaže: „Farz je da se od useva, voća i povrća koji, navodnjeni kišom ili rekom, niknu iz zemlje, kao i od meda, ma kolika njihova količina bila, čim se rod ubere, deseti deo da siromasima. To se naziva ušur. Haram je jesti rod pre nego što se da njegov ušur.“

Ako nisab trgovačke robe po vrednosti iznosi koliko 96 grama zlatnog novca, četrdeseti deo nabavne vrednosti trgovačke robe daje se u zlatu. Ili se daje od same trgovačke robe. Onaj ko ima potraživanja i kod koga su zadužnice (senedi) mora davati zekat na njih. Daje se od imetka koji mu je u rukama. Imetak treba predati u ruke siromahu.

Nisab papirnog novca računa se samo prema zlatnom novcu, a četrdeseti deo daje se u zlatu. Uslova da zekat bude farz ima šest: 1. Da je musliman. 2. Da je balig (verski zreo). 3. Da je pri zdravoj pameti. 4. Da je slobodan. 5. Da poseduje halal imetak na koji se daje zekat u količini nisaba zekata. 6. Da mu je imetak koji ima veći od njegovih potreba i duga. Kada onaj ko, pošto mu zekat postane farz, ne da zekat siromašnom muslimanu, ili onaj ko ima neki drugi dug čini dobra dela i deli sadaku, to mu nije sevap, nego greh. Farz mu je da izda zekat i da vrati dug.

Ramazan je stigao, evo ga,
Džamije je nurom obojio.
Top je pukao, kandilj planuo,
Svako od nas je poverovao.
Prvih deset dana – obilje milosti,
Potom se opraštaju gresi.
U noći uoči bajrama vernici
Od džehennema bivaju slobodni.
Brate moj, posti i ti,
I namaze svoje klanjaj!
Svakog trena čuvaj se greha,
U džehennemu je velika kazna!
Neprijatelj na tebe nasrće,
Kaže: „Post te slabi.“
Nauku i znanje on gazi,
Izdajnik, stalno laže!
Probudi se! Veći deo života ti prođe,
Posti, shvati šta su glad i sitost!
Islamske knjige čitaj,
Bar malo mirisa čovečnosti oseti!