Područja u koja su poslati sakupljači zekata
Hazreti Ebu Musu Ešarija zadužio je da u Mekki podučava Kur’an-i kerim i verske stvari.1 Ebu Sufjana ibn Harba postavio je za emira Nedžrana u pokrajini Jemen, a Kesira ibn Abdullaha odredio mu je za pomoćnika. Pošto su poslovi u Mekki bili završeni, došlo se u Merruz-Zahran. Tu je podeljen i preostali plen. Zatim je Poslanik sa svojim slavnim ashabima opet krenuo na put, i krajem zulkade stigli su u Medinu. Iz Medine su bili izašli desetog dana mubarek meseca ramazana, u sredu. Ovaj pohod trajao je oko tri meseca.
Jednog dana, utonuvši u more tuge, zaneo sam se u misli, Izgubivši sebe, zaboravio sam ko sam, Setivši se svojih greha, uplašio sam se svoga kraja, Tada sam čuo jednog sejjida kako ponavlja ovaj stih: Ti si Ahmed, i Mahmud, i Muhammed, Predvodniče moj, Ti si nam sultan koga Hakk pomaže, Predvodniče moj. Mi se nadamo, od beznađa ne uzdišemo, Blago imana ne upropašćujemo, Ne ostavljamo tvoja vrata da bismo utočište tražili kod tuđih, U tvojoj senci ni na koga drugog ne gledamo. Ti si Ahmed, i Mahmud, i Muhammed, Predvodniče moj, Ti si nam sultan koga Hakk pomaže, Predvodniče moj. Şeyh Galib
Neki događaji iz osme godine po hidžri
Četiri čoveka iz plemena Beni Sa’laba došla su u Resulullahov medžlis. Rekli su: „Poslao nas je naš narod. Čuli smo da islam nije potpun ako se ne učini hidžra.“ On je rekao: „Gde god da ste, budite bogobojazni; ako i ne učinite hidžru, neće vam škoditi. Vašoj veri i vašem narodu neće biti nikakve štete.“ Zatim su ih poslali u kuću Remle bint Haris i priredili im gozbu. Potom su svakome od njih dali po četiri ukije srebra i dozvolili im da se vrate kućama. Iste godine preselila je na ahiret Resulullahova (sallallahu alejhi ve sellem) kći Zejneb. Za nju su napravili tabut. Prvi tabut u islamu napravljen je za nju. Bila je žena Ebul-Asa. Kada ju je u vreme Bedra ispraćao iz Mekke u Medinu, Hebbar je na putu bacio koplje na kamilu hazreti Zejneb. Kada je pala s kamile, pobacila je dete i razbolela se. To je bio uzrok njene smrti. Ostalo je dvoje njene dece. Te godine, u mesecu zulhidže, rođen je Resulullahov sin Ibrahim. Majka mu je Marija-hatun (radijallahu teala anha). Ebu Rafi je došao i doneo radosnu vest. Zbog toga je Resulullah oslobodio jednog roba. Kao akiku zaklao je jednog ovna. Dao je da se detetu obrije glava i kao sadaku podelio srebra koliko je težila njegova kosa.
Važni događaji iz devete godine po hidžri
Devete godine po hidžri, početkom meseca muharrema, Predvodnik svetova odredio je plemenima sakupljače zekata (amile, saije). Koliko je bilo moguće, svako pleme dobilo je amila iz svojih redova. Ibn Hasiba Eslemija poslao je plemenima Eslem i Gifar, Abbada ibn Bišra Beni Sulejmu i Muzejni, Amra ibn Asa Fezari, Dahhaka ibn Sinana Beni Kilabu, Rafija ibn Mekneta Džuhanija Džuhejni, a Bišra ibn Sufjana Ka’bija Beni Ka’bu i Beni Temimu.
Godinu dana kasnije, Taifljani su poslali izaslanstvo od šest ljudi u Medinu, pred našeg voljenog Poslanika, da postanu muslimani. Predvodnik svetova, kad je godinu dana ranije odlazio iz Taifa, uputio je dovu: „Gospodaru moj! Pokaži Sekifu pravi put, dovedi ih nama.“ I evo, sada su ljudi iz Sekifa došli da postanu muslimani. Resul-i ekrem se veoma obradovao što su postali muslimani, dao im je neke povlastice i vratio ih u Taif. Za namesnika im je postavio hazreti Osmana ibn Ebul-Asa.2
Smrt Nedžašija
Bio je mesec redžeb devete godine po hidžri. Jednog dana Resulullah je rekao svojim ashabima: „Danas je preselio na ahiret jedan vaš dobri brat. Ustanite i klanjajte mu dženazu.“ Poslanik je kao imam predvodio dženaza-namaz u odsustvu (gaib). Zatim je rekao: „Zatražili smo od Allaha teala oprost za vašeg brata Nedžašija Ashamu.“
Nešto kasnije, iz vesti koja je stigla iz Abisinije, saznalo se da je Nedžaši Ashama (rahmetullahi teala alejh) preselio na ahiret. To se poklapalo s danom kada je Poslanik u Medini klanjao njegovu dženazu.3
„Gde god da ste, budite bogobojazni; ako i ne učinite hidžru, neće vam škoditi. Vašoj veri i vašem narodu neće biti nikakve štete“ Hadis-i šerif
Neka ti je žrtva moj život na tvom putu,
Lepog imena, a i sam lep, Muhammed,
Dođi, učini šefaat svom ništavnom robu,
Lepog imena, a i sam lep, Muhammed.
Mnogo je muka u onoga ko je vernik,
Na ahiretu će mu biti radost i užitak,
Mustafa osamnaest hiljada svetova,
Lepog imena, a i sam lep, Muhammed.
Onaj što sedam nebesa prođe, što iznad Kursije prošeta,
Što na Miradžu od Hakka svoj ummet ište –
Lepog imena, a i sam lep, Muhammed.
Šta će Junus s oba sveta bez tebe,
Ti si pravi poslanik, bez sumnje i dvoumice,
Ko tebe ne sledi, otići će bez imana,
Lepog imena, a i sam lep, Muhammed.