POSLANIKOVA MUBAREK IMENA

Ime našeg voljenog Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) koje se najčešće izgovara jeste „Muhammed“. Ono znači „mnogo hvaljen, izuzetno omiljen“. Ovo ime se u Kur’an-i kerimu spominje četiri puta: Sura Al-i Imran, 3:144; Sura Ahzab, 33:40; Sura Feth, 48:29 i Sura Muhammed, 47:2. I Isa alejhisselam je, kako je objavljeno u 6. ajetu sure Saff, svom ummetu navestio, po značenju: „O sinovi Israilovi! Ja sam vama Allahov poslanik. Došao sam da potvrdim Tevrat i da donesem radosnu vest o poslaniku koji će doći posle mene, a ime tog poslanika je Ahmed.“ Ahmed znači „najviše hvaljen, voljen“.

Osim imena „Muhammed“ i „Ahmed“, naš voljeni Poslanik se u Kur’an-i kerimu spominje i kao Mahmud, Resul, Nebi, Šahid, Bešir, Nezir, Mubeššir, Munzir, Dai ilallah, Siradž-i munir, Rauf, Rahim, Musaddik, Muzekkir, Muddessir, Abdullah, Kerim, Hakk, Munir, Nur, Hatemun-nebijjin, Rahmet, Nimet, Hadi, Taha, Jasin… Ostala njegova mubarek imena spominju se delom u Kur’an-i kerimu, delom u hadis-i šerifima, a delom u svetim knjigama poslatim ranijim poslanicima. U nekim hadis-i šerifima navode se ova imena našeg Poslanika: Mahi, Akib, Mukaffi, Nebijjur-rahme, Nebijjut-tevbe, Nebijjul-melahim, Kattal, Mutevekkil, Fatih, Hatem, Mustafa, Ummi, Kusem (onaj koji u sebi sabira svako dobro). U jednom hadis-i šerifu naš Poslanik je rekao: „Imam pet imena koja pripadaju samo meni: ja sam Muhammed, ja sam Ahmed, ja sam Mahi – Allah teala mnome uništava kufr. Ja sam Hašir – na Sudnjem danu ljudi će biti sabrani za mnom. Ja sam Akib – posle mene nema poslanika.“1

Našem voljenom Poslaniku data je kunja „Ebul-Kasim“ po sinu Kasimu, koji mu se rodio od hazreti Hatidže i preselio na ahiret u ranom detinjstvu. Još pre poslanstva, zbog njegovih bezbrojnih uzvišenih osobina, kao što su istinoljubivost, pouzdanost i vernost u čuvanju poverenog, u plemenu Kurejš zvali su ga „El-Emin“. Jedno od imena Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem) koja dolaze u Kur’an-i kerimu jeste i reč „Jasin“ u suri Jasin, koja je srce Kur’an-i kerima. Jedan od velikana učenjaka utemeljenih u znanju (ulema-i rasihin), hazreti Sejjid Abdulhakim Arvasi, rekao je: „Jasin znači: ‚O Moj Habibe, plivaču u moru Mog jakina (čvrstog uverenja)’, to jest: ‚O Moj Habibe, ronioče u moru Moje ljubavi.‘“ Svi oni koji su čuli ime tog mora, koji su ga izdaleka videli, koji su mu se približili, ušli u njega i zaronili u dubinu koliko im je bilo suđeno, u svakoj fazi svog života goreli su i izgarali od ljubavi prema Resulullahu, i tu svoju ljubav izražavali su žarkim uzdasima, suzama iz dubine srca i stihovima koji peku. Jedan od najvećih i najpoznatijih među njima, koji je iz tog mora ljubavi dobio veliki udeo, jeste hazreti Mevlana Halid Bagdadi. U jednoj od svojih kasida u kojima je izrazio ljubav i čežnju prema Resulullahu on piše:

„O sinovi Israilovi! Ja sam vama Allahov poslanik. Došao sam da potvrdim Tevrat i da donesem radosnu vest o poslaniku koji će doći posle mene, a ime tog poslanika je Ahmed“ Saff: 6

O Server-i alem, zaljubljen u tebe gorim!
Ma gde bio, tvoje lepo lice tražim.
Ti si sultan prestola Kaba kavsejn, a ja sam ništa,
nepristojnošću smatram i da kažem „Tvoj sam gost“.
Sve na svetu stvoreno je u tvoju čast,
ako i na mene padne tvoja milost, taj čas biće moje proleće.
Svako u Hidžaz dolazi da obiđe Ka’bu u tavafu,
a ja, s čežnjom da ti dođem, preko planina prelazim.
U snu su mi na glavu stavili krunu sreće,
kao da mi je lice posuto prašinom s tvojih stopa.
O Džami, slavuju zaljubljenih koji hvale svog dragog!
Ovi stihovi iz tvog Divana moj su tumač:
„Kao pas šugavi, žedni, isplažena jezika,
iz mora tvoje darežljivosti jednu kap želim.“

Osim pesama i medhija (hvalospeva) pisanih u delovima, o Poslaniku su napisana mnoga dela. Čak i oni među njihovim piscima čija su slava i veština obuhvatile ceo svet i vekove izjavili su da su nemoćni da hvale Resulullaha. Oni koji su ga videli i zaljubili se u njegovu lepotu trudili su se da ga opišu koliko im je jezik dopuštao i govorili su da ljudska moć nije dovoljna da se ta lepota iskaže.

U knjigama islamskih učenjaka zapisane su stotine predanja koja su preneli ti zaljubljenici. Oni koji ih čitaju odmah shvataju da je Allah teala Svog voljenog Poslanika stvorio u savršenstvu koje se ne može zamisliti i u lepoti kojom se pogled ne može zasititi. Ljudi mu predaju srce i ne videvši ga. Oni koji su zaljubljeni u Habibullaha sa svakim dahom, u svežini vazduha koji im ulazi u pluća, osećaju ukus ljubavi prema njemu. Svaki put kada pogledaju mesec, uživaju tražeći odsjaj zraka koji su došli iz njegovih mubarek očiju. Svaka čestica onoga ko dosegne jednu kap iz mora njegove lepote govori:

Ko pozna tvoj lepi obraz, na ružu i ne pogleda,
ko se u ljubavi prema tebi topi, leka ne traži!

U jednom hadis-i šerifu koji se prenosi od Enesa ibn Malika rečeno je: „Niko od vas neće biti vernik sve dok mu ja ne budem draži od njegovog deteta, od njegovog oca i od svih ljudi.“2 Jednog dana hazreti Omer je rekao Poslaniku: „Ja Resulallah! Kunem se Allahom teala, ti si mi draži od svega osim od moje duše.“ Tada je Resulullah rekao: „Niko od vas neće biti vernik sve dok mu ja ne budem draži od njegove duše.“ Posle toga hazreti Omer je rekao: „Ja Resulallah! Kunem se Allahom teala, koji ti je poslao Kur’an-i kerim, ti si mi draži od moje duše.“ Tada je Poslanik rekao: „O Omere, sada je (tvoj iman) potpun.“

Svemirsko doba, računari,
mnoga moderna sredstva –
izvor svega je u Kur’anu,
ti si milost, ja Resulallah.
Značaj si dao iskustvu,
učenju znanja i nauke,
put napred si pokazao,
ti si svetlost, ja Resulallah.
Ko tebe voli, naš je drug,
bez tebe nam je svet tesan,
sve postoji zbog tebe,
ti si blagodat, ja Resulallah.
Od tebe su uzeli misli,
znanje, nauku i umetnost,
koristili su se Istok i Zapad,
ti si predvodnik, ja Resulallah.
Što god si rekao, istina je bila,
još pre petnaest vekova,
ti si Muhammedul-Emin,
ti si pravedan, ja Resulallah.
U dobroti, u pravdi,
u darežljivosti, u plemenitosti,
u milosrđu, u vrlini,
ti si uzor, ja Resulallah.

„Niko od vas neće biti vernik sve dok mu ja ne budem draži od njegove duše“ Hadis-i šerif