POSLANIKOV EHL-I BEJT

Razlozi Poslanikovih ženidbi

Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) prvi put se oženio u dvadeset petoj godini, hazreti Hatidžom (radijallahu anha). Hazreti Hatidža imala je četrdeset godina i bila je udovica. Ali njen imetak, lepota, razum, znanje, ugled, poreklo, čestitost i učtivost bili su veoma veliki. Živeli su zajedno dvadeset pet godina. Dok je hazreti Hatidža bila živa, Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) nije se ženio nijednom drugom.

Pošto je naša majka hazreti Hatidža (radijallahu anha) preselila na ahiret, Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) oženio se drugi put, u pedeset petoj godini, kćerkom hazreti Ebu Bekra, našom majkom hazreti Aišom (radijallahu anha). Nikah je sklopio po naredbi Allaha teala. Do svog preseljenja na ahiret živeo je s njom osam godina. Bila je veoma pametna, oštroumna, učena, vična književnosti, čestita i pobožna. Pošto je imala veoma snažno pamćenje, ashab-i kiram su je pitali i od nje učili mnoge stvari.

Sve ostale svoje brakove sklopio je iz verskih ili političkih razloga, ili iz milosrđa i dobročinstva. Sve te žene bile su udovice, a većina ih je bila u godinama. Na primer, kada su mučenja i štete koje su kafiri u Mekki nanosili muslimanima dostigli nepodnošljivu meru, deo ashab-i kirama učinio je hidžru u Abisiniju. Abisinski vladar Nedžaši bio je hrišćanin. Postavio je muslimanima razna pitanja i, zadivljen zrelim odgovorima koje je dobio, primio iman. Muslimanima je učinio mnogo dobra. A Ubejdullah ibn Džahš, za koga se činilo da je primio iman, prevaren od sveštenika, postao je murted da bi se izbavio od siromaštva i prodao svoju veru za ovaj svet.1 Taj prokletnik, sin Resulullahove tetke, silom i nagovaranjem terao je i svoju ženu Ummu Habibu da napusti veru i obogati se, ali kada mu je žena rekla da će pristati i na siromaštvo i na smrt, a da neće napustiti veru Muhammeda alejhisselam, razveo se od nje. Očekivao je da će ona, potucajući se, umreti u bedi. Ali ubrzo je umro on sam. Ummu Habiba bila je kći Ebu Sufjana, tadašnjeg vrhovnog zapovednika Kurejšija u Mekki. Resulullah je u to vreme vodio veoma teške bitke sa kurejšijskim vojskama, a Ebu Sufjan se poslednjim snagama borio da uništi islam. Resulullah je čuo za snagu vere naše majke Ummu Habibe (radijallahu anha) i za veoma teško stanje koje ju je zadesilo. Napisao je Nedžašiju pismo i zatražio: „Želim da se oženim Ummu Habibom, koja je tamo. Sklopi moj nikah! Zatim je pošalji ovamo.“ Nedžaši je već ranije bio postao musliman. Ukazao je pismu veliko poštovanje, pozvao tamošnje muslimane u svoj dvor i priredio im gozbu. Sedme godine po hidžri sklopljen je nikah i on im je darovao poklone i ukazao dobročinstva. Tako je Ummu Habiba dobila nagradu za svoj iman i tamo živela u bogatstvu i spokoju. Zahvaljujući njoj i ostali muslimani našli su spokoj. Pošto će u džennetu žene biti uz svoje muževe, dobila je radosnu vest o najvišem stepenu dženneta, a u poređenju s tom radosnom vešću sva zadovoljstva i blagodati ovog sveta veoma su maleni. Ovaj nikah bio je jedan od razloga koji su pripremili Ebu Sufjana da kasnije bude počašćen islamom. Kao što se vidi, ovaj nikah pokazuje i kolika je bila Resulullahova pamet, oštroumnost, genijalnost, dobročinstvo i milosrđe.2

Drugi primer: naša majka hazreti Hafsa (radijallahu anha), kći hazreti Omera, ostala je udovica. Treće godine po hidžri hazreti Omer upitao je hazreti Ebu Bekra i hazreti Osmana: „Hoćeš li uzeti moju kćer?“, a oni su rekli: „Da razmislim.“ Jednog dana, dok su sva trojica i drugi bili kod Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem), on je upitao: „O Omere! Vidim da si tužan, koji je razlog?“ Kao što se lako vidi boja mastila u bočici, tako je i Resulullah jednim pogledom shvatao svačije misli. Ako bi smatrao da je potrebno, pitao bi. Pošto je nama farz da govorimo istinu njemu, pa i svakome, hazreti Omer je odgovorio: „Ja Resulallah! Ponudio sam svoju kćer Ebu Bekru i Osmanu, nisu je uzeli.“ Pošto nipošto nije želeo da se ožaloste ova trojica ashaba koje je najviše voleo, Resulullah je, da bi ih obradovao, odmah rekao: „O Omere! Hoćeš li da tvoju kćer dam nekome ko je bolji i od Ebu Bekra i od Osmana?“ Hazreti Omer se začudio, jer je znao da nema nikoga boljeg od hazreti Ebu Bekra i hazreti Osmana. Rekao je: „Hoću, ja Resulallah!“ Resulullah je rekao: „O Omere, daj meni svoju kćer!“ Tako je hazreti Hafsa postala majka hazreti Ebu Bekra, hazreti Osmana i svih vernika, a oni su joj postali sluge, i hazreti Ebu Bekr, hazreti Omer i hazreti Osman postali su jedni drugima još bliži i draži.3

Treći primer: pete ili šeste godine po hidžri među stotinama zarobljenika uzetih iz plemena Beni Mustalik bila je i Džuvejrija, kći Harisa, poglavara plemena. Resulullah ju je otkupio, oslobodio i oženio se njome. Tada su svi ashab-i kiram (alejhimur-ridvan) rekli: „Stidimo se da rodbinu porodice Resulullaha, rodbinu naše majke, držimo kao robinje i sluge.“ Svi su oslobodili svoje zarobljenike. Ovaj nikah bio je razlog da se oslobode stotine zarobljenika. Naša majka hazreti Džuvejrija (radijallahu anha) uvek je pričala o tome i ponosila se time. Hazreti Aiša govorila je: „Nisam videla ženu koja je donela više hajra i bereketa od Džuvejrije.“4 U jednom hadis-i šerifu rečeno je: „Svi moji brakovi sa mojim ženama i udaja mojih kćeri – sve je to bilo po dozvoli koju je Džibril (alejhisselam) doneo od Allaha teala.“

Jedan od važnih razloga što se Resulullah mnogo ženio bilo je i obznanjivanje islamske vere. Pre nego što je objavljen ajet o hidžabu, to jest pre nego što je ženama naređeno da se pokrivaju, i žene su dolazile Resulullahu, pitale ono što nisu znale i učile. Kada bi Resulullah otišao u nečiju kuću, dolazile su i žene, sedele, slušale i imale korist. Kada je objavljen ajet o hidžabu i ženama je zabranjeno da sede i razgovaraju sa muškarcima koji im nisu mahrem, više nije primao žene koje mu nisu bile mahrem. Naredio im je da ono što ne znaju pitaju i uče od njegove mubarek žene hazreti Aiše. Pošto je mnogo njih dolazilo da pita, hazreti Aiša nije stizala svima da odgovori. Da bi olakšao ovu važnu službu i smanjio teret naše majke Aiše, sklopio je nikah sa onoliko žena koliko je bilo potrebno. Stotine osetljivih znanja koja se tiču žena obznanio je muslimankama preko svojih mubarek žena. Da je imao jednu ženu, svim ženama bilo bi teško, pa čak i nemoguće, da pitaju nju. Da bi u potpunosti obznanio veru Allaha teala, uzeo je na svoja pleća i teret mnogih ženidbi.

Poslanikove mubarek žene

Hatidžetul-Kubra (radijallahu anha): Potiče iz plemenite i ugledne kurejšijske porodice. Kći je Huvejlida ibn Eseda ibn Abduluzze ibn Kusajja. Ona je prva Resulullahova žena. Otac joj je Huvejlid, a majka Fatima. Udala se za Resulullaha kad je imala četrdeset godina i bila udovica. Resulullah je tada imao dvadeset pet godina. S njom je imao četiri kćeri i dva sina. Dok je bila udovica, bavila se trgovinom. Imala je službenike, pisare i robove. Bila je veoma bogata, učena i mudra. Ona je prva slobodna žena koja je primila iman. Kada se Džibril alejhisselam prvi put ukazao Resulullahu, on se bio uplašio. Ispričao je to Hatidži. Prva je poverovala Hatidža (radijallahu anha). Kafiri su obožavali kipove, nisu verovali Resulullahu i rugali su mu se. Mnogo su ga mučili. Hatidža (radijallahu anha) ga je tešila i hrabrila. Sav svoj imetak i imanje žrtvovala je na njegovom putu. Dvadeset pet godina verno je služila Resulullahu. Nijednom ga nije povredila.

Preselila je na ahiret u Mekke-i mukerremi tri godine pre hidžre, tri dana posle smrti Ebu Taliba, u šezdeset petoj godini.

Resulullah ju je sve do svog preseljenja na ahiret uvek hvalio. Čak, jednog dana, dok ju je kod kuće hvalio, naša majka Aiša nije izdržala i rekla: „Dženab-i Hakk vam je dao bolju od nje.“ Tada je on rekao: „Ne! Nije mi data bolja od nje. U danima kada su me svi zvali lažovom, ona mi je verovala. Dok su me svi mučili, ona mi je bila oslonac. Otklanjala je moje tuge.“

Hazreti Hatidža i njena kći Fatima Zehra dve su od četiri žene za koje je u hadis-i šerifu saopšteno da su najodabranije od svih žena na svetu. Treća je faraonova žena hazreti Asija, a četvrta hazreti Merjem (radijallahu teala anhunne).

„Svi moji brakovi sa mojim ženama i udaja mojih kćeri – sve je to bilo po dozvoli koju je Džibril (alejhisselam) doneo od Allaha teala“ Hadis-i šerif

Aiša (radijallahu anha): Ona je druga čista žena Resulullaha. Kći je Ebu Bekra Siddika. Majka joj je Ummu Ruman. Rođena je osam godina pre hidžre. Nije imala dece. Nikah s njom sklopljen je godinu dana posle preseljenja Hatidžetul-Kubre i dve godine pre hidžre. Tri godine kasnije, u Medini, počašćena je time što je dovedena u Hudžre-i seadet. Njena pamet, oštroumnost, čestitost i takva (bogobojaznost) bili su toliko veliki da im se čovek mora diviti. Resulullah ju je veoma voleo i mnogo hvalio. Njen nikah sklopljen je po naredbi Allaha teala. Pohvaljena je ajet-i kerimom. Ashab-i kiram obraćali su joj se da reše svoje teškoće. Kada je Resulullah (sallallahu teala alejhi ve sellem) preselio na ahiret, imala je osamnaest godina. Pošto se njen idžtihad nije slagao sa idžtihadom hazreti Alije, u bici kod Kamile bila je uz ashab-i kiram koji su se borili protiv hazreti Alije. Kada je hazreti Alija ubijen kao šehid, veoma se ožalostila. Hurufije je mnogo kleveću. Kažu da nije volela hazreti Aliju. A upravo je hazreti Aiša prenela hadis-i šerif: „Voleti Aliju deo je imana.“ Time je pokazala da ga voli i da svi treba da ga vole. Preselila je na ahiret pedeset sedme godine po hidžri, u Medini, u šezdeset petoj godini. Njen kabur je na Bakiju.

Sevda bint Zema (radijallahu anha): Ona je treća Resulullahova žena. Sa svojim mužem primila je iman i učinila hidžru u Abisiniju. Kada su se vratili u Mekku, muž joj je preselio na ahiret. Resulullah je najpre sklopio nikah sa hazreti Aišom, a zatim sa Sevdom. Sevdu je doveo u svoju kuću u Mekki, a hazreti Aišu u Medini. Bila je veoma milosrdna i čestita gospođa. Preselila je na ahiret u vreme hazreti Omera.5

Hafsa (radijallahu anha): Kći je hazreti Omera (radijallahu anhu). Njen prvi muž bio je Hunejs. Zajedno su učinili hidžru u Abisiniju i u Medinu. Kada je mlada ostala udovica, otac ju je ponudio hazreti Ebu Bekru, a zatim Osmanu. Obojica su se izvinili. Hazreti Omer se ožalostio. Treće godine po hidžri počašćena je nikahom sa Resulullahom. Posle izvesnog vremena Resulullah se razveo od Hafse. Zatim je, na znak Džibrila alejhisselam, ponovo sklopio nikah s njom. Mnogo je postila i mnogo klanjala namaz. Preselila je na ahiret 41. godine po hidžri, u šezdesetoj godini.

Zejneb bint Huzejma (radijallahu anha): Mnogo je činila ibadet i mnogo delila sadaku. Pre toga bila je žena Abdullaha ibn Džahša. Abdullah je bio sin Resulullahove tetke Umejme. Postao je šehid u bici na Uhudu. Iako je počašćena nikahom sa Resulullahom, osam meseci kasnije preselila je na ahiret.6

Ummu Selema (radijallahu anha): Zvala se Hinda. Sa svojim mužem Ebu Selemom među prvima je učinila hidžru u Abisiniju. Ebu Selema, brat Ubejdullaha ibn Džahša, sina Resulullahove tetke Berre, preselio je na ahiret u Medini, četvrte godine po hidžri, od rane zadobijene u bici na Uhudu. Ona nije prihvatila prosidbe Ebu Bekra i Omera. Počašćena je nikahom sa Resulullahom. Preselila je na ahiret pedeset devete godine, u Medini, u osamdeset četvrtoj godini. Ona je poslednja od njegovih žena koja je preselila na ahiret.7

„Ne! Nije mi data bolja od nje (od Hatidže). U danima kada su me svi zvali lažovom, ona mi je verovala. Dok su me svi mučili, ona mi je bila oslonac. Otklanjala je moje tuge“ Hadis-i šerif

Džuvejrija (radijallahu anha): Bila je kći Harisa, poglavara plemena Beni Mustalik. Zarobljena je u bici kod Murejsija, pete godine po hidžri. Njen muž, koji joj je bio brat od strica, poginuo je u bici. Imala je dvadeset godina i bila je veoma lepa. Prema jednom predanju, kada je Džuvejrija izneta na prodaju, njen otac doveo je u Medinu stado kamila da je otkupi. Nije imao srca da da dve najbolje kamile, pa ih je sakrio izvan grada. Resul alejhisselam mu je rekao: „Dovedi i one dve kamile koje si sakrio na tom i tom mestu.“ Haris se začudio i primio iman zajedno sa dva sina i mnogim drugim ljudima. Resul alejhisselam uzeo je kamile i vratio mu kćer. I kći je primila iman. Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) zatražio je Džuvejriju od njenog oca i sklopio nikah s njom. Preselila je na ahiret pedeset šeste godine po hidžri.

Zejneb bint Džahš (radijallahu anha): Bila je kći Resulullahove tetke Umejme i sestra Abdullaha ibn Džahša. Njen otac zvao se Burra. Pošto nije primio iman, prozvali su ga Džahš. Zejneb je među prvima primila iman.

Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) najpre ju je udao za svog posinka Zejda ibn Harisu. Pošto Zejd nije mogao da vodi računa o Zejnebinom pravu, treće godine po hidžri su se razveli. Resul alejhisselam hteo je da se oženi njome. Kada je Zejneb to čula, od radosti je klanjala dva rekata namaza i uputila dovu: „Gospodaru moj! Tvoj Resul me traži za ženu. Ako si mi odredio da budem počašćena time da budem njegova žena, Ti me njemu daj.“ Njena dova je primljena i objavljen je trideset sedmi ajet sure Ahzab, čije je značenje: „Pošto je Zejd ostvario ono što je hteo u vezi s njom (to jest, pošto se razveo od Zejneb), Mi smo je tebi dali za ženu.“ Pošto je Zejnebin nikah sklopio Allah teala, Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) nije posebno sklapao nikah. Zejneb (radijallahu anha) se time svakog trenutka ponosila i govorila: „Svaku ženu udaje njen otac. A mene je udao Allah teala.“ Tada je imala trideset osam godina. Preselila je na ahiret dvadesete godine po hidžri, u pedeset trećoj godini.8 Imala je mnogo hajra i dobročinstva i veoma je volela da deli sadaku. Bila je vešta i u ručnim radovima. Ono što bi izradila i sve što bi joj došlo do ruku davala je rodbini i siromasima. Halifa Omer davao je svakoj od čistih Poslanikovih žena po dvanaest hiljada dirhema. Zejneb bint Džahš bi ih, čim ih primi, sve podelila kao sadaku. Hazreti Aiša ju je zbog toga mnogo hvalila. Hadis-i šerif „Od mojih žena prva će mi se pridružiti ona koja je široke ruke“9 obavestio je da će ona prva preseliti na ahiret, jer je najviše delila sadaku.

Bezobrazni i klevetnički francuski pesnik Volter napisao je u stihovima pozorišni komad o tome kako je Resulullah primio hazreti Zejneb za ženu, pun izmišljenih i niskih kleveta koje su potpuno suprotne istoriji, događajima i predanjima. Taj ružni i odvratni spis, nedostojan čoveka književnosti i misli, dopao se njegovom velikom neprijatelju, papi, koji ga je bio isključio iz crkve, pa mu je papa napisao laskavo pismo. Halifa muslimana, sultan Abdulhamid-han II, kada je čuo da će se taj komad igrati na pozornici, uputio je ultimatum vladama Francuske i Engleske i odmah to sprečio, i tako celo čovečanstvo izbavio od sramnih niskosti.

Hazreti Safija (radijallahu anha): Bila je kći Hujejja ibn Ahtaba, poglavara hajberskih Jevreja. U Hajberu je bila verena za jednog Jevreja. Zatim se udala za veoma bogatog Kinanu ibn Hakika. Sedme godine po hidžri, kada je osvojen Hajber, i Safija je bila zarobljena. Pala je u Resulullahov deo i on ju je oslobodio; primila je iman i počašćena je nikahom sa Resulullahom. Preselila je na ahiret pedesete godine po hidžri u Medini.10

Ummu Habiba (radijallahu anha): Bila je kći Ebu Sufjana ibn Harba ibn Umejje i sestra hazreti Muavije. Majka joj se zvala Hinda. Sa svojim mužem Ubejdullahom ibn Džahšom postala je muslimanka i učinila hidžru u Abisiniju. Pošto joj se kći Habiba rodila u Abisiniji, i sama je postala poznata po kunji Ummu Habiba (Habibina majka). Njen muž je tamo, prevaren od sveštenika, postao murted i umro. Ostala je sama, u tuđini i siromašna. Rekla je: „Neću napustiti veru Resulullaha.“ Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) hteo je da se oženi njome da bi je obradovao. Sedme godine po hidžri napisao je pismo Nedžašiju. Po toj Poslanikovoj naredbi Nedžaši je sklopio njen nikah sa Resul-i ekremom i poslao je u Medinu. Preselila je na ahiret četrdeset četvrte godine po hidžri u Medini.

Hazreti Mejmuna (radijallahu anha): Zvala se Berra, a Resulullah joj je dao ime Mejmuna. Mejmunin muž bio je preselio na ahiret. Kada se posle osvajanja Hajbera išlo u Mekku na umru, na povratku u Medinu počašćena je nikahom sa Resulullahom. Pedeset treće godine po hidžri razbolela se u Mekki. Rekla je: „Iznesite me iz Mekke! Jer Resulullah mi je javio da ću preseliti na ahiret izvan Mekke.“ Kada su je izneli, preselila je na ahiret na mestu gde joj je bio sklopljen nikah sa Resulullahom (mestu zvanom Serf).11

Hazreti Marija (radijallahu anha): Primila je iman dok je bila Poslanikova robinja i počašćena je njegovim nikahom. Pošto ju je kao poklon poslao Mukavkis, vladar Egipta i Aleksandrije, njeno poreklo (loza) i godina rođenja nisu tačno poznati. Resul-i ekrem imao je s našom majkom hazreti Marijom sina po imenu Ibrahim. Hazreti Marija bila je veoma mirna, tiha i povučena. Preselila je na ahiret u poslednjim godinama hilafeta hazreti Omera, 637. godine (16. godine po hidžri). Sahranjena je na groblju Baki.12

Hazreti Rejhana (radijallahu anha): Postala je muslimanka dok je bila Poslanikova robinja. Poticala je iz plemena Beni Kurejza, od Jevreja koji su živeli u Medini. Njena loza je: Rejhana bint Šemun ibn Jezid ili Rejhana bint Zejd ibn Amr ibn Hanefe ibn Šemun ibn Jezid. Godina njenog rođenja nije tačno poznata. Preselila je na ahiret pre Poslanika, 631. godine (10. godine po hidžri), u Medini. Sahranjena je na groblju Baki.13

„Voleti sejjide i šerife dovodi do toga da čovek u poslednjem dahu ode s imanom“ Ebu Mudžahid Enver ibn Nazif (rahmetullahi alejh)