KAKO SE KLANJA NAMAZ

Namaz muškarca koji klanja sam

Na primer, sunnet sabah-namaza klanja se ovako:

1. Najpre se okrene prema kibli. Stopala se drže paralelno, na razmaku od oko četiri prsta. Vrhovi palčeva dodirnu ušne resice, a dlanovi se okrenu prema kibli. Pošto se u srcu izgovori: „Doneo sam nijet da radi Allahovog zadovoljstva klanjam sunnet današnjeg sabah-namaza, okrenuo sam se kibli“, izgovori se „Allahu ekber“ i ispod pupka se desna ruka stavi preko leve. Palcem i malim prstom desne ruke čvrsto se, kao alkom, obuhvati zglob leve ruke.

2. Ne odvajajući pogled od mesta na kome će se učiniti sedžda:

1. Uči se „Subhaneke“.

1. Posle „Euzu“ i besmele uči se Fatiha.

2. Posle Fatihe, bez besmele, uči se jedna dodatna sura (zamm-i sura), na primer sura Fil. Ako se izgovori besmela, stiče se i sevap mustehaba.

3. Posle dodatne sure, izgovarajući „Allahu ekber“, saginje se na ruku’. Rukama se čvrsto obuhvate kolena, leđa se drže pravo i, ne odvajajući pogled od stopala, tri puta se izgovori „Subhane Rabbijel-azim“. Ako se izgovori 5, 7, 9 ili 11 puta, stiče se i sevap mustehaba. 4. Ispravljajući se uz „Semiallahu limen hamideh“, ne povlače se pantalone i pogled se ne odvaja od mesta sedžde. Kada se potpuno uspravi, izgovori se „Rabbena lekel-hamd“. (Ovo uspravno stajanje naziva se kavma.) 5. Ne zadržavajući se dugo na nogama, uz „Allahu ekber“ ide se na sedždu. Pri odlasku na sedždu, ovim redom:

1. Na zemlju se spuste desno koleno, zatim levo koleno, desna ruka, zatim leva ruka, nos i čelo. b) Prsti nogu saviju se u pravcu kible.

1. Glava se stavi između ruku. g) Prsti ruku se skupe. d) Dlanovi se priljube uz zemlju. Laktovi se ne spuštaju na zemlju. đ) U tom položaju najmanje tri puta se izgovori „Subhane Rabbijel-a’la“. Ako se izgovori 5, 7, 9 ili 11 puta, stiče se i sevap mustehaba. Zatim:

6. Uz „Allahu ekber“ sedne se. Ovde se levo stopalo položi po zemlji, prsti desne noge saviju se prema kibli i na butinama se sedi onoliko koliko je potrebno da se izgovori „subhanallah“. Dlanovi se stave na kolena, a prsti se, okrenuti prema kibli, ostave u prirodnom položaju.

„Allah teala je naredio da se klanja pet dnevnih namaza. Ko lepo uzme abdest, klanja ih u njihovo vreme i potpuno izvrši njihove ruku’e i njihov hušu (skrušenost), Allah teala je obećao da će mu oprostiti. Onome ko to ne čini nije obećao. Ako hoće, oprostiće mu, a ako hoće, kazniće ga“ Hadis-i šerif

7. Ne zadržavajući se dugo na butinama, uz „Allahu ekber“ ponovo se ide na sedždu. (Sedenje između dve sedžde naziva se dželsa.) 8. Pošto se na sedždi ponovo najmanje tri puta izgovori „Subhane Rabbijel-a’la“, uz „Allahu ekber“ ustaje se na drugi rekat. Pri ustajanju sa sedžde od zemlje se najpre podiže čelo, zatim nos, zatim leva i desna ruka, a zatim levo i desno koleno. 9. Na stajanju se posle besmele uči Fatiha, a zatim dodatna sura, i uz „Allahu ekber“ saginje se na ruku’.

10. Drugi rekat dovršava se onako kako je opisano za prvi rekat. Samo što se posle druge sedžde, kada se izgovori „Allahu ekber“, ne ustaje, nego se sedne na butine i: a) pošto se prouče dove „Ettehijjatu“, „Allahumme salli“, „Allahumme barik“ i „Rabbena atina“, selam se predaje najpre na desnu stranu: „Esselamu alejkum ve rahmetullah“, a zatim na levu: „Esselamu alejkum ve rahmetullah“.

1. Posle selama izgovori se: „Allahumme entes-selamu ve minkes-selam, tebarekte ja zel-dželali vel-ikram“.

Ne govoreći ništa, ustaje se na farz sabah-namaza i na isti način, donoseći nijet za farz, klanjaju se 2 rekata farza sabah-namaza. Jer govor između sunneta i farza, iako ne kvari namaz, umanjuje njegov sevap.

Pošto se na kraju namaza preda selam i izgovori „Allahumme entes-selamu…“, tri puta se prouči: „Estagfirullahel-azim el-kerim ellezi la ilahe illa huvel-hajjel-kajjume ve etubu ilejh“. Zatim se prouči Ajetul-kursija i trideset tri puta izgovori tesbih, to jest „Subhanallah“, trideset tri puta tahmid, to jest „Elhamdulillah“, trideset tri puta tekbir, to jest „Allahu ekber“, a jedanput se prouči tehlil: „La ilahe illallahu vahdehu la šerike leh, lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli šej’in kadir“. To treba učiti tiho. Učiti to naglas jeste bid’at. Zatim se upućuje dova Allahu. Pri dovi ruke se podignu do visine grudi. Ne savijaju se u laktovima. Dlanovi se otvore i okrenu prema nebu. Jer, kao što je Ka’ba kibla namaza, tako je nebo kibla dove. Posle dove prouči se ajet-i kerim „Subhane Rabbike…“ i rukama se pređe preko lica.

Kako se klanjaju ostali namazi

Ako je namaz od 3 rekata (akšam-namaz i vitr-namaz), njegova prva dva rekata klanjaju se kao 2 rekata sabah-namaza. Na trećem rekatu akšam-namaza uči se samo Fatiha, a dodatna sura se ne uči. U vitr-namazu posle Fatihe uči se i dodatna sura, zatim se donese tekbir, ruke se podignu do ušiju i uče se dove „Kunut“. Posle ruku’a i sedždi trećeg rekata sedne se.

Ako je namaz od 4 rekata, njegova prva dva rekata klanjaju se kao 2 rekata sabah-namaza. Na prvom sedenju farz i vadžib namaza, kao i prvog sunneta podne-namaza, uči se samo „Ettehijjatu“. Na trećem i četvrtom rekatu farzova uči se samo Fatiha, a dodatna sura se ne uči. Na trećim rekatima gajri-muekked sunneta, posle dove „Subhaneke“, uči se Fatiha sa „Euzu“ i besmelom. Na njihovom prvom sedenju uče se „Allahumme salli“ i „Allahumme barik“, a na trećem i četvrtom rekatu posle Fatihe uči se i dodatna sura. Posle ruku’a i sedždi četvrtog rekata sedne se. Na poslednjem sedenju, i u namazima od tri i u namazima od četiri rekata, pošto se prouče dove „Ettehijjatu“, „Allahumme salli“, „Allahumme barik“ i „Rabbena atina“, selam se predaje najpre na desnu stranu: „Esselamu alejkum ve rahmetullah“, a zatim na levu: „Esselamu alejkum ve rahmetullah“. Posle selama izgovori se: „Allahumme entes-selamu ve minkes-selam, tebarekte ja zel-dželali vel-ikram“.

Ostali nafila-namazi koji se klanjaju kao četiri rekata klanjaju se kao gajri-muekked sunneti.

Namaz žene koja klanja sama

Na primer, sunnet sabah-namaza ona klanja ovako: pokriva se od glave do pete, tako da se oblik tela ne nazire. Otkriveni ostaju samo šake i lice. Sure i dove koje uči u namazu iste su kao u namazu muškarca koji klanja sam, opisanom gore. A razlike su ove: a) Ruke ne podiže do ušiju kao muškarci. Podigavši ruke do visine ramena, donosi nijet, a šake ne izvlači iz rukava. (Prsti joj tada nisu ni rašireni ni skupljeni, nego u prirodnom položaju.) Zatim donese tekbir, stavi ruke na grudi – dlan desne ruke preko leve – i počne namaz.

1. Kada se sagne na ruku’, ne spaja stopala. Ruke stavlja na kolena, ne obuhvata kolena, ne širi prste, nego ih drži skupljene. Na ruku’u se ne ispravlja sasvim: leđa, glavu, noge i ruke ne drži pravo.

1. Na sedždi ruke polaže na zemlju do lakata, blizu stomaka. Stomak priljubi uz butine. g) Na tešehhudu sedne na zemlju, izvalivši stopala na desnu stranu (teverruk). Ruke stavlja na butine. Prsti su joj skupljeni.

1. Kada upućuje dovu, ruke ne pruža napred, nego ih drži nagnute prema licu. Najlakši način da žena u namazu bude dobro pokrivena jeste široka marama koja pokriva i ruke i široka, duga suknja koja pokriva i stopala.

Primer dove posle namaza

„Elhamdulillahi Rabbil-alemin. Essalatu vesselamu ala Resulina Muhammedin ve alihi ve sahbihi edžmain. Gospodaru moj! Primi namaz koji sam klanjao! Učini da moj kraj i moj ishod budu dobri. Podari mi da na poslednjem dahu izgovorim kelime-i tevhid. Oprosti i smiluj se mojim umrlima. Allahummagfir verham ve ente hajrur-rahimin. Teveffeni muslimen ve elhikni bis-salihin. Allahummagfir li ve li-validejje ve li-ustazijje ve lil-muminine vel-muminati jevme jekumul-hisab. Gospodaru moj! Sačuvaj me od zla šejtana, od zla neprijatelja i od zla moga nefsa koji navodi na zlo (nefs-i emmare)! Podari našem domu dobra i halal, blagoslovenu nafaku! Podari muslimanima sigurnost! Satri i rasturi neprijatelje muslimana! Pomozi Svojom božanskom pomoći muslimanima koji vode džihad protiv kafira! Allahumme inneke afuvvun kerimun tuhibbul-afve fa’fu anni. Gospodaru moj! Podari šifu našim bolesnima, a lek našim ožalošćenima! Allahumme inni es’elukes-sihhate vel-afijete vel-emanete ve husnel-hulki verridae bil-kaderi bi-rahmetike ja erhamer-rahimin. Podari, Gospodaru moj, mojoj majci, mome ocu, mojoj deci, rođacima, prijateljima i svoj mojoj braći po veri blagosloven život, lepi ahlak, zdrav razum, zdravlje i blagostanje, pravi put (hidajet) i istrajnost! Amin. Velhamdu lillahi Rabbil-alemin. Allahumme salli ala…, Allahumme barik ala…, Allahumme Rabbena atina… Velhamdu lillahi Rabbil-alemin. Estagfirullah, estagfirullah, estagfirullah, estagfirullahel-azim el-kerim ellezi la ilahe illa huvel-hajjel-kajjume ve etubu ilejh.“

„Allah teala ne prima namaz onoga ko ima dug namaza koji su mu ostali za kaza i onoga ko nosi haram odeću (džilbab)“ Hadis-i šerif

Vadžibi namaza

Vadžibi namaza su: 1. Proučiti suru Fatihu.

2. Posle Fatihe proučiti jednu suru ili najmanje tri kratka ajeta. 3. Fatihu proučiti pre sure.

4. Proučiti Fatihu i posle nje dodatnu suru. (Vadžib je učiti Fatihu na prvom i drugom rekatu farzova, a na svakom rekatu sunneta.)

5. Sedžde činiti jednu za drugom. 6. Vadžib je na drugom rekatu namaza od tri i četiri rekata sedeti onoliko koliko je potrebno da se prouči tešehhud. Poslednje sedenje je farz. 7. Na drugom rekatu ne sedeti duže od tešehhuda. 8. Na sedždi spustiti nos na zemlju zajedno sa čelom. 9. Kada se sedi na poslednjem rekatu, proučiti dovu „Ettehijjatu“. 10. Čuvati u namazu tadil-i erkan (smirenost i tačnost pokreta). 11. Na kraju namaza izgovoriti „Esselamu alejkum ve rahmetullah“. 12. Na kraju trećeg rekata vitr-namaza proučiti dovu „Kunut“. 13. Donositi tekbire u bajram-namazima. 14. Da imam uči naglas u sabah-, džuma-, bajram-, teravih- i vitr-namazu i na prva dva rekata akšama i jacije. 15. Vadžib je da imam i onaj ko klanja sam uče tiho u farzovima podne- i ikindija-namaza, na trećem rekatu akšama i na trećem i četvrtom rekatu jacije. Na mestima gde je imamu vadžib da uči naglas, onaj ko klanja sam može učiti i naglas i tiho. Vadžib je proučiti tekbir-i tešrik posle svakog od dvadeset tri farz namaza, od sabah-namaza dana Arefe, uoči Kurban-bajrama, do ikindija-namaza četvrtog dana bajrama.

Sehv-i sedžda (sedžda zbog greške i zaborava)

Ako onaj ko klanja namerno ili iz zaborava izostavi nešto što je u namazu farz, namaz mu se kvari. Ako iz zaborava izostavi neki vadžib, namaz mu se ne kvari, ali mora učiniti sehv-i sedždu. Onome ko namerno ne učini sehv-i sedždu ili namerno izostavi neki od vadžiba namaza vadžib je da taj namaz ponovo klanja. Ako ga ne klanja, grešan je. Kada se izostavi sunnet, sehv-i sedžda nije potrebna. Sehv-i sedžda čini se kada se neki farz odgodi ili ponovi, i kada se neki vadžib izostavi, zameni, ponovi ili odgodi. Ako u namazu više puta nastane potreba za sehv-i sedždom, dovoljno je učiniti je jedanput. Ako imam pogreši, i oni koji klanjaju za njim moraju učiniti sehv-i sedždu. Ako pogreši onaj ko klanja za imamom, on ne čini sehv-i sedždu odvojeno od imama.

Za sehv-i sedždu prouči se „Ettehijjatu“, preda se selam na jednu stranu, učine se dve sedžde i sedne se, a namaz se dovrši učenjem dova „Ettehijjatu“, „Salli“ i „Barik“ i „Rabbena“. Sehv-i sedžda može se učiniti i pošto se prouče „Salli“ i „Barik“ i preda selam na jednu ili na obe strane, ili i bez ikakvog selama.

Šta zahteva sehv-i sedždu

Ustati na mestu gde treba sedeti. Sedeti na mestu gde treba ustati. Učiti tiho na mestu gde treba učiti naglas. Učiti naglas na mestu gde treba učiti tiho. Učiti iz Kur’an-i kerima na mestu gde se uči dova. Učiti dovu na mestu gde se uči iz Kur’an-i kerima. Na primer, umesto sure Fatihe proučiti dovu „Ettehijjatu“ ili na mestu gde se uči „Ettehijjatu“ proučiti Fatihu. U tom slučaju Fatiha je izostavljena. Predati selam pre nego što se namaz dovrši.

Na prvom i drugom rekatu farz namaza ne proučiti dodatnu suru, a proučiti je posle Fatihe na trećem i četvrtom rekatu. Na prva dva rekata ne proučiti dodatnu suru posle Fatihe. Izostaviti vadžib tekbire bajram-namaza. Izostaviti dovu „Kunut“ u vitr-namazu.

Sunneti namaza

1. Podići ruke do ušiju u namazu.

2. Okrenuti dlanove prema kibli.

„Ko klanja namaz, izgradio je zgradu vere. Ko ne klanja namaz, srušio je svoju veru. Namaz je vernikov miradž“ Hadis-i šerif

3. Posle tekbira svezati ruke.

4. Desnu ruku staviti preko leve.

5. Da muškarac stavi ruke ispod pupka, a žena na grudi. 6. Posle početnog tekbira (iftitah-tekbira) proučiti „Subhaneke“. 7. Da imam i onaj ko klanja sam prouče „Euzu“. 8. Proučiti besmelu. 9. Na ruku’u tri puta izgovoriti „Subhane Rabbijel-azim“. 10. Na sedždi tri puta izgovoriti „Subhane Rabbijel-a’la“. 11. Na poslednjem sedenju proučiti dove salavata.

12. Prilikom predavanja selama pogledati na obe strane.

13. Da imam u svakom namazu, osim džuma- i bajram-namaza, na prvom rekatu uči dvostruko duže nego što će učiti na drugom rekatu.

14. Da imam i onaj ko klanja sam, ustajući s ruku’a, izgovore „Semiallahu limen hamideh“.

15. Ustajući s ruku’a izgovoriti „Rabbena lekel-hamd“.

16. Na sedždi saviti prste nogu i okrenuti im vrhove prema kibli. 17. Izgovoriti „Allahu ekber“ pri spuštanju na ruku’ i na sedžde i pri ustajanju sa sedždi. 18. Spustiti ruke i kolena na zemlju. 19. Pete držati na kijamu na razmaku od četiri prsta, a na ruku’u, u kavmi i na sedždi spojene. 20. Posle Fatihe reći „Amin“, doneti tekbir pre ruku’a, na ruku’u staviti ruke raširenih prstiju na kolena, doneti tekbir za sedždu, sedeti tako što se levo stopalo položi na zemlju, a desno uspravi, i sedeti između dve sedžde. U akšam-namazu uče se kratke sure.

U sabah-namazu prvi rekat čini se dužim od drugog. Onaj ko klanja za imamom ne uči Fatihu ni dodatnu suru. On uči „Subhaneke“. Izgovara tekbire. Uči „Ettehijjatu“ i mubarek salavate.

Mustehabi namaza

1. Dok se klanja, gledati u mesto sedžde. 2. Na ruku’u gledati u stopala.

3. Na sedždi gledati u mesto na kome je nos. 4. Kada se sedne na tešehhud, gledati u kolena.

5. Da ajeti koji se uče posle Fatihe u sabah- i podne-namazu budu duži, a u akšam-namazu kraći. 6. Da onaj ko klanja za imamom tekbir izgovara tiho.

7. Na ruku’u raširiti prste i staviti ruke na kolena.

8. Na ruku’u glavu držati pravo, u ravni s vratom.

9. Pri odlasku na sedždu na zemlju najpre spustiti desno, pa levo koleno. 10. Učiniti sedždu između ruku.

11. Na sedždi čelo spustiti posle nosa. 12. Ako se zeva u namazu, pokriti usta nadlanicom.

13. Da muškarci na sedždi drže laktove podignute. Žene ruke polažu po zemlji. 14. Da muškarci na sedždi drže ruke i noge odvojene od stomaka. 15. Na ruku’u i na sedždi zadržati se onoliko koliko je potrebno da se tri puta izgovori tesbih.

16. Pošto se glava podigne sa sedžde, podići ruke sa zemlje.

17. Pošto se podignu ruke, podići kolena.

18. Na tešehhudu staviti ruke na butine, prste držati pravo prema kibli tako da im vrhovi dosežu do vrha kolena, ne savijati ih i ne pomerati nijedan.

19. Pri predavanju selama okrenuti glavu na desnu i na levu stranu. 20. Pri predavanju selama gledati u ramena.

Šta je u namazu mekruh

1. Klanjati ne obukavši odeću, nego je samo prebacivši preko ramena. 2. Pri spuštanju na sedždu podizati skutove i nogavice pantalona.

3. Stati na namaz zasukanih skutova i rukava gornje odeće. 4. Činiti abes, to jest beskorisne pokrete. 5. Klanjati u radnom odelu i u odeći u kojoj se ne bi izašlo pred starije.

6. Držati u ustima nešto što ne smeta učenju (kiraetu). Ako smeta, namaz se kvari. 7. Klanjati gologlav.

8. Stati na namaz dok se zadržava mala ili velika nužda ili dok pritiskaju vetrovi. 9. Dok se klanja, rukom čistiti kamenje i zemlju s mesta sedžde.

„Blago onima koji ibadete čine iskreno (sa ihlasom)! Oni su zvezde hidajeta (pravog puta). Oni uklanjaju tamu smutnji (fitni)“ Hadis-i šerif

10. Puckati prstima pri stajanju na namaz i u namazu.

11. Stavljati ruku na bok u namazu.

12. Okretati glavu i lice na strane i razgledati očima unaokolo. Ako se okrenu grudi, namaz se kvari.

13. Sedeti na tešehhudu kao pas.

14. Da muškarci na sedždi polažu ruke po zemlji. 15. Klanjati okrenut prema licu čoveka i prema leđima onih koji glasno razgovaraju.

16. Odgovoriti na nečiji selam rukom ili glavom. 17. Zevati u namazu i van namaza. 18. Zatvarati oči u namazu. 19. Da imam stoji unutar mihraba. Mihrab je udubljenje u zidu kible. Kada su imamove noge izvan mihraba, nije mekruh da čini sedždu unutar mihraba. Smatra se da je čovek tamo gde mu stoje noge. Jer hrišćanski sveštenici stoje u zasebnoj odaji i tako predvode ibadet. U džamijama je mekruh ako imam prvog džemata ne predvodi namaz u mihrabu.

20. Mekruh tenzihen je da imam sam stoji pola metra više od džemata. 21. Mekruh tenzihen je i da imam sam stoji niže od njega. 22. Stajati u zadnjem safu kada u prednjem ima praznog mesta i stajati sam iza safa kada u safu nema mesta. 23. Klanjati u odeći na kojoj je slika živog bića.

24. Mekruh je ako je slika živog bića nacrtana na zidu iznad glave onoga ko klanja, ispred njega, s njegove desne ili leve strane, ili ako je na tkanini ili papiru okačena ili postavljena. Slika krsta ista je kao slika živog bića.

25. Klanjati okrenut prema plamenu vatre. 26. U namazu brojati ajete i tesbihe rukom. 27. Klanjati umotan u jedan pokrivač (peštemalj) od glave do pete.

28. Klanjati s čalmom omotanom oko gole glave, tako da je teme otkriveno.

29. Klanjati pokrivenih usta i nosa. 30. Bez opravdanog razloga izbacivati sluz iz grla. 31. Pomeriti ruku jedan-dva puta. 32. Izostaviti neki od sunneta namaza.

33. Bez nužde početi namaz dok je dete u naručju.

34. Klanjati pored stvari koje zaokupljaju srce i oduzimaju skrušenost (hušu), na primer pred ukrašenim stvarima, pored igre i muzičkih instrumenata i pred jelom za kojim čovek žudi. 35. Dok se klanja farz, bez opravdanog razloga naslanjati se na zid ili stub. 36. Podizati ruke do ušiju pri saginjanju na ruku’ i pri uspravljanju s njega.

37. Dovršavati učenje (kiraet) pošto se sagne na ruku’.

38. Spuštati glavu na sedžde i na ruku’ i podizati je pre imama.

39. Klanjati na mestima gde je moguće da ima nečistoće (nedžaseta). 40. Klanjati okrenut prema kaburu.

41. Na tešehhudima ne sedeti u skladu sa sunnetom.

42. Na drugom rekatu učiti tri ajeta više nego na prvom.

43. Na drugom rekatu ponovo učiti ajet proučen na prvom ili ajet pre njega. Ako to učini iz zaborava, nije mekruh.

44. Učiti sure preskačući jednu suru.

Šta je mekruh van namaza

1. U nužniku i svuda pri vršenju nužde i istindži okretati se kibli licem ili leđima. 2. Vršiti nuždu okrenut prema Suncu i Mesecu.

3. Držati malu decu okrenutu prema kibli dok vrše nuždu mekruh je za odraslog koji ih drži. Zato je haram onome ko navodi decu da čine ono što je odraslima haram.

4. Bez opravdanog razloga pružati noge ili jednu nogu prema kibli. 5. Pružati noge prema mushafu (Kur’an-i kerimu) i verskim knjigama. Ako se oni nalaze na visokom mestu, nije mekruh.

Šta kvari namaz

1. Bez opravdanog razloga kašljati ili pročišćavati grlo.

2. Da onaj ko klanja, kada neko kihne, kaže „Jerhamukellah“. 3. Ako onaj ko klanja sam čuje da je imam nekog drugog džemata pogrešio u učenju i upozori ga, namaz mu se kvari. Ako i imam, poslušavši upozorenje tog čoveka, tako prouči, i imamov namaz se kvari. 4. Ako u namazu, s namerom da nekom odgovori, kaže „La ilahe illallah“, namaz mu se kvari. Ako mu je namera da pokaže da je u namazu, namaz mu se ne kvari. 5. Otkriti avret.

„Ako možeš, učini sedždu na zemlju! Ako ne možeš da se sagneš do zemlje, ne podiži nešto do lica da bi na njemu činio sedždu! Klanjaj pokazujući pokretima (ima) i na sedždi se sagni više nego na ruku’u!“ Hadis-i šerif

6. Plakati zbog bola ili neke druge muke. (Ako se spomenu džennet ili džehennem, pa čovek razmišlja o njima i zbog toga zaplače, namaz se ne kvari.) 7. Otpozdraviti na selam rukom ili jezikom.

8. Ako broj kaza namaza ne prelazi pet i oni mu padnu na um dok je u namazu.

9. Ako onaj ko klanja učini takav pokret da bi onaj ko ga vidi pomislio „ovaj ne klanja“, namaz mu se kvari. 10. Jesti ili piti nešto u namazu. 11. Govoriti u namazu.

12. Ispravljati grešku nekoga ko nije njegov imam. 13. Smejati se u namazu.

14. Ječati i uzdisati „ah“ u namazu.

NAPOMENA: namaz na stolici nije ispravan

Klanjanje namaza sedeći i pokazujući pokretima (ima)

Onaj ko zbog bolesti nekog organa ne može da stoji ili mu stajanje škodi, ili mu se vrti u glavi, i farzove klanja sedeći. Za ruku’ se sagne, a za sedždu spusti glavu na zemlju. Onome ko može malo da stoji oslanjajući se na zid, stub ili čoveka farz je da tekbir donese stojeći i da stojeći uči onoliko koliko može. Dok se klanja farz, mekruh je bez opravdanog razloga naslanjati se na zid ili stub. Ako postoji opravdan razlog, nije mekruh. Kada je moguće stajati oslanjajući se ili sedeti, nije dozvoljeno klanjati ležeći i pokazujući pokretima. Onaj ko ne može pravilno da sedi, sedi kako hoće. Može se osloniti na jastuk ili na nešto drugo.

Trudnica ili bolesnik, ako može da ustane oslanjajući se na nešto poput stočića postavljenog s desne i s leve strane, treba tako da klanja.

Bolesnik koji ne može da sedi na zemlji ni oslanjajući se na nešto ni dok ga neko pridržava klanja ležeći na leđima. Noge pruži prema kibli. Pod glavu stavi jastuk, da bi mu lice bilo okrenuto kibli. Ili legne na desni ili levi bok, okrenut kibli. Ruku’ i sedžde pokazuje glavom (čini ima). Ako bolesnik koji je pri svesti ne može ni glavom da pokazuje i to stanje traje duže od jednog dana, pa uopšte ne može da klanja, namaz s njega spada dok to stanje ne prođe, to jest nije mu farz, i ne naklanjava (ne čini kaza) nijedan od tih namaza. Isto važi i za onoga ko zbog nebeskog uzroka, to jest mimo svoje volje, na primer zbog bolesti, nesvestice ili tolike rasejanosti da zaboravi broj rekata ili sedždi, nije mogao klanjati više od pet namaza. Ko je u takvu nesvest ili rasejanost pao pijući alkoholna pića ili uzimajući lekove, mora naklanjati (učiniti kaza) sve namaze koje nije klanjao.

Nije dozvoljeno klanjati sedeći na nečem visokom poput stolice, spuštenih nogu. Takav namaz nije primljen. Jer nema nužde da se sedi na stolici. Ko može da sedi na stolici, može da sedi i na zemlji. Ko može da sedi na zemlji, treba da klanja sedeći na zemlji.

Bolesnika koji posle namaza ne može da ustane sa zemlje, a sa stolice lako ustaje, neko podigne sa zemlje. Ako ne može da ustane, klanja sedeći na krevetu okrenutom prema kibli, ne spuštajući noge, nego ih pružajući prema kibli. Posle namaza spusti noge s jedne strane kreveta i ustane kao što se ustaje sa stolice. Ili sedne na stolicu, ali ispred sebe stavi drugu stolicu ili stočić i na nju stavi noge. Kada završi namaz, može da spusti noge sa stolice ili stočića i da ustane.

Na šta treba paziti kada se klanja sedeći i pokazujući pokretima

Ako može da čini sedždu, namaz počinje stojeći. Uči i čini ruku’ stojeći onoliko koliko može. Ko uopšte ne može da stoji, počinje sedeći. Sedne na kolena i klanja svoj namaz čineći sedžde. Ovakvo klanjanje naziva se klanjanje sedeći.

Kada klanja sedeći, na kijamu veže ruke ispod pupka. (Žene ih stavljaju na grudi.) Ikamet izgovara stojeći ako je počeo stojeći, a sedeći ako klanja sedeći ili pokretima. Ako ne može da čini sedždu, klanja pokazujući pokretima (ima). To jest, sedne kako mu je lakše – na kolena ili podvijenih nogu. Ako ne može tako da sedi, pruži noge prema kibli.

Iftitah-tekbir donosi sedeći. Za ruku’ malo nagne telo, a za sedždu još više. Ko ne može da nagne telo, na isti način nagne glavu i tako je klanjao namaz pokretima. U stanju kijama gleda u stopala, a kada sedi – u krilo. Kada se klanja pokretima, muškarci na kijamu vežu ruke ispod pupka. (Žene ruke stavljaju na grudi.) Kada se za ruku’ malo nagnu, ruke stavljaju na kolena. Za sedždu se nagnu još više. Ruke stavljaju na kolena ili malo ispred njih. Kada uče „Ettehijjatu“, ruke stavljaju na butine, kao u običnom namazu. Pri predavanju selama gledaju u ramena. Ovakvo klanjanje naziva se klanjanje pokretima (ima).

Očima se ne može činiti ima. Ako čovek 24 sata, to jest jedan dan i noć, ne može da nagne glavu, namaz s njega spada i ne treba ga ni naklanjati.

Kada se u džematu klanja stojeći, uzima se u obzir mesto gde su stopala. Ako je nečija peta ispred imamove pete, njegov namaz nije ispravan. Ali kada se klanja pokretima, nije tako: tada se u obzir ne uzimaju pete, nego mesto gde je glava. Ako je glava onoga ko klanja pokretima iza imamove glave ili u istoj ravni s njom, namaz mu je ispravan, čak i ako su mu stopala ispred imamovih. [Ibn Abidin] Onaj ko klanja stojeći može klanjati za onim ko klanja sedeći, ali ne može za onim ko klanja pokretima.

Neka gore od ljubavi prema tebi zaljubljeni, ja Resulallah,
Neka se napiju vina tvoje ljubavi, ja Resulallah.
Ko te voli, na tvoj put glavu svoju je stavio,
Sunce oba sveta ti si, ja Resulallah.
Onima što te vole šefaat učini,
Duša si u telima vernika, ja Resulallah.
Zaljubljen sam u to lice, slavuj sam tog ružičnjaka,
Ko te ne voli, nek u vatri gori, ja Resulallah.
Tebe je zavoleo Subhan, svima si postao sultan,
Duša moja nek je kurban na tvom putu, ja Resulallah.
Duša derviša Junusa, rudnik šefaata svetu,
Sultan oba sveta ti si, ja Resulallah!