USLOVI IMANA

1. Verovanje u postojanje i jednoću Allaha teala

(Amentu billahi) znači: „Poverovao sam u postojanje i jednoću Allaha teala, primio sam iman, srcem sam to potvrdio (tasdik), a jezikom iskazao (ikrar).“ Allah teala postoji i jedan je. Ni u Svom Zatu ni u Svojim sifatima ni na koji način nema druga. Kao što zat i sifati svih stvorenja ne liče na Zat i sifate Onoga koji ih je stvorio, tako ni Zat i sifati Stvoritelja ne liče na zat i sifate nijednog od Njegovih stvorenja. Stvoritelj svakog organa i svake ćelije svih stvorenja, Onaj koji im iz ničega daje postojanje, jeste samo Allah teala. Istinu Zata Allaha teala ne može znati niko. On je munezzeh i beri (čist i slobodan) od svega što pada na um i u maštu. Nije dozvoljeno (džaiz) zamišljati Njegov Zat umom i maštom. Treba samo napamet naučiti Njegove sifate i imena koja su objašnjena u Kur’an-i kerimu i njima potvrditi i iskazati Njegovo božanstvo (uluhijjet). Svi Njegovi sifati i imena su ezeli (bez početka) i ebedi (bez kraja). Allah teala nije ni materija, ni telo, ni stanje. Nema Sebi sličnog, ni druga, ni suprotnosti. Nije poput stvari koje znamo i koje možemo zamisliti. Ne može se shvatiti ni zamisliti kakav je. Sve što padne na um je pogrešno. Allah teala postoji i jedan je. Osim Njega nema božanstva dostojnog ibadeta. Allah teala nije vezan za vreme, mesto i pravac. Nije ni na nekom mestu, ni na nekoj strani. Vremena, mesta i pravce On je stvorio. Neznalice misle da je On iznad Arša ili gore na nebu. I Arš, i ono što je iznad njega, i ono što je ispod njega On je stvorio. Nešto što je kasnije stvoreno ne može biti mesto onome što je kadim (ezeli). Kao što Njegov Zat ne boravi ni na jednom mestu, tako je munezzeh i od šest poznatih pravaca. To jest, nije ni ispred, ni iza, ni desno, ni levo, ni gore, ni dole. On nije ni unutar vasione, ni izvan nje. Biti unutra ili izvan zamišlja se samo između dve stvari koje postoje.

Za Allaha teala ne kaže se „na svakom mestu“. Pošto je Allah teala munezzeh od mesta, reći „On je na svakom mestu“ značilo bi odrediti Mu mesto. Sva mesta, to jest svako mesto, stvorio je Allah teala. Stvoreno ne može biti mesto Stvoritelju. Zato ne treba reći „na svakom mestu“, nego „Allah teala je munezzeh od mesta“. Eto, zato se za Allaha ne kaže da je na svakom mestu. Kaže se: „Allah teala je u svako vreme i na svakom mestu hazir (prisutan) i nazir (Onaj koji vidi).“

„Svaki musliman treba najpre da nauči svoje dete napamet Amentu i da mu dobro objasni i njegovo značenje“ Hüseyin bin Sa’îd (rahmetullahi alejh)

Hazreti Sejjid Abdulhakim Arvasi takođe kaže:

„Pošto Allah teala nije vezan za vreme i mesto, izraz ‚On je hazir i nazir‘ jeste medžaz (preneseno značenje). To jest, znači da je On bez vremena i bez mesta (ne nalazeći se ni na jednom mestu) hazir (prisutan) i nazir (Onaj koji vidi). Kao što su svi sifati Allaha teala bez vremena i bez mesta, tako ni to što je hazir i nazir nije vezano za vreme i mesto.“ Vasiona je stvorena na stupnju mašte (hajala). To što svet na stupnju mašte neprestano izgleda kao da postoji, biva Allahovom moći. On je Stvoritelj, Vlasnik i Vladar svakog bića. Treba verovati govoreći: „Nad Njim nema ni vladara, ni zapovednika, niti ikoga višeg od Njega.“ Svaka uzvišenost, svaki savršeni sifat je Njegov. U Njemu nema nikakve mane, nikakvog manjkavog sifata. Može učiniti šta hoće. Ono što čini, ne čini da bi Sebi ili drugome bilo od koristi. Ništa ne čini radi neke naknade. Uz to, u svakom Njegovom delu ima mudrosti, koristi, dobrote i dobročinstava. Nije obavezan da Svojim robovima daje ono što je dobro i korisno, niti da jednima da sevap, a drugima azab. Kada bi sve nepokorne i sve koji čine grehe stavio u džennet, to bi dolikovalo Njegovoj dobroti i darežljivosti. Kada bi sve koji Mu se pokoravaju i čine ibadet bacio u džehennem, to ne bi bilo protivno pravdi. Ali, On je hteo i objavio da će muslimane, one koji čine ibadet, uvesti u džennet i podariti im beskrajne blagodati i dobrote, a da će kafire u džehennemu beskrajno kažnjavati. On ne odstupa od Svoje reči. Kada bi sva živa bića primila iman i pokorila se, Njemu to ne bi donelo nikakvu korist. Kada bi ceo svet postao kafir, obestan i razuzdan i kada bi Mu se suprotstavio, Njemu to ne bi nanelo nikakvu štetu. Ako hoće, oprašta čoveku koji učini bilo koji veliki greh osim širka i kufra i umre bez tevbe. Ako hoće, kažnjava i za mali greh. Objavio je da nikada neće oprostiti onima koji umru kao kafiri i murtedi i da će ih beskrajno kažnjavati.

Čoveka koji je musliman i ehli-kibla, koji čini ibadet, ali čije verovanje (itikad) nije u skladu s verovanjem ehli-sunneta i koji umre bez tevbe, On će u džehennemu kazniti, ali takvi muslimani, sledbenici bid’ata, neće večno ostati u džehennemu.

Videti Allaha teala na ovom svetu očima na glavi moguće je (džaiz). Ali Ga niko nije video. Na Sudnjem danu, na mestu mahšera, kafirima i grešnim vernicima ukazaće se s kahrom i dželalom (srdžbom i veličanstvom), a dobrim (salih) vernicima s lutfom i džemalom (milošću i lepotom). Vernici će Ga u džennetu videti sa sifatom džemala. Videće Ga i meleci i žene. Kafiri će ostati uskraćeni za to.

Ne može se zamisliti da preko Allaha teala prolaze noć, dan i vreme. Pošto se u Allahu teala ni u kom pogledu ne dešava nikakva promena, ne može se reći: „U prošlosti je bio takav, u budućnosti će biti ovakav.“ Allah teala ne čini hulul ni u šta (ne prelazi ni u šta). To jest, ne spaja se ni sa čim. Allah teala nema ni suprotnosti, ni opreke, ni sličnog, ni druga, ni pomagača, ni zaštitnika.

Nema ni majke, ni oca, ni sina, ni kćeri, ni supruge. Uvek je hazir (prisutan), sve obuhvata (muhit) i sve vidi (nazir). Svakome je bliži od njegove žile kucavice. Ali Njegovo prisustvo, obuhvatanje, to što je s nama i Njegova bliskost nisu onakvi kakve mi shvatamo. Njegova bliskost ne može se shvatiti znanjem učenjaka, oštroumnošću naučnika, ni kešfom i šuhudom evlija (otkrivanjem i gledanjem srcem). Ljudski razum ne može da pojmi njihovu unutrašnju suštinu. Allah teala je jedan u Svom Zatu i u Svojim sifatima; ni u jednom od njih nema ni promene ni preinačenja.

Imena Allaha teala su beskrajna. Poznato je da ima hiljadu i jedno ime. To jest, od Svojih imena hiljadu i jedno je objavio ljudima. U veri Muhammeda alejhisselam od njih je objavljeno devedeset devet. Ona se nazivaju „Esma-i husna“.

Zati i subuti sifati Allaha teala

Sifat-i zatijje Allaha teala ima šest:

1. Vudžud: Allah teala postoji. Njegovo postojanje je ezeli (bez početka). On je Vadžibul-vudžud, to jest Njegovo postojanje je nužno. 2. Kidem: Postojanje Allaha teala nema ni početka, ni ičega pre sebe.

3. Beka: Postojanje Allaha teala nema ni kraja ni svršetka. Nikada neće prestati da postoji. Kao što je nemoguće (muhal) da ima druga, tako je i nepostojanje nemoguće za Njegov Zat i Njegove sifate.

4. Vahdanijjet: Allah teala nema ni druga ni sličnog ni u Svom Zatu, ni u Svojim sifatima, ni u Svojim delima.

5. Muhalefetun lil-havadis: Allah teala ni u Svom Zatu ni u Svojim sifatima ne liči na zat i sifate nijednog stvorenja.

6. Kijam bi-nefsihi: Allah teala postoji Svojim Zatom (kaim je). Nije Mu potrebno mesto. On je postojao kada nije bilo ni materije ni mesta. Jer On je munezzeh od svake potrebe. Kakav je bio Njegov Zat pre nego što je ovu vasionu iz nepostojanja doveo u postojanje, takav je uvek, beskrajno.

Sifat-i subutijje Allaha teala ima osam:

1. Hajat: Allah teala je živ. Njegov život ne liči na život stvorenja: to je ezeli i ebedi život koji priliči Njegovom Zatu i svojstven je samo Njemu. 2. Ilm: Allah teala zna sve. Njegovo znanje nije kao znanje stvorenja. On vidi i zna da mrav u tamnoj noći hoda po crnom kamenu. Zna misli i nijete koji prolaze kroz srca ljudi. U Njegovom znanju nema promene. Ono je ezeli i ebedi.

3. Sem’: Allah teala čuje. Čuje bez posrednika i bez pravca. Njegovo slušanje ne liči na slušanje robova. I ovaj sifat je, kao i svaki Njegov sifat, ezeli i ebedi. 4. Basar: Allah teala vidi. Vidi bez oruđa i bez uslova. Njegovo gledanje nije okom. 5. Irade: Allah teala ima htenje. Stvara šta hoće. Sve nastaje Njegovim htenjem. Nema sile koja bi mogla sprečiti Njegovu volju (irade).

6. Kudret: Allah teala ima moć nad svim. Ništa Mu nije teško.

7. Kelam: Allah teala govori. Njegov govor nije ni oruđem, ni slovima, ni glasovima, ni jezikom.

8. Tekvin: Allah teala je Stvoritelj. Nema drugog stvoritelja osim Njega. Sve On stvara. Ni za koga osim Allaha teala ne treba reći „stvoritelj“. Sva bića je iz ničega doveo u postojanje. Pokrete i mirovanja [nepokretnost] ljudi i životinja, njihove misli, bolesti, ozdravljenja, njihovo dobro i zlo, koristi i štete stvara samo On. Čovek ne može stvoriti ni svoje pokrete, ni svoje misli, ništa. Misli, pokrete, otkrića i izume čoveka uvek On stvara i njima daje postojanje. Reći za bilo koga drugog osim Njega da je stvoritelj jeste ništavna reč izgovorena iz neznanja.

„Pošto Allah teala nije vezan za vreme i mesto, izraz ‚On je hazir i nazir‘ jeste medžaz (preneseno značenje). To jest, znači da je On bez vremena i bez mesta (ne nalazeći se ni na jednom mestu) hazir (prisutan) i nazir (Onaj koji vidi)“ Sejjid Abdulhakim Arvasi (rahmetullahi alejh)

Subuti sifati Allaha teala su, kao i zati sifati, kadim (ezeli). Ni ovi sifati nisu odvojeni od Njegovog Zata. To jest, Njegovi sifati nisu ni sam Njegov Zat (ajn), ni nešto drugo od Njega (gajr). Niko i ništa ne može biti drug i sličan sifatima Allaha teala. Zati sifati su sifati svojstveni Zatu Allaha teala. Ovih sifata nema ni u jednom stvorenju. Oni ni na koji način nisu povezani sa stvorenjima. Subuti sifati su, pak, sifati koji su povezani sa stvorenjima. Od njih je, osim sifata stvaranja, ostale u maloj meri (džuzi) i ograničeno podario i Svojim robovima. Ni u ovim Njegovim sifatima nema nikakve promene. I oni su, kao i zati sifati, kadim, to jest ezeli. Pošto su stvorenja stvorena kasnije, njihova povezanost sa stvorenjima je hadis, to jest nije ezeli. Ovi Njegovi sifati, to jest to što je živ, što zna, čuje i vidi, što ima moć, što hoće i što govori, nimalo ne liče na ono što imaju robovi; slična su im samo imena. Nije moguće shvatiti istinu Njegovog Zata i Njegovih sifata.

Nijedno stvorenje nikada ne može da shvati i pojmi svog Stvoritelja. Poslanik je rekao: „Razmišljajte o onome što je Allah teala stvorio, a ne razmišljajte o Njegovom Zatu. Jer vi ne možete dostojno proceniti Njegovu vrednost, niti imate snage da Ga shvatite.“ A u jednom drugom hadis-i šerifu rečeno je: „Allah teala je daleko od svega što pada na um.“1

2. Verovanje u meleke

Ve melaiketihi: to jest verovanje u meleke. Meleci su tela, ali su latif (suptilni), suptilniji i od gasovitog stanja. Oni su nurani (svetli). Živi su. Razumni su. Zla koja postoje u ljudima u melecima ne postoje. Mogu poprimiti svaki oblik. Kao što gasovi postaju tečni i čvrsti i, kada postanu čvrsti, dobijaju oblik, tako i meleci mogu poprimiti lepe oblike. Meleci nisu duše (ruhovi) odvojene od tela velikih ljudi. Hrišćani misle da su meleci takve duše. Nisu ni nešto poput energije i sile. Tako je mislio jedan deo starih filozofa.

Melek znači izaslanik, onaj koji donosi vest. Množina mu je „melaike“. Meleci su stvoreni pre svih živih bića. Zato je objavljeno da se u meleke veruje pre verovanja u knjige. A knjige su pre poslanika. I u Kur’an-i kerimu imena onoga u šta treba verovati navode se ovim redom. Verovanje u meleke treba da bude ovakvo: meleci su robovi Allaha teala. Nisu Njegovi drugovi. Nisu Njegove kćeri. Kafiri i mušrici su tako mislili. Allah teala je zadovoljan svim melecima. Oni se pokoravaju naredbama Allaha teala. Ne čine grehe. Ne ustaju protiv naredaba. Nisu ni muškog ni ženskog pola. Ne žene se. Nemaju dece. Imaju život, to jest živi su.

„Razmišljajte o onome što je Allah teala stvorio, a ne razmišljajte o Njegovom Zatu. Jer vi ne možete dostojno proceniti Njegovu vrednost, niti imate snage da Ga shvatite“ Hadis-i šerif

Kada je Allah teala rekao da će stvoriti ljude, meleci su upitali: „Gospodaru moj! Zar ćeš stvoriti stvorenja koja će na zemlji nered činiti i krv prolivati?“ Takva pitanja meleka, koja se nazivaju „zelle“ (okliznuće), ne narušavaju njihovu bezgrešnost (masum) i neokaljanost. Od svih stvorenja najbrojniji su meleci. Njihov broj ne zna niko osim Allaha teala. Na nebesima nema praznog mesta na kome meleci ne čine ibadet. Svako mesto na nebesima puno je meleka koji su na ruku’u ili na sedždi. Na nebesima, na zemlji, u travi, u zvezdama, u živim i neživim bićima, u kišnim kapima, u lišću drveća, u svakom molekulu, u svakom atomu, u svakoj reakciji, u svakom pokretu – u svemu meleci imaju dužnosti. Svuda izvršavaju naredbe Allaha teala. Oni su posrednici između Allaha teala i Njegovih stvorenja. Neki su zapovednici drugih meleka. Neki donose vesti poslanicima ljudi. Neki donose dobre misli u srca ljudi, što se naziva ilham.

A neki nemaju nikakvog znanja ni o ljudima ni o svim stvorenjima: pred džemalom Allaha teala ostali su van sebe. Svako od njih ima određeno mesto i ne može se od njega odvojiti. Meleci dženneta su u džennetu. Njihov predvodnik zove se Ridvan. Meleci džehennema zovu se Zebanije. Oni u džehennemu izvršavaju dužnosti koje su im naređene. Džehennemska vatra im ne škodi, kao što more ne škodi ribi. Prvaka među zebanijama ima devetnaest. Najveći među njima zove se Malik. Četiri meleka koja zapisuju sva dela svakog čoveka, i dobra i zla, od kojih dvojica dolaze noću, a dvojica danju, nazivaju se Kiramen katibin ili meleci Hafaza.

Prenosi se i da su meleci hafaza drugi, a ne ovi. Melek na desnoj strani je zapovednik onog na levoj i zapisuje dobra dela. Onaj na levoj zapisuje zla dela. Postoje meleci koji će u kaburovima kažnjavati kafire i nepokorne muslimane i meleci koji će u kaburu postavljati pitanja. Meleci ispitivanja zovu se „Munker i Nekir“. Oni koji ispituju vernike nazivaju se i „Mubeššir i Bešir“. Meleci se po stepenu razlikuju jedan od drugoga. Najuzvišenija su četvorica. 1. Džibril alejhisselam. Njegova dužnost je da poslanicima donosi vahj i da im saopštava naredbe i zabrane. 2. Israfil alejhisselam. On će dunuti u trubu koja se zove Sur. U Sur će dunuti dvaput. Pri prvom duvanju umreće svaki živi osim Allaha teala. Pri drugom će svi ponovo oživeti. 3. Mikail alejhisselam. Njegova dužnost je da donosi jeftinoću i skupoću, oskudicu i obilje i da pokreće svaku materiju. 4. Azrail alejhisselam. On je taj koji uzima duše (ruhove) ljudi.

Ova četvorica su poslanici svih meleka. Posle ova četiri meleka najuzvišenije su četiri skupine: meleci koji se zovu Hamele-i Arš (nosioci Arša) – ima ih četiri, a na kijametu će ih biti osam; meleci koji se nalaze u božanskoj prisutnosti (huzur-i ilahi) zovu se Mukarrebin; prvaci meleka azaba zovu se Kerubijan; meleci milosti (rahmeta) zovu se Ruhanijan. Svi oni su havas meleka, to jest najuzvišeniji među njima.

Oni su uzvišeniji od svih ljudi osim poslanika. Dobri (salih) muslimani i evlije uzvišeniji su i vredniji (efdal) od običnih meleka (avama meleka). A obični meleci su efdal od običnih muslimana, to jest od nepokornih i fasika.

3. Verovanje u knjige

Ve kutubihi: znači: „Poverovao sam u knjige koje je objavio Allah teala.“ Allah teala je ove knjige objavio tako što ih je nekim poslanicima spustio kao vahj preko meleka po imenu Džibril, to jest dajući im da ih uče, nekim ispisane na ploči (levha), a nekim dajući im da ih čuju bez meleka. Sve su one govor (kelam) Allaha teala. Ezeli su i ebedi. Nisu stvorene (mahluk). Nisu vlastite reči meleka ili poslanika. Sve knjige koje je Allah teala objavio jesu istina, ispravne su. Nebeskih knjiga za koje nam je saopšteno ima sto četiri. Poznato je da je od njih deset suhufa (listova) objavljeno Ademu alejhisselam, pedeset suhufa Šisu (Šitu) alejhisselam, trideset suhufa Idrisu alejhisselam i deset suhufa Ibrahimu alejhisselam. Tevrat je objavljen Musi alejhisselam, Zebur Davudu alejhisselam, Indžil Isi alejhisselam, a Kur’an-i kerim Muhammedu alejhissalatu vesselam. Kur’an-i kerim je derogirao (nesh) sve knjige i ukinuo njihove propise. U Kur’an-i kerimu do kijameta nikada neće biti ni greške, ni zaborava, ni dodavanja, ni umanjenja. Sva znanja prošlosti i budućnosti nalaze se u Kur’an-i kerimu. Zato je on uzvišeniji i vredniji od svih knjiga. Najveća mudžiza Resul-i ekrema (sallallahu alejhi ve sellem) jeste Kur’an-i kerim. Kada bi se svi ljudi i džini okupili i svi se trudili da kažu reč poput najkraće sure Kur’an-i kerima, ne bi to mogli. Danas svi ljudi moraju slediti Kur’an-i kerim. Sada ni u jednoj zemlji nema pravog Tevrata i Indžila. Postoje iskvareni indžili. Ove knjige su kasnije iskvarene (tahrif), to jest izmenili su ih ljudi. Čak i da nisu iskvarene, ne bi više važile: sve ih je Allah teala derogirao.

Kur’an-i kerim je objavljivan ajet po ajet i dovršen je za 23 godine. Kur’an-i kerim važi do kijameta. Zaštićen je od toga da izgubi važenje i od ljudskog menjanja. Ko veruje da u Kur’an-i kerimu ima manjka ili viška, taj nije poverovao u Allaha teala. U ajet-i kerimima rečeno je, po značenju:

„Kur’an-i kerim smo Mi objavili i, zaista, Mi ćemo ga i čuvati“ (Sura Hidžr, 15:9).

„Kur’an-i kerim je veoma dragocena, krajnje moćna (bez premca) knjiga. Batil (neistina) mu ne može prići ni spreda ni otpozadi (ni sa koje strane, ni na koji način u njega ne može ući ništa što nema utemeljenja. Jer) njega je objavio Allah teala, koji je Hakim (u svakoj Njegovoj reči i delu ima mudrosti) i Mahmud (dostojan svake hvale).“ (Sura Fussilet, 41:41–42). Kur’an-i kerim obaveštava o mnogim skrivenim stvarima koje su se desile u prošlosti i koje će se desiti u budućnosti. Oni koji ga slušaju i uče ne mogu da mu se nasite. Čak i kad se umore, ne dosadi im. Bezbrojnim iskustvima utvrđeno je da njegovo učenje ili slušanje otklanja tegobe. Među onima koji su ga slušali bilo je i onih čija su srca obuzeli strah i užas, pa čak i onih koji su od toga umrli. Mnogim okorelim neprijateljima islama srca su se smekšala slušanjem Kur’an-i kerima i primili su iman.

Kur’an-i kerim se, otkako je objavljen, ni u čemu nije izmenio, niti će se ubuduće izmeniti. Kur’an-i kerim je Allahov govor (kelam). Nije moguće da takvu knjigu sastave ljudi. Nikome nije pošlo za rukom da kaže ni nešto slično jednom njegovom ajetu. Svi pesnici i književnici koji su do danas živeli ostali su nemoćni i zadivljeni pred njegovim nazmom (skladom) i značenjem. Kada je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) preselio na ahiret, njegov prvi halifa, hazreti Ebu Bekr Siddik (radijallahu anhu), dao je da se ajeti Kur’an-i kerima sakupe na jedno mesto. Tako je nastao Mushaf. Svi ashab-i kiram jednoglasno su potvrdili da je ovaj mushaf Allahov govor. Treći halifa, Osman (radijallahu anhu), dao je da se od ovog mushafa napiše još šest primeraka i poslao ih u neke pokrajine.

Kur’an-i kerim treba učiti onako kako je izvorno. Ono što je napisano drugim slovima ne naziva se Kur’an-i kerim. Kada uzima mushaf u ruke, čovek treba da ima abdest, da sedne okrenut prema kibli i da ga uči pažljivo, polako, sa skrušenošću (hušu) i gledajući u mushaf, dajući svakom ajetu njegovo pravo, po pravilima tedžvida. Treba da razmišlja o tome da je ono što uči Allahov govor i da se povinuje naredbama i zabranama Kur’an-i kerima.

4. Verovanje u poslanike

Ve rusulihi: znači: „Poverovao sam u poslanike Allaha teala.“ Poslanici su poslati da ljude dovedu do puta kojim je Allah teala zadovoljan i da im pokažu pravi put. Oni su po svojoj stvorenosti, naravi, znanju i razumu najuzvišeniji, najvredniji i najugledniji ljudi svoga vremena. Nemaju nijednu rđavu narav niti stanje koje bi se moglo pokuditi.

Poslanici imaju sifat ismet (bezgrešnost). To jest, ni pre nego što im je objavljeno da su poslanici, ni posle toga, ne čine nikakav greh, ni mali ni veliki. Nakon što im je objavljeno da su poslanici, sve dok se to ne proširi i ne shvati, nemaju ni slepilo, ni gluvoću, ni slične mane i nedostatke. Poslanici koji donesu novu veru nazivaju se resul. Poslanici koji ne donesu novu veru, nego pozivaju ljude u raniju veru, nazivaju se nebi. U saopštavanju naredaba i pozivanju ljudi u Allahovu veru nema razlike između resula i nebija. Verovati u poslanike znači ne praviti nikakvu razliku među njima i verovati da su svi iskreni i istinoljubivi. Ko ne veruje u jednoga od njih, taj nije poverovao ni u jednoga.

Poslanici su, uprkos mnoštvu neprijatelja, ismevanju i uznemiravanju od strane onih koji nisu verovali, saopštavali i objavljivali naredbe Allaha teala ljudima i nisu se bojali neprijatelja. Allah teala ih je ojačao mudžizama da bi pokazao da su oni ljudi sidka (iskrenosti) i da govore istinu. Niko nije mogao da se suprotstavi tim mudžizama. Ko prihvati poslanika i poveruje u njega, naziva se ummetom tog poslanika. Na Sudnjem danu poslanicima će biti dozvoljeno da čine šefaat za one iz svojih ummeta koji imaju mnogo grehova i njihov šefaat će biti primljen. Allah teala će dozvoliti i učenjacima, dobrim ljudima (salihima) i evlijama iz njihovih ummeta da čine šefaat i primiće njihov šefaat.

„Kur’an-i kerim smo Mi objavili i, zaista, Mi ćemo ga i čuvati“ Hidžr: 9

Poslanici (alejhimussalavatu vetteslimat) živi su u svojim kaburovima životom koji mi ne poznajemo. Zemlja ne razara njihova mubarek tela. Zato je u hadis-i šerifu rečeno: „Poslanici klanjaju namaz u svojim kaburovima.“ Kada mubarek oči poslanika (alejhimusselam) spavaju, njihove srčane oči ne spavaju. U izvršavanju poslaničkih dužnosti i u nošenju poslaničkih odlika svi poslanici su jednaki. Poslanici (alejhimussalavatu vetteslimat) bivaju iz reda ljudi. Ljudima poslanik ne biva ni od džina, ni od meleka, ni od žena. Ni džin ni melek ne može se uzdići do stepena poslanika. Poslanici se međusobno razlikuju po stepenu. Tako je ahir-zemanski Pejgamber, Muhammed alejhisselam, uzvišeniji od svih poslanika po odlikama kao što su mnoštvo njegovog ummeta, veličina zemalja u koje je poslan, širenje njegovog znanja i marifeta na mnoga mesta, veći broj i trajnost njegovih mudžiza i posebne vrednosti i dobročinstva koja su mu data. Poslanici ulul-azm uzvišeniji su od onih koji to nisu, a resuli od nebija koji nisu resuli. Adem alejhisselam je Safijjullah, u značenju: čist čovek stvoren kao izabranik po dobroti Allaha teala. Nuh alejhisselam je Nedžijjullah, u značenju: ličnost koja je stalno zaokupljena Allahom teala i koja je dosegla božanske fejzove. Ibrahim alejhisselam je Halilullah, jer u njegovom srcu nije bilo ljubavi ni prema jednom stvorenju osim ljubavi prema Allahu. Musa alejhisselam je Kelimullah, jer je razgovarao s Allahom teala. Isa alejhisselam je Ruhullah i Kelimetullah, jer nema oca: na svet je došao od majke samo božanskom rečju „Budi!“. Osim toga, propovedajući, donosio je do ušiju ljudi reči Allaha teala pune mudrosti.

Muhammed alejhisselam, koji je uzrok stvaranja stvorenja i najuzvišeniji, najčasniji i najvredniji među Ademovim sinovima, jeste Habibullah. Mnogo je toga što pokazuje da je on Habibullah, i što pokazuje njegovu veličinu i uzvišenost. Zato se za njega ne mogu izgovarati reči kao što su „poražen je“ ili „doživeo je rasulo“. Na kijametu će pre svih ustati iz kabura.

Na mesto mahšera otići će prvi. U džennet će ući pre svih. Njegov lepi ahlak ne može se do kraja nabrojati i ljudska snaga nije dovoljna da se opiše.

Na Sudnjem danu svi poslanici biće u hladu pod njegovim barjakom. Allah teala je svakom poslaniku naredio: „Ako doživite vreme kada će Moj Habib Muhammed alejhisselam, koga sam izabrao i zavoleo među Svojim stvorenjima, postati poslanik, poverujte u njega i pomozite mu!“ I svi poslanici su to zaveštali svojim ummetima i naredili im. Muhammed alejhisselam je „Hatem-ul-enbija“ (pečat poslanika), to jest posle njega više neće doći nijedan poslanik.

Sifati poslanika

Treba verovati da poslanici (alejhimusselam) imaju sedam sifata:

1. Ismet: nečinjenje greha. Poslanici ne čine nikakav greh, ni mali ni veliki, koji je u bilo kojoj veri bio ili će biti haram.

„Poslanici klanjaju namaz u svojim kaburovima“ Hadis-i šerif

2. Amanet: Poslanici su u svakom pogledu pouzdani ljudi. Nikada ne izneveravaju amanet (povereno).

3. Sidk: Poslanici su u svojim rečima, delima i svakom ponašanju ispravni i čestiti ljudi. Nikada ne lažu.

4. Fetanet: Poslanici su veoma razumni i veoma pronicljivi ljudi. Poslanik nije došao ni iz reda ljudi koji imaju mane poput slepila i gluvoće, ni iz reda žena. 5. Teblig: Poslanici su sve što su ljudima saopštili i objasnili naučili vahjem koji je došao od Allaha teala. Nijedna od naredaba i zabrana koje su saopštili nije njihova vlastita zamisao. Saopštili su sve što im je naređeno. 6. Adalet: Poslanici nikada ne čine nasilje (zulum) i nepravdu. Ni zbog koga ne odstupaju od pravde. 7. Emnul-azl: Ne bivaju zbačeni s poslanstva. I na ovom svetu i na ahiretu uvek su poslanici.

Broj poslanika nije poznat. Poznato je da ih je bilo više od sto dvadeset četiri hiljade. Od njih tri stotine trinaest su resuli. Između svaka dva resula proteklo je u proseku hiljadu godina. Među resulima šestorica su na još višem stepenu. Oni se nazivaju poslanici ulul-azm. To su Adem, Nuh, Ibrahim, Musa, Isa i Muhammed Mustafa alejhimusselam. Poznata su imena trideset tri poslanika. To su Adem, Idris, Šit, Nuh, Hud, Salih, Ibrahim, Lut, Ismail, Ishak, Jakub, Jusuf, Ejjub, Šuajb, Musa, Harun, Hidr, Juša ibn Nun, Ilijas, Eljesa, Zulkifl, Šemun, Išmoil, Junus ibn Meta, Davud, Sulejman, Lukman, Zekerija, Jahja, Uzejr, Isa ibn Merjem, Zulkarnejn i Muhammed (alejhi ve alejhimussalatu vesselam).

Od njih je samo dvadeset osam pomenuto po imenu u Kur’an-i kerimu. O tome da li su Zulkarnejn, Lukman, Uzejr i Hidr bili poslanici postoji razilaženje. Hazreti Muhammed Masum u 36. pismu drugog toma piše da je jaka predaja prema kojoj je Hidr alejhisselam poslanik. A u 182. pismu kaže: to što se Hidr alejhisselam viđa u ljudskom obličju i što čini neka dela ne pokazuje da je živ. Allah teala je dozvolio da se njegov ruh i ruhovi mnogih poslanika i evlija viđaju u ljudskom obličju. To što se oni vide ne pokazuje da su živi.

5. Verovanje u ahiret

Vel-jevmil-ahiri: znači: „Poverovao sam u ahiretski dan.“ Početak tog vremena je dan kada čovek umre, a traje do kraja kijameta. Naziva se „poslednjim danom“ zato što posle njega ne dolazi noć, ili zato što dolazi posle ovoga sveta. Nije objavljeno kada će nastupiti kijamet. Ali Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) obavestio je o mnogim njegovim znacima:

Verska znanja biće zaboravljena. Fisk (grešnost) i zlo će se umnožiti.

Bezverni, nemoralni i bestidni ljudi postaće emiri (upravitelji). Naredbe Allaha teala neće se izvršavati. Harami će se činiti na svakom mestu. Doći će hazreti Mehdi. Isa alejhisselam spustiće se s neba u Damask. Pojaviće se Dedždžal. Oni koji se zovu Jedžudž i Medžudž svuda će uneti pometnju. Sunce će izaći sa zapada. Biće velikih zemljotresa. Iz Jemena će izbiti vatra. Nebesa i planine raspašće se na komade. Sunce i Mesec će potamneti. Mora će se pomešati jedno s drugim, provreti i presušiti…2

Muslimani koji čine grehe nazivaju se fasici. Fasike i sve kafire čeka azab u kaburu. U to svakako treba verovati.

Postoji ispitivanje u kaburu. Kada se umrli položi u kabur, oživeće životom koji nije poznat i biće u spokoju ili će videti azab. Hadis-i šerifi jasno objavljuju da će dva meleka po imenu Munker i Nekir doći u kabur u nepoznatom, zastrašujućem ljudskom obličju i postavljati pitanja.3

Ispitivanje u kaburu odnosiće se, prema nekim učenjacima, na neke stavove verovanja (akaida), a prema drugima na sve stavove verovanja. Zato decu treba naučiti napamet sledeća pitanja i odgovore:

„Ko je tvoj Gospodar? Ko je tvoj poslanik? Koja je tvoja vera? Koja je tvoja knjiga? Gde je tvoja kibla? Koji je tvoj mezheb u verovanju (itikadu) i u delima?“

„Moj Gospodar je Allah teala. Moj poslanik je Muhammed alejhisselam. Moja vera je islam. Moja knjiga je Kur’an-i kerim. Moja kibla je Ka’be-i šerif. Moj mezheb u verovanju je ehli-sunnet ve-l-džemaat, a moj mezheb u delima je mezheb imam-i azama Ebu Hanife. Ja sam vernik, ja sam musliman, elhamdulillah.“

U knjizi „Tezkire-i Kurtubi“ napisano je da onaj ko nije od ehli-sunneta neće moći dati ispravan odgovor. Kabur onih koji lepo odgovore proširiće se i otvoriće im se prozor prema džennetu. Ujutro i uveče gledaće svoja mesta u džennetu, meleci će im činiti dobro i donositi radosne vesti. Ako umrli ne bude mogao dati dobar [ispravan] odgovor, udaraće ga gvozdenim maljevima tako da će njegov vrisak čuti sva stvorenja osim ljudi i džina. Kabur će se toliko suziti da će ga stisnuti kao da će mu kosti ući jedna u drugu. Otvoriće mu se prozor prema džehennemu. Ujutro i uveče gledaće svoje mesto u džehennemu i u kaburu će do mahšera trpeti gorke kazne.

Treba verovati i u ponovno oživljavanje posle smrti. Kada kosti i meso istrule i postanu zemlja i gas, sve će se ponovo sakupiti, ruhovi će ući u svoja tela i svako će ustati iz kabura. Zato se to vreme naziva Kijametski dan (dan ustajanja). Sva živa bića sakupiće se na mestu mahšera.

Knjige dela svakog čoveka doleteće do svoga vlasnika. Ovo će učiniti Allah teala, Stvoritelj zemalja, nebesa, čestica i zvezda, vlasnik beskrajne moći. Da će se to dogoditi, obavestio je Poslanik Allaha teala (sallallahu alejhi ve sellem). Ono što je on rekao svakako je istina. Sve će se to svakako dogoditi.

Dobrima (salihima) i čestitima knjiga će biti data s desne strane, a fasicima i zlima otpozadi ili s leve strane. U knjizi će se naći sve, dobro i zlo, veliko i malo, ono što je učinjeno tajno i javno. Čak će i dela koja ne znaju meleci Kiramen katibin izaći na videlo tako što će o njima obavestiti organi i Allah teala, i za sve će se pitati i polagati račun. Na mahšeru će izaći na videlo svaka tajna koju Allah teala hoće. Meleci će biti upitani: „Šta ste radili na zemljama i na nebesima?“, poslanici: „Kako ste robovima saopštili propise Allaha teala?“, a svako: „Kako ste sledili poslanike? Kako ste izvršavali dužnosti koje su vam saopštene? Kako ste pazili na prava koja ste imali jedni prema drugima?“ Na mahšeru će onima koji imaju iman i čija su dela i ahlak lepi biti nagrade i dobročinstva, a onima rđave naravi i iskvarenih dela biće izrečene teške kazne.

„Salavat koji mi se upućuje biće vam nur na Sirat-ćupriji“ Hadis-i šerif

Allah teala će Svojom pravdom kazniti i za neke male grehe, a Svojom dobrotom i darežljivošću oprostiće sve velike i male grehe vernicima kojima hoće. Ako hoće, oprostiće svaki greh osim širka i kufra, a ako hoće, kazniće i za mali greh. Objavljuje da nikada neće oprostiti onome ko umre kao mušrik i kafir. Kafiri sa Knjigom i bez Knjige, to jest oni koji ne veruju da je Muhammed alejhisselam poslanik svim ljudima i koji ne odobravaju makar i jedan od propisa (ahkama) koje je on saopštio, to jest od naredaba i zabrana, ako u tom stanju umru, svakako će biti uvedeni u džehennem i trpeće beskrajni azab.

Na Sudnjem danu, za merenje dela i postupaka, postoji Mizan, merilo, vaga koju mi ne poznajemo. Zemlja i nebo stanu u jedan njen tas. Tas sevapa je svetao i nalazi se desno od Arša, na strani dženneta. A strana greha je levo od Arša, na strani džehennema, u tami. Dela, reči, misli i pogledi sa ovoga sveta tamo će poprimiti oblik, pa će se meriti na toj vagi tako što će dobra dela izgledati svetla, a zla tamna i odvratna. Ova vaga ne liči na vage ovoga sveta. Rečeno je da se njen teži tas podiže, a lakši spušta. Prema jednom delu učenjaka, biće raznih vaga.

Postoji Sirat-ćuprija. Sirat-ćuprija biće postavljena po naredbi Allaha teala iznad džehennema. Svakome će biti naređeno da pređe preko te ćuprije. Tog dana svi poslanici će preklinjati: „Gospodaru moj! Podari spas!“ Stanovnici dženneta lako će preći preko ćuprije i otići u džennet. Neki od njih preći će kao munja, neki kao vetar, a neki kao konj u trku. Sirat-ćuprija tanja je od dlake i oštrija od sablje. Takvo je i sledenje islama na ovom svetu: truditi se da se islam potpuno sledi jeste kao prelaženje preko Sirat-ćuprije. Oni koji ovde podnose teškoću borbe s nefsom tamo će lako i udobno preći Sirat. Zato je Allah teala pravom putu koji pokazuje islam dao ime „Sirat-i mustekim“. I ova sličnost imena pokazuje da je biti na putu islama kao prelaziti Sirat-ćupriju. Stanovnici džehennema pašće sa Sirata u džehennem. Verovati u Sirat-ćupriju je farz, jer je Sirat-ćuprija utvrđena nasom (jasnim tekstom). U Kur’an-i kerimu rečeno je, po značenju: „Odvedite ih na Sirat džehennema i zadržite ih! Jer oni će biti pitani. (Zaustavite ih na mestu obračuna! Biće pozvani na račun; biće pitani o svom verovanju i o onome što su činili.)“ (Sura Saffat, 37:23–24).

U knjizi „Nuhbetul-leali“ kaže se: Sirat je ćuprija iznad džehennema. U ajet-i kerimu rečeno je, po značenju: „Nema nikoga među vama ko neće proći tuda“ (Sura Merjem, 19:71). Učenjaci ehli-sunneta protumačili su ajet-i kerim „Vi ćete proći tuda“ kao prelaženje preko Sirata. [Birgivî Vasiyetnâmesi] U hadis-i šerifima rečeno je:

„Iznad džehennema biće postavljena Sirat-ćuprija. Ja sam prvi poslanik koji će preko nje preći sa svojim ummetom.“ [Buhari] „Onome ko mnogo voli moj ehl-i bejt i moje ashabe neće se okliznuti noga dok prelazi preko Sirat-ćuprije.“ [Dejlemi]

„Na kijametu ću stajati na početku Sirat-ćuprije i čekati da moj ummet pređe. Allah teala će reći: ‚Traži šta hoćeš, čini šefaat za one za koje hoćeš, tvoj šefaat biće primljen.‘ I posle šefaata za svoj ummet nastaviću da preklinjem. Neću ustati sa svog mesta dok mi moj Gospodar ne kaže: ‚Uvedi u džennet svakoga iz svog ummeta ko je s ihlasom jednom rekao „La ilahe illallah“ i umro s imanom.‘“ [imam Ahmed]

„Prelazak preko Sirat-ćuprije zavisi od nura svakoga. Neki će preći Sirat za tren oka, neki kao munja, neki kao zvezda koja pada, neki kao konj u trku. A onaj čiji je nur vrlo mali puziće potrbuške. Ruke i noge će mu klizati, pa će se ponovo hvatati. Najzad će se, puzeći, spasti.“ [Tabarani] „Nijedan sledbenik bid’ata neće moći preći preko Sirata; pašće u džehennem.“ [Ibn Asakir]

„Mnogi neće ni znati da su prešli Sirat, pa će reći melecima: ‚Gde su ostali Sirat i džehennem, jesmo li ih prošli?‘ A meleci će im odgovoriti: ‚Prešli ste Sirat iznad džehennema, ali se džehennemska vatra pred vašim nurom povukla i bila je prekrivena.‘“ [Džamius-sagir]

„Sirat je tanji od dlake i oštriji od sablje. Meleci će se truditi da spasu vernike. Džibril (alejhisselam) će me držati za pojas. A ja ću upućivati dovu: ‚Gospodaru moj, podari spas mom ummetu, spasi ih!‘ Tog dana biće mnogo onih kojima će se noga okliznuti, pa će pasti.“ [Bejheki]

Neki ljudi iz ummeta Poslanika, kada ustanu iz kabura, otići će pravo u džennet. Meleci će im reći: – Jeste li polagali račun? – Ne, mi nikakav račun nismo polagali. – Jeste li prešli Sirat-ćupriju? – Ne, nikakav Sirat nismo videli. – Jeste li videli džehennem? – Ne, ni džehennem nismo videli. – Kakva ste to dela činili, pa ste, ne polažući račun i ne prelazeći Sirat, došli pravo u džennet? – Imali smo dve osobine. Zahvaljujući njima dosegli smo ovu blagodat. Stideli smo se Allaha i ni kad smo bili sami nismo činili greh. I bili smo zadovoljni malom nafakom koju nam je Allah davao.

„U džennetu ima blagodati koje niko nije video, ni čuo, niti ih je mogao i zamisliti“ Hadis-i šerif

Meleci će reći: „Ove blagodati su vaše pravo.“ [Ibn Hibban] Kada se kaže „Sirat-ćuprija“, ne treba misliti da je poput mostova koje znamo! Tako i mi kažemo: „Da bi se prešlo u viši razred, prelazi se preko mosta ispita.“ A u ispitu nema ničega što liči na most. Ni Sirat-ćuprija nimalo ne liči ni na poznate mostove ni na „most ispita“.4

Postoji hauz Kevser, svojstven Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Velik je koliko put od mesec dana. Voda mu je belija od mleka, a miris lepši od mošusa. Pehara oko njega ima više nego zvezda. Ko se iz njega jednom napije, nikada više neće ožedneti, čak i ako bude u džehennemu. Šefaat je istina. Da bi se oprostili mali i veliki gresi vernika koji su umrli bez tevbe, šefaat će činiti poslanici, evlije, dobri ljudi (salihi), meleci i oni kojima Allah teala dozvoli, i taj šefaat biće primljen.

Džennet i džehennem postoje već sada. Džennet je iznad sedam slojeva nebesa. Džehennem je ispod svega. Postoji osam dženneta i sedam džehennema. Džennet je veći i od Zemljine kugle, i od Sunca, i od nebesa. I džehennem je veći od Sunca. „Ovaj svet je za vernika kao tamnica.“ [Muslim] „Ovaj svet je u odnosu na majčinu utrobu džennet, a u odnosu na džennet kao smetlište.“ [Ma’rifetnâme] Može li se smetlište porediti sa džennetom? Kao što dete u majčinoj utrobi ne može znati da će doći na svet i susresti se s raznim događajima, tako ni vernik koji će otići u džennet ne može znati blagodati koje će tamo dosegnuti.

U hadis-i šerifima rečeno je: „U džennetu ima blagodati koje niko nije video, ni čuo, niti ih je mogao i zamisliti.“ [Muslim] „Između džennetskih blagodati i onoga što postoji na ovom svetu postoji samo sličnost u imenu.“ [Bejheki]

Ko veruje u beskrajnu moć Allaha teala, mora verovati u sve što je On objavio. Dženab-i Hakk objavljuje da u džennetu neće biti tegobe i da će stanovnicima dženneta biti data svaka blagodat koju požele.

Pored džennetskih blagodati, blagodati ovoga sveta nisu ni kao njihova senka ili slika. Kao što slika drveta i samo drvo nisu isto, takve su i ovosvetske blagodati pored džennetskih. Kao što je Allah teala iz ničega stvorio blagodati svojstvene ovom svetu, tako će i na ahiretu iz ničega stvoriti blagodati koje ne padaju ni na um ni u maštu. Za Allaha teala nema teškoće. U džennetu nema ni tuge ni tegobe. Značenje nekoliko ajet-i kerima: „Onima koji čine dobro pripada najlepša nagrada i još više (gledanje džemala Allaha teala). Njihova lica neće prekriti ni tama (mrlja), ni poniženje. Oni su stanovnici dženneta. U njemu će večno ostati“ (Sura Junus, 10:26). „Onima koji poveruju i čine dobra dela džennet Firdevs biće boravište. U njemu će večno ostati i nikada neće poželeti da iz njega izađu“ (Sura Kehf, 18:107–108). „Gde god pogledate u džennetu, videćete obilje blagodati i veliko carstvo (sultanat, velika dobročinstva)“ (Sura Insan, 76:20).

I u hadis-i šerifima rečeno je: „Allah teala je rekao: ‚Pripremio sam za dobre (salihe) ono što oči nisu videla, uši nisu čula i što čoveku na um nije palo.‘“ [Buhari] „Ko uđe u džennet, neće umreti, živeće večno. Uvek će biti srećan, neće tugovati, neće padati u očaj, odeća mu se neće habati i mladost mu neće proći.“ [Ibn Ebid-Dunja] „Stanovnici dženneta nikada se neće razboleti niti ostariti; nikada neće tugovati i uvek će biti radosni.“ [Muslim] „Ko uđe u džennet, ako kaže: ‚Da uzjašem konja‘, uzjahaće, a ako kaže: ‚Da poletim‘, poleteće.“ [Tirmizi] „Čoveku koji bude na najnižem stepenu dženneta biće rečeno: ‚Traži šta hoćeš.‘ A on će zatražiti sve što mu pada na um. Biće mu rečeno: ‚Biće ti dato dvostruko od svega što si poželeo.‘“ [Muslim] „Svako će imati 33 godine.“ [Tirmizi, Kurtubi, Nevevi]

6. Verovanje u kader

Ve bil-kaderi hajrihi ve šerrihi minallahi teala: znači: „Poverovao sam u kader, u to da su hajr i šer od Allaha teala.“ Dobro i zlo, korist i šteta, dobit i gubitak koji dolaze ljudima – sve to biva po određenju (takdiru) Allaha teala.

To što Allah teala hoće postojanje neke stvari naziva se „kader“. Davanje postojanja kaderu, to jest stvari čije je postojanje određeno, naziva se „kaza“. Reči kader i kaza upotrebljavaju se i jedna umesto druge. On stvara ono što će biti od ezela do ebeda – stvari, njihova svojstva, pokrete, događaje – u skladu s onim kako je znao u ezelu. Sva dobra i zla dela ljudi, to što postaju muslimani, njihov kufr, sva dela koja čine hotimice i nehotice stvara Allah teala. Onaj koji stvara i čini samo je On. On stvara sve što nastaje iz uzroka. Sve stvara nekim uzrokom. Poslanici, koji su na najvišem stepenu znanja i nauke i koji potpuno vide istine, i islamski učenjaci, koji su, idući stopama tih velikana, iz mora znanja dosegli kapi, objavljuju da su stvari za koje se danas misli da peku i da čine samo nemoćni, bedni posrednici i stvorenja, to jest uzroci koje je pravi Činilac i Stvoritelj postavio između. Onaj koji peče je Allah teala.

On peče i bez vatre. Ali Njegov je običaj da peče vatrom. Ako ne želi da peče, ne peče ni u vatri. Ibrahima alejhisselam nije spalio u vatri: zato što ga je mnogo voleo, prekinuo je Svoj običaj. Da je Allah teala hteo, sve bi stvarao bez uzroka: pekao bi bez vatre, hranio do sitosti bez jela. Ali On je, čineći dobrotu i dobročinstvo Svojim robovima, Svoje stvaranje svega vezao za neki uzrok. Hteo je da određene stvari stvara određenim uzrocima. Svoja dela sakrio je iza uzroka. Svoju moć skrio je iza uzroka. Ko želi da On stvori neku stvar, hvata se za njen uzrok i dolazi do nje. Ko želi da upali svetiljku, koristi šibicu. Ko želi da iscedi maslinovo ulje, koristi presu. Koga boli glava, uzima aspirin. Ko želi da ode u džennet i dosegne beskrajne blagodati, sledi islam. Ko na sebe potegne pištolj ili popije otrov, umire. Ko se oznojen napije vode, razboli se. I ko čini grehe i zapadne u kufr, ide u džehennem. Svako ko se obrati nekom uzroku dolazi do onoga za šta je taj uzrok učinjen posrednikom. Ko čita muslimanske knjige, uči muslimanstvo, zavoli ga i postaje musliman. Ko živi među bezvernicima i sluša njihove reči, postaje neznalica u veri. Većina neznalica u veri ostaje bez imana. Čovek stiže do onoga mesta do koga vozi prevozno sredstvo u koje sedne. Da Allah teala nije stvarao Svoja dela posredstvom uzroka, niko nikome ne bi bio potreban. Svako bi sve tražio od Allaha teala i ni na šta se ne bi obraćao. U tom slučaju među ljudima ne bi ostali ni pretpostavljeni ni službenik, ni radnik ni zanatlija, ni učenik ni učitelj, ni mnoge druge ljudske veze, pa bi se poredak ovoga sveta i ahireta poremetio. Ne bi ostalo razlike između lepog i ružnog, dobrog i rđavog, pokornog i nepokornog.

„Zaklinjem se Allahom teala, koji je nefsu dao dobro i zlo: spasio se onaj ko je svoj nefs očistio (tezkije) od kufra i nepokornosti. A onaj ko ga je u njima ostavio, taj je na gubitku“ Šems: 7–10

DA VIDIMO ŠTA ĆE MEVLA UČINITI

Hakk zlo u dobro preokreće,
Sva su Njegova dela najbolja,
Ne misli da On drukčije čini,
Jedno drugom sva pristaju,
Arif to s divljenjem posmatra,
Šta god čini, u skladu je,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
Ti se na Hakka osloni,
Tugu iz srca oteraj,
Njemu prepusti, smiraj nađi,
Uz svog Gospodara spokojan budi,
Strpi se i zadovoljan budi,
Svoje poslove Njemu prepusti,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
Srce svoje za Njega veži,
Pravdu nasiljem ne smatraj,
Svoje smicalice ostavi,
Predaj se, u vatri ne gori,
Njegovo određenje shvati,
Strpi se, pazi, ne kloni,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
On je Hallak i Rahim,
Ne govori: „Zašto je ovo ovako?“
On je Rezzak i Kerim,
To je tako samo neko vreme,
On je Fe’al i Hakim,
Gledaj kraj, strpi se,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
Znaj Onoga što potrebe ispunjava,
Ni na koga s prezirom ne gledaj,
Njemu svoju molbu upućuj,
Ne vređaj, srce ne lomi,
Svoje želje ostavi,
Ti svoj nefs ne podržavaj,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
Ne juri uporno za poslom,
Tamo gde ostaneš bez izlaza,
Ako se desilo, ne prkosi,
On iznenada zavesu otvara,
Od Hakka je to, ne odbacuj,
On lek daje toj nevolji,
Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.
Od Hakka su sva dela,
U svakom trenu Njega spominji,
Uzaludne su brige i nemiri,
Svoju dosetljivost po strani ostavi,
On Svoju mudrost ostvaruje,
Zadivi se Hakku i reci:
„Da vidimo šta Mevla čini,
Da vidimo šta Mevla čini,
Šta god čini, lepo čini.
Šta god čini, lepo čini.“
İbrâhim Hakkı Erzurûmî

Allah teala je Svojim robovima dao htenje (irade) i njihova htenja i želje učinio je uzrokom Svog stvaranja dela. Kada rob hoće da učini nešto, ako i Allah teala hoće, stvara to delo. Ako rob ne hoće, ne hoće ni Allah teala i ne stvara tu stvar.

Hotimični pokreti robova nastaju iz dve stvari. Prva je htenje i moć roba. Zato se pokreti roba, to jest izvršavanje nameravanih dela organima (udovima), nazivaju „kesb“ (sticanje); kesb je sifat čoveka. Druga je stvaranje Allaha teala, Njegovo davanje postojanja. Naredbe i zabrane Allaha teala, to što daje sevape i što kažnjava, postoje zato što čovek ima kesb. Allah teala Svojim ezeli znanjem zna sve što je bilo i što će biti. Na primer, zna da li će neki kafir ostati večno kafir ili neće. Zna kako će biti ono što će biti. Pokret svih životinja, biljaka, neživih bića, čvrstih tela, tečnosti, gasova, zvezda, molekula, atoma, elektrona, elektromagnetnih talasa, jednom rečju pokret svakog bića, fizičke pojave, hemijske reakcije, nuklearne reakcije, razmene energije, fiziološke delatnosti u živim bićima, to da li će nešto biti ili neće, dobra i zla dela robova, to što će za njih videti odmazdu na ovom svetu i na ahiretu, i sve ostalo postojalo je u ezelu u znanju Allaha teala. Sve to je znao u ezelu. U kalendare se, računanjem, upisuje kada će sunce tokom godine izlaziti i kada zalaziti. Sunce izlazi i zalazi u satima navedenim u kalendaru. Ali sunce ne izlazi i ne zalazi u poznatim satima zato što je tako upisano u kalendar. To što je upisano u kalendar ne utiče na izlazak i zalazak sunca. I Allah teala je, zato što zna šta će zadesiti ljude, to upisao u Levh-i mahfuz. To što je Allah teala objavio da će neki ljudi biti bez nasiba (nesrećni) jeste zato što su oni svojom voljom hteli da ostanu u kufru i nisu hteli da prime iman. Njihov kufr nije, dakle, zato što je Allah teala o tome obavestio. U Kur’an-i kerimu On kaže: „Dženab-i Hakk je čoveka naučio dobru i zlu (ili pokornosti i grehu) i njihovim stanjima i dao mu izbor (pravo izbora, irade-i džuzijje) da bi mogao učiniti jedno od njih. Spasio se onaj ko je svoj nefs očistio (tezkije: očistio ga od zala i ispunio vrlinama). A onaj ko je svoj nefs ostavio u grehu, neznanju i zabludi, taj je na gubitku“ (Sura Šems, 91:7–10). Čovek je slobodan u upotrebi svoje irade-i džuzijje (delimične volje); nije primoran. To jest, ako se irade-i džuzijje upotrebi za dobro, Allah teala stvara dobro, a ako se upotrebi za zlo, stvara zlo. Rob upotrebljava svoju irade-i džuzijje, a Allah teala stvara. [İrade-i cüziyye risalesi] Dakle, onome ko hoće dobro On daje dobro i on postaje srećan. Onome ko hoće zlo On daje zlo i on postaje nesrećan. Tu nema nikakve prisile. To jest, Allah teala ne tera silom na greh, ne baca silom u džehennem. Na kraju, ne dešava se ništa što je protivno pravdi. Allah teala je objavio da će robovima koji izvršavaju Njegove naredbe i čuvaju se Njegovih zabrana dati nagradu, a onima koji čine suprotno – kaznu.