Poslanikova deca

Poslanik je imao sedmoro dece: tri sina i četiri kćeri. Svi osim hazreti Fatime preselili su na ahiret pre Resulullaha. Loza našeg voljenog Poslanika nastavila se preko naše majke hazreti Fatime. Potomci njegovog unuka hazreti Husejna zovu se sejjidi, a potomci hazreti Hasana šerifi. Poštovanje prema sejjidima i šerifima jeste poštovanje prema Poslaniku. Voleti sejjide i šerife dovodi do toga da čovek u poslednjem dahu ode s imanom.

Kasim (radijallahu anhu): Prvi je od tri Resulullahova sina. Zato su Resulullaha zvali „Ebul-Kasim“. Rođen je u Mekki pre poslanstva. Majka mu je Hatidžetul-Kubra. Preselio je na ahiret kada je imao sedamnaest meseci.1

Zejneb (radijallahu anha): Prva je od četiri Resulullahove kćeri. Rođena je kada je naš Poslanik imao trideset godina. Pre poslanstva udala se za Ebul-Asa ibn Rebiu, sina sestre svoje majke Hatidže.2 Ebul-As u početku nije primio iman. U bici na Bedru pao je u zarobljeništvo i pušten je pod uslovom da svoju ženu pošalje u Medinu. Poslao ju je sa svojim bratom, ali su je kafiri na putu vratili. Resul alejhisselam poslao je Zejda ibn Harisu u Mekku i Zejneb je noću tajno prebačena u Medinu. Ebul-As je primio iman posle putovanja na Hudejbiju. Zejneb mu je ponovo data. Preselila je na ahiret osme godine po hidžri, u trideset prvoj godini. Ostalo je dvoje dece. Jedno je bio Alija, koji je preselio na ahiret blizu doba buluga. Drugo je Umama. Zejneb je ostavila oporuku Fatimi (radijallahu anha) i decu poverila imamu Aliji. Njen sin Alija sedeo je pri osvajanju Mekke na Resulullahovoj kamili, iza njega. Umamu je hazreti Alija uzeo za ženu.3

Rukajja (radijallahu anha): Druga je Resulullahova kći. Rođena je kada je naš Poslanik imao trideset tri godine. Majka joj je Hatidžetul-Kubra. Bila je veoma lepa. Ona je žena hazreti Osmana. Pre toga bila je verena za Utbu, sina Ebu Leheba. Ebu Leheb i njegova žena, da bi mučili Resulullaha, naterali su sina da odustane. Kada je objavljena sura „Tebbet jeda“, Utba se razveo od nje pre svadbe. Došao je vahj i sklopljen je njen nikah sa hazreti Osmanom. Zajedno su dva puta učinili hidžru u Abisiniju, a zatim u Medine-i munevveru. Pred bitku na Bedru, u dvadeset drugoj godini, hazreti Rukajja se razbolela. Hazreti Osmanu naređeno je da ne ide na Bedr, nego da dvori svoju ženu. Preselila je na ahiret onog dana kada je u Medine-i munevveru stigla radosna vest o pobedi na Bedru i tog dana je sahranjena.4

Ummu Gulsum (radijallahu anha): Treća je Resulullahova kći. Bila je verena za Utejbu, drugog sina Ebu Leheba. Kada je objavljena sura „Tebbet jeda“, Utejba se razveo od nje još pre svadbe i rekao Resulullahu uvredljive reči. Tada je Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) izrekao kletvu: „Gospodaru moj! Pošalji na njega jednu od Svojih zveri!“ Na putu za Šam rastrgao ga je lav. Pošto je Rukajja preselila na ahiret, došao je vahj, pa je i Ummu Gulsum udata za hazreti Osmana. Preselila je na ahiret devete godine po hidžri. Dženaza-namaz joj je klanjao Resulullah, a dok su je sahranjivali, stajao je kraj njenog kabura i iz njegovih mubarek očiju tekle su suze.5

Fatima (radijallahu anha): Četvrta je Resulullahova kći, žena hazreti Alije i tašta hazreti Omera. Kada je sklopljen nikah, imala je petnaest godina.6 U knjizi „Mevahib-i ledunnijje“, u poglavlju o pohodu na Sevik, zapisano je da je njen mehr bio četiri stotine miskala srebra. To odgovara vrednosti 57,14 miskala zlata. (Za današnje vreme to je 38 zlatnih lira.) Alija (radijallahu anhu) imao je tada dvadeset pet godina. Fatima je iz ehl-i bejta. Bila je bele puti i veoma lepa. Rođena je u Mekki trinaest godina pre hidžre, a preselila je na ahiret jedanaeste godine, u dvadeset četvrtoj godini. Imala je tri sina, po imenu Hasan, Husejn i Muhsin, i dve kćeri, po imenu Ummu Gulsum i Zejneb.7

Resulullahova loza nastavila se od Fatime. Zejneb se udala za Abdullaha ibn Džafera Tajjara i imali su decu po imenu Alija i Ummu Gulsum. Oni se zovu Šerif-i Džaferi.

„Moj ehl-i bejt je kao lađa Nuha alejhisselam. Ko ih sledi, spasiće se. Ostali će propasti“ Hadis-i šerif

1. Džennetul-Baki – u Medine-i munevveri
2. Ehl-i bejt
3. Benatun-Nebi (Poslanikove kćeri)
4. Šuhedaul-Baki (šehidi Džennetul-Bakija)
5. Ezvadžun-Nebi (Poslanikove žene)
6. Imam Malik

Turbeta na Džennetul-Bakiju pre rušenja

Abdullah (radijallahu anhu): Poslednje je Resulullahovo dete od Hatidžetul-Kubre. Rođen je posle poslanstva i preselio je na ahiret kao odojče. Zovu ga i Tajjib i Tahir. Kada je Abdullah preselio na ahiret, As ibn Vail rekao je: „Muhammed je postao ebter“, to jest, loza mu se prekinula. Allah teala odgovorio je kafiru Asu surom „Inna atajna“.8

Ibrahim (radijallahu anhu): Treći je od Resulullahovih sinova i poslednje od sve njegove dece. Sin je hazreti Marije, koju je kao poklon poslao Mukavkis, Iraklijev namesnik u Egiptu. Rođen je osme godine po hidžri, a preselio je na ahiret kada je imao godinu i po. Dok je bio bolestan, Resulullah bi ga uzimao u naručje i iz njegovih mubarek očiju tekle bi suze. Kada je Ibrahim preselio na ahiret, Resulullah je rekao: „O Ibrahime! Veoma smo ožalošćeni tvojom smrću. Oči nam plaču, srce nas boli. Ali nećemo reći ništa čime bismo razljutili svog Gospodara.“9 Sahranjen je na Džennetul-Bakiju. Tog dana dogodilo se pomračenje sunca. Govorili su: „Sunce se pomračilo zbog njegove smrti.“ Kada je to čuo, Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Mesec i sunce su dva stvorenja koja pokazuju postojanje i jednoću Allaha teala. Ne pomračuju se zbog nečije smrti ili života. Kada vidite da su se pomračili, setite se Allaha teala!“

Allahu moj! Fatimine dece radi,
Neka mi poslednja reč bude kelime-i tevhid!
Odbio Ti ovu moju dovu ili je primio –
Ja sam se uhvatio za skut Poslanikovog ehl-i bejta.

Ehl-i bejt-i Resul (Al-i Resul – Al-i aba)

Allah teala u Kur’an-i kerimu kaže ehl-i bejtu, po značenju: „Allah teala želi da od vas otkloni rics, to jest svaku manu i nečistoću, i da vas potpuno očisti.“10

Ashab-i kiram upitali su: „Ja Resulallah! Ko su ehl-i bejt?“ U tom trenutku došao je imam Alija. Poslanik ga je uzeo pod svoj mubarek ogrtač. Zatim su redom došli Fatima Zehra, imam Hasan i imam Husejn. Uzimajući svakoga od njih uz sebe, rekao je: „Evo, ovo je moj ehl-i bejt.“ Ove uzvišene ličnosti nazivaju se i „Al-i aba i Al-i Resul“.11

Voleti Poslanikov ehl-i bejt dovodi do toga da se na ahiret ode s imanom i da se u poslednjem dahu stigne do spasa. Voleti ehl-i bejt farz je svakom verniku. Server-i alem (sallallahu alejhi ve sellem) kaže u jednom hadis-i šerifu: „Moj ehl-i bejt je kao lađa Nuha alejhisselam. Ko ih sledi, spasiće se. Ostali će propasti.“12

Vrline i savršenstva Poslanikovog ehl-i bejta veoma su brojni. Ne mogu se izbrojati. Ljudska snaga nije dovoljna da ih opiše i pohvali. Njihova vrednost i veličina mogu se shvatiti samo preko ajet-i kerima.

Tamo su Alija, Hasan i Husejn,
Ljubav im je u srcu, a naklonost u duši.
Sutra, na mahšerski dan, pred velikim divanom,
Ja Muhammed, duša moja za tobom žudi.
Arafat je brdo naše,
Tamo se prima naša dova,
U Medini počiva naš Poslanik,
Ja Muhammed, duša moja za tobom žudi.

Imam Šafiji to najlepše izražava rečima: „O ehl-i bejte Resula! Allah teala u Kur’an-i kerimu naređuje da vas volimo. To što se ne prima namaz onima koji u svojim namazima ne upućuju dovu za vas pokazuje vašu vrednost i vaš uzvišeni stepen. Koliko je velika vaša čast kada vas Allah teala u Kur’an-i kerimu pozdravlja selamom!“ Hazreti Enes kaže: „Upitali su Resulullaha: ‚Koga iz ehl-i bejta najviše volite?‘ Rekao je: ‚Hasana i Husejna.‘“13

Hazreti Ebu Hurejre kaže: „Bio sam kod Resulullaha. Došao je Hasan. Resulullah je rekao: ‚Gospodaru moj! Ja njega volim. Voli ga i Ti i voli one koji njega vole‘, a drugi put je rekao: ‚Hasan i Husejn su moja dva mirisna cveta na ovom svetu.‘“ Poslanik je još rekao: „Posle sebe ostavljam vam dve stvari. Ako ih se čvrsto držite, nećete skrenuti s puta. Prva je veća od druge. Jedna je Knjiga Allaha teala, Kur’an-i kerim, koji je čvrsto uže spušteno od neba do zemlje. Druga je moj ehl-i bejt. Ovo dvoje se ne razdvaja jedno od drugog. Ko ih ne sledi, odvaja se od mog puta.“14

Hazreti Hasan i hazreti Husejn (radijallahu anhuma) bili su se razboleli. Poslanik je rekao hazreti Aliji i hazreti Fatimi: „Učinite zavet za ova svoja mila čeda!“ Hazreti Alija, naša majka Fatima i njihova robinja po imenu Fidda zavetovali su se da poste po tri dana. Ta dva džennetska mirisa ozdravila su. Ali u kući nisu imali šta da jedu. Hazreti Alija uzeo je od jednog Jevreja na zajam tri sa’15 ječma. Svo troje doneli su nijet za post koji su zavetovali. Hazreti Fatima samlela je jednu mericu tog ječma i ispekla pet hlebova. Njih je bilo petoro. Došlo je vreme iftara. Jedan od tih pet hlebova stavila je pred hazreti Aliju, jedan pred hazreti Hasana, jedan pred hazreti Husejna, jedan pred robinju Fiddu, a jedan pred sebe. Hteli su da omrse. Tada je došao jedan siromah i rekao: „O ehl-i bejte Resulullaha! Ja sam jedan od siromašnih muslimana. Dajte mi nešto da jedem! Neka vas Allah teala nagradi džennetskim blagodatima.“ Hlebove koje su imali u rukama dali su mu kao sadaku, a sami su omrsili vodom. Sutradan su opet postili. Služavka je samlela još jednu mericu ječma i opet ispekla pet hlebova. U vreme iftara, kada su ih stavili pred sebe i hteli da omrse, došlo je jedno siroče. Svo petoro dali su mu svoje hlebove, obradovali to siroče, a sami su omrsili vodom i legli da spavaju. Trećeg dana opet su postili. Od preostale merice ječma opet su napravili pet hlebova i stavili ih pred sebe. Kada su hteli da omrse, došao je jedan zarobljenik i rekao: „Gladan sam već tri dana. Vezali su me i nisu mi dali ni da jedem. Smilujte mi se Allaha teala radi!“ Svo petoro dali su mu svoje hlebove i opet omrsili vodom. Tada su objavljeni ajet-i kerimi u kojima Allah teala kaže, po značenju: „Oni ispunjavaju svoje zavete. Zato što se boje Sudnjeg dana, koji je dug i trajan, hranu koju veoma žele i za kojom im duša žudi daju siromahu, siročetu i zarobljeniku i govore: ‚Mi vas hranimo radi zadovoljstva Allaha teala. Ne očekujemo od vas nikakvu zahvalnost ni bilo šta drugo, ništa ne tražimo.‘“16 „Zbog toga ih je Dženab-i Hakk napojio šerabom tahurom (potpuno čistim pićem)…“17 Ebu Hurejre (radijallahu anhu) priča da je naš Poslanik rekao: „Najbolji među vama su oni koji posle mene čine dobro mom ehl-i bejtu.“

„Oni koji pređu preko Sirat-ćuprije a da im se noge ne okliznu jesu oni koji mnogo vole moj ehl-i bejt i moje ashabe“ Hadis-i šerif

Hazreti Alija priča da je naš Poslanik rekao: „Onima koji čine dobro mom ehl-i bejtu činiću šefaat na Sudnjem danu.“ „Oni koji pređu preko Sirat-ćuprije a da im se noge ne okliznu jesu oni koji mnogo vole moj ehl-i bejt i moje ashabe.“

U jednom hadis-i šerifu koji navodi hazreti imam Rabbani rečeno je: „Ko voli Aliju, zaista voli mene. Ko je njemu neprijatelj, zaista je meni neprijatelj. Ko njega povredi, zaista je mene povredio. A ko mene povredi, povredio je Allaha teala.“

Resulullah je rekao: „Allah teala mi je naredio da volim četiri osobe. Objavio je da ih i On voli.“ Upitali su ga: „Ko su oni? Hoćete li nam reći njihova imena?“

Rekao je: „Alija je od njih, Alija je od njih, Alija je od njih; i Ebu Zerr, Mikdad i Selman.“

„Teška kazna čeka one koji me vređaju zbog moje porodice.“

U jednom hadis-i šerifu rekao je još: „Fatima je jedan moj deo (to jest, komadić mene). Ko nju povredi, mene povređuje.“ Hazreti Ebu Hurejre kaže: „Poslanik je rekao hazreti Aliji: ‚Fatima mi je draža od tebe. A ti si mi vredniji od nje (to jest, dragoceniji)!‘“18

Rekao je još: „Ne tražim od vas nikakvu nagradu za to što sam vam doneo veru islam. Želim samo da volite moj ehl-i bejt, koji mi je blizak.“

Islamski učenjaci smatrali su ljubav prema ehl-i bejtu uslovom da se u poslednjem dahu ode s imanom. U njima su čestice Resulullaha. Ceniti ehl-i bejt i poštovati ga dužnost je svakog muslimana. Veliki islamski učenjak imam Rabbani (rahmetullahi alejh) rekao je: „Moj otac bio je veliki učenjak u naukama zahira i batina, to jest u naukama srca. Uvek je savetovao i podsticao da se voli ehl-i bejt. Govorio je da ta ljubav mnogo pomaže čoveku da u poslednjem dahu ode s imanom. Dok je bio na samrti, sedeo sam kraj njegovog uzglavlja. Kada mu je u poslednjim trenucima svest oslabila, podsetio sam ga na te savete i upitao kako je ta ljubav delovala. Čak i u tom stanju rekao je: ‚Plivam u moru ljubavi prema ehl-i bejtu.‘ Odmah sam Allahu teala uputio hamd i hvalu. Ljubav prema ehl-i bejtu kapital je ehli-sunneta. Sve što se stiče za ahiret doneće taj kapital.“

Hazreti Fatima i svi njeni potomci do Sudnjeg dana jesu ehl-i bejt. Treba ih voleti čak i ako su grešni. Voleti ih, pomagati im srcem, telom i imetkom, poštovati ih i voditi računa o njima dovodi do toga da se umre s imanom. (U sirijskom gradu Hami postojao je sud za sejjide. Deca rođena iz ove mubarek loze upisivala su se pred sudijom uz dva svedoka. Taj sud ukinuo je Mustafa Rešid-paša, odani prijatelj Engleza.) Imami ehli-sunneta najveći deo znanja o imanu i fikhu, tesavvufskih maarifeta, pa čak i znanja o tefsiru i hadisu naučili su od imama ehl-i bejta. Odgojeni su njihovim vaspitanjem. Uzdigli su se njihovom pažnjom. Od njih su dobijali radosne vesti. Muslimani više od svih vole Resulullahov ehl-i bejt (radijallahu teala anhum edžmain) i vole i one koji vole ehl-i bejt. Onima koji vole ehl-i bejt, ispravnim muslimanima koji idu putem ehl-i bejta, kaže se (ehli-sunnet). Svi pripadnici ehli-sunneta u svakom svom namazu upućuju dovu za dobro ehl-i bejta.

Vernik koji je Resula video „sahabijom“ se nazva,
A da bi se svi označili, „ashab-i kiram“ im se reče.
Svako srce što Poslanika zavoli u trenu se nurom ispuni,
Oni što mu ashabi biše u Kur’anu su pohvaljeni.
Svi su za Resulullaha i imetak i život dali,
U miru su znanje širili, a u boju kao lavovi rikali.
U hadis-i šerifu ashabi su zvezdama upodobljeni,
Ko sledi ma koga od njih, stiže na puteve osvetljene.
Ashabi su se veoma voleli, jedan drugog hvalili,
A muslimani što posle dođoše svi su tako govorili.
Oni su nam preneli Kur’an i hadise,
Čistota njihovih srca poverenje dade mislima.
Ako se neko od njih opsuje, ranjava se vera islam,
Ko kudi sahabiju, ruši i Kur’an-i kerim.
Ako si pravi musliman, svakom od njih poštovanje iskaži,
Najpre salavat i selam Resulovom ehl-i bejtu prinesi!