NJEGOV DOLAZAK NA SVET (ROĐENJE)

Ummete moj, ummete moj

Hazreti Amina, najsrećnija od svih majki, kojoj je ukazana najuzvišenija od svih počasti, svoju trudnoću opisuje ovako: „Dok sam nosila tog Predvodnika, nisam osetila nikakav bol ni tegobu. Nisam ni osećala da sam trudna. Ali posle šest meseci, jednog dana, između sna i jave, neko mi je rekao: ‚Znaš li koga nosiš?‘ Kada sam odgovorila: ‚Ne znam‘, javio mi je: ‚Znaj da nosiš poslednjeg od poslanika!‘ Kada se približilo vreme porođaja, taj isti ponovo je došao i rekao: ‚O Amina! Kada se dete rodi, daj mu ime Muhammed.‘ U jednom drugom predanju navodi se: ‚O Amina! Kada se dete rodi, daj mu ime Ahmed!’“

Naša majka hazreti Amina opisuje i sam trenutak porođaja: „Kada je došao čas porođaja, čula sam strahovit glas. Obuzela me je jeza. Zatim sam videla belu pticu; došla je i krilom me pomilovala. Od straha i jeze nije ostalo ni traga. U tom trenutku osetila sam jaku žeđ, kao da gorim od vrućine. Pored sebe videla sam čašu šerbeta belog kao mleko. Dali su mi da ga popijem. Popila sam; bio je slađi od meda i hladan. Žeđi više nije bilo. Zatim sam videla veliki nur; kuća mi se toliko obasjala da osim tog nura ništa drugo nisam videla.

Ko od vatre želi spas da nađe,
Neka s ljubavlju i žarom donosi salavat!
Essalatu vesselamu alejke ja Resulallah!
Essalatu vesselamu alejke ja Habiballah!
Essalatu vesselamu alejke ja Nura Aršillah.

„Ja sam habib Allaha teala, Njegov miljenik. Ja sam prvak poslanika. Ne govorim to da bih se hvalio“ Hadis-i šerif

Kuća u kojoj je rođen Poslanik pripadala je njegovom pradedi Hašimu ibn Abdu Menafu. Nalazila se 300–400 metara severoistočno od Ka’be.

Prilikom hidžre Poslanik je ovu mubarek kuću predao Akilu ibn Ebu Talibu. Akilovi unuci prodali su je Muhammedu ibn Jusufu Sekafiju.

Kasnije je ovu mubarek kuću kupila Hajzuran-hatun, majka Haruna Rešida, i pretvorila je u mesdžid.

Ovaj mesdžid, koji su čuvali Abbasidi i Mameluci, brižljivo je održavan i u osmansko doba. Kanuni sultan Sulejman-han dao ga je iznova sagraditi.

Ovaj mesdžid kroz istoriju je mnogo puta obnavljan.

Mesdžid je srušen 1924. godine. Na tom mestu šejh Abbas Kattan je 1950. godine dao sagraditi kuću, koja se od 1959. godine koristi kao Narodna biblioteka Mekke.

Tada sam videla mnogo žena koje su me okružile i služile me. Bile su visokog rasta, a lica su im sijala kao sunce. Ličile su na kćeri iz plemena Abdu Menaf. Čudila sam se kako su se odjednom pojavile. Jedna od njih rekla je: ‚Ja sam Asija, faraonova žena!‘ A druga: ‚A ja sam Merjem bint Imran, a ove su džennetske hurije2.‘

I u tom trenutku videla sam dugu belu svilenu tkaninu koja se pružala od neba do zemlje. Rekli su: ‚Pokrijte ga od ljudskih očiju.‘ Tada se pojavilo jato ptica. Kljunovi su im bili od smaragda, a krila od rubina. Od straha sam se oznojila, a od kapi znoja koje su padale širio se miris mošusa. Dok sam bila u tom stanju, skinuli su mi zastor s očiju. Videla sam celu zemlju, od istoka do zapada. Meleci su me bili okružili.

Čim se rodio, Muhammed alejhisselam spustio je svoju mubarek glavu na sedždu i podigao kažiprst. Zatim se s neba spustio komad belog oblaka i obavio ga. Čula sam glas koji je govorio: ‚Provedite ga svuda, od zapada do istoka. Provedite ga, da ga ceo svet upozna po imenu, liku i svojstvima. Neka znaju da je njegovo ime Mahi, to jest da Allah teala njime uništava tragove širka.‘

Potom je i taj oblak nestao, a ja sam videla Muhammeda (sallallahu alejhi ve sellem) umotanog u belu vunenu tkaninu. U tom trenutku došla su tri čoveka čija su lica sijala kao sunce. Jedan je u ruci držao srebrni ibrik, drugi legen od smaragda, a treći svilu. Iz ibrika kao da je kapao mošus. Stavili su moga mubarek sina u legen. Oprali su mu mubarek glavu i noge i umotali ga u svilu. Zatim su mu mubarek glavu namirisali, mubarek oči namazali surmom i nestali.“

S neba siđoše meleci u safovima,
Kuću mi obiđoše kao Ka’bu u tavafu.
Hurije dođoše, skupina za skupinom,
Od nura njihovih lica kuća mi se nurom ispuni.
U vazduhu prostre se postelja jedna,
Ime joj Sundus, melek ju je prostro.
Zadivljena, tada zanemeh,
Kad sve to jasno ugledah.
Iznenada se zid rascepi
I iz dženneta dođoše tri hurije.
Neki kažu: od te tri lepotice
Jedna beše Asija, lica kao mesec.
Druga, bez sumnje, beše Merjem-hatun,
A treća – lepotica među hurijama.
Sve tri dođoše s ljubaznošću
I u taj čas mi selam nazvaše.
Dođoše i oko mene sedoše,
Jedna drugoj radosnu vest o Mustafi doneše.

Kada se rodio Muhammed alejhisselam, pored naše majke hazreti Amine bile su Šifa-hatun, majka Abdurrahmana ibn Avfa, Fatima-hatun, majka Osmana ibn Ebul-Asa, i tetka našeg Poslanika (očeva sestra) Safija-hatun. One su o nuru koji su videle i o drugim događajima ispričale ovako:

Šifa-hatun priča: „Te noći bila sam kod Amine kao pomoćnica. Čula sam kako Muhammed alejhisselam, čim se rodio, upućuje dovu i usrdno moli. Iz nevidljivog sveta začuo se glas: ‚Jerhamuke Rabbuke.‘ Zatim je izašao nur i toliko zasijao da se videlo sve od istoka do zapada…“ Šifa-hatun, koja je bila svedok još mnogih događaja, rekla je: „Kada mu je objavljeno poslanstvo, ja sam bila među prvima koji su bez ikakvog kolebanja primili iman.“

„Na Sudnjem danu, kada svi budu ćutali, ja ću govoriti. Kada niko ne bude mogao ni da se pomeri, ja ću za njih činiti šefaat“ Hadis-i šerif

Sva stvorenja utonuše u radost,
Tuga ode, svet iznova dušu dobi.
Sve čestice sveta glasno progovoriše,
Dozivajući jedna drugu, merhaba rekoše.
Merhaba, o uzvišeni Sultane, merhaba,
Merhaba, o rudniku irfana, merhaba.
Merhaba, o tajno Furkana, merhaba,
Merhaba, o leku za svaku boljku, merhaba.
Merhaba, o slavuju vrta lepote,
Merhaba, o ti što si blizak Zul-Dželalu.
Merhaba, o Allahov meseče i sunce,
Merhaba, o ti što od Hakka nisi odvojen.
Merhaba, o utočište grešnog ummeta, merhaba,
Merhaba, o utočište bespomoćnih, merhaba.
Merhaba, o svetlosti oka Halilova,
Merhaba, o posebni miljeniče Dželila.
Merhaba, o milosti svetovima,
Merhaba, ti si onaj što za grešnike šefaat čini.
Merhaba, o padišahu oba sveta,
Radi tebe stvoren je ovaj svet.

Safija-hatun je ispričala ovako: „Kada se rodio Muhammed alejhisselam, nur je prekrio sve unaokolo. Čim se rodio, učinio je sedždu, zatim podigao mubarek glavu i jasnim jezikom rekao: ‚La ilahe illallah, inni Resulullah.‘ Kada sam htela da ga okupam, začuo se glas: ‚Mi smo ga poslali okupanog.‘ Videli smo da mu je pupčana vrpca već presečena i da je obrezan. Čim se rodio, učinio je sedždu. Tada je tihim glasom nešto govorio. Prinela sam uho njegovim mubarek ustima; govorio je: ‚Ummeti, ummeti!‘ (Ummete moj, ummete moj!)“3

Okrenut Bejtullahu, taj Resul
Lice na zemlju spusti i sedždu učini.
Na sedždi mu glava i jezik Hakka hvale,
Podiže prst i tevhid izgovori.
Govoraše: „O Mevla moj, lice Tebi okrenuh,
Allahu moj, moj ummet mi podari!“
Svu nadu iz srca za Hakka veže
I govoraše: „Ummete moj, ummete moj!“

Kada se rodio naš voljeni Poslanik, njegov deda Abdulmuttalib bio je kod Ka’be-i šerife i upućivao dovu Allahu teala, preklinjući Ga. Ovako mu je taj porođaj najavljen kao radosna vest:

Ka’ba se iznenada spustila na sedždu prema Makam-i Ibrahimu i ponovo se vratila u pređašnje stanje. Abdulmuttalib je čuo kako Ka’ba jasnim jezikom govori: „Allahu ekber! Glas Muhammeda (sallallahu alejhi ve sellem) očistiće me od kipova.“ U tom trenutku kip Hubel pao je ničice. Tada se začuo glas: „Amini se rodio sin. Muhammed (sallallahu alejhi ve sellem) izvešće narod iz tame zablude na nur hidajeta. Hakk teala poslao ga je kao poslanika ljudima i džinima. O meleci, budite svedoci: njemu su dati ključevi svih riznica. Ne zaboravite dan njegovog rođenja; neka vam taj dan do Sudnjeg dana bude bajram.“ Kada je Abdulmuttalib čuo te reči, od čuđenja mu se oduzeo jezik. „Da li ja to sanjam?“ upitao se i prevukao rukom preko grudi. Tada je čuo još jedan glas: „O predvodniče Kurejšija, kakvo te je to stanje uplašilo?“ Nije imao snage da odgovori.

Kada se približio Amininoj kući, na krovu kuće ugledao je pticu. Raširila je krila i njima prekrila kuću. Brda Mekke sijala su od njenog nura. Beli oblak bacao je senku na kuću. Dva meleka koja su stajala pred vratima nisu mu dala da uđe. Dok je razmišljao: „Kakvo je ovo stanje? Da li sanjam?“, miris mošusa koji je dolazio iznutra prodro mu je u nozdrve.

Abdulmuttalib, koji je na dan rođenja Muhammeda alejhisselam video mnoge događaje, veoma se obradovao ovoj radosnoj vesti i rekao: „Ovaj moj sin imaće veoma uzvišen ugled i čast.“4

Da bi proslavio ovako veliku sreću, Abdulmuttalib je od sedmog dana po rođenju tri dana častio Mekkance gozbom. Osim toga, u svakoj četvrti grada klao je kamile i njihovo meso ostavljao da ga koriste ljudi i životinje.5 Onima koji su ga tokom gozbe pitali kakvo je ime dao detetu rekao je: „Dao sam mu ime MUHAMMED (sallallahu alejhi ve sellem).“ A onima koji su pitali zašto mu nije dao ime nekog od predaka odgovorio je: „Zato što sam želeo da ga hvale i slave Allah teala i ljudi.“6 U jednom drugom predanju navodi se da je ime „Muhammed“ dala Amina-hatun.

O ti čiji lik sija kao pun mesec,
O ti što svim palima pružaš ruku.
O ti što si lek za boljke srca,
O ti što si sultan svih stvorenja.
Ti si sultan svih poslanika,
Svetlost oka evlija i odabranih.
O ti, poslednji na prestolu poslanstva,
O ti što si pečat poslanstvu stavio.

„Na Sudnjem danu ja sam imam i hatib poslanika i onaj koji će za sve njih činiti šefaat. Ovo ne govorim da bih se hvalio“ Hadis-i šerif

Kada tvoj nur obasja svu vasionu,
Lice tvoje, kao ruža, svet u ružičnjak pretvori.
Nestade tama neznanja i zablude,
Vrt spoznaje savršenstvo dobi.
Ja Habiballah, u pomoć nam pritekni,
U poslednjem daju nas svojim licem obraduj.

Važni događaji u noći rođenja Resulullaha

Pre nego što se Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) rodio i u vreme njegovog rođenja zbili su se mnogi događaji kao znaci da će počastvovati svet svojim dolaskom. Poznati ljudi tog vremena usnili su snove još mnogo pre Poslanikovog rođenja. Kada su ih dali na tumačenje kahinima (vračevima) i čuvenim učenjacima tog doba, oni su rekli da ti snovi „pokazuju da će doći Muhammed alejhisselam“.

Deda našeg voljenog Poslanika, Abdulmuttalib, ispričao je: „Jednom sam zaspao. Probudio sam se drhteći od sna koji sam usnio. Hteo sam odmah da odem nekom kahinu da mi ga protumači. Kada sam došao kod njega, pogledao me je u lice i rekao: ‚O poglavaru Kurejšija! Šta ti je? Na licu ti se vidi sasvim neko drugo stanje. Da se nije dogodilo nešto važno što te je dovelo u ovo stanje?‘ Rekao sam: ‚Da, usnio sam strašan san koji još nikome nisam ispričao‘, seo pored njega i počeo da pričam:

‚Noćas sam u snu video jedno veoma veliko drvo. Jedan njegov kraj sezao je do neba, a grane su mu se širile na istok i na zapad. Iz tog drveta širio se takav nur da je i sunce pored njega bilo sasvim bledo.

Čas se videlo, čas nestajalo iz vida. Ljudi su se okretali prema njemu. Njegov nur svakog trenutka se povećavao. Neki iz plemena Kurejš hvatali su se za grane tog drveta, a drugi su pokušavali da ga poseku. Jedan mladić sprečavao je one koji su hteli da ga poseku. Imao je veoma lepo lice; takvo lice do tada nikada nisam video. Osim toga, iz njegovog tela širili su se unaokolo prijatni mirisi. Pružio sam ruku da uhvatim jednu granu drveta, ali nisam uspeo da je dohvatim.‘

Kada sam završio priču o snu, kahinovo lice se promenilo.

Prebledeo je. Zatim je rekao: ‚Ti u tome nemaš udela!‘ Upitao sam: ‚A ko ima udela?‘ Rekao je: ‚Oni koji se drže za grane tog drveta‘ i nastavio: ‚Iz tvog potomstva doći će poslanik, zavladaće svim stranama i ljudi će ući u njegovu veru.‘ Zatim se okrenuo mom sinu Ebu Talibu, koji je bio sa mnom, i rekao: ‚Ovaj će mu, izgleda, biti stric.‘“ Ebu Talib je ovaj događaj ispričao Poslaniku kada mu je objavljeno poslanstvo i rekao: „Eto, to drvo je Ebul-Kasim, El-Emin Muhammed alejhisselam.“

U noći kada je naš voljeni Poslanik Muhammed alejhisselam došao na svet, pojavila se jedna zvezda. Jevrejski učenjaci koji su je videli shvatili su da se rodio Muhammed alejhisselam.

Hassan ibn Sabit, jedan od ashab-i kirama, priča: „Imao sam osam godina. Jednog jutra jedan Jevrejin trčao je vičući: ‚Hej, Jevreji!‘ Kada su se Jevreji okupili oko njega pitajući: ‚Šta je bilo, zašto vičeš?’, on je odgovorio: ‚Znajte da je noćas izašla Ahmedova zvezda! Ahmed je noćas došao na svet…’“

U noći rođenja Resul-i ekrema svi kipovi u Ka’bi pali su ničice na zemlju.

Urva ibn Zubejr prenosi: „Jedna skupina Kurejšija imala je svoj kip. Jednom godišnje obilazili su ga u tavafu, klali kamile i pili vino. Kada su jednog takvog dana ponovo došli do kipa, našli su ga kako leži ničice na zemlji. Podigli su ga, ali je opet pao. To se ponovilo tri puta. Tada, dok su ga podupirali sa svih strana da ga dobro učvrste, začuo se ovakav glas: ‚Rodio se neko, i sve na zemlji se pokrenulo. Koliko god kipova ima – svi su pali. Srca vladara zadrhtala su od straha!’“ Ovaj događaj zbio se baš u noći kad se rodio Muhammed alejhisselam.

U gradu Medainu srušilo se četrnaest kula na palati iranskog cara (kisre). Te noći car i njegovi ljudi, koji su se probudili od tutnjave i užasa, dali su da im se protumače strašni snovi koje su usnili neki od njihovih uglednika i shvatili su da je to znak nečeg velikog.

Najčuveniji kahini protumačili su te snove ovako: „Oni najavljuju da će Šam (Sirija), Tigar, Eufrat, Irak i Iran postati vlasništvo islama.“

„Doveden sam na svet od najboljih i odabranih među ljudima koji su živeli u svakom veku i u svako doba“ Hadis-i šerif

Mekke-i mukerreme i njena okolina

Iste noći iznenada su se ugasile i ogromne vatre medžusija, to jest vatropoklonika, koje su gorele hiljadu godina. Zapisali su datum kada se vatra ugasila; bila je to noć kada su se srušile kule na carevoj palati.

Te noći u trenu je nestalo vode i u jezeru Sava, koje se u to doba smatralo svetim, i jezero je presušilo.

Na strani Šama dolina reke Semave, koja hiljadu godina nije imala vode i bila je presušila, te noći se napunila, prelila i potekla.

Od noći rođenja Muhammeda alejhisselam šejtani i džini više nisu mogli da dojavljuju kurejšijskim kahinima vesti o događajima. Proricanju je došao kraj…

U noći rođenja Habib-i ekrema i posle nje zbili su se, osim ovih događaja kakvih do tada nije bilo, i mnogi drugi. Sve je to bio znak da se rodio poslednji Poslanik, Muhammed alejhisselam.7

Noć mevluda

Noć u kojoj se rodio Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) naziva se „Noć mevluda“. Mevlud znači „vreme rođenja“.

To je, posle Kadr-noći, najvrednija noć, i u njoj se oprašta onima koji se raduju rođenju našeg voljenog Poslanika.

Ove noći veoma je sevapno čitati, slušati i učiti o stanjima i mudžizama koje su se videle u vreme Poslanikovog rođenja. O njima je pričao i sam naš voljeni Poslanik.

I ashab-i kiram okupljali su se ove noći na jednom mestu, sećali se tog dana, učili i pričali.

Muslimani u svim krajevima sveta svake godine 12. noć meseca rebiul-evvela obeležavaju kao Noć mevluda. Svuda se uče mevlud-kaside i spominje se Sultan vasione.

Ummet svakog poslanika slavio je dan rođenja svog poslanika kao bajram. I ovaj dan je bajram muslimana, dan veselja i radosti.

„Hvaliti mene (mevlud, učenje ilahija) jeste ibadet. Ibadet uz udaranje u def (muzički instrument), uz zabavu i igru, nije dozvoljen“ Hadis-i šerif

Amina-hatun je njegova majka,
Iz te školjke rodi se taj biser.
Meseca rebiul-evvela,
Dvanaeste noći, u noći uoči ponedeljka,
Te noći kad se rodi najbolji među ljudima,
Šta sve njegova majka tada vide, šta sve!
Reče majka tog Habiba: videh
Čudesan nur – sunce oko njega kao leptir kruži.
Iznenada kao munja iz moje kuće izađe,
Sve do nebesa svet se nurom ispuni.
Nebesa se otvoriše, nestade tama,
Videh tri meleka, svaki u ruci svetiljku drži.
Jedan na istoku, drugi na zapadu,
A treći na krovu Ka’be stade.
Ka’ba se u taj čas iznenada oglasi,
Reče: noćas se rodi sunce sveta.
Allahu moj, tog Muhammeda radi,
Radi Ahmeda, rudnika šefaata,
Neka Pomagač bude zadovoljan njegovim ummetom,
Rahmetullahi alejhim edžmain.
Essalatu vesselamu alejke ja Resulallah!
Essalatu vesselamu alejke ja Habiballah!
Essalatu vesselamu alejke ja Nura Aršillah!
Süleyman Çelebi