DRUGI DEO ŽIVOT U KABURU

Poslanik je živ u svom kaburu

Poslanici su u svojim kaburovima živi životom koji mi ne poznajemo. I evlije i šehidi su živi. To što su živi nije samo na rečima. Oni su potpuno živi. U 169. ajet-i kerimu sure Al-i Imran rečeno je, po značenju: „Ne mislite da su mrtvi oni koji su ubijeni na putu Allaha teala! Oni su živi kod svoga Gospodara. Oni dobijaju nafaku.“

Ovaj ajet-i kerim objavljuje da su šehidi živi. A poslanici su, naravno, ispred šehida i iznad njih. Prema islamskim učenjacima, svaki poslanik je preselio na ahiret kao šehid. Resulullah je u svojoj poslednjoj bolesti rekao: „Uvek sam osećao bol od jela koje sam pojeo u Hajberu.“1 Ovaj hadis-i šerif objavljuje da je Resulullah preselio na ahiret kao šehid. Zato se i odatle vidi da je Poslanik, kao i svi šehidi, živ u svom kaburu.

U hadis-i šerifu koji se navodi u „Buhariju“ i „Muslimu“ rečeno je: „U noći Miradža proveden sam pored kabura Muse (alejhisselam). Klanjao je namaz stojeći u svom kaburu.“2

U drugom hadis-i šerifu rečeno je: „Allah teala je zemlji zabranio da raspada tela poslanika.“3 Da je to istina, učenjaci jednoglasno potvrđuju. U „Buhariju“ i „Muslimu“ zapisano je: „Allah teala je u noći Miradža poslao sve poslanike našem Poslaniku. On im je bio imam i klanjali su dva rekata namaza.“

Namaz se klanja čineći ruku’ i sedždu. Ova vest pokazuje da su ga klanjali živi, telom. I to što je Musa alejhisselam klanjao namaz u svom kaburu pokazuje isto. U poslednjem tomu knjige „Miškat“, na kraju prvog odeljka poglavlja o Miradžu, u hadis-i šerifu koji je saopštio Ebu Hurejre, preuzetom iz Muslima, rečeno je: „Allah teala mi je pokazao. Musa (alejhisselam) klanjao je namaz stojeći; bio je mršav. Kosa mu nije bila ni rasuta ni spuštena. Bio je kao jedan junak iz plemena Šenue. Isa (alejhisselam) ličio je na Urvu ibn Mesuda Sekafija.“4 Šenue je ime dva plemena u Jemenu. Ovi hadis-i šerifi pokazuju da su poslanici živi kod svoga Gospodara. Njihova tela postala su nežna (latif) kao njihove duše. Nisu gusta ni tvrda. Mogu se videti i u materijalnom i u duhovnom svetu. Zato se poslanici mogu videti i dušom i telom. U hadis-i šerifu se saopštava da su Musa i Isa alejhimesselam klanjali namaz. Klanjati namaz znači činiti razne pokrete. Ti pokreti čine se telom, ne čine se dušom. To što je Poslanik rekao za Musu alejhisselam: „Video sam ga srednjeg rasta, mršavog, sabrane kose“, pokazuje da je video njegovo telo, a ne dušu.

„Ne mislite da su mrtvi oni koji su ubijeni na putu Allaha teala! Oni su živi kod svoga Gospodara. Oni dobijaju nafaku“ Al-i Imran: 169

Imam Bejheki je rekao: „Pošto se poslanici polože u kabur, njihove duše vraćaju se u njihova tela. Mi ih ne možemo videti. Nevidljivi su kao meleci. Mogu ih videti samo odabrani ljudi kojima Allah teala to podari kao keramet.“ I imam Sujuti je tako saopštio. Mnogi su mnogo puta čuli da se na selam odgovara iz Kabr-i seadeta. Mnogo puta se čulo da se na selam odgovara i iz drugih kaburova.

I u hadis-i šerifu rečeno je: „Kada mi se nazove selam, Allah teala vraća moju dušu i ja mu odgovaram.“5

Hazreti imam Sujuti je rekao: „Resulullah je utonuo u posmatranje božanske lepote (Džemal-i ilahi). Zaboravio je čula tela. Kada mu musliman nazove selam, njegova mubarek duša izlazi iz tog stanja i prima čula tela. I na ovom svetu nije malo onih kojima se to dešava. Kada čovek previše razmišlja o nekoj ovosvetskoj ili ahiretskoj stvari, ne čuje ono što se govori pored njega. Može li onaj ko je utonuo u božansku lepotu čuti neki glas?“

Hazreti Kadi Ijad u knjizi „Šifa“ prenosi predanje Sulejmana ibn Suhajma: „Jedne noći usnio sam Ponos vasione. Rekao sam: ‚Ja Resulallah! Znate li za selam onih koji dolaze i nazivaju Vam selam?‘ Rekao je: ‚Da, znam, i primam njihov selam i odgovaram im.‘“ Hadis-i šerifa koji saopštavaju da su poslanici živi u svojim kaburovima toliko je mnogo da jedan drugoga potkrepljuju. Na primer, rečeno je: „Čujem salavat koji mi se donese kod mog kabura. A onaj koji se donese na dalekim mestima saopštava mi se.“ Ovaj hadis-i šerif preneo je Ebu Bekr ibn Ebu Šejba. Ovaj i njemu slični hadis-i šerifi nalaze se u knjigama šest velikih imama hadisa. U hadis-i šerifu koji je Ibn Ebid-Dunja preneo od hazreti Abdullaha ibn Abbasa rečeno je: „Ako neko prođe pored kabura nekog poznanika i nazove mu selam, umrli ga poznaje i odgovara mu. Ako nazove selam umrlom koga nije poznavao, umrli se obraduje i odgovori.“

Ako se upita kako Resulullah u isto vreme odgovara svakom ponaosob od onih koji mu na svim krajevima sveta donose salavat i selam, odgovara se: to je kao sunce koje u podne u jednom trenu obasjava hiljade gradova. Hazreti Ibrahim ibn Bešar rekao je: „Pošto sam obavio hadž, otišao sam u Medinu da posetim Kabr-i seadet. Pred Hudžre-i seadetom nazvao sam selam. I čuo sam odgovor: ‚Ve alejkesselam.‘“

U jednom hadis-i šerifu rečeno je: „I posle smrti razumem kao što sam razumevao dok sam bio živ.“ U drugom hadis-i šerifu rečeno je: „Poslanici su živi u svojim kaburovima i klanjaju namaz.“6

U veoma pouzdanim knjigama zapisano je da su hazreti Sejjid Ahmed Rifai, jedan od velikana među evlijama, i mnogi drugi evlije čuli odgovor na selam koji su uputili Resulullahu i da je Ahmed Rifai bio počašćen time što je poljubio mubarek ruku Resulullaha. Imam Sujuti u svojoj knjizi kaže: „Evlije visokog stepena vide poslanike kao da nisu umrli. To što je Poslanik video Musu alejhisselam živog u njegovom kaburu bila je mudžiza. A kada evlije tako vide, to je keramet. Neverovanje u keramet potiče od neznanja.“

U hadis-i šerifu koji prenose Ibn Hibban, Ibn Madže i Ebu Davud rečeno je: „Petkom donosite na mene mnogo salavata! Oni mi se saopštavaju.“ Kada su upitali: „Da li će se saopštavati i posle smrti?“, rekao je: „Zemlja ne raspada tela poslanika. Kada mi vernik donese salavat, jedan melek me obavesti i kaže: ‚Taj i taj, sin tog i tog, iz tvog ummeta nazvao ti je selam i uputio dovu.‘“

Kao što je Resulullah, dok je bio živ, bio za svoje ashabe milost Allaha teala i velika blagodat, tako je i posle svoje smrti velika blagodat za ceo svoj ummet. On je uzrok dobra. U hadis-i šerifu koji prenosi Bekr ibn Abdullah Muzeni, Resul-i ekrem je rekao: „Moj život je dobro za vas. Vi meni pričate, a i ja vama pričam. I kad umrem, moja smrt biće dobro za vas. Vaša dela biće mi pokazivana. Kada vidim vaša dobra dela, zahvaliću Allahu teala. Kada vidim vaša rđava dela, tražiću za vas oprost i pomilovanje.“7

Hazreti Kusem ibn Abbas bio je počašćen time što je učestvovao u ukopu Resulullaha. Kada je posao u kaburu završen, on je poslednji izašao. Rekao je: „Ja sam poslednji video mubarek lice Resulullaha. U kaburu su mu se mubarek usne pomicale. Nagnuo sam se nad njega i oslušnuo. Govorio je: ‚Gospodaru moj! Moj ummet!.. Gospodaru moj! Moj ummet!..‘“8

Viđenje Poslanika

Može li se Resulullah videti u snu i na javi? Ako se može videti, da li se vidi on sam ili nešto njemu slično? Naši učenjaci dali su na to razne odgovore. Pošto su jednoglasno objavili da je on živ u kaburu, većinom su rekli da se vidi on sam. Da je tako, razume se i iz hadis-i šerifa. U jednom hadis-i šerifu rečeno je: „Ko me vidi u snu, kao da me je video na javi.“9 Zato je hazreti imam Nevevi rekao: „Videti ga u snu znači videti upravo njega samog.“ U hadis-i šerifu rečeno je: „Ko me vidi u snu, zaista me je video. Jer šejtan ne može uzeti moj lik.“10

„Ko me vidi u snu, kao da me je video na javi“ Hadis-i šerif

Hazreti Ibrahim Lekani kaže: „Učenjaci hadisa jednoglasno su objavili da se Resulullah može videti i na javi, kao i u snu.“ Za oba stanja može se navesti mnogo primera. Navedimo nekoliko od njih:

Hazreti Muinuddin Čišti je u svakom gradu u koji bi došao posećivao groblja i tamo ostajao neko vreme. Kada bi ga u mestu u koje je došao prepoznali i kada bi postao poznat, ne bi ostajao, nego bi, nikome ne rekavši, tajno otišao. Jedno od tih putovanja bilo je i u Mekku. Stigavši u Mekke-i mukerremu, posetio je Ka’be-i muazzamu. Pošto je neko vreme ostao u Mekki, otišao je odatle u Medinu. Jednog dana, dok je u Medine-i munevveri posećivao kabr-i šerif našeg Poslanika, iz turbeta se čuo glas: „Pozovite Muinuddina!“ Po toj naredbi turbedar je povikao: „Muinuddine!“ S nekoliko strana čulo se: „Evo me!“ Zatim su rekli: „Kog Muinuddina tražiš? Ovde ima mnogo ljudi po imenu Muinuddin.“ Na to se turbedar vratio i stao pred vrata Ravda-i mutahhare. Čuo je glas koji je dvaput pozvao: „Pozovi Muinuddina Čištija!“ Čuvši ovu naredbu, turbedar je povikao džematu: „Traže Muinuddina Čištija!“

Kada je hazreti Muinuddin Čišti čuo ove reči, obuzelo ga je sasvim drukčije stanje. Plačući, lijući suze i donoseći salavat, približio se turbetu našeg voljenog Poslanika i s edebom stao. U tom trenutku čuo je glas: „O Kutbul-mešaih! Uđi unutra!“

Naš Poslanik je rekao: „Ti služiš mojoj veri. Treba da odeš u Indiju. Idi u Indiju. Tamo postoji grad koji se zove Edžmir. Tamo je jedan od mojih potomaka (unuka) po imenu Sejjid Husejin. Otišao je onamo s nijetom džihada i gaze. On je sada postao šehid. Edžmir samo što nije pao u ruke kafira. Zbog tvog odlaska onamo i njegovim bereketom islam će se širiti, a kafiri će biti poniženi i ostati bez snage i uticaja.“ Zatim mu je dao jedan nar i rekao: „Pažljivo pogledaj ovaj nar, pa ćeš videti i shvatiti kuda ćeš ići.“ Hazreti Muinuddin Čišti uzeo je nar koji mu je dao Poslanik, pogledao kako mu je naređeno i potpuno video sve što je između istoka i zapada. Hazreti Ahmed Rifai otišao je na hadž. Na povratku, dok je u Medine-i munevveri posećivao mubarek turbe Resul-i ekrema, izgovorio je pesmu ovog značenja:

Daleko bejah, da ti tle poljubim, predvodniče moj,
Sam doći nisam mogao, dušu sam kao zastupnika slao.
Sada mi je suđena blagodat da te posetim,
Pruži mubarek ruku, nek je usne moje poljube, o Habibe!

Kada se pesma završila, iz kabura našeg voljenog Poslanika ukazala se njegova mubarek ruka. Sejjid Ahmed Rifai sa krajnjim poštovanjem i počašću poljubio je mubarek ruku Poslanika. Svi prisutni u čudu su gledali taj događaj. Pošto je poljubio mubarek ruku Poslanika, legao je na pragove vrata Ravda-i mutahhare. Plačući, preklinjao je sav džemat koji je bio tamo: „Pređite preko mene gazeći me!“ Učenjaci su morali da izađu na druga vrata. Ovaj keramet postao je veoma čuven i od usta do usta stigao do naših dana. Hazreti Ibn Abidin poznat je po svom sledovanju veri, a njegovih kerameta i predanja o njemu ima mnogo.

Kada je u pet dnevnih namaza učio et-tahijjatu, video je Resulullaha svojim očima. Kada ga ne bi video, klanjao bi taj namaz ponovo. Jedan od najvećih islamskih učenjaka, obnovitelj (mudžeddid) druge hiljade godina, imam Rabbani Ahmed Faruki Sirhindi rekao je: „U poslednjim danima časnog ramazana ukazalo mi se jedno veoma lepo stanje. Ležao sam ispružen u postelji. Bio sam sklopio oči. Osetio sam da je neko drugi došao i seo na moju postelju. I šta da vidim! Bio je to sejjid, predvodnik prvih i poslednjih. Odmah sam se pribrao. Naš voljeni Poslanik rekao je: ‚Došao sam da ti napišem idžazet. Nikome nisam napisao takav idžazet.‘ Video sam da su u tekstu tog idžazetname zapisane velike dobrote koje se odnose na ovaj svet, a na poleđini mnoge milosti koje se odnose na onaj svet.“

Hazreti Abdulkadir Gejlani u knjizi „Gunja“ prenosi od hazreti Ibrahima Temimija: Hidr alejhisselam mi je rekao: „Ako želiš da u snu vidiš Resulullaha, pošto klanjaš akšam-namaz, ustaćeš i, ne govoreći ni sa kim do jacije, klanjaćeš evvabin-namaz posle akšam-namaza. Posle svaka dva rekata daćeš selam.

U svakom rekatu proučićeš jednom ‚Hamd‘, to jest suru Fatiha, i sedam puta suru Ihlas. Pošto i jacija-namaz klanjaš u džematu, doći ćeš kući i klanjati vitr. Kada budeš legao da spavaš, klanjaćeš dva rekata namaza i u svakom rekatu proučiti ‚Hamd‘ i suru Ihlas sedam puta. Posle namaza pašćeš na sedždu i sedam puta tražiti oprost od Allaha teala, a sedam puta reći: ‚Subhanallahi vel-hamdulillahi ve la ilahe illallahu vallahu ekber ve la havle ve la kuvvete illa billahil-alijjil-azim‘. Zatim ćeš podići glavu sa sedžde, sesti, podići ruke i reći: ‚Ja Hajju, ja Kajjumu, ja Zel-dželali vel-ikram, ja Ilahel-evveline vel-ahirin, ve ja Rahmaned-dunja vel-ahireti ve Rahimehuma, ja Rabbi, ja Rabbi, ja Rabbi, ja Allah, ja Allah, ja Allah‘.

Zatim ćeš ustati i proučiti istu dovu. Zatim ćeš pasti na sedždu i proučiti istu dovu. Zatim ćeš podići glavu sa sedžde, okrenuti se prema kibli, leći kako hoćeš i zaspati. Dok te san ne savlada, donosićeš salavat-i šerif na Poslanika.“

Rekao sam: „Želim da mi kažeš od koga si naučio ovu dovu.“ Hazreti Hidr je rekao: „Zar mi ne veruješ?“ Rekao sam: „Zaklinjem se Allahom teala, koji je Muhammeda alejhisselam poslao kao istinskog poslanika, da ti verujem.“

Hidr alejhisselam je rekao: „Bio sam na medžlisu na kome je Resulullah podučavao ovoj dovi i preporučio je. Ovu dovu naučio sam od onoga koga je on podučio.“ I ja sam učinio onako kako je rekao Hidr alejhisselam. U postelji sam počeo da donosim salavat-i šerif na Poslanika. Od radosti što ću videti Poslanika, san mi je pobegao i do zore nisam mogao da zaspim.

„Učenjaci hadisa jednoglasno su objavili da se Resulullah može videti i na javi, kao i u snu“ Ibrahim Lekani (rahmetullahi alejh)

Klanjao sam sabah-namaz i sedeo dok se sunce nije podiglo. Klanjao sam duha-namaz, to jest namaz u vreme duhe (prepodne). Rekao sam u sebi: „Ako dočekam veče, učiniću kao sinoć.“ U tom trenutku zaspao sam. U snu su došli meleci, uzeli me i odveli u džennet. Tamo sam video dvorove i palate načinjene od rubina, smaragda i bisera, i reke od meda, mleka i džennetskih pića. Upitao sam meleke koji su me odveli u džennet: „Za koga je ovaj dvor?“ Meleci su rekli: „Za one koji čine delo koje si ti učinio.“ Nisu me izveli iz dženneta dok me nisu nahranili džennetskim jelima i napojili džennetskim vodama. Zatim su me izveli iz dženneta i vratili na mesto gde sam bio.

Zatim mi je došao Resulullah sa sedamdeset poslanika i sedamdeset safova meleka – između dva safa bilo je koliko između istoka i zapada – nazvao mi selam i uzeo me za ruku. Tada sam rekao: „Ja Resulallah! Hidr alejhisselam mi je rekao da je ovaj hadis čuo od tebe.“ Poslanik je rekao: „Hidr je rekao istinu; ono što je ispričao – istina je. Hidr je najučevniji od onih na zemlji. On je poglavar abdala. On je od Allahovih vojski na zemlji.“

Ponovo sam rekao: „Ja Resulallah! Ima li za onoga ko čini ovo delo druge nagrade osim ovoga što sam ja video?“ Rekao je: „Kakva može biti nagrada veća od onoga što si video, od onoga što ti je podareno? Video si svoje mesto i svoj stepen u džennetu. Jeo si od džennetskih plodova i pio od njegovih pića. Sa mnom si video meleke i poslanike. Video si hurije.“

Rekao sam: „Ja Resulallah! Da li će onome ko čini delo koje sam ja učinio, a ne vidi u snu ono što sam ja video, biti dato ono što je podareno meni?“ Rekao je: „Zaklinjem se Allahom teala, koji me je poslao kao istinskog poslanika: tom čoveku biće oprošteni veliki gresi koje je učinio. Nestaće gnev Allaha teala prema tom čoveku. Zaklinjem se Allahom teala, koji me je poslao kao istinskog poslanika: onome ko čini ovo delo, iako u snu ne vidi ono što si ti video, biće dato ono što je dato tebi. Sa neba će pozvati jedan glas: ‚Allah teala je oprostio onome ko čini ovo delo i ummetu Muhammedovom od istoka do zapada.‘“

Rekao sam: „Ja Resulallah! Kao što sam ja video tvoju lepotu i džennet, ima li i taj čovek udela u tome?“ Rekao je: „Da, sve će mu biti dato.“

Kada sam rekao: „Ja Resulallah! Da li je prikladno da ovoj dovi podučimo sve vernike, muškarce i žene, i da im saopštimo njene nagrade?“, rekao je: „Zaklinjem se Allahom teala, koji me je poslao kao istinskog poslanika: ovo delo neće činiti niko osim onih koje je Allah teala stvorio srećnima.“ Ko u snu vidi našeg Poslanika Muhammeda alejhisselam u njegovom pravom liku, sigurno ga je video. Jer šejtan ne može uzeti njegov lik. Ali šejtan može uzeti neki drugi lik i pokazati se. Onome ko ne poznaje Resulullaha nije lako to razlikovati. Neki učenjaci su rekli: „I videti Poslanika u drugačijem liku znači videti njega. Ali to je znak nedostatka tog čoveka u veri. Svako ko vidi Poslanika u snu u njegovom pravom liku i umre kao vernik, ući će u džennet.“

Ebu Hurejre je preneo ovaj hadis-i šerif Poslanika: „Ako neko u noći uoči petka klanja dva rekata namaza, pa u svakom rekatu prouči po jednom Fatihu i Ajetul-kursiju, a petnaest puta suru Ihlas, i posle namaza hiljadu puta kaže: ‚Allahumme salli ala Muhammedin-nebijjil-ummijji‘, videće me u snu pre nego što dođe sledeći petak. Tom čoveku biće oprošteni svi prošli i budući gresi. Džennet je za one koji mene vide.“

Poseta Poslanikovom kabr-i šerifu

Ponos vasione rekao je: „Ko me poseti posle moje smrti, kao da me je posetio dok sam bio živ.“ U hadis-i šerifu koji se navodi u knjizi „Mir’ât-i Medîne“ rekao je: „Onome ko poseti moj kabur moj šefaat postao je vadžib.“ Ovaj hadis-i šerif prenose Ibn Huzejma, Bezzar, Darekutni i Tabarani. U drugom hadis-i šerifu koji je preneo hazreti Bezzar rečeno je: „Onome ko poseti moj kabur moj šefaat postao je halal.“ U hadis-i šerifu koji se navodi u „Muslim-i šerifu“ i u knjizi „Mu’džem“ Ebu Bekra ibn Mekkarija rečeno je: „Ako neko dođe da me poseti, a nema drugog nijeta, na Sudnjem danu zaslužiće da za njega učinim šefaat.“ Ovaj hadis-i šerif javlja da će Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) činiti šefaat za one koji u Medinu dolaze da ga posete.

Pazi da ne napustiš edeb – ovo je ulica Allahovog miljenika,
Ovo je mesto božanskog pogleda, ovo je makam Mustafe!
Mlad mesec na nebu – razdrta grudi pred Babus-Selamom,
Zvezda Dževza kandilo mu je; ovo je izvor nura i svetlosti.
Ovo je počivalište Habiba Uzvišenog; po vrednosti
Iznad je i samog Arša Uzvišenog Allaha – ovo mesto.
Od sjaja ove zemlje nestade tame ništavila,
Sva stvorenja, mažući je na oči kao surmu, spasiše se slepila.
Uđi, Nabi, u ovaj dergah uz uslov da čuvaš edeb,
Ovo je mesto gde sveti meleci čine tavaf, gde poslanici tle ljube!
Nâbî

U drugom hadis-i šerifu koji je preneo Darekutni rečeno je: „Ko obavi hadž, a mene ne poseti, uvredio me je.“ Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) želi da bude posećivan zato da bi njegov ummet i na taj način stekao sevap. Zato su naši učenjaci fikha, pošto bi obavili hadž, dolazili u Medinu i klanjali namaz u Mesdžid-i šerifu. Zatim su posećivali Ravda-i mutahharu, Minber-i munir i kabr-i šerif, koji je vredniji od Arš-i ala, zatim mesta na kojima je Resulullah sedeo, hodao i na koja se oslanjao, stub na koji se oslanjao kada bi mu dolazio vahj, i mesta kuda su prolazili ashab-i kiram i tabiini, koji su radili na izgradnji i obnovi mesdžida i bili počašćeni time što su dali svoj imetak i novac. Gledajući ta mesta, sticali su bereket. I učenjaci i pravednici koji su došli posle njih dolazili su posle hadža u Medinu i činili kao naši učenjaci fikha. Kao i juče, tako i danas hadžije, verni tome, obavljaju posete u Medine-i munevveri.

„Ako neko dođe da me poseti, a nema drugog nijeta, na Sudnjem danu zaslužiće da za njega učinim šefaat“ Hadis-i šerif

Sunce islamskih učenjaka, hazreti Ebu Hanifa, rekao je: „Poseta Kabr-i seadetu, koja je među najuzvišenijim mustehabima, ibadet je blizu stepena vadžiba.“ Ko ide da poseti Resulullahov kabr-i šerif, treba da donosi mnogo salavat-i šerifa. U hadis-i šerifu je saopšteno da ovi salavati i selami koji se donose stižu do Poslanika. Edeb posete našem voljenom Poslaniku saopšten je ovako:

Kada se izdaleka ugleda grad Medine-i munevvere, donose se salavat i selam. Zatim se kaže: „Allahumme haza haremu nebijjike, fedž’alhu vikajeten li minen-nari ve emanen minel-azabi ve suil-hisab.“ Ako je moguće, pre ulaska u grad ili u mesdžid uzima se gusul. Stavlja se miomiris. Oblači se nova, čista odeća. Jer to izražava uvažavanje i poštovanje. U Medine-i munevveru ulazi se ponizno, dostojanstveno i smireno. Pošto se kaže: „Bismillahi ve ala milleti Resulillah“, treba proučiti 80. ajet-i kerim sure Isra. Odmah zatim, govoreći: „Allahumme salli ala Muhammedin ve ala ali Muhammed. Vagfir li zunubi veftah li ebvabe rahmetike ve fadlike“, ulazi se u Mesdžid-i Nebevi. Zatim pored Resulullahovog minbera treba klanjati dva rekata tahijjetul-mesdžid namaza, stojeći tako da stub minbera dođe naspram desnog ramena. Naš voljeni Poslanik je tu klanjao namaz. To je mesto između Poslanikovog kabura i njegovog minbera. U hadis-i šerifu rečeno je: „Između mog kabura i mog minbera je jedan od džennetskih vrtova. Moj minber je iznad mog havda.“11 Zatim treba pasti na sedždu Allahu teala zato što mu je podario da poseti mubarek kabur Resulullaha.

Posle dove treba ustati, doći do Poslanikovog kabr-i šerifa, do Hudžre-i seadeta, i, okrenut leđima kibli, s edebom stati naspram Resulullahovog mubarek lica, na udaljenosti od oko dva metra. Bliže se ne prilazi. Treba biti u skrušenosti i poniznosti (hušu i hudu) i s edebom se držati pred Resulullahom, onako kako je Allah teala naredio u Kur’an-i kerimu, kao da je živ i kao da se stoji u njegovom uzvišenom prisustvu. Ne treba napuštati smirenost i dostojanstvo. Ne stavljati ruku na zidove kabr-i šerifa, nego s edebom stajati podalje – to je više u skladu sa poštovanjem. Treba stajati kao u namazu. Treba u mislima predstaviti Resulullahov mubarek, nežni lik i pomisliti da on zna za tebe, da čuje tvoje reči, tvoj selam i tvoje dove, da odgovara i kaže „Amin“. Jer Resulullah je rekao: „Ko mi donese salavat kod mog kabura, ja ga čujem.“ Takođe je u hadis-i šerifu saopšteno da je u Resulullahovom kabr-i šerifu ostavljen jedan melek kao zastupnik i da mu taj melek prenosi selam onih iz njegovog ummeta koji mu nazivaju selam. Zatim treba reći: „Esselamu alejke ja sejjidi ja Resulallah! Esselamu alejke ja Nebijjallah! Esselamu alejke ja Safijjallah! Esselamu alejke ja Habiballah! Esselamu alejke ja Nebijjer-rahmeti! Esselamu alejke ja Šefial-ummeti! Esselamu alejke ja Sejjidel-murselin! Esselamu alejke ja Hatemen-nebijjin!“

„Neka ti Allah teala podari najvišu nagradu i uzvrat. Svedočim da si izvršio svoju poslaničku dužnost. Predao si amanet. Posavetovao si svoj ummet. Borio si se na putu Allaha teala dok ti nije došao jekin (smrt). Neka Allah teala donosi na tebe salavat i selam do Sudnjeg dana. Ja Resulallah! Došli smo ti iz veoma dalekih krajeva. Došli smo da posetimo tvoj kabr-i šerif, da ti odamo tvoje pravo, da na mestu vidimo ono što si učinio, da posetom tebi steknemo bereket i da te zamolimo da nam kod Allaha teala učiniš šefaat. Jer naše greške pognule su nam leđa. Naši gresi opteretili su nam ramena. Ja Resulallah! Ti si i onaj koji čini šefaat i onaj čiji se šefaat prima. Tebi je obećan Makam-i Mahmud. I Allah teala u Kur’an-i kerimu (u 64. ajet-i kerimu sure Nisa, po značenju) kaže: ‚Svakog poslanika poslali smo samo zato da mu se, po naredbi Allaha teala, pokoravaju (oni kojima je poslat). Kada bi oni, pošto su učinili zulum svojim nefsima (sebi naudili), došli tebi i zamolili Allaha teala za oprost, i kada bi i Moj Resul tražio oprost za njih, sigurno bi našli da Allah teala prima pokajanje i da je milostiv.‘ Mi smo došli pred tebe. Ali mi smo učinili zulum svojim nefsima. Molimo da nam se oproste gresi. Ja Resulallah! Učini za nas šefaat kod Allaha teala. Ja Resulallah! Zamoli Allaha teala da nam dušu uzme dok smo na tvom sunnetu, da nas sutra, na Sudnjem danu, uvrsti među one koji će s tobom doći na mahšer i da nam podari da dođemo na tvoj havd i iz njega pijemo. Ja Resulallah! Molimo tvoj šefaat“, tako treba uputiti dovu. Zatim treba proučiti 10. ajet-i kerim sure Hašr, čije je značenje: „… Gospodaru naš! Oprosti nama i našoj braći koja su pre nas prošla s imanom! Ne ostavljaj u našim srcima nikakve mržnje prema onima koji veruju! Gospodaru naš! Ti si, zaista, pun samilosti i milostiv!“

Zatim, prenoseći selam onih koji su poslali selam, treba reći: „Esselamu alejke ja Resulallah! Taj i taj moli da mu kod Allaha teala učiniš šefaat. Učini šefaat za njega i za sve muslimane“, i doneti salavata koliko hoće.

Zatim, pola metra udesno, treba doći naspram mubarek glave hazreti Ebu Bekra Siddika i uputiti dovu: „Esselamu alejke ja halifete Resulillah! Esselamu alejke ja refikahu fil-gar! Esselamu alejke ja eminehu alel-esrar! Neka ti Allah teala, kao imamu ovog ummeta, podari najvišu nagradu i uzvrat. Ti si na najlepši način bio halifa Resulullahu. Na najbolji način sledio si njegov uzvišeni sunnet. Borio si se protiv murteda (otpadnika od vere) i onih koji su skrenuli s pravog puta. Uvek si govorio istinu. Dok nisi preselio na ahiret, bio si pomagač onima koji su na putu istine. Neka su selam, milost i bereket Allaha teala na tebi! Allahu moj! Svojom milošću uzmi nam dušu u ljubavi prema njemu. Ne učini našu posetu njemu uzaludnom!“

„Između mog kabura i mog minbera je jedan od džennetskih vrtova. Moj minber je iznad mog havda“ Hadis-i šerif

Zatim, ponovo pola metra udesno, treba doći naspram kabura hazreti Omera i reći: „Esselamu alejke ja Emirel-muminin! Esselamu alejke ja Muzhirel-islam! Esselamu alejke ja Muksirel-esnam! Neka ti Allah teala da najvišu nagradu i uzvrat. I za života i u smrti pomagao si islam i muslimane. Bio si staratelj siročadi. Činio si dobro rodbini. Muslimanima si bio vodič kojim su oni bili zadovoljni, koji je i sam bio na hidajetu i ljude izvodio na pravi put. Uredio si njihove poslove. Njihove siromahe učinio si bogatima, njihove rane previo si. Neka su selam, milost i bereket Allaha teala na tebi!“

Zatim, obraćajući se hazreti Ebu Bekru i hazreti Omeru, treba reći: „Esselamu alejkuma ja dadžiaj-Resulillahi ve refikajhi ve vezirejhi ve muširejhi vel-muavinejni lehu alel-kijami fid-dini vel-kaimejni ba’dehu bi-mesalihil-muslimin! Neka vam Allah teala da najlepšu nagradu. Uzimamo vas za vesilu kod Resulullaha, da biste zamolili Allaha teala da nam Resulullah učini šefaat, da nam primi trud, da nas usmrti u veri islama i ponovo oživi u veri islama i da nas na Sudnjem danu sabere među onima koji su blizu Resulullaha.“

Zatim treba uputiti dovu za sebe, svoje roditelje, za one koji su tražili dovu i za sve muslimane. Posle toga, stojeći naspram Resulullahovog mubarek lica, treba uputiti dovu: „Allahu moj! Ti kažeš (po značenju): ‚Svakog poslanika poslali smo samo zato da mu se, po naredbi Allaha teala, pokoravaju (oni kojima je poslat). Kada bi oni, pošto su učinili zulum svojim nefsima (sebi naudili), došli tebi i zamolili Allaha teala za oprost, i kada bi i Moj Resul tražio oprost za njih, sigurno bi našli da Allah teala prima pokajanje i da je milostiv.‘12 Gospodaru moj! Sledeći Tvoj uzvišeni govor i pokoravajući se Tvojoj naredbi, molimo da nam Tvoj voljeni Poslanik učini šefaat kod Tebe“, a zatim proučiti dovu koju je ranije proučio, to jest 10. ajet-i kerim sure Hašr (po značenju):

„… Gospodaru naš! Oprosti nama i našoj braći koja su pre nas prošla s imanom! Ne ostavljaj u našim srcima nikakve mržnje prema onima koji veruju! Gospodaru naš! Ti si, zaista, pun samilosti i milostiv!“ Zatim, proučivši ajete „Rabbenagfir lena ve li-abaina ve li-ummehatina ve li-ihvaninel-lezine sebekuna bil-iman“, „Rabbena atina…“ i „Subhane rabbike…“, treba završiti posetu Hudžre-i seadetu. Zatim treba doći do mesta koje se zove Ravda-i mutahhara, između Resulullahovog kabura i minbera. To je mesto u obliku kvadrata. Tu treba klanjati namaza koliko se hoće. Uputiti dovu. Donositi tesbihe. Zahvaljivati i slaviti Allaha teala. Zatim treba doći do minbera. S nijetom da na njega pređe Resulullahov bereket, staviti ruku na mesto na koje je Poslanik stavljao svoju mubarek ruku kada je držao hutbu. Tu klanjati dva rekata namaza. Tražiti od Allaha teala ono što želi. Uteći se od gneva Allaha teala Njegovoj milosti. Zatim doći do stuba postavljenog na mesto gde je nekada bio stub Hannana. Hannana je stub koji je, kada ga je Resulullah napustio i prešao na minber da drži hutbu, jecao, a smirio se kada je Resulullah sišao i zagrlio ga. Zatim doći do stuba uz koji se hazreti Ebu Lubaba vezao i učinio tevbu. Tu klanjati dva rekata namaza i Allahu teala učiniti tevbu i istigfar. Uputiti dove koje želi.

Dok boravi tu, noći treba da provodi učeći Kur’an-i kerim, čineći zikr Allahu teala, upućujući tiho i glasno dove pored minbera i kabura i čineći rabitu. Posle posete Resulullahu mustehab je otići na groblje Baki i posetiti i njega. Zatim treba posetiti druge kaburove, naročito kabur Sejjiduš-šuhede (predvodnika šehida) hazreti Hamze. Takođe u Bakiju treba posetiti hazreti Abbasa i one koji su tamo ukopani: Hasana ibn Aliju, Zejnulabidina, njegovog sina Muhammeda Bakira i njegovog sina Džafera Sadika, emira vernika hazreti Osmana, Resulullahovog sina Ibrahima, Resulullahove čiste žene koje su tamo ukopane, njegovu tetku (očevu sestru) Safiju i još mnoge velikane od ashaba i tabiina (radijallahu anhum edžmain). Treba klanjati namaz u Fatiminom mesdžidu u Bakiju. Mustehab je u četvrtak posetiti šehide Uhuda. Tamo treba reći: „Selamun alejkum bima sabertum. Feni’me ukbed-dar. Selamun alejkum ja ehle daril-kavmil-muminin, ve inna inšallahu an karibin bikum lahikun.“ Zatim treba proučiti Ajetul-kursiju i suru Ihlas. Oni koji posećuju Hudžre-i seadet moraju biti veoma budni. U srcu im ne sme biti ovosvetskih misli. Treba da razmišljaju o mubarek nuru Muhammeda alejhisselam i o uzvišenosti njegovog stepena. Dove koje se upućuju s mislima o ovosvetskim poslovima, o susretanju sa velikim ljudima radi koristi i o trgovini Allah teala ne prima, i takvi ne postižu svoje želje. Poseta Hudžre-i seadetu časan je ibadet. Postoji bojazan da oni koji u to ne veruju izađu iz islama. Jer oni se suprotstavljaju Allahu teala, Njegovom Resulu i svim muslimanima. Iako je nekoliko malikijskih učenjaka reklo da je poseta Resulullahu (sallallahu alejhi ve sellem) vadžib, jednoglasno je saopšteno da je mustehab.

„Gospodaru naš! Oprosti nama i našoj braći koja su pre nas prošla s imanom! Ne ostavljaj u našim srcima nikakve mržnje prema onima koji veruju! Gospodaru naš! Ti si, zaista, pun samilosti i milostiv!“ Hašr: 10

ES-SUBHU BEDA
Essubhu beda min tal’atihi.
Vel-lejlu dedža min vefratihi.
Fakar-rusula fadlen ve ula.
Ehdes-subula li delaletihi.
Svitanje je svoju svetlost uzelo od njegovog lica.
A noć je svoju tamu uzela od njegove crne kose.
Svojom vrlinom i uzvišenošću nadmašio je sve resule.
Oni koji su našli hidajet put su našli njegovim upućivanjem.
Kenzul-kerami mevlenni’ami.
Hadil-umemi li šeriatihi.
Ezken-nesebi a’lel-hasebi.
Kullul-arabi fi hidmetihi.
On je riznica darežljivosti i onaj koji iz te riznice daruje.
Narode je doveo do svoje vere i hidajeta.
Loza mu je veoma čista, a čast veoma uzvišena.
Svi Arapi su u njegovoj službi.
Se’atiš-šedžeru natakal-hadžeru.
Šukkal-kameru bi išaratihi.
Džibrilu eta lejlete esra.
Ver-Rabbu de’a li-hadratihi.
Drveće je dotrčalo pred njega, kamenje je progovorilo.
Na njegov (čudesni) znak mesec se rascepio na dva dela.
U noći Isra došao mu je Džibril (alejhisselam).
I Gospodar ga je pozvao u Svoje prisustvo.
Naleš-šerefa vallahu afa.
Amma selefa min ummetihi.
Fe Muhammeduna huve Sejjiduna.
Fel-izzu lena bi idžabetihi.
On je dostigao uzvišene stepene.
A Allah (dželle dželaluhu) oprostio je njegovom ummetu.
Naš Muhammed (sallallahu alejhi ve sellem) – on je naš predvodnik.
Zato što smo ga prihvatili, čast pripada nama.
Abdullah ibn Revvaha (radijallahu anhu)