MIRADŽ

Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) objašnjavao je islam svakome koga bi video i svakom plemenu, kako onima koji su dolazili na hadž, tako i onima koji su u Mekku i na sajmove dolazili radi trgovine. Tražio je od njih da ga štite i da mu pomognu u prenošenju islama ljudima. Ali niko nije ni postao musliman ni pristao da ga štiti. Štaviše, vređali su ga, činili mu zulum, mučili ga, ismevali i proglašavali lažljivcem. Predvodnik svetova bio je veoma umoran, gladan, žedan, ožalošćen i duboko tužan. Tako su mu prolazili dani, a to stanje trajalo je do kasno u noć. Mekkanski mušrici neprestano su išli za njim i, kao što su sprečavali ljude koji su dolazili da posete Ka’bu da postanu muslimani, tako nisu prestajali ni da čine zulum Habib-i ekremu. Resulullahu više nije ostalo mesta kuda bi otišao. Svuda su bili neprijatelji. Nekoliko meseci u Mekki prošlo je veoma teško.

Dvadeset sedme noći mubarek meseca redžeba došao je pravo u kuću Ummu Hani, kćeri svog strica Ebu Taliba, koja se nalazila u Ebu Talibovoj mahali. Ummu Hani tada još nije bila primila iman. Kada je upitala: „Ko je to?“, Resulullah je rekao: „Ja sam Muhammed, sin tvog strica. Ako prihvatiš, došao sam ti u goste.“

Ummu Hani je rekla: „Neka mi je život žrtva za gosta tako iskrenog, pouzdanog, plemenitog i časnog kao što ste Vi. Samo, da ste ranije javili da ćete doći, nešto bih pripremila. Sada nemam ništa da Vas ponudim.“ Resulullah je rekao: „Ne tražim ni jela ni pića. Ni do čega od toga mi nije stalo. Dovoljno mi je mesto gde ću činiti ibadet svom Gospodaru i preklinjati Ga.“

Ummu Hani uvela je našeg voljenog Poslanika unutra i dala mu prostirku od rogoza, legen i ibrik. Ukazati počast gostu i štititi ga od neprijatelja smatralo se kod Arapa najčasnijom dužnošću. Ako bi se gostu u kući dogodilo zlo, to bi za domaćina bila velika sramota. Ummu Hani je pomislila: „On u Mekki ima mnogo neprijatelja. Ima čak i onih koji hoće da ga ubiju. Da bih sačuvala svoju čast, paziću na njega do jutra.“ Uzela je očev mač i počela da obilazi oko kuće. Resulullah je tog dana bio veoma povređen. Uzeo je abdest i počeo da preklinje svog Gospodara, da traži oprost i da upućuje dovu da robovi prime iman i steknu sreću. Bio je veoma umoran, gladan i ožalošćen. Čim je legao na prostirku, zaspao je.

U tom času Allah teala rekao je Džibrilu alejhisselam: „Veoma sam ožalostio Svog voljenog Poslanika. Veoma sam povredio njegovo mubarek telo i njegovo nežno srce. A on i u takvom stanju opet Mene preklinje. Ni o čemu ne misli osim o Meni. Idi, dovedi Mog Habiba! Pokaži mu Moj džennet i Moj džehennem. Neka vidi blagodati koje sam pripremio za njega i za one koji ga vole. Neka vidi kazne koje sam pripremio za one koji u njega ne veruju i koji ga vređaju svojim rečima, spisima i delima. Ja ću ga utešiti. Ja ću previti rane njegovog nežnog srca.“

Kada je Džibril alejhisselam došao Resulullahu, našao ga je kako slatko spava.

Nije imao srca da ga probudi. Bio je u ljudskom liku. Poljubio mu je taban mubarek noge. Pošto Džibril nema ni srca ni krvi, njegove hladne usne probudile su Resulullaha. Poslanik je odmah prepoznao Džibrila alejhisselam i, veoma se uplašivši da se njegov Gospodar naljutio na njega, rekao je: „Brate moj Džibrile! Zašto si došao u ovo neuobičajeno vreme? Da nisam učinio kakvu grešku? Da nisam naljutio svog Gospodara? Ili si mi doneo neku gorku vest?“

„Ne tražim ni jela ni pića. Ni do čega od toga mi nije stalo. Dovoljno mi je mesto gde ću činiti ibadet svom Gospodaru i preklinjati Ga“ Hadis-i šerif

Džibril alejhisselam rekao je: „O najviši od svih stvorenih! O miljeniče Stvoritelja, o predvodniče poslanika, izvore dobročinstava, vrelo vrlina, časni i veliki Poslaniče! Tvoj Gospodar ti šalje selam i poziva te k Sebi. Molim te, ustani, hajdemo.“ Naš voljeni Poslanik uzeo je abdest. Džibril alejhisselam stavio je Resulullahu na mubarek glavu čalmu od nura, obukao ga u odeću od nura i oko mubarek struka opasao mu pojas od rubina. U mubarek ruku dao mu je štap od smaragda, ukrašen sa četiri stotine bisera. Svaki biser sijao je kao zvezda Danica. Na mubarek noge obuo mu je sandale od zelenog smaragda.

Zatim su, držeći se za ruke, došli do Ka’be. Tu je Džibril alejhisselam rasekao mubarek grudi našeg voljenog Poslanika. Izvadio mu je srce i oprao ga vodom Zemzema. Zatim je doneo jednu posudu punu mudrosti i imana, izlio je u njih i zatvorio mu grudi.

Naša prva kibla, Mesdžid-i Aksa / Jerusalim

Zatim je Džibril alejhisselam, pokazujući na belu životinju po imenu Burak, koju je doneo iz dženneta, rekao: „Ja Resulallah! Uzjaši ovo! Svi meleci čekaju na tvom putu.“ U tom času Poslanika je obuzela tuga i utonuo je u razmišljanje. Tada se Allah teala obratio Džibrilu alejhisselam: „O Džibrile! Upitaj ga zašto je Moj Habib tužan!“, a Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) odgovorio je: „Video sam toliku počast i uvaženje. Palo mi je na um: kakvo će biti stanje mog slabog ummeta na Sudnjem danu? Kako će pedeset hiljada godina stajati peške na polju Arasat i nositi težinu tolikih svojih grehova i kako će preći Sirat-ćupriju, koja je put od trideset hiljada godina?“ Tada je stigla božanska naredba: „O Moj Habibe! Budi spokojan. Tvom ummetu učiniću vreme od pedeset hiljada godina kao jedan tren. Ne tuguj!“

Poslanik je uzjahao Buraka. Burak je išao veoma brzo; jednim korakom stizao je dalje nego što pogled doseže. Tokom putovanja Džibril alejhisselam rekao je našem voljenom Poslaniku da na nekim konacima siđe i klanja namaz. Predvodnik svetova na to je tačno tri puta sišao i klanjao namaz. A Džibril alejhisselam upitao ga je da li zna mesta na kojima je klanjao. Sam mu je odgovorio i javio da je prvo mesto na kome je sišao Medina i da će u taj grad učiniti hidžru. Javio mu je i da su ostala mesta, redom, Tur-i Sina, gde je hazreti Musa razgovarao s Allahom teala na način koji je bez pravca i koji se ne može znati, i, na kraju, Bejt-i Lahm, gde je rođen Isa alejhisselam. Zatim su stigli do Mesdžid-i Aksa u Jerusalimu (Kudsu).

U Mesdžid-i Aksa Džibril alejhisselam probušio je prstom jednu stenu i za nju vezao Buraka. Tu su se u ljudskom liku bile okupile duše nekih od ranijih poslanika. Da bi se klanjalo u džematu, Ademu, Nuhu i Ibrahimu (alejhimusselam) redom je ponuđeno da predvode namaz. Izvinili su se i nisu prihvatili. Džibril je rekao: „Dok si ti tu, niko drugi ne može biti imam“, i izveo Habibullaha napred.

Poslanik je postao imam poslanicima i predvodio ih u namazu od dva rekata. Ono što se zatim dogodilo ispričao je ovako: „Džibril (alejhisselam) doneo mi je jednu posudu džennetskog šaraba i jednu posudu mleka. Uzeo sam mleko. Džibril (alejhisselam) mi je rekao: ‚Izabrao si fitrat (sreću oba sveta).‘ Zatim su mi ponudili još dve čaše. U jednoj je bila voda, a u drugoj med; pio sam iz obe. Džibril je rekao: ‚Med je znak da će tvoj ummet trajati do Sudnjeg dana, a voda da će se tvoj ummet očistiti od svojih grehova.‘ Zatim smo se zajedno uzdigli na nebo. Džibril (alejhisselam) pokucao je na vrata. ‚Ko si ti?‘ upitali su. ‚Ja sam Džibril.‘ ‚A ko je s tobom?‘ ‚To je Muhammed (alejhisselam).‘ ‚Da li je njemu poslato (objava i poziv na Miradž, da se popne na nebo)?‘ ‚Da, poslato je‘, rekao je. ‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rekli su, i vrata su se odmah otvorila, i našao sam se pred Ademom (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu… Desno i levo od Adema alejhisselam stajale su, kao senke, duše nekih ljudi. Kada bi Adem (alejhisselam) pogledao na desnu stranu, osmehivao bi se, a kada bi pogledao na levu, plakao bi. Džibril (alejhisselam) je rekao: ‚Ja Resulallah, ove senke su duše Ademovih potomaka. Ovi na desnoj strani su za džennet, a ovi na levoj za džehennem! Kada pogleda na desnu stranu, osmehuje se, a kada pogleda na levu, plače!‘

„O najviši od svih stvorenih! O miljeniče Stvoritelja, o predvodniče poslanika, izvore dobročinstava, vrelo vrlina, časni i veliki Poslaniče! Tvoj Gospodar ti šalje selam i poziva te k Sebi. Molim te, ustani, hajdemo“ Džibril alejhisselam

Tu sam video mnogo meleka. Svi su stajali na kijamu, skrušeno i ponizno, zauzeti zikrom ‚Subbuhun kuddusun rabbul-melaiketi ver-ruh‘. Upitao sam Džibrila: ‚Je li ovo ibadet ovih meleka?‘ ‚Da. Oni otkako su stvoreni pa do Sudnjeg dana stoje na kijamu. Zamoli Hakka teala da ovaj ibadet podari tvom ummetu‘, rekao je. Zamolio sam Hakka teala. Primio je moju dovu. To je kijam u namazu.

(Tu) sam naišao na jednu skupinu. Meleci su im razbijali glave, a glave bi im se ponovo vraćale u pređašnje stanje. Opet bi ih udarali i opet bi bile kao pre. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚To su oni koji su ostavljali džumu i džemat i koji nisu potpuno obavljali ruku’ i sedžde.‘

Video sam jednu skupinu. Bili su gladni i goli. Zebanije su ih gonile da pasu u džehennemu. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚Oni koji nisu imali milosti prema siromasima i koji nisu davali zekat.‘

Prošao sam pored jedne skupine. Pred njih su bila stavljena ukusna jela. A s jedne strane ležala je strvina. Ostavljali su ona ukusna jela i jeli strvinu. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su muškarci i žene koji su ostavljali halal i okretali se haramu. To su ljudi koji su, iako su imali halal imetka, jeli haram.‘

Video sam (neke) ljude koji od teškog tereta na leđima nisu imali snage da se pomere. Takvi kakvi su, obraćali su se ljudima i tražili da im natovare još tereta. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji su proneverili amanet. Iako su uzeli prava ljudi, opet čine zulum.‘

Prošli smo pored grupe ljudi koji su sekli sopstveno meso i jeli ga. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Džibril (alejhisselam) je rekao: ‚Ovo su oni koji ogovaraju i prenose tuđe reči.‘

Video sam grupu ljudi crnih lica i modrih očiju, čije su gornje usne dosezale do čela, a donje visile do nogu, i iz čijih su usta tekli krv i gnoj. U peharima od vatre davali su im da piju otrovnu krv i gnoj što teče iz džehennema, a oni su rikali kao magarci. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji piju alkohol.‘

Naišli smo na grupu ljudi kojima su jezici bili iščupani iz glava, a lik izmenjen i pretvoren u lik hinzira (svinje), i tako su bili kažnjavani. Džibril (alejhisselam) je rekao: ‚Ovo su oni koji lažno svedoče.‘

Naišli smo na drugi narod. Stomaci su im bili naduveni i visili naniže, boja im je pomodrela, ruke i noge bile su im vezane i nisu mogli da ustanu sa svojih mesta. Upitao sam Džibrila za njih. Rekao je: ‚Ovo su oni koji jedu kamatu.‘1

Naišli smo na neke žene. Lica su im bila crna, a oči modre. Obukli su im odeću od vatre. Meleci su ih udarali buzdovanima od vatre. One su zavijale kao psi i svinje. Rekao sam: ‚Ko su ove?‘ Džibril je rekao: ‚Ovo su žene koje čine blud i koje vređaju svoje muževe.‘

Video sam jednu skupinu. Bilo ih je veoma mnogo. Bili su zatvoreni u džehennemskim dolinama. Vatra ih je spaljivala, oni bi ponovo oživeli, a vatra bi ih opet spaljivala. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji su bili neposlušni svojim očevima.‘

Prošao sam pored jedne skupine. Sejali su useve, a usevi bi za tren sazrevali i davali klasje. Rekao sam: ‚Ko su ovi?‘ Džibril je rekao: ‚Oni koji čine ibadet radi Allaha teala.‘

Stigao sam do jednog mora. Nemoguće je opisati čudesno stanje tog mora. Bilo je belje od mleka i imalo je talase kao planine. Rekao sam: ‚Kakvo je ovo more?‘ Rekao je: ‚Ime ovog mora je More života. Kada Hakk teala bude oživljavao mrtve, iz ovog mora spustiće kišu. Istrulela i raspadnuta tela oživeće i ustati iz kaburova kao što trava niče…‘

Zatim smo se popeli na drugo nebo. Džibril (alejhisselam) ponovo je pokucao na vrata. Rečeno je: ‚Ko si ti?‘ ‚Ja sam Džibril.‘ ‚A ko je s tobom?‘ ‚To je Muhammed alejhisselam.‘ ‚Da li mu je poslata objava i poziv na Miradž?‘ ‚Da, stigao je‘, rekao je. ‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rečeno je, i vrata su se odmah otvorila. Našao sam se pored Ise i Jahje ibn Zekerije (alejhimesselam), sinova dveju sestara. Rekli su mi: ‚Merhaba‘ i uputili dovu… (Isa alejhisselam bio je srednjeg rasta, bele pšenične puti.)

Naišao sam na jednu skupinu meleka. Stajali su poređani u saf, svi na ruku’u. Imali su svoj poseban tesbih. Neprestano stoje na ruku’u, ne podižu glave i ne gledaju gore. Džibril (alejhisselam) je rekao: ‚Takav je ibadet ovih meleka. Zamoli Hakka teala, neka se podari tvom ummetu.‘

Uputio sam dovu. On ju je primio i u namazu podario ruku’. Zatim smo se popeli na treće nebo. Posle istog pitanja i odgovora vrata su se otvorila i našao sam se pored Jusufa (alejhisselam). Pogledam, a njemu je data polovina lepote. Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu…

Video sam mnogo meleka. Svi su u safovima bili na sedždi. Otkako su stvoreni, na sedždi su i donose tesbih svojim posebnim tesbihom. Džibril (alejhisselam) je rekao: ‚Takav je ibadet ovih meleka. Zamoli Allaha teala da tvom ummetu olakša ovo delo.‘ Zamolio sam Hakka teala. Primio je i to vam podario u namazu.

Zatim sam stigao na četvrto nebo. Imalo je vrata od nura, izrađena od čistog srebra. Na njih je bila stavljena brava od nura. Na bravi je bilo napisano: ‚La ilahe illallah Muhammedun resulullah‘. Posle istog pitanja i odgovora našao sam se pored Idrisa (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu. Allah teala rekao je o njemu (po značenju): ‚Uzdigli smo ga na visoko mesto.‘2

Video sam jednog meleka kako sedi na prestolu (kursiji), tužan i zabrinut. Oko njega je bilo toliko meleka da njihov broj zna samo Dženab-i Hakk. S njegove desne strane video sam svetle (nurani) meleke. Bili su obučeni u zeleno i od njih se širio veoma prijatan miris. Od lepote svakog od njih nije se moglo gledati u njihova lica. S njegove leve strane bili su meleci kojima je iz usta sukljala vatra. Pred njima su bila koplja i bičevi od vatre. Imali su takve oči da niko nije mogao da izdrži da ih pogleda. Melek koji je sedeo na prestolu imao je oči od glave do pete. Neprestano je gledao u knjigu pred sobom i ni za tren nije od nje odvajao pogled. Pred njim je bilo jedno drvo. Na svakom njegovom listu bilo je napisano ime jednog čoveka. Pred njim je bilo i nešto nalik legenu. Čas bi desnom rukom uzeo nešto iz njega i predao svetlim melekima na svojoj desnoj strani, a čas bi levom rukom uzeo nešto i dao mračnim melecima na svojoj levoj strani. Kada sam pogledao (tog) meleka, u srce mi je ušao strah. Upitao sam Džibrila: ‚Ko je ovaj melek?‘ Rekao je: ‚To je Azrail. Niko nema snage da mu vidi lice.‘ Džibril je otišao do njega i rekao: ‚O Azraile!

„‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rekli su, i vrata su se odmah otvorila, i našao sam se pred Ademom (alejhisselam)“ Hadis-i šerif

Ovo je ahir-zemanski Pejgamber, habib Allaha teala, Njegov miljenik.‘ Azrail (alejhisselam) podigao je glavu i osmehnuo se. Ustao je, ukazao mi počast i rekao: ‚Merhaba! Hakk teala nije stvorio nikog časnijeg od tebe. I tvoj ummet je iznad svih ummeta. Ja sam prema tvom ummetu milostiviji od njihovih očeva i majki.‘ Tada sam rekao: ‚Imam jednu molbu za tebe. Moj ummet je slab. Budi blag prema njima. Uzimaj im duše nežno.‘ Rekao je: ‚Tako mi Allaha teala, koji te je poslao kao poslednjeg poslanika i učinio te Svojim habibom, Allah teala mi danju i noću sedamdeset puta naređuje:

„Uzimaj duše Muhammedovog ummeta blago i lako i njihove poslove obavljaj blagonaklono.“ Zato sam i ja prema tvom ummetu samilosniji od njihovih majki i očeva.‘ Zatim smo se uzdigli na peto nebo. Tamo smo se sreli s Harunom3 (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dobru dovu. Video sam ibadet meleka petog neba. Svi su stajali na nogama i gledali u prste svojih nogu. Nimalo nisu gledali na drugu stranu i glasno su donosili tesbih. Upitao sam Džibrila (alejhisselam): ‚Je li ovo ibadet ovih meleka?‘ Rekao je: ‚Da, zamoli Hakka teala da ovaj ibadet podari tvom ummetu.‘ Uputio sam dovu. Dženab-i Hakk ju je ispunio. Zatim smo se uzdigli na šesto nebo. Tamo smo se sreli s Musom (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dobru dovu.

Zatim smo se uzdigli na sedmo nebo. Posle istog pitanja i odgovora našao sam Ibrahima (alejhisselam) kako sedi naslonjen leđima na Bejt-i Mamur. U taj Bejt-i Mamur svakog dana ulazi sedamdeset hiljada meleka (i njima više ne dolazi red). Nazvao sam selam Ibrahimu (alejhisselam). Primio je moj selam. Rekao je: ‚Merhaba, čestiti poslaniče, čestiti sine.‘ (Zatim:) ‚O Muhammede! Tlo dženneta je veoma lepo, a zemlja mu je čista. Reci svom ummetu neka tamo zasade mnogo drveća.‘ Rekao sam: ‚Kako se u džennetu sadi drveće?‘ Rekao je: ‚Učeći tesbih „La havle ve la kuvvete illa billah“‘ (a prema jednom predanju: ‚Subhanallahi vel-hamdulillahi ve la ilahe illallahu vallahu ekber‘). Zatim me je Džibril (alejhisselam) odveo do Sidretul-muntehe. Sidretul-munteha je drvo čiji je koren na šestom nebu, a stablo i grane iznad sedmog neba; lišće mu je kao slonovske uši, a plodovi kao kule.4 Kao da je to drvo koje svojom senkom zaklanja sva nebesa i džennet. Kada se na njemu ukaže (tecelli) nur uzvišenosti i veličanstva Allaha teala, poprima razne boje, ukrašava se rubinima, smaragdima ili njima sličnim draguljima i postaje toliko lepo da niko od stvorenja koja je stvorio Allah teala ne može opisati njegovu lepotu.

Džibril (alejhisselam) odveo me je dalje od Sidretul-muntehe i oprostio se od mene. Rekao sam: ‚O Džibrile! Zar me ostavljaš samog?‘ Džibril (alejhisselam) se uznemirio. Počeo je da drhti od strahopoštovanja pred Hakkom teala i rekao: ‚O Muhammede! Ako zakoračim (još) jedan korak, propašću od veličanstva Allaha teala. Celo moje biće izgoreće i nestati.‘“

Predvodnik svetova dotle je došao s Džibrilom alejhisselam. Džibril alejhisselam tu se pokazao Resulullahu u liku u kome je stvoren, raširivši svojih šest stotina hiljada krila, sa svakog od kojih su se rasipali biseri i rubini.

Zatim je stigao zeleni džennetski zastirač po imenu Refref, čiji je sjaj bio jači od sunca. Neprestano je bio zauzet zikrom Allaha teala, a glas tesbiha ispunjavao je svet u kome se nalazio. Nazvao je selam Poslaniku. Resulullah je seo na Refref. Za tren su se uzdigli u velike visine i prošli sedamdeset hiljada zastora koji se zovu hidžab. Razmak između svakog hidžaba bio je veoma velik. Na svakom zastoru bili su zaduženi meleci. Refref je Poslanika provodio kroz te zastore jedan po jedan. Tako su prešli svetove Kursije, Arša i duhova. Habib-i ekrem i Nebijj-i muhterem (sallallahu alejhi ve sellem), prolazeći kroz svaki zastor, čuo je naredbu: „Ne boj se, o Muhammede! Priđi, priđi!“ Toliko se približio da je stigao do makama Kabe-kavsejn. Na način koji se ne može znati, shvatiti ni opisati, stigao je do visina koje je Allah teala hteo. Bez mesta, bez vremena, bez pravca, bez svojstva dogodio se rujet (viđenje), to jest video je Allaha teala. Bez očiju, bez ušiju, bez sredstva i bez posrednika razgovarao je sa svojim Gospodarom. Stekao je blagodati koje nijedno stvorenje ne može ni znati ni shvatiti.

Hazreti imam Rabbani u knjizi „Mektubat“ kaže: „Taj Server (alejhissalatu vesselam) u noći Miradža nije video svog Gospodara na ovom svetu; video Ga je na ahiretu. Jer Resul alejhisselam je te noći izašao izvan okvira vremena i mesta. Našao je trenutak bez početka i bez kraja. Početak i kraj video je kao jednu tačku. Te noći video je kako će oni koji će ući u džennet ući u njega posle hiljada godina i kako će u njemu biti. Dakle, viđenje na tom makamu nije viđenje na ovom svetu. To je ahiretsko viđenje.“

Kada je Poslaniku rečeno: „Hvali svog Gospodara!“, on je odmah rekao: „Ettehijjatu lillahi ves-salavatu vet-tajjibat“ (to jest: neka sve pohvale, hvalospevi i slave koji se izriču svim jezicima, sva služenja i pokornosti telom i sva dobročinstva i darežljivosti imetkom pripadaju Allahu teala).

„Hakk teala nije stvorio nikog časnijeg od tebe. I tvoj ummet je iznad svih ummeta“ Azrail alejhisselam

Najpre je Allah teala Svom Habibu, bez očiju, bez ušiju, bez posrednika, bez mesta, nazvao selam rekavši: „Esselamu alejke ejjuhen-nebijju ve rahmetullahi ve berekatuh“ (O Moj Resule! Neka je na tebi Moj selam, Moj bereket i Moja milost). Poslanik je odgovorio: „Esselamu alejna ve ala ibadillahis-salihin“ (Gospodaru moj! Neka je selam i na nas i na Tvoje čestite robove).

Čuvši to, meleci su u jedan glas rekli: „Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluh“ (Znam i verujem kao da sam video svojim očima da nema božanstva dostojnog ibadeta osim Allaha teala. Muhammed alejhisselam je Njegov rob i Njegov resul).

Kada je Poslanik rekao: „Esselamu alejna…“, Allah teala je rekao: „O Moj Habibe! Ovde nema nikog osim nas dvojice. Zašto si rekao ‚alejna‘ (na nas)?“ Resulullah je odgovorio:

„Allahu moj! Tela mog ummeta, istina, nisu sa mnom. Ali njihove duše su sa mnom. Moj brižni pogled i sva moja pažnja nisu daleko od njih. Nazvao si mi selam i udaljio me od svih zala. Kako da moj siromašni, napaćeni ummet, koji je zapao u smutnju ahir-zemana, lišim ove velike počasti i dobročinstva? Kako da ih ostavim bez udela u takvoj blagodati?“

Allah teala rekao je: „O Moj Habibe! Ove noći ti si Moj gost. Traži od Mene – šta želiš?“ Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Želim svoj ummet (Gospodaru moj)!“

Prema predanju, Hakk teala ponovio je ovo pitanje sedam stotina puta. Resulullah je svaki put odgovorio: „Želim svoj ummet.“ Kada je Allah teala rekao: „Uvek tražiš svoj ummet“, on je zamolio: „Gospodaru moj! Ja sam taj koji traži, a Ti si Onaj koji daje. Pokloni mi ceo moj ummet.“ Dženab-i Hakk rekao je: „Ako ti noćas poklonim ceo tvoj ummet, neće se pokazati ni Moja milost ni tvoja počast. Jedan njihov deo poklonio sam ti noćas. Dva dela odložio sam. Na Sudnjem danu ti traži, a Ja ću oprostiti. Da bi se tako pokazale i Moja milost i tvoja počast (čast).“

Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je u jednom hadis-i šerifu: „Te noći (noći Miradža) tražio sam od Allaha teala da račun celog mog ummeta poveri meni. Hakk teala rekao je: ‚O Muhammede! Tvoja je želja da niko ne sazna za mane tvog ummeta. A Moja želja je ovo: pošto si ti samilostiv poslanik, neka njihove mane i ružna dela budu skriveni i od tebe, kao što su skriveni od tuđinaca. O Muhammede! Ti si njihov vodič. Ja sam njihov Gospodar. Ti si ih tek video. Ja sam na njih gledao i gledam od večnosti bez početka do večnosti bez kraja. O Muhammede! Da ne volim da razgovaram s tvojim ummetom, na Sudnjem danu ne bih ih pozvao na račun. Ne bih ih pitao ni za jedan greh, ni veliki ni mali.‘“

„Allah teala rekao je: ‚O Muhammede! Otvori svoje mubarek oko i pogledaj pod svoje noge.‘ Pogledao sam i video pregršt zemlje. Hakk teala rekao je: ‚Sve što postoji je prah pod tvojim nogama. Jesi li taj Moj prah doneo pred prijatelja? Lakše Mi je da oprostim tvom ummetu nego prašinu koja se prilepila za skut prijatelja.‘“

Ummet tvoj tebi dadoh, o Habibe!
Džennet svoj njima odredih za udeo.
O Habibe moj, šta je to što si tražio –
Zar si se za pregršt praha molio?

Poslanik je u jednom hadis-i šerifu rekao: „Postavio sam Hakku teala mnoga pitanja. Čuo sam odgovore. Pokajao sam se što sam pitao. (Neke od njih su ove:)

‚Gospodaru moj! Džibrilu si dao šest stotina hiljada krila. Šta si, naspram toga, dao meni?‘ Hakk teala rekao je: ‚Meni je jedna tvoja dlaka draža od šest stotina hiljada Džibrilovih krila. Radi jedne tvoje dlake oslobodiću na Sudnjem danu hiljade neposlušnih grešnika. O Muhammede! Kada bi Džibril raširio svoje krilo, ispunio bi prostor između istoka i zapada. Kada ti učiniš šefaat, makar prostor između istoka i zapada bio pun neposlušnih, sve ću ti ih pokloniti.‘ Rekao sam: ‚Učinio si da meleci učine sedždu mom praocu Ademu (alejhisselam). Kakvu si počast, naspram toga, ukazao meni?‘

Hakk teala rekao je: ‚Meleci su učinili sedždu Ademu zato što je na njegovom čelu bio tvoj nur. O Muhammede! Tebi sam dao nešto uzvišenije od toga. Tvoje ime učinio sam bliskim Mom imenu i zapisao ga na Arš-i ala. Tada Adem još nije bio stvoren, nije bilo ni njegovog imena ni traga. Tvoje ime zapisao sam na vratima nebesa, na hidžabima, na vratima dženneta, na dvorcima i drveću, na svakom mestu u džennetu. U džennetu nije bilo ničega na čemu nije bilo napisano „La ilahe illallah Muhammedun resulullah“. Ovaj stepen je uzvišeniji od stepena datog Ademu.‘

Kad te zavoleh, o časni,
Zar neće oba sveta biti tvoja, o blagi!
Tvoj zat ogledalom Svog Zata učinih,
Tvoje ime uz ime Svoje zapisah.

‚Gospodaru moj! Nuhu (alejhisselam) dao si lađu. Šta si, naspram toga, podario meni?‘ Rekao je: ‚Dao sam ti Buraka, pa sam te u jednoj noći doveo sa zemlje do Arša. Video si džennet i džehennem. Tvom ummetu dao sam mesdžide, pa će na Sudnjem danu tvoj ummet, kao da se ukrcava na lađe, sesti u te mesdžide, preći Sirat-ćupriju za tren oka i spasiti se od džehennema.‘ ‚Gospodaru moj! Sinovima Israilovim spustio si kudret-halvu i meso ptice nalik prepelici.‘ Hakk teala rekao je: ‚Tebi i tvom ummetu podario sam blagodat i ovog i onog sveta. Likove sinova Israilovih pretvorio sam iz ljudskog lika u lik medveda, majmuna i hinzira. Nijednom od tvog ummeta to nisam učinio. Iako čine dela kao njihova, nisam hteo da ih zadesi ta nesreća. O Muhammede! Dao sam ti suru kakvoj nema slične ni u Tevratu ni u Indžilu. Ta sura je sura Fatiha. Ko god uči tu suru, njegovo telo biće haram džehennemu. Olakšaću kaznu njegovoj majci i njegovom ocu. O Muhammede! Nisam stvorio nikoga ko je ekrem (dragoceniji, uzvišeniji, časniji) od tebe. Tebi i tvom ummetu učinio sam farzom pedeset namaza danju i noću.

„Te noći (noći Miradža) tražio sam od Allaha teala da račun celog mog ummeta poveri meni“ Hadis-i šerif

O Muhammede! Ko prihvati Moju jednoću i ne pripiše Mi druga, džennet je njegov. Takvom tvom ummetu učinio sam džehennem haramom. Moja milost prema tvom ummetu pretekla je Moju srdžbu.

O Muhammede! Kod Mene si ti najdragoceniji i najčasniji od svih stvorenja. Na Sudnjem danu ukazaću ti tolike počasti da će se ceo svet diviti. O Moj Habibe! Dok ti ne uđeš u džennet, ostalim poslanicima i njihovim ummetima zabranjeno je da uđu. Dok tvoj ummet ne uđe, neće ući nijedan drugi ummet. O Muhammede! Da li želiš da vidiš šta sam pripremio za tebe i tvoj ummet?‘ Rekao sam: ‚Želim, Gospodaru moj!‘ Obratio se Israfilu i rekao: ‚O Israfile! Reci Mom robu, Mom pouzdanom i Mom resulu Džibrilu neka odvede Mog Habiba u džennet i neka mu pokaže šta sam u džennetu pripremio za Mog Habiba i njegov ummet. Da bi se tako njegovo mubarek srce spaslo od brige.‘“

Predvodnik svetova, naš voljeni Poslanik, došao je zajedno sa Israfilom alejhisselam do Džibrila alejhisselam. Da bi izvršio naredbu Allaha teala, Džibril alejhisselam odveo je Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) u džennet. Meleci su čekali držeći u rukama tacne: na jednoj je bila hulla (džennetska odeća), a druga je bila puna nura. Džibril alejhisselam rekao je: „Ja Resulallah! Oni su stvoreni osamdeset hiljada godina pre Adema alejhisselam. Na ovom makamu nestrpljivo čekaju da ono što je na tacnama pospu po tebi i tvom ummetu. Na Sudnjem danu, kada ti i tvoj ummet, po naredbi Allaha teala, stupite na prag dženneta, ovi meleci posuće po vama dragulje sa tacni.“ Dočekao ih je melek po imenu Ridvan, zadužen u džennetu. Poslaniku je doneo radosne vesti i rekao: „Hakk teala podelio je džennet na tri dela, da bi dva dela dao tvom ummetu, a jedan ummetima ostalih poslanika.“ Zatim ga je proveo svuda po džennetu. Habib-i ekrem rekao je: „Usred dženneta video sam jednu reku.

Teče iznad Arša. Iz jednog mesta izlaze voda, mleko, šarab i med. Nikako se međusobno ne mešaju. Obala te reke bila je od hrizolita. Kamenje u njoj bilo je od dragulja, mulj od ambre, a trava od šafrana. Oko nje su postavili srebrne čaše, kojih je bilo više nego zvezda na nebu. Oko nje su bile ptice čiji su vratovi bili kao kamilji vratovi. Ko god jede od njihovog mesa i pije iz te reke, zadobiće zadovoljstvo Hakka teala. Upitao sam Džibrila: ‚Kakva je ovo reka?‘ Rekao je: ‚To je Kevser. Hakk teala dao ga je tebi. Iz ovog Kevsera teče voda u vrtove osam dženneta.‘ Na obali te reke video sam šatore. Svi su bili od bisera i rubina. Upitao sam Džibrila za njih. Rekao je: ‚To su boravišta tvojih žena.‘ U tim šatorima video sam hurije. Lica su im sijala kao sunce i sve su pevale raznim napevima. Govorile su: ‚Mi smo radosne i vesele. Nikakva tuga nas ne dotiče.

Mi smo nakićene, nikada nismo gole. Mi smo mlade, nikada ne starimo. Mi smo dobre naravi, nikada se ne ljutimo. Mi smo uvek takve, nikada ne umiremo.‘ Njihovi napevi i glasovi dopirali su do dvoraca i drveća sreće i ispunjavali svako mesto. Glasovi su im bili tako lepi da, kada bi ti napevi došli na ovaj svet, na svetu ne bi bilo ni smrti ni nevolje. Džibril je rekao: ‚Želiš li da vidiš njihova lica?‘ Rekao sam: ‚Želim.‘ Otvorio je vrata jednog šatora. Pogledao sam. Video sam tako lepe likove da, kada bih celog života opisivao njihovu lepotu, ne bih mogao završiti. Lica su im bila belja od mleka, obrazi crveniji od rubina i sjajniji od sunca. Koža im je bila mekša od svile i svetla kao mesec, a miris lepši od mošusa. Kose su im bile veoma crne: nekim upletene, nekim skupljene, nekim puštene; kad bi koja sela, kosa bi oko nje bila kao šator, a kad bi ustala, pružala bi joj se do nogu. Pred svakom od njih stajao je po jedan sluga. Džibril je rekao: ‚Ovo je za tvoj ummet.‘“

Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Video sam vrtove i bašte osam dženneta i svaku vrstu njihovih blagodati. Palo mi je na um da vidim i džehennem i njegove stepene. Džibril me je uzeo za ruku i odveo do Malika, najvećeg meleka džehennema. Rekao je: ‚O Maliče! Hazreti Muhammed želi da vidi mesta neprijatelja u džehennemu, pokaži mu džehennem.‘“ Kada je Malik skinuo pokrivač sa džehennema, džehennem je počeo toliko da ključa i da se nadima da je Poslanik (alejhissalatu vesselam) svojim očima video kako džehennem sve zgrabi i spali, video kazne žeđi u džehennemu, lance, zmije i škorpije za kažnjavanje i neke od tamošnjih kazni.

„Malik je otvorio slojeve džehennema. Video sam (svih) sedam slojeva. Sedmi sloj zovu Havija. Njegova kazna bila je višestruko veća od kazne ostalih slojeva. Upitao sam Malika: ‚Koja se skupina kažnjava u ovom sloju?‘ Malik je rekao: ‚Kažnjavaju se faraon, Karun i munafici tvog ummeta.‘ Šesti sloj je Leza. Tamo se kažnjavaju mušrici (oni koji nemaju nikakve vere). Peti sloj je Hutama. Tamo se kažnjavaju oni koji se klanjaju vatri i biku, i budisti.

Četvrti sloj je Džahim. Tamo se kažnjavaju oni koji se klanjaju suncu i zvezdama. Treći sloj je Sekar. Tamo se kažnjavaju hrišćani. Drugi sloj je Sair. Tamo se kažnjavaju jevreji. Prvi sloj je Džehennem. Njegova kazna bila je manja od kazne ostalih slojeva. (Uprkos tome) tamo sam video sedamdeset hiljada mora od vatre. Svako more bilo je toliko veliko da, kad bi u jedno more bacili zemlje i nebesa i naredili jednom meleku da ih traži, ne bi ih mogao naći ni za hiljadu godina. Zebanije (meleci zaduženi u džehennemu) bili su toliko ogromni da, kad bi neko od njih stavio zemlje i nebesa u jedan ugao svojih usta, uopšte se ne bi primetilo. Ta mora su se talasala i iz njih su izlazili strašni zvuci. Kad bi na ovaj svet dopro i mali deo tog zvuka, sva živa bića bi propala.

‚Za koju je skupinu ovaj sloj?‘ upitao sam. Malik nije odgovorio. Ponovo sam upitao. Ćutao je… Džibril je rekao Maliku: ‚Od tebe očekuje odgovor.‘ On se izvinio rekavši: ‚Oprosti mi.‘ Rekao sam: ‚Šta god da je, odgovori, da bi se danas mogao naći lek za to.‘ Malik je rekao: ‚Ja Resulallah! Za neposlušne iz tvog ummeta je; posavetuj ih da se sačuvaju od ovog strašnog mesta. Neka se čuvaju onoga što bi njihova tela odvuklo u ovakvu kaznu. Toga dana neću imati milosti prema neposlušnima. Neću pokazati samilost ni njihovim starcima bele brade, ni mladima.‘“

„Miradž je mesto gde prestaje razum, a počinje iman“ Hadis-i šerif

Predvodnik svetova počeo je da plače. Skinuo je čalmu sa svoje mubarek glave i počeo da čini šefaat i da preklinje (Allaha teala). Govoreći o slabosti svog ummeta i o tome da neće moći da izdrže takvu kaznu, toliko je plakao da su zajedno s njim plakali i Džibril alejhisselam i svi meleci. Tada je od Allaha teala došlo obraćanje: „O Moj Habibe! Tvoj ugled i tvoja vrednost kod Mene su veliki; tvoja dova je primljena. Budi spokojan. Ispunio sam ti želju. Daću ti takav makam da ću tvojim šefaatom oprostiti veoma mnogim neposlušnima, sve dok ne kažeš ‚dosta je‘. O Moj Habibe! Ko god se drži Moje naredbe, spašće se od kazne i kažnjavanja i zadobiće Moju milost. Steći će čast da Me vidi u džennetu. Tebi i tvom ummetu učinio sam farzom pedeset namaza danju i noću.“

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nastavio je i rekao: „Sa tog makama (zatim) stigao sam do Arša. Prošavši nebesa, došao sam do mesta gde je bio Musa (alejhisselam). Upitao me je: ‚Šta je Hakk teala učinio farzom tebi i tvom ummetu?‘ Rekao sam: ‚Učinio mi je farzom da se za svaki dan i noć klanja pedeset namaza.‘ Rekao je: ‚Vrati se svom Gospodaru i zamoli Ga da to malo olakša. Jer tvoj ummet to neće moći poneti. Ja sam iskušao i oprobao sinove Israilove.‘ Na to sam se vratio svom Gospodaru i rekao: ‚Gospodaru moj! Olakšaj malo (ovu naredbu) mom ummetu!‘ Na to je pedeset namaza umanjio za samo pet. Vratio sam se Musi (alejhisselam) i rekao (da je umanjio za pet). Rekao je: ‚Vrati se svom Gospodaru! Zamoli Ga da još malo olakša. Jer tvoj ummet to neće moći poneti.‘ Tako sam išao i vraćao se između Muse (alejhisselam) i svog Gospodara, i najzad je Allah teala rekao: ‚Spustio sam ovaj namaz na pet. Za svaki namaz ima deset sevapa. Tako ih na kraju opet biva pedeset. Jer ko god naumi neko dobro delo, a ne uspe da ga učini, njemu se piše jedan sevap. A ako ga učini, piše mu se punih deset sevapa za jedno. Ali ako naumi greh, pa ga ne učini, ne piše mu se ništa. Ako ga učini, beleži mu se samo kao jedan greh.‘ Zatim sam sišao do Muse (alejhisselam) i ispričao mu kako stoji stvar. Opet je rekao: ‚Vrati se, zamoli Ga da još malo olakša.‘ Na to sam mu rekao: ‚Toliko sam preklinjao svog Gospodara da me je sada stid.‘“5 Tako je Allah teala utešio mubarek srce našeg voljenog Poslanika, ranjeno nevoljama koje je podnosio. Podario mu je blagodati kakve nije dao nijednom Svom stvorenju i kakve niko ne može ni znati ni shvatiti.

Hodi amo, ti što goriš u vatri ljubavi,
Ti što sebe smatraš zaljubljenim u Voljenog.
Hodi, slušaj jasno Miradž tog Cara,
Ako si zaljubljen, ne stoj – gori u vatri ljubavi.
Noć uoči ponedeljka beše – vest je to tačna,
Ta noć, izgleda, beše Lejletul-kadr.
Onaj srećne sudbine i uzvišene vrednosti
Te noći beše u kući Ummu Hani.
Pre njega niko ne stiže do te počasti,
Niko ne dosegnu tu visinu.
Jer sve vide i prođe dalje,
Stiže do tog uzvišenog Prisustva.
Taj Zul-Dželal, slobodan od šest strana,
Bez mere i načina pokaza mu Svoj džemal.
Jasno vide Gospodara moći,
Tako će Ga na ahiretu videti i njegov ummet.
Ti što se na Miradž pope i moljaše Me,
Miradžem tvog ummeta učinih namaz.

„O Moj Habibe! Ko god se drži Moje naredbe, spašće se od kazne i kažnjavanja i zadobiće Moju milost. Steći će čast da Me vidi u džennetu“ Hadis-i kudsi