OPROŠTAJNA HUTBA

Hvala pripada samo Allahu teala. Njemu zahvaljujemo, od Njega tražimo oprost i Njemu se kajemo. Allahu teala utičemo se od zla naših duša i od greha naših dela. Onoga koga Allah teala uputi na pravi put niko ne može zavesti, a onoga koga On ostavi u zabludi niko ne može uputiti na pravi put. Svedočim da nema božanstva osim Allaha teala. On je jedan. Nema ni Sebi ravnoga ni druga. I još svedočim da je Muhammed (alejhisselam) Njegov rob i Njegov resul.

O Allahovi robovi! Oporučujem vam da se bojite Allaha teala i da Mu se pokoravate.

O ljudi! Dobro slušajte moje reči! Ne znam, možda se posle ove godine nikada više neću sastati s vama na ovom mestu. O ljudi! Kao što je ovaj vaš dan sveti dan, kao što je ovaj vaš mesec sveti mesec, kao što je ovaj vaš grad (Mekka) mubarek grad, tako su sveti i vaši životi, vaš imetak i vaša čast. Zaštićeni su od svakog nasilja.

Ashabi moji! Sutra ćete se susresti sa svojim Gospodarem i svakako ćete biti pitani za svako svoje današnje stanje i delo. Pazite da se posle mene ne vratite starim zabludama i ne počnete da sečete vratove jedan drugome!

Neka ovu moju oporuku oni koji su ovde prisutni prenesu onima koji nisu prisutni!

Može biti da onaj kome se prenese bolje razume i sačuva nego onaj ko je ovde bio i čuo. Ashabi moji! Ko god kod sebe ima neki amanet, neka ga vrati vlasniku!

Svaki oblik kamate ukinut je. On je pod mojim nogama. Ali glavnicu svoga duga morate vratiti. Niti činite nasilje, niti trpite nasilje. Po naredbi Allaha teala kamatarenje je sada zabranjeno. Svaki oblik tog ružnog običaja iz doba džahilijjeta pod mojim je nogama. Prva kamata koju ukidam jeste kamata Abbasa, sina Abdulmuttalibovog (moga strica). Ashabi moji! Potpuno su ukinute i krvne osvete koje su vođene u doba džahilijjeta. Prva krvna osveta koju ukidam jeste krvna osveta Rebie, unuka Abdulmuttalibovog (sina moga strica).

O ljudi! Premeštati svete mesece da bi se moglo ratovati, bez sumnje, znači otići veoma daleko u kufru. To je ono čime se kafiri zavode. (Jedan mesec) jedne godine smatraju dozvoljenim, a druge godine ga proglašavaju zabranjenim. To čine da bi se uskladili s brojem meseci koje je Dženab-i Hakk učinio dozvoljenima i zabranjenima. Oni ono što je Allah teala zabranio čine dozvoljenim, a ono što je dozvolio čine zabranjenim.

O ashabi moji! Mi obavljamo hadž tačno u njegovo vreme. Redosled meseci je onakav kakav je bio kada ih je Allah teala stvorio. Nema sumnje da se vreme vratilo u oblik i red kakav je imalo onog dana kada ga je Allah teala stvorio.

„Allahu moj! Uvećaj čast, uzvišenost, veličanstvenost i ugled ovoga Doma. Uvećaj i čast, veličanstvenost, poštovanje i dobrotu onih koji ga poštuju hadžom i umrom“ Hadis-i šerif

O ljudi! Šejtan je danas zauvek izgubio moć da na ovoj vašoj zemlji ponovo uspostavi svoj uticaj i svoju vlast. Ali ako ga, osim u ovim stvarima koje sam ukinuo, budete sledili u delima koja smatrate sitnima, to će ga obradovati. Da biste sačuvali svoju veru, čuvajte se i toga!

O ljudi! Preporučujem vam da čuvate prava žena i da se u tome bojite Allaha teala. Vi ste žene uzeli kao Allahov amanet; njihovu čast i čednost učinili ste sebi dozvoljenim dajući reč u ime Allaha teala. Vi imate pravo nad ženama, a i one imaju prava nad vama. Vaše pravo nad ženama jeste da ne dopuste nijednom čoveku koga vi ne volite da oskrnavi privatnost vašeg doma. Ako u vaš dom prime nekog ko vam nije po volji, možete ih odvratiti blagim udarcem. A pravo žena nad vama jeste da im na dozvoljen način obezbedite svu hranu i odeću. O vernici! Ostavljam vam amanet: dok god ga se čvrsto držite, nikada nećete zalutati s puta. Taj amanet je Knjiga Allaha teala, Kur’an-i kerim. (U drugim predajama rečeno je i: „moj sunnet“ i „moj ehl-i bejt“.)

O vernici! Dobro slušajte moje reči i dobro ih čuvajte! Musliman je muslimanu brat, i tako su svi muslimani braća. Drugome nije dozvoljeno da posegne ni za jednim pravom koje pripada njegovom bratu u veri, osim ako mu ga on sam drage volje ne da. Ashabi moji! Ne činite nasilje svojim dušama (sebi). I vaša duša ima pravo nad vama. O ljudi! Allah teala je svakom onome ko ima pravo dao njegovo pravo (u Kur’an-i kerimu). Nasledniku nije potrebna oporuka. Dete pripada onome u čijoj se postelji rodilo. Onome ko čini zinu pripada uskraćenost. Onaj bez loze ko prisvaja lozu nekoga drugog osim svoga oca, ili nezahvalnik koji se pripisuje nekom drugom osim svoga gospodara, neka ga stigne gnev Allaha teala i prokletstvo meleka i svih muslimana! Dženab-i Hakk od takvih ljudi ne prima ni pokajanje ni pravedno svedočenje. O ljudi! Vaš Gospodar je jedan. I vaš otac je jedan: svi ste vi Ademova deca. A Adem je od zemlje. Kod Allaha je najvredniji onaj od vas ko ima najviše bogobojaznosti. Arap nema nikakve prednosti nad onim ko nije Arap. Prednost je samo u bogobojaznosti. Ako vam se za zapovednika postavi i osakaćeni crni rob i ako vama upravlja po Allahovoj Knjizi, slušajte ga i pokoravajte mu se. Krivac se ne može okriviti ni za šta osim za svoju krivicu. Otac se ne može okriviti za krivicu svoga sina, ni sin za krivicu svoga oca.

O ljudi! Pazite! Ove četiri stvari nikako ne smete činiti:

1. Ne pripisujte Allahu ništa kao druga.

2. Ne ubijajte bez prava život koji je Allah učinio svetim.

3. Ne činite zinu.

4. Ne kradite.

Naređeno mi je da vodim džihad protiv ljudi dok ne kažu „La ilahe illallah, Muhammedun resulullah“ (to jest dok ne postanu muslimani). Kada to kažu, sačuvali su svoju krv i svoj imetak. A njihov obračun prepušten je Allahu teala. O ljudi! Sutra će vas pitati za mene, šta ćete reći?.. Ashab-i kiram su rekli: „Svedočimo da si preneo veru Allaha teala, da si izvršio svoju dužnost i da si nam dao oporuku i savet.“ Na to je Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) podigao svoj mubarek kažiprst, spustio ga prema džematu i rekao: „Budi svedok, Gospodaru moj! Budi svedok, Gospodaru moj! Budi svedok, Gospodaru moj!“

Onog dana kada je naš voljeni Poslanik održao Oproštajnu hutbu, objavljen je treći ajet-i kerim sure Maida, čije je značenje: „Danas sam vam vašu veru usavršio, Svoju blagodat prema vama dovršio i zadovoljan sam što sam vam islam dao kao veru…“ Kada je Poslanik taj ajet-i kerim proučio ashab-i kiramu, hazreti Ebu Bekr je zaplakao. Kada su ashab-i kiram upitali zašto plače, rekao je: „Ovaj ajet-i kerim ukazuje na to da je blizu Resulullahovo preseljenje na ahiret. Zato plačem.“1

Posle hutbe stao je na vakfu (stajanje) na Džebel-i Rahme. Akšam-namaz nije klanjao na Arafatu, nego ga je, zajedno s jacija-namazom, klanjao kao imam na Muzdalifi. Te noći ostali su na Muzdalifi. Sutradan ujutro stali su na vakfu kod Mešarul-harama. Prvog dana bajrama krenuli su s Muzdalife na Minu. Usput su, ne zaustavljajući se, prošli kroz dolinu zvanu Muhassir, gde se bio zaustavio ashab-i fil2. Stigli su na Minu; tu je Poslanik sam zaklao šezdeset tri kurbanske kamile, a zatim je nož dao hazreti Aliji. Ostale je zaklao hazreti Alija. Drugog, trećeg i četvrtog dana bajrama bacali su kamenje na džemre, a četrnaestog dana meseca zulhidže, pre sabah-namaza, došli su u Bejtullah i obavili oproštajni tavaf. Resulullah je u Mekki ostao deset dana i, pošto je obavio Oproštajni hadž i oproštajni tavaf, vratio se u Medinu. U Mesdžid-i Nebeviju klanjao je dva rekata namaza i ušao u svoju blagoslovenu kuću. Posle Oproštajnog hadža ashab-i kiram otišli su u krajeve iz kojih su došli i tamo kazivali ono što je Resulullah saopštio i naredio.