GAZE I SERIJJE

Sefer, gaza i serijja

Da bi čuvao red i mir u Medini i pratio stanje neprijatelja, Ponos vasione sallallahu alejhi ve sellem obrazovao je serijje (odrede za prepad, čete), to jest male vojne jedinice. Broj onih koji su učestvovali u tim serijjama, koje je Resulullah slao na kafire ne učestvujući lično, kretao se od pet do četiri stotine. Bitke u kojima je Poslanik učestvovao i kojima je lično rukovodio nazivaju se gaza (gazve). Odlazak vojske u bitku naziva se sefer, a ratno stanje – seferberlik (mobilizacija).

Naš voljeni Poslanik je, da bi sprečio iznenadne napade neprijatelja, uveo u Medini stražu, slao patrole i tako preduzeo potrebne mere bezbednosti.

Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) je vodio dvadeset sedam gaza. To su: Ebva (Veddan), Buvat, Prvi Bedr (Safvan, ili Rani Bedr), Zul-Ušejra, Bedr (Bedr-i kubra), Karkaratul-Kudr, Beni Kajnuka, Sevik, Gatafan (Enmar, Zi Emr), Bahran (Beni Sulejm, Nedžran), Uhud, Hamraul-Esed, Beni Nadir, Mali Bedr (Bedr-i sugra), Zatur-Rika, Dumetul-Džendel, Murejsi (Beni Mustalik), Hendek (Ahzab), Beni Kurejza, Beni Lihjan, Gaba (Zu-Karad), Hajber, Vadil-Kura, osvajanje Mekke, Hunejn, Taif i Tebuk.

Samo u devet od tih gaza došlo je do sukoba. To su: Bedr (Bedr-i kubra), Uhud, Murejsi (Beni Mustalik), Hendek (Ahzab), Beni Kurejza, Hajber, Vadil-Kura, Hunejn i Taif. Mekka je osvojena bez borbe i svi njeni stanovnici primili su islam.

U ostalim gazama nije bilo nikakvog sukoba: u nekima je sklopljen ugovor, u nekima se neprijatelj predao; jedan deo kafira nije se usudio da se suoči s islamskom vojskom, a većina kafira je, čim bi čula da islamska vojska dolazi, bežala u planine i gubila se.

Ovom izrekom sve države nalaze spas i sreću:
„Budi spreman za rat ako želiš mir i spokoj.“
Abdülhak Molla

„I vi se borite na putu Allaha teala protiv onih koji vama objave rat. Ali ne prelazite granicu i ne preterujte“ Bekara: 190

Serijje koje je poslao Resulullah

Prve serijje – odred hazreti Hamze

Trebalo je mušrike oslabiti u trgovini i privredi i dovesti ih k pameti. Za to je bilo potrebno preseći trgovačke puteve prema Siriji. U to vreme čulo se da jedan mušrički karavan prolazi blizu Medine. Početkom ramazana, sedmog meseca prve godine po hidžri, naš voljeni Poslanik je naredio da se odmah izvrše pripreme za pohod i hazreti Hamzu postavio za zapovednika trideset konjanika. Pošto ga je savetovao da se boji Allaha teala i da lepo postupa s onima koji su pod njegovom komandom, rekao je: „Krenite u gazu na putu Allaha teala, spominjući ime Allaha teala! Borite se protiv onih koji ne priznaju Allaha teala…“ Hazreti Hamzi je dao belu zastavu i ispratio ga.

Hazreti Hamza krenuo je sa konjanicima pod svojom komandom prema mušričkom karavanu koji je čuvalo tri stotine konjanika. Kada je karavan, na putu iz Damaska u Mekku, stigao do mesta zvanog Siful-Bahr, susreo se s mudžahidima. Slavni ashabi odmah su se svrstali u bojni red i spremili se za borbu. Tada je stigao Medždi ibn Amr Džuheni, koji se tu zatekao, i stao između njih. Medždi ibn Amr Džuheni bio je saveznik obeju strana. Videvši da je muslimana po broju veoma malo, a mušrika mnogo, pomislio je da bi muslimani mogli biti poraženi. Nadajući se da će muslimanska država trajati doveka, posredovao je i odvratio obe strane od sukoba. Potom su se hazreti Hamza i njegovi drugovi vratili u Medinu. Kada je Poslaniku preneto šta je Medždi učinio, izrazio je zadovoljstvo i rekao: „Učinio je mubarek, dobro i ispravno delo.“1

Odred Ubejde ibn Harisa

Posle toga serijje nisu prestajale. Hazreti Ubejdi ibn Harisu dato je pod komandu šezdeset ili osamdesetak mudžahida i on je poslat u Rabig. Čim su se dve vojske susrele, obe strane počele su da gađaju jedna drugu strelama. Prvu strelu u islamskoj vojsci odapeo je Sa’d ibn Ebu Vekkas. Dve stotine mušrika pod komandom Ebu Sufjana, misleći da je veći deo islamske vojske u zasedi, uplašili su se muslimana i spas potražili u bekstvu.2

Borićemo se na Allahovom putu, steći ćemo slavu, slavu…
U Kur’anu pobedu obećava hazreti Jezdan.

„Krenite u gazu na putu Allaha teala, spominjući ime Allaha teala! Borite se protiv onih koji ne priznaju Allaha teala“ Hadis-i šerif

Gaze Resulullaha

Prve gaze – pohod na Veddan

Naziva se i pohod na Ebvu. To je prva gaza Resulullaha. Zbila se dvanaestog meseca po hidžri. U Medini je kao zamenik ostavljen hazreti Sa’d ibn Ubada. Sa šezdeset ljudi krenulo se na Kurejš i pleme Beni Damra. Zastavu je nosio hazreti Hamza. Na Mekkance nisu naišli. Stigli su do mesta zvanog Veddan. S plemenom Beni Damra sklopljen je pisani ugovor. Prema njemu:

1- Damrini sinovi ni u kom slučaju neće pomagati neprijatelju,

2- život i imovina Damrinih sinova biće pod zaštitom muslimana,

3- zauzvrat, kada ih Poslanik pozove u neku bitku, Damrini sinovi će odmah priteći u pomoć.

Pohod na Buvat

Ova gaza je druga gaza Resulullaha. Bio je mesec rebiul-evvel druge godine po hidžri. U Medini je kao zamenik ostavljen hazreti Saib ibn Osman ibn Mazun. Kada se saznalo da mušrički karavan od stotinu ljudi, pod upravom Ebu Sufjana, sa dve hiljade pet stotina kamila ide u Damask, krenulo se sa dve stotine ljudi na kurejšijski karavan. Iako su sve pretražili korak po korak sve do planine Buvat, mušrike nisu uspeli da uhvate.

Pohod na Zul-Ušejru

Preduzet je početkom šesnaestog meseca po hidžri. Stigla je vest da veliki trgovački karavan mekkanskih mušrika, pod zapovedništvom Ebu Sufjana, ide u Damask. Resulullah je na svoje mesto kao zamenika ostavio Ebu Selemu ibn Abduleseda. Zastavu je dao hazreti Hamzi (radijallahu anhu). Imali su trideset kamila, koje su jahali naizmenično. Sa sto pedeset ili oko dve stotine mudžahida došli su do mesta zvanog Ušejra i čekali nekoliko dana. Karavan nije bilo moguće uhvatiti. Sklopili su mir s Mudlidžovim sinovima i vratili se u Medinu.

Prvi pohod na Bedr

Naziva se i pohod na Safvan. Tek što je prošlo nekoliko dana od povratka iz pohoda na Buvat, stigla je vest da je jedan Kurejšija po imenu Kurz ibn Džabir Fihri sa svojim ljudima iznenada napao planinu Džemma i odatle odagnao goveda i kamile koja su tu pasla.

Naš Poslanik je, ostavivši na svom mestu kao zamenika Zejda ibn Harisu, krenuo sa nešto ashaba prema mestu događaja. Zastavu je ovoga puta dao hazreti Aliji.

Kada su mudžahidi stigli na mesto događaja, Kurz i ostali ostavili su životinje i zameli svoje tragove. Iako su sve do bedrske doline Safvan zavirili pod svaki kamen, nisu ih našli.

Odred Abdullaha ibn Džahša (serijja Batn-i Nahle)

Poslanik je jednog dana hteo da pošalje serijju u Nahlu da motri na kurejšijske mušrike. Za zapovednika vojnika koje je trebalo poslati hteo je da postavi hazreti Ebu Ubejdu ibn Džerraha. Kada je Ebu Ubejda ibn Džerrah primio ovu naredbu, počeo je da plače od bola što će biti daleko od našeg Poslanika.

„Blago onima koji umru na putu hadža i onima koji vode gazu na Allahovom putu!“ Hadis-i šerif

Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) je umesto njega za emira postavio hazreti Abdullaha ibn Džahša.3

Abdullah ibn Džahš bio je od onih koji su islam živeli s oduševljenjem. Kada je primio islam, kafiri su mu nanosili nezamislive muke, ali im se on suprotstavio snagom imana i postojano podnosio njihova zlostavljanja. Zato je Poslanik o njemu rekao svojim ashabima: „On je onaj među vama koji najviše podnosi i trpi glad i žeđ.“ Abdullah ibn Džahš je, čuvši radosne vesti koje je Resulullah dao za šehide, uvek žudeo za šehadetom. U bitkama se junački borio u prvim redovima.

Hazreti Abdullah ibn Džahš priča: „Tog dana Resul alejhisselam me je, kada je klanjao jacija-namaz, pozvao k sebi i rekao: ‚Dođi mi rano ujutro. Neka ti i oružje bude uza te. Poslaću te na jednu stranu.‘

Kada je svanulo, otišao sam u mesdžid. Mač, luk, strele i torba bili su na meni, a i štit uza me. Resul alejhisselam je, pošto je predvodio sabah-namaz, otišao kući. Pošto sam došao ranije, čekao sam pred vratima. Našao je nekoliko muhadžira koji će ići sa mnom. Rekavši: ‚Postavio sam te za zapovednika nad ovim ljudima‘, dao mi je jedno pismo i rekao: ‚Idi! Pošto budeš putovao dve noći, otvori pismo. Postupi onako kako je u njemu naređeno.‘ Upitao sam: ‚Ja Resulallah! Na koju stranu da idem?‘ Rekao je: ‚Drži se puta Nedždije. Uputi se prema Rekiji, prema bunaru!‘“

Kada je Abdullah ibn Džahš određen za pohod na Nahlu, prvi put mu je dato zvanje Emirul-muminin. On je bio prvi emir u islamu koga su nazivali tim imenom. Kada su sa odredom od osam ili dvanaest ljudi posle dva dana stigli do mesta Melel, otvorio je pismo, u kome je bilo napisano:

„Bismillahir-rahmanir-rahim. Kada pročitaš ovo pismo, idi s imenom i bereketom Allaha teala dok ne siđeš u dolinu Nahla, između Mekke i Taifa. Nemoj nijednog od svojih drugova primoravati da ide s tobom! Motri na Kurejšije u dolini Nahla i na kurejšijski karavan, prati ih i nadziri. Javljaj nam vesti o njima.“

Emirul-muminin hazreti Abdullah ibn Džahš, pošto je pročitao pismo, rekao je: „Mi smo robovi Allaha teala i svi ćemo se Njemu vratiti. Čuo sam i pokoravam se. Izvršiću naredbu Allaha teala i Njegovog voljenog Resula“, pa je poljubio pismo i stavio ga na glavu. Zatim se okrenuo drugovima i rekao: „Ko od vas žudi da postane šehid, neka pođe sa mnom. Ko ne želi da ide, može da se vrati. Nikoga od vas ne primoravam. Ako ne pođete, ja ću sam otići i izvršiti naredbu Resula alejhisselam.“ Drugovi su mu svi u glas odgovorili: „Čuli smo naredbe Poslanika. Mi se pokoravamo Allahu teala, Resulullahu (sallallahu alejhi ve sellem) i tebi. Idi kuda hoćeš, uz bereket Allaha teala.“

Ova mala vojska, u kojoj je bio i hazreti Sa’d ibn Ebu Vekkas, krenula je prema Hidžazu i stigla u Nahlu. Sakrivši se na jednom mestu, počeli su da motre na Kurejšije koji su tu prolazili. Tada je naišao jedan kurejšijski karavan. Kamile su mu bile natovarene. Mudžahidi su se približili karavanu i pozvali ljude u islam, a kada nisu prihvatili, počeli su borbu. Jednoga su ubili, dvojicu zarobili, a jednog, pošto je bio na konju, nisu stigli. Sva imovina kafira pripala je mudžahidima. Abdullah ibn Džahš je petinu ovog plena izdvojio za Resulullaha. To je bio prvi plen koji su muslimani zadobili.4

Poslanik je zarobljenicima objasnio islam i pozvao ih da prime iman. Hakem ibn Kejsan je primio islam. Osman ibn Kejsan je odbio islam i otišao u Mekku.

Mesdžid-i Kibletejn

Otkako je naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) učinio hidžru u Medine-i munevveru, prošlo je sedamnaest meseci. Dotle je namaz uvek klanjao okrenut prema Bejtul-Mukaddesu u svetom Jerusalimu (Kudsu). Tih dana do Resulullaha su stigle reči Jevreja: „Čudne li stvari! Vera mu se razlikuje od naše, a kibla mu je kao naša!“ Te priče povredile su njegovo mubarek srce.

Jednog dana, kada je došao Džibril alejhisselam, rekao mu je: „O Džibrile! Želim da Allah teala okrene moje lice od kible Jevreja prema Ka’bi.“

Džibril alejhisselam je odgovorio: „Ja sam samo rob. To zamoli Allaha teala!“

Posle toga objavljen je 144. ajet-i kerim sure Bekara. Rečeno je: „(O Moj Habibe! Da bi došao vahj) zaista vidimo kako ti se lice neprestano okreće prema nebu. Zato ćemo te okrenuti prema kibli kojom ćeš biti zadovoljan. Okreni sada lice svoje prema Mesdžid-i haramu (prema Ka’bi). (O vernici!) I vi, ma gde bili, okrećite u namazima lica svoja na tu stranu. Nema sumnje, oni kojima je data Knjiga sigurno znaju da je ovo okretanje kible istina od njihovog Gospodara. A Allah teala nije nemaran prema onome što oni čine.“

Kada je sredinom meseca šabana, u utorak, objavljen ovaj ajet-i kerim, Resulullah je u mesdžidu Beni Selime predvodio svoje ashabe u podne- ili ikindija-namazu. Dok je bio u trećem rekatu namaza, naređeno je da se okrene prema Ka’bi. Čim je primio vahj, okrenuo se prema Ka’be-i muazzami. I ashab-i kiram, sledeći Habib-i ekrema, okrenuli su se na tu stranu. Od tada se ovaj mesdžid naziva Mesdžid-i Kibletejn, to jest „mesdžid s dve kible“.

Resulullah je otišao i u Kubu, svojim mubarek rukama iznova napravio mihrab mesdžida koji je prvi podignut i obnovio zidove mesdžida.5

„O Džibrile! Želim da Allah teala okrene moje lice od kible Jevreja prema Ka’bi“ Hadis-i šerif

Prva kibla muslimana bio je Mesdžid-i Aksa, koji se nalazi na severozapadu. On je bio i kibla Jevreja. Jevreji su, govoreći: „Muslimani se okreću prema našoj kibli“, ismevali ashab-i kiram. Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) uputio je dovu Dženab-i Hakku i zatražio da naša kibla bude Ka’be-i muazzama. Dok je Resulullah u ovom mesdžidu predvodio podne-namaz (po drugom predanju ikindija-namaz), kada je objavljen ajet-i kerim čije je značenje „Okrenite se prema Ka’bi“, okrenuli su se prema Ka’be-i muazzami, koja se nalazi na jugoistoku. Zato se ovaj mesdžid naziva Mesdžid-i Kibletejn, što znači „mesdžid s dve kible“.