KAKO JE HADŽ POSTAO FARZ

Slanje hazreti Ebu Bekra i hazreti Alije na hadž

Te godine ashab-i kiram krenuli su u Mekku, pod emirstvom hazreti Ebu Bekra, u karavanu od tri stotine ljudi. U to vreme objavljeni su prvi ajet-i kerime sure Beraa. U njima su saopšteni neki propisi o ugovorima. Da bi objavio te propise, naš voljeni Poslanik poslao je u Mekku i hazreti Aliju.2

Po jednom običaju raširenom u to vreme među Arapima, kad bi se sklopio ugovor ili kad bi se sklopljeni ugovor raskinuo, to bi objavio lično onaj ko ga je sklopio ili neki njegov rođak koga bi on odredio. Poslanik je za taj posao poslao hazreti Aliju u Mekku za hadžijskim karavanom. Hazreti Alija je stigao karavan i zajedno su ušli u Mekku.3 Hazreti Ebu Bekr je održao hutbu i objasnio ibadet hadža. Ashab-i kiram (alejhimur-ridvan) obavili su hadž po pravilima kojima su podučeni. Dok se obavljao ibadet hadža, i hazreti Alija je na Mini, na mestu zvanom Džemretul-Akaba, održao hutbu. Svoju hutbu započeo je ovako:

„O ljudi! Mene vam je poslao Resulullah.“ Zatim je proučio prvi ajet-i kerim sure Beraa. Posle toga je rekao: „Naređeno mi je da vam saopštim četiri stvari.“ Te četiri stvari bile su ove:

1. Niko osim vernika ne može ući u džennet.

2. Posle ove godine nijedan mušrik neće smeti da se približi Ka’bi.

3. Niko neće obavljati tavaf oko Ka’be go. (Tada su mušrici obavljali tavaf oko Ka’be goli.)

4. Ko god ima ugovor s Resulullahom, taj ugovor važi dok mu ne istekne rok. Ostalima je dat rok od četiri meseca. Posle toga nijedan mušrik nema ni ugovora ni zaštite.

„U njoj (u Ka’bi) su jasni znaci, Ibrahimov makam. Ko u nju uđe, siguran je od napada. Hadž (i poseta) tog Doma onima koji mogu naći puta do njega (koji su u stanju) pravo je Allaha teala nad ljudima, farz“ Al-i Imran: 97

Od tog dana nijedan mušrik nije došao u Ka’bu i niko nije obavljao tavaf oko Ka’be go. Pošto su te stvari saopštene, većina mušrika primila je islam. Pošto je izvršen farz hadža, hazreti Ebu Bekr i hazreti Alija vratili su se u Medinu s ashab-i kiramom koji su bili s njima.4

Serijja Halida ibn Velida u Jemen

Naš voljeni Poslanik je, desete godine po hidžri, u mesecu rebiul-evvelu, poslao Halida ibn Velida s četiri stotine mudžahida da pozove u islam sinove Harisa ibn Ka’ba, koji su živeli u okolini Jemena. Po naredbi Resulullaha, hazreti Halid ibn Velid pozivao je to pleme u islam tri dana zaredom. I oni su se odazvali pozivu i postali muslimani.

Sa vrela sunca bez prestanka silazi bistra voda fejza,
Kad god zatreba neimaru što ti kabur obnavlja – voda.
Strah od džehennema bacio je vatru tuge u moje srce što gori;
Nadam se da će oblak tvoje darežljivosti na tu vatru prosuti vodu.
Od bereketa hvale tebi Fizulijeve reči postadoše biser,
Kao što se u kraljevski biser iz aprilskog oblaka pretvori voda.
Kad se na mahšerski dan iz sna nemara probude,
I kad budne oči od suza čežnje prolivaju vodu,
Nadam se da na mahšerski dan neću ostati uskraćen,
Da će vrelo susreta s tobom meni, žednom tvoga lica, dati vodu.
Fuzûlî

Događaji iz desete godine po hidžri

Desete godine po hidžri islam se proširio po celom Arabijskom poluostrvu. Kao i devete godine, i te godine ljudi su iz svih krajeva Arabije u skupinama dolazili u Medinu i utrkivali se da budu počašćeni islamom i da zadobiju večnu sreću. Sada u Arabiji više nije bilo snage koja bi se mogla suprotstaviti muslimanima, a islam je zavladao na sve strane. Samo neka jevrejska i hrišćanska plemena nisu postala muslimanska.

Iste godine Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) poslao je pismo hrišćanima Nedžrana i pozvao ih u islam. Oni su izabrali četrnaest ljudi i poslali ih u Medinu da izbliza ispitaju Resulullahovo stanje. Posle nekog vremena izaslanstvo je sklopilo ugovor o miru. Neki od njih kasnije su sami od sebe postali muslimani. Te godine je preminuo jemenski namesnik Bazan. Kada je stigla vest o njegovoj smrti, Resulullah je podelio njegovu zemlju i jedan deo dao njegovom sinu Šehru, jedan deo Ebu Musi Ešariju, jedan deo Jali ibn Umejji, a jedan deo Muazu ibn Džebelu.

Poslanik je te godine poslao namesnike u sve krajeve u koje se proširio islam. I hazreti Alija je s tri stotine ljudi poslat da pozove u islam pleme Mudlidž u Jemenu. Oni su se najpre suprotstavili i gađali islamsku vojsku strelama. Odmah im je uzvraćeno. Dvadeset ljudi je ubijeno. Većina se razbežala. Hazreti Alija (radijallahu anhu) nije dao ashabima da gone neprijatelja. Posavetovao ih je i ponovo pozvao u islam. Oni su prihvatili i primili iman. Hazreti Alija i ashabi odmah su se u žurbi uputili prema Medini i stigli Resulullaha u Mekki. I te godine, kao i devete, nastavili su da dolaze izaslanici. Jedni su bili izaslanici Gamida, a drugi Beni Hanife. Došli su u Resulullahov medžlis i postali muslimani.

Nedžašijev sestrić Fejruz došao je i postao musliman. I iz Abdulkajsa došlo je izaslanstvo, čiji su članovi postali muslimani.

Te godine, u dobi od godinu i po dana, preselio je na ahiret Resulullahov sin Ibrahim. Kada je Resulullah izgubio to svoje milo čedo, mubarek oči ispunile su mu se suzama. Hazreti Ibrahima ukopali su na groblju Beki, pored Osmana ibn Mazuna. On je i prvi na čiji je kabur posuta voda.5

Jadan je tvoj ummet, na njegove grehe ne gledaj,
Rukom nas ne odbij, u džehennemu nas čežnjom ne spaljuj.
Smiluj se, aman, u vatri rastanka s tobom ne spaljuj;
Jednom rečju, svog roba Galiba punog greha ne ostavljaj.
Ti si Ahmed, i Mahmud, i Muhammed, moj predvodniče,
Ti si nam sultan koga Hakk pomaže, moj predvodniče.
Şeyh Galib

„Čuvajte se kletve ugnjetenog. Između dove ugnjetenog i Hakka teala nema zastora“ Hadis-i šerif

Širenje islama na Arabijskom poluostrvu