DOGAĐAJ KOD BIR-I MAUNE
Iste godine, u mesecu saferu, u Medinu je došao Ebu Bera Amir ibn Malik, poglavar Amirovih sinova iz arabijske oblasti Nedžd. Posetio je Resul-i ekrema (sallallahu alejhi ve sellem). Poslanik mu je objasnio islam i savetovao mu da postane musliman. Ebu Bera nije postao musliman, ali je rekao da je islam lepa i časna vera. Osim toga, zatražio je da u Nedžd pošalje nekoliko ashaba da bi se tamo širio islam. Naš voljeni Poslanik rekao je: „Ne verujem stanovnicima Nedžda kada su u pitanju ljudi koje ću poslati!“ Amir je rekao: „Ja ću ih uzeti pod svoju zaštitu. Tada im niko neće moći nauditi.“
Predvodnik svetova prihvatio je ovu čvrstu obavezu i spremio izaslanstvo od sedamdeset ljudi iz reda ashab-i Suffe. Oni su noćima učili Kur’an-i kerim. Svi su bili hafizi Kur’ana. Zvali su ih ashab-i kurra. Imena nekih od njih su: Amir ibn Fehr, Amr ibn Zamri, Atijja ibn Abdullah, Enes ibn Muavija, Hakem ibn Kejsan, Haris ibn Simme, Ka’b ibn Zejd, Malik ibn Sabit, Munzir ibn Amr, Rafi ibn Mezil, Said ibn Huzam, Selim ibn Milhan, Suhejl ibn Amir, Tufejl ibn Es’ad, Urva ibn Salt (radijallahu teala anhum). Po Resulullahovoj naredbi krenuli su na put pod zapovedništvom hazreti Munzira ibn Amra. Resulullah je dao da se napišu i pisma i poslao ih poglavarima Beni Amra i Beni Nedžda.
Ebu Bera, koji je želeo da njegovo pleme bude počašćeno islamom, krenuo je na put pre ashab-i Suffe, došao u svoje pleme, rekao da je izaslanstvo uzeo pod svoju zaštitu i upozorio da ih niko ne dira. Svi osim njegovog sinovca Amira ibn Tufejla pristali su da ih ne diraju. A Amir ibn Tufejl naoružao je ljude iz tri plemena, stao im na čelo i opkolio ashab-i kiram koji su došli do Bir-i Maune. Ashabi, opkoljeni sa sve četiri strane, latili su se mačeva i svi su se junački borili do poslednje kapi krvi. Svi osim dvojice ispili su šerbet šehadeta. Hazreti Amra ibn Umejju zarobili su. Hazreti Ka’ba ibn Zejda ostavili su misleći da je mrtav.
Poslednje reči ovih mubarek ashaba koji su pali kao šehidi bile su: „Gospodaru moj! Sada nema nikoga osim Tebe ko bi Resulullahu javio o našem stanju. Prenesi mu naš selam!“ U tom trenutku Džibril alejhisselam, veoma tužan, došao je Poslaniku, preneo njihov selam i rekao: „Oni su se susreli sa Allahom teala. Allah teala zadovoljan je njima, a i oni su zadovoljni Allahom teala.“
Pošto je odgovorio: „Ve alejhisselam“, naš voljeni Poslanik veoma tužan okrenuo se ashab-i kiramu i javio im šta se dogodilo: „Vaša braća susrela su se s mušricima. Mušrici su ih isekli i izbušili kopljima…“
„Oni (šehidi Bir-i Maune) susreli su se sa Allahom teala. Allah teala zadovoljan je njima, a i oni su zadovoljni Allahom teala“ Hadis-i šerif
Događaj kod Bir-i Maune
Tvoja je duša tačka Allahovog nura, ja Resulallah,
tvoja lepota dušu uznosi i srca otvara, ja Resulallah.
Rođenje tvoje ličnosti, koja nosi znake milosti,
rastera tamu kufra – to zna svaki vernik, ja Resulallah.
U ružičnjaku poslanstva ti si ružin grm,
a ipak, poslednja mladica koju je Allah podigao – ti si, ja Resulallah.
Podari darežljivost, o Predvodniče moj, časni dokazu Mevlin!
Nedžibovoj boljci tvoj obilni fejz lek je, ja Resulallah.
Sultan III. Ahmed (Necîb)
U ovom događaju, dok se borio s neprijateljem, hazreti Amiru ibn Fuhejri neki čovek po imenu Džebbar zabio je koplje u leđa. U tom trenutku hazreti Amir rekao je: „Allaha mi, zadobio sam džennet!“ Zatim se pred očima Džebbara i drugih mušrika uzdigao prema nebu. Svi su se tome začudili, ali je od njih musliman postao samo Džebbar, koji ga je učinio šehidom.
Poslanik se veoma ožalostio zbog događaja kod Redžia i Bir-i Maune. Mesec dana posle svakog namaza upućivao je dovu protiv plemena koja su počinila to bolno delo, da ih snađe nevolja. Allah teala primio je dovu Svog Resula. Poslao je na ta plemena strašnu sušu i glad. Zatim ih je snašla zarazna bolest i umrlo je sedam stotina ljudi.1
Ti si lekar svetovima, a moje je srce veoma bolesno,
u nadi da nađe šifu, njega sam tebi doneo.
Na leđima mi je planina greha, od straha mi je lice požutelo kao slama,
ali nada mi je velika: doneo sam ga ovamo da grehovi nestanu.
O Server-i alem! Zaljubljen sam u tebe i zadivljen;
rastavljen od tebe, plačem danju i noću.
Tvoja velika milost je ab-i hajat, a ja sam žedan;
ako ne bude ni kapi, umreću, dušu ću dati.
Hvaliti ga po njegovom ahlaku – uzaludan je trud,
a opisati ga rečima još je teže od toga.
On oprašta, darežljiv je i toliko velikodušan: iz vode biser,
iz kamena dragulj, iz trnja ruža dolazi.
Ako sunce nur rasipa, to je od njegovih nurova,
kap rose na ruži od njegovog ružinog lica dolazi.
Opisati ga uzvišenije je od ovoga,
ali ako kažem još više, tuđinci to poriču.
Svet u jednu česticu smestiti moguće bi bilo,
a opisati ga rečima još je teže od toga.
Mevlana Halid Bagdadi
„Allaha mi, zadobio sam džennet!“ Amir ibn Fuhejra (radijallahu anhu)
Pohod na Beni Nadir