Događaj Lejle-i Taris
Vraćajući se iz bitke za Hajber, zastali su da se odmore u mestu Taris. Te noći Resulullah je pozvao hazreti Bilala i rekao: „O Bilale! Ove noći nemoj spavati! Pazi na zoru i probudi nas za namaz.“ Zatim je Resulullah legao da spava zajedno sa ashabima. Hazreti Bilal klanjao je neko vreme namaz. Okrenuo je lice prema istoku i naslonio leđa na svoj tovar. Dok je čekao namasko vreme, zaspao je. Bili su toliko umorni da niko nije otvorio oči dok sunčevi zraci nisu ugrejali zemlju i obasjali im lica. Pre svih probudio se Resulullah. Ustali su i uzeli abdest. Hazreti Bilal proučio je ikamet i sabah-namaz klanjali su u džematu kao kaza-namaz. Kada je namaz završen, Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Ako neko zaboravi svoj namaz, neka ga klanja čim se seti. Jer Hakk teala je rekao: ‚Ekimis-salate li zikri (klanjaj namaz da bi Mene spominjao i sećao se Moje veličine)’.“
Povratak sunca radi hazreti Alije
Vraćajući se iz bitke za Hajber, Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) odmarao se u Sehbi. Svoju mubarek glavu bio je položio na koleno hazreti Alije (radijallahu anhu). Tada je počeo da dolazi vahj. Sunce je bilo na horizontu. Hazreti Alija (radijallahu anhu) još nije bio klanjao ikindija-namaz. Kada se vahj završio, sunce je zašlo. Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) uputio je dovu: „Gospodaru moj! Ako je Alija na Tvojoj strani i na strani Tvoga Resula, vrati sunce.“ Pošto je hazreti Alija klanjao namaz, sunce je ponovo zašlo. Esma bint Umejs kaže: „Videla sam da se sunce, iako je bilo zašlo, ponovo pojavilo i obasjalo zemlju.“
Bitka kod Vadil-Kure
Ova bitka vođena je u mesecu džumadel-ahira kod Vadil-Kure. Jevreji tog kraja, čuvši da je Resulullah sa islamskom vojskom došao u Vadil-Kuru, uz pomoć jedne skupine arapskih mušrika spremili su se za borbu. Izašli su sa svojih mesta i svrstali se u bojni poredak. I Poslanik alejhisselam dao je da se vojska svrsta u bojni poredak i dao zastavu jednom od ashaba. Pozvao je kafire u islam i rekao: „Ako primite iman, spasićete svoje živote i svoj imetak.“ Oni nisu primili savet. Jedan od mušrika izašao je na mejdan i tražio dvoboj. Zubejr ibn Avvam (radijallahu anhu) ga je ubio. Još jedan izašao je pred hazreti Aliju. Hazreti imam je tog kafira u tren oka poslao u džehennemsku vatru. Došao je još jedan. I njega je ubio. Ebu Dudžana (radijallahu anhu) ubio je dva Jevrejina. Tog dana ubijeno je petnaest kafira. Kada je pala noć, svako je otišao na svoje mesto. Ujutro su obe strane ponovo izvukle mačeve iz korica i spremile se za borbu. Kada se sunce podiglo za visinu koplja, kafire je obuzeo strah i pobegli su. Mudžahidi su zadobili mnogo dobara i plena. I Jevreje Tejme obuzeo je strah od takve sudbine Jevreja Vadil-Kure. Da bi sačuvali svoja imanja, pristali su da plaćaju džizju i sklopljen je mir.
„Kapiju hajberske tvrđave nisam podigao telesnom snagom, nego duhovnom snagom“ Hazreti Alija (radijallahu anhu)
Bitka kod Vadil-Kure