OPROŠTAJNI HADŽ
Desete godine po hidžri Poslanik se spremio za hadž i naredio i muslimanima u Medini da se spreme za hadž. Poslao je vest i onima koji su živeli izvan Medine. Na to se u Medini okupilo na hiljade muslimana. Resulullah je kupio stotinu kamila za kurban. Pre nego što je krenuo na put, uzeo je gusul. Počešljao je svoju mubarek kosu, namirisao se lepim mirisima i obukao izar i ridu. Kada su pripreme bile završene, naš voljeni Poslanik krenuo je iz Medine dvadeset petog dana meseca zulkade, posle podne-namaza, s karavanom od više od trideset hiljada ljudi. Putem Šedžere stigli su u Zul-Hulejfu. Tu je broj ashaba premašio četrdeset hiljada. Noć su proveli tu. Naš voljeni Poslanik dao je da mu se dovede jedna od stotinu kamila koje je vodio sa sobom. Da bi to bio znak kurbana, zasekao joj je desnu stranu grbe da prokrvi, okačio joj o vrat dve sandale i naredio ashabima da i oni tako učine. Klanjao je dva rekata ihram-namaza. Pošto je doneo hamd i sena Allahu teala, Server-i kainat uputio je dovu: „Allahu moj! Učini mi ovo mebrur i makbul hadžom, u kojem nema ni licemerja, ni pokazivanja, ni traženja slave!“ Ušao je u ihram i, kad ga je Džibril alejhisselam obavestio, počeo je na sav glas da izgovara telbiju. Kada su mu se pridružili i ashab-i kiram, zemlja i nebo počeli su da odjekuju od uzvika telbije: „Lebbejk, Allahumme lebbejk! Lebbejk, la šerike leke lebbejk! Innel-hamde ven-nimete leke vel-mulk, la šerike lek!…“
Prateći put Bejda, uputili su se ka Melelu. Ashabi su tekli za njim kao bujica. Usput im se pridruživalo sve više ljudi. Kada je stigao u dolinu Revha, gde je klanjalo namaz blizu sedamdeset poslanika, među njima i Musa alejhisselam, Resulullah je rekao: „Ova dolina je jedna od džennetskih dolina.“ Tu su klanjali namaz. Odatle su krenuli ka Munsarafu i sabah-namaz klanjali u Esasi. Kada su stigli u Lahjul-Džemel, pozlilo mu je, dao je da mu se pusti krv (hidžamet) i odseo je u Sukji. Kada su stigli u Ebvu, gde je preminula njegova časna majka hazreti Amina, posetio je njen kabur i plakao. Rasplakao je i one koji su bili s njim. Zatim su stigli u Telatul-Jemen, Džuhfu, Gadir-i Hum, Kudejd i dolinu Usfan. Tu je Poslanik rekao hazreti Ebu Bekru: „Hud i Salih alejhimesselam prošli su odavde, opasani abom, u šarenom platnu, na mladim riđim kamilama čiji su ulari bili ispleteni od vlakana hurme, izgovarajući telbiju za hadž.“1 Preko Ganima, Merruz-Zahrana i Šerifa stigli su u Zi Tuvu. Pošto su tu prenoćili i klanjali sabah-namaz, prošli su Hadžun i preko uspona Keda ušli u Mekku. Posle putovanja od deset dana stigli su u Mekku četvrtog dana meseca zulhidže. Pošto su im se pridružili i oni koji su iz Jemena i drugih krajeva došli da obave hadž, broj muslimana premašio je devedeset hiljada. (Po jednoj predaji bilo ih je sto četrnaest hiljada, a po drugoj oko sto dvadeset hiljada.)
„Allahu moj! Učini mi ovo mebrur i makbul hadžom, u kojem nema ni licemerja, ni pokazivanja, ni traženja slave!“ Hadis-i šerif
Kada je ugledao Bejtullah, Resulullah je uputio ovakvu dovu:
„Allahu moj! Uvećaj čast, uzvišenost, veličanstvenost i ugled ovoga Doma. Uvećaj i čast, veličanstvenost, poštovanje i dobrotu onih koji ga poštuju hadžom i umrom.“
Zatim je počeo obrede hadža (menasik). Tokom hadža boravio je u šatoru podignutom u Ebtahu, između Mekke i Mine. Naš voljeni Poslanik otišao je osmog dana meseca zulhidže (Tervije) na Minu, a devetog (Arefe) na Arafat. Stigao je u dolinu Urena, u sredini doline Arafata, i tu se zaustavio. Posle podne je, na svojoj kamili po imenu Kasva, održao Oproštajnu hutbu i oprostio se s ashab-i kiramom radijallahu anhum.2
DOŠAO SAM TEBI!
O utočište grešnih, došao sam da se tebi sklonim!
Mnogo sam ružnog učinio, došao sam da te preklinjem!
Na mračna mesta skrenuo sam, u močvare sam upao,
Došao sam vrelu svetlosti što pravi put obasjava.
Ostao mi je jedan život da izađe, o dušo svih duša!
Da li priliči reći: „Došao sam da život žrtvujem“?
Lekar si onima u nevolji, a ja sam bolestan u srcu.
Za lek rani u srcu došao sam da kucam na tvoja vrata.
Pogrešno je na vrata darežljivih nešto donositi,
Došao sam da ljubim tle koje si počastio svojim korakom.
Gresi su mi mnogi kao planina, lice crno kao katran!
Došao sam da se sasvim oslobodim tog tereta i crnila.
Sve će ih, naravno, očistiti kap iz mora tvoje darežljivosti,
Iako je crna kao moje lice, s knjigom svojih dela došao sam.
Kad bih bar lice o tvoj prag prisloniti mogao, o dragi, draži od mog života,
Što se vodom ne postigne, postiže se onim tlom!