POSLANIKOVI ASHABI

Drugovi našeg Poslanika: Ako jedan musliman, žena ili muškarac, dete ili odrasli, makar i vrlo kratko jednom vidi Resulullaha, ili, ako je slep, ako jednom razgovara s njim, i umre s imanom, naziva se „sahib“ ili „sahabija“. Više njih nazivaju se „ashab-i kiram“, „sahabe-i kiram“ ili „sahb“ (radijallahu anhum edžmain). Onaj ko je video našeg Poslanika dok je bio kafir, a iman primio posle Resulullahovog preseljenja na ahiret, ili onaj ko ga je video kao musliman, a zatim postao murted (otpao od islama), nije sahabija. Onaj ko je, pošto je postao sahabija, postao murted, a posle Resulullahovog preseljenja na ahiret ponovo primio iman, jeste sahabija. Pošto je Poslanik poslanik i rodu džina, i džin može biti sahabija.

Posle poslanika i najodabranijih među melecima, najodabraniji od svih stvorenja jesu ashab-i kiram. Ime svakog od njih treba izgovarati s poštovanjem i uvaženjem, govoreći „hazreti“ ili „radijallahu anhu“. Svako ko veruje da je Muhammed alejhisselam poslanik, to jest svaki musliman, iz kog god naroda i iz koje god zemlje bio, naziva se ummetom Muhammeda alejhisselam. Svaki od ashab-i kirama nadmašuje ceo taj ummet. U ajet-i kerimima o vrlini i nadmoći sahabe-i kirama (radijallahu anhum) rečeno je, po značenju: „Vi ste najbolji od ummeta.“1 „Allah teala zadovoljan je prvima koji su primili iman među muhadžirima i ensarijama i onima koji su ih u dobru sledili (onima koji idu njihovim putem). I oni su zadovoljni Allahom teala. Allah teala im je pripremio džennete kroz koje teku reke. U njima će večno ostati. To je veoma veliki spas.“2 „Muhammed (alejhisselam) je Poslanik Allaha teala. Svi koji su s njim (to jest ashab-i kiram) strogi su prema kafirima, a međusobno milosrdni. Često ćete ih videti na ruku’u i na sedždi. Tim svojim ibadetima, samilošću i ljubavlju koju pokazuju ljudima traže zadovoljstvo i dobročinstvo Dženab-i Hakka. Na licima im se vidi da mnogo čine sedždu (na licima im se vide znaci i tragovi sedžde). Eto, takvo je njihovo stanje u Tevratu. A njihov opis u Indžilu je ovakav: oni su kao usev koji je pustio izdanak, ojačao, zadebljao i uspravio se na svojoj stabljici, što se dopada ratarima. (Takvi su bili i ashab-i kiram. Najpre su bili malobrojni i slabi, a zatim su se umnožili i ojačali.) Ovo poređenje bacilo je u jarost i gnev kafire i poricatelje. Allah teala obećao je oprost i veliku nagradu onima koji veruju i čine dobra dela.“3

Neki hadis-i šerifi o ashab-i kiramu:

„Ne psujte moje ashabe! Ako bi neko od onih koji dođu posle mojih ashaba dao sadaku zlata koliko brdo, ne bi dostigao sevap koji je neko od mojih ashaba stekao dajući šaku ječma, pa ni polovinu toga!“4

„Muhammed (sallallahu alejhi ve sellem) je Resul Allaha teala. Oni koji su s njim (ashab-i kiram) veoma su strogi prema kafirima, a međusobno veoma milosrdni (veoma samilosni)“ Feth: 29

„Moji ashabi su kao zvezde na nebu. Koga god od njih da sledite, stići ćete do hidajeta (pravog puta).“5

„Čuvajte se neprijateljstva prema mojim ashabima! Bojte se Allaha! Ko njih voli, voli ih zato što voli mene. Ko je njima neprijatelj, meni je neprijatelj. Ko njih povredi, mene je povredio. A ko mene povredi, svakako povređuje Allaha teala.“

„Najbolji u mom ummetu su oni koji žive u vreme u kome sam ja. Posle njih najbolji su oni koji dođu posle njih. A posle njih najbolji su oni koji dođu još kasnije.“

„Muslimana koji je video mene i koji je video one koji su videli mene neće spaliti džehennemska vatra.“6

Gore navedeni ajet-i kerimi i hadis-i šerifi jasno pokazuju nadmoć i vrlinu ashab-i kirama.

Ashab-i kiram su najpouzdaniji autoritet u pitanjima verskih propisa. Jer su Kur’an-i kerim naučili od našeg Poslanika, a zatim su mu poučili i one posle sebe i objasnili im ga. Znanja o onome što je naš Poslanik činio i govorio počivaju na onome što su oni lično videli i čuli i preneli.

Upravo propisi koje su oni zajednički preneli čine temelj hadis-i šerifa. U islamu idžma-i ummet, to jest saglasnost učenjaka, potpuno i savršeno ostvario se samo u vreme ashaba. Osim toga, svaki od ashaba je mudžtehid učenjak čija je reč u veri dokaz i oslonac. Oni nadmašuju mudžtehide koji su došli kasnije. Učenjaci ehli-sunneta podelili su ashab-i kiram po stepenu nadmoći na tri skupine: 1. Muhadžiri: oni koji su pre osvajanja Mekke, ostavivši svoju domovinu i svoje bližnje, iz Mekke ili iz drugih mesta učinili hidžru u grad Medinu. Oni su Resulullahu došli s imanom ili su primili iman kad su došli. Među njima je i hazreti Amr ibn As (radijallahu anhum edžmain).

2. Ensarije: Muslimani koji su živeli u gradu Medini ili u mestima blizu tog grada i pripadali dvama plemenima, Evsu i Hazredžu, nazivaju se ensarije. Jer su Poslaniku i Mekkancima obećali svaku pomoć i požrtvovanje i održali su reč (radijallahu anhum edžmain).

3. Ostali ashab-i kiram: muslimani koji nisu ni muhadžiri ni ensarije, ali su došli iz drugih mesta i počašćeni su drugovanjem s Poslanikom (sallallahu alejhi ve sellem). Među njima su oni koji su primili iman pri osvajanju Mekke ili na drugim mestima. Njih zovu samo sahabijama (radijallahu anhum edžmain). Najodabraniji među ashab-i kiramom su četiri Resulullahova halife. Oni su, po redosledu hilafeta: hazreti Ebu Bekr, hazreti Omer, hazreti Osman i hazreti Alija. Posle njih najodabraniji su preostalih šest od Ašere-i mubeššere, to jest od desetorice kojima je doneta radosna vest o džennetu (Talha ibn Ubejdullah, Zubejr ibn Avvam, Abdurrahman ibn Avf, Sa’d ibn Ebu Vekkas, Said ibn Zejd, Ebu Ubejda ibn Džerrah), i hazreti Hasan i hazreti Husejn (radijallahu anhum edžmain).

Posle njih po nadmoći dolaze četrdesetorica koji su prvi postali muslimani. Zatim tri stotine trinaest ashaba koji su učestvovali u bici na Bedru. Zatim sedam stotina junaka koji su učestvovali u bici na Uhudu. Posle njih po nadmoći dolaze hiljadu četiri stotine ljudi koji su šeste godine po hidžri pod drvetom dali Resulullahu reč: „Radije smrt nego otpadništvo!“ Ovaj zavet naziva se „Bejat-i Ridvan“.7

Broj ashab-i kirama: Pri osvajanju Mekke bilo ih je dvanaest hiljada, u pohodu na Tebuk trideset hiljada, na Oproštajnom hadžu devedeset hiljada, a kada je Resulullah preselio na ahiret, na zemlji je bilo oko sto dvadeset četiri hiljade sahabija. O tome postoje i druga predanja.8

Ashabi koji su poslednji preselili na ahiret: Abdullah ibn Evfa preselio je na ahiret 705. godine (86. po hidžri) u Kufi, Abdullah ibn Jesr 706. godine (88. po hidžri) u Damasku, Sehl ibn Sa’d 709. godine (91. po hidžri) u Medini, u stotoj godini, Enes ibn Malik 711. godine (93. po hidžri) u Basri, Ebut-Tufejl Amir ibn Vasila 718. godine (100. po hidžri) u Mekki (radijallahu anhum edžmain). Posle preseljenja našeg Poslanika na ahiret, i u doba četiri halife, ashab-i kiram ostali su verni svojoj reči u širenju islamske vere i u džihadu. Nikada nisu odustali od svoje reči. Svi složno, ostavivši svoje domove i zavičaj, izašli su iz Arabije i raširili se na sve strane. Većina onih koji su otišli nije se vratila, nego je u mestima u koja su otišli do smrti činila džihad i širila islamsku veru. Tako su za kratko vreme osvojene mnoge zemlje. U osvojenim krajevima islam se brzo širio. Svi ashab-i kiram su pravedni. U obznanjivanju islama svi imaju udela. Kur’an-i kerim sakupili su oni. Hadis-i šerife od našeg Poslanika preneli su oni. Voleti ih sve najvažniji je i neizostavni uslov da se bude u verovanju ehli-sunneta. (Napisana su i objavljena mnoga dela koja opisuju službu koju su ashab-i kiram učinili islamskoj veri, njihov uzorni život, njihove vrline, imena svih njih i njihove životopise. Knjige „Eshâb-ı kirâm“ i „Menâkıb-ı Çihâr Yâr-i Güzîn“, koje je objavila izdavačka kuća Hakikat Kitabevi, veoma su vredne.)

„Moji ashabi su kao zvezde na nebu. Koga god od njih da sledite, stići ćete do hidajeta (pravog puta)“ Hadis-i šerif

Miljenik Gospodara svetova – Muhammed je,
Tela čista, imena Ahmed, milost svetovima je.
Vlasnik huluk-i azima, kome je rečeno „Levlake…“,
Vrelo znanja, edeba, fejza, nura i ljubavi je.
On je pravi posrednik između Hakka i roba,
Reč mu je lek dušama, a ime rđu sa srca skida.
On je pravi lekar srcu bolesnom i beznadnom,
Ne samo on – i njegov ummet iznad meleka je.
Ovom najodabranijem robu Hakk dade pomagače,
Najmilije robove Svoje učini mu ashabima.
Resulullah reče: „Njihov put – moj je put“,
Najboljim od svih vekova ovaj vek je pokazao.
Muhammeda Mustafu voleše više od života,
Imetak, imanje, položaje ostaviše radi njega.
Da bi islam širili, s ljubavlju život dadoše,
Gospodaru, kakvo lepo stanje, Gospodaru, kakva čast!
U jednom njegovom drugovanju nefsi im se očistiše,
Srca im se maarifetom, fejzom, nurom i tedžellijem ispuniše.
Stanja evlija oni u trenu stekoše
I uvek su ga sledili – kakva velika čast!
Svi su oni pravedni, nikome ne čine nepravdu,
Za sebe nikada ne žele hilafet.
Zato se ne bore, jedan drugog ne žaloste,
Na najvišem su stepenu i svi su mudžtehidi.