AHKAM-I ISLAMIJJE (AHKAM-I ŠERIJJE)

Ko se naziva mukellefom

Razumni muškarci i žene koji su ušli u doba buluga (verske zrelosti) nazivaju se „mukellef“. Mukellefi su odgovorni za naredbe i zabrane Allaha teala. U našoj veri mukellefu je naređeno da najpre primi iman, a zatim da čini ibadet. Osim toga, mukellefi su dužni da se čuvaju harama, čije je činjenje zabranjeno, i mekruh dela. Razum je snaga koja shvata. Stvoren je da bi se korisno razlikovalo od štetnog. Doba buluga znači doba telesnog sazrevanja. Kod dečaka doba buluga počinje kada navrše dvanaest godina. Postoje znaci koji pokazuju da je dečak ušao u doba buluga. Ako se ti znaci ne pojave [kod dečaka kome se seme ne izliva], kada navrši punih petnaest godina, u veri se presuđuje da je ušao u doba buluga. A kod devojčica bulug počinje kada navrše devet godina. Ako se kod devojčice od devet godina ne pojavi nijedan znak buluga [kod devojčice koja nema hajz], kada navrši punih petnaest godina, presuđuje se da je ušla u doba buluga.

Efal-i mukellefin

Efal-i mukellefin (dela mukellefa) ima osam: farz, vadžib, sunnet, mustehab, mubah, haram, mekruh i mufsid. 1. FARZ: Farz je ono što je Allah teala ajet-i kerimom jasno i odlučno naredio da se čini. Ostavljanje farzova je haram. Ko u njih ne veruje i ko ne pridaje važnost njihovom izvršavanju, postaje kafir.

Farzovi su, na primer: primiti iman, uzeti abdest, uzeti gusul (to jest okupati celo telo), klanjati pet dnevnih namaza, postiti u mesecu ramazanu, davati zekat kada je čovek bogat i otići na hadž…

2. VADŽIB: Tako se nazivaju naredbe čije je izvršavanje neizostavno kao i izvršavanje farza. Na primer: klanjati vitr-namaz i bajram-namaze, klati kurban kada je čovek bogat, davati fitru (sadaka-i fitr). Propis vadžiba je kao propis farza.

3. SUNNET: „Sunnet“ je ono što Allah teala nije jasno objavio, nego je samo Poslanik pohvalio da se čini, ili je sam to stalno činio, ili je video da se čini, pa to nije zabranio. Ne odobravati sunnet je kufr. Ko ga odobrava, a ne čini ga, neće biti kažnjen. Ali ko ga bez opravdanog razloga stalno ostavlja, zaslužuje prekor i ukor i gubitak njegovog sevapa. Na primer: učiti ezan, donositi ikamet, klanjati namaz u džematu, sunneti namaza, sunnet-namazi, upotreba misvaka pri uzimanju abdesta, gošćenje jelom u noći venčanja i obrezivanje sina. 4. MUSTEHAB: Naziva se i mendub i adab. Ima propis sunnet-i gajri muekkede. To su stvari koje je Poslanik činio, makar jednom ili dvaput u životu, i koje je voleo i odobravao. Na primer: novorođenom detetu dati ime sedmog dana, zaklati akiku za muško i za žensko dete, lepo se oblačiti, mazati se lepim mirisom… Onome ko to čini daje se veliki sevap. Ko to ne čini, neće biti kažnjen.

5. MUBAH: Mubah je ono što nije ni naređeno ni zabranjeno. Ako se čini s lepim nijetom, ima sevapa, a ako se čini s rđavim nijetom, ima kazne. Spavanje, jedenje raznovrsnih jela od halala, oblačenje razne odeće pod uslovom da je halal – takva dela su mubah. Ako se čine s nijetom da se sledi islam i da se čovek drži naredaba, postaju sevap. Isto je i s jelom i pićem kada čovek ima nijet da bude zdrav i da čini ibadet.

„Stičite znanje! Sticanje znanja je ibadet. Onome ko druge podučava znanju i onome ko ga uči pripada sevap džihada“ Hadis-i šerif

6. HARAM: To su stvari koje je Allah teala u Kur’an-i kerimu jasno zabranio rečima „Ne činite!“. Činjenje i upotreba harama strogo su zabranjeni. Ko za haram kaže da je halal, a za halal da je haram, gubi iman i postaje kafir. Ostavljati ono što je haram i čuvati se toga je farz. Ubistvo, blud (zina), sodomija, kockanje, pijenje vina i svih vrsta alkoholnih pića, laganje, krađa, jedenje svinjskog mesa, krvi i strvine, izlaženje žena i devojaka na ulicu otkrivene glave, ruku i nogu – sve je to haram i veliki greh. Ako neko, čineći ove grehe, izgovori besmelu, ili veruje da su halal, ili ne pridaje važnost tome što ih je Allah teala zabranio, postaje kafir. Ako ih čini verujući da su haram i bojeći se, ne postaje kafir, ali zaslužuje džehennemski azab. Ako ustraje u tome i umre bez tevbe, to će biti uzrok da ode s ovoga sveta bez imana. 7. MEKRUH: Mekruh je ono što Allah teala i Muhammed alejhisselam ne odobravaju i što uništava sevap ibadeta. Mekruh je dvojak: Mekruh tahrimen: to je ostavljanje vadžiba; to su mekruhi bliski haramu. Njihovo činjenje povlači azab. Na primer: klanjati namaz dok sunce izlazi, kada je tačno u zenitu i dok zalazi. Mekruh tenzihen: to su dela bliska mubahu, to jest halal delima, ili dela koja je bolje ne činiti nego činiti. Na primer: ne činiti sunnete koji nisu muekked ili ne činiti mustehabe.

8. MUFSID: U našoj veri to su stvari koje kvare neko dozvoljeno (mešru) delo ili započeti ibadet: na primer, ono što kvari iman i namaz, nikah i hadž, zekat, kupovinu i prodaju. Tako je psovanje Allaha i Knjige kufr i kvari iman. Smeh u namazu kvari i abdest i namaz. Ako onaj ko posti svesno jede ili pije, post mu se kvari. Onome ko izvršava farzove, vadžibe i sunnete i ko se čuva harama i mekruha daje se edžr, to jest sevap. Onome ko čini harame i mekruhe, a ne izvršava farzove i vadžibe, zapisuje se greh. Sevap čuvanja od jednog harama višestruko je veći od sevapa izvršenja jednog farza. Sevap jednog farza veći je od sevapa čuvanja od jednog mekruha. A sevap čuvanja od mekruha veći je od sevapa sunneta.

Šta je ibadet?

Ibadet je izvršavanje naredaba i poštovanje zabrana Allaha teala, koji je nas i sva bića stvorio iz ničega, koji ih u svakom trenutku održava u postojanju, koji ih čuva od vidljivih i nevidljivih nezgoda i nevolja i koji ih u svakom trenutku podiže darujući im razne blagodati i dobročinstva. Dužnost je čoveka kao ljudskog bića da Allahu teala, koji mu šalje bezbrojne blagodati, zahvaljuje koliko god može. To je dužnost koju nalaže razum, to je dug. Ali ljudi svojim manjkavim razumom i kratkim vidikom ne mogu sami pronaći šta bi moglo biti zahvalnost i poštovanje prema Allahu teala. Sve dok dužnosti koje služe zahvaljivanju i iskazivanju poštovanja ne objavi Allah teala, ono što se smatra hvalom može ispasti pokuda.

Eto, dug zahvalnosti i dužnosti robovanja prema Allahu teala, koje ljudi moraju srcem, jezikom i telom izvršavati i u koje moraju verovati, objavio je Allah teala, a Njegov voljeni Poslanik nam ih je saopštio. Dakle, razumni ljudi moraju slediti Muhammeda alejhisselam da bi zahvaljivali Allahu teala i činili ibadet. Ko sledi Muhammeda alejhisselam, taj je musliman. Činiti ibadet znači zahvaljivati Allahu teala, to jest slediti Muhammeda alejhisselam.

Delovi islama

Islam ima dva dela: A. Uslovi u koje treba verovati srcem. B. Ibadeti koje treba činiti telom i srcem.

Uslovi u koje treba verovati srcem

Iman znači ispravno znati da je Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) poslanik Allaha teala i nebi koga je On izabrao i koji obaveštava, govoriti to verujući, verovati sažeto u ono što je od Allaha teala saopštio sažeto, a opširno u ono što je saopštio opširno, i, koliko je u mogućnosti, izgovoriti kelime-i šehadet i jezikom. Jak iman je ovakav: kao što čovek s potpunom izvesnošću (jekinom) veruje da vatra peče i da zmija svojim otrovom ubija, tako treba da svim srcem smatra Allaha teala i Njegove sifate velikim, da hita ka Njegovom zadovoljstvu i Njegovom džemalu, da beži od Njegove srdžbe i Njegovog dželala i da iman čvrsto usadi u svoje srce, kao natpis uklesan u mermer.

Postoji šest uslova imana u koje obavezno moramo verovati.

To su:

1. Verovati u postojanje i jednoću Allaha teala. 2. Verovati u Njegove meleke.

3. Verovati u Njegove knjige. 4. Verovati u Njegove poslanike. 5. Verovati u ahiret, Sudnji dan. 6. Verovati u kader, to jest da su hajr i šer (dobro i zlo) od Allaha teala.

Ibadeti koje treba činiti telom i srcem

Svaki musliman ima dužnosti koje obavezno mora izvršavati kao ibadet. Te dužnosti se nazivaju uslovi (šartovi) islama i ima ih pet: 1. Izgovoriti kelime-i šehadet.

2. Klanjati namaz svakog dana pet puta, kada nastupi njegovo vreme. 3. Davati zekat od imovine. 4. Postiti svaki dan u mesecu ramazanu.

5. Obaviti hadž jednom u životu, ako je čovek u mogućnosti.

„Malo ibadeta učinjenog sa znanjem bolje je od mnogo ibadeta učinjenog bez znanja“ Hadis-i šerif

Zaljubljeni što Tebe vole
Ne gledaju, kažu, mimo Tebe,
Koji Tebe za cilj uzeše
Ni svet ni ahiret ne pominju.
Koji Tebi srce dadoše,
Koji znanjem do Tebe stigoše,
Čije oči Tebe videše,
Sreća im se nikad ne gasi.
Ne umire duša zaljubljena,
Telo joj nikad ne istruli,
Koga ljubav sasvim utopi,
Njega propast ne dotiče.
Koji Tvojoj naredbi glavu sagnuše,
Koji do susreta s Tobom stigoše,
Koji kao slavuj zapevaše,
Njihov jezik niko ne zna.
Koji se Tvojom ljubavlju spoznaše,
Koji se radi Tebe zavoleše,
Koji Tvoju osamu dosegoše,
Od smrti se nimalo ne boje.
Ako imaš razuma, brate moj,
Nek ti posao bude Hakka voleti,
Ko ne okusi slast ljubavi,
Srce mu, kažu, čisto ne biva.