POSLANIKOV ISTIGFAR1

Kao što je Poslanik najuzvišeniji među stvorenjima, tako je on i onaj koji Allaha dželle-šanuhu najistinskije poznaje i najviše Ga se boji. Iako ga je Dženab-i Hakk sačuvao od činjenja grijeha, on je neprestano činio ibadet i upućivao Allahu dželle-šanuhu dove i istigfar. Početak noći (poslije jacija-namaza) provodio je u snu, a kraj noći u ibadetu. Ibn Abbas pripovijeda: „Jedne noći bio sam gost u kući majke vjernika hazreti Mejmune. Resulullah je spavao do ponoći, ili malo prije ili poslije toga. Zatim se probudio i sjeo, pa je rukom obrisao tragove sna sa svog lica. Ustao je, uzeo ibrik s vodom koji je visio i uzeo abdest. Proučio je posljednjih deset ajeta sure Al-i Imran i stao na namaz. I ja sam ustao, uzeo abdest onako kako ga je uzeo Resulullah i u namazu stao pokraj tog Servera. Resulullah je klanjao dva rekata namaza. Zatim je klanjao još dva rekata. Poslije toga još dva rekata. Zatim je stao na vitr-namaz. Potom je legao dok se nije proučio sabahski ezan. Zatim je ustao, ponovno klanjao dva rekata namaza, izašao u mesdžid i klanjao farz sabah-namaza.“2 Naša majka hazreti Aiša pripovijeda: „Resulullah je jedne noći spavao. Kad se probudio, rekao je: ‚O Aiša, ako mi dopustiš, ove bih se noći posvetio ibadetu svom Gospodaru.‘ Zatim je ustao. Učio je Kur’ani kerim i plakao. Čak su mu se od suza smočila oba koljena. Nastavio je učiti, i što je više učio, njegove su mubarek suze kvasile svako mjesto na tijelu koje bi dotakle. To je stanje trajalo do jutra.

Ujutro je došao Bilal Habeši i, kad je vidio to stanje, rekao: ‚Neka su ti otac i majka žrtva, ja Resulallah! Zar ti Allah dželle-šanuhu nije oprostio prijašnje i buduće pogreške?‘ Resulullah je rekao: ‚O Bilale! Zar da ne budem rob koji zahvaljuje? Allah dželle-šanuhu mi je ove noći3 objavio 190. ajet sure Al-i Imran, čije je značenje: „Zaista, u stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noći i dana mnogo je znakova za one koji su razumom obdareni.“’“ U hadisi šerifu koji se navodi u zbirci „Muslim“ on je rekao: „U moje srce dolaze takve stvari da zbog njih svakog dana i noći sedamdeset puta činim istigfar Allahu dželle-šanuhu“ i „U mom srcu nastaje zastor (koji sprječava dolazak božanskih nurova). Zato svakog dana 70 puta činim istigfar“, a također: „Svakog dana sto puta činim istigfar Allahu dželle-šanuhu.“4

Strah Poslanika od Allaha dželle-šanuhu bio je toliko velik da ga nitko nije vidio da se smije grohotom. U hadisi šerifu koji imam Tirmizi prenosi od Ebu Zerra kao merfu5 rečeno je: „Zaista, ja vidim ono što vi ne vidite i čujem ono što vi ne čujete. Na nebu nema praznog mjesta ni koliko četiri prsta, a da na njemu meleci ne čine sedždu. Allaha mi, kad biste znali ono što ja znam, malo biste se smijali, a mnogo plakali. Izašli biste na putove i iz sveg glasa preklinjali Allaha dželle-šanuhu.“6

U hadisi šerifu koji prenosi Ebu Hurejre Resulullah je rekao: „Nikoga njegova djela neće uvesti u džennet.“ Kad su ga upitali: „Ni tebe, ja Resulallah?“, rekao je: „Da, ni mene moja djela neće uvesti u džennet. Ali će me prekriti blagodat (fadl) i milost Allaha dželle-šanuhu.“

Ibn Omer pripovijeda: „Kad bismo s Resulullahom bili na nekom skupu, izbrojili bismo da je sto puta rekao: ‚Gospodaru moj! Oprosti mi i primi moju tevbu. Ti si Onaj koji prima tevbe i Ti si Rahim.‘“7

Enes ibn Malik prenosi: „Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) stalno je govorio: ‚Allahumme ja mukallibel-kulub, sebbit kalbi ala dinik.‘“8 U hadisi šerifu koji Tirmizi prenosi od Ebu Saida Hudrija Poslanik je rekao: „Tko, kad legne u postelju, tri puta kaže: ‚Estagfirullahel-azim, ellezi la ilahe illa huvel-hajjul-kajjum, ve etubu ilejh‘, Allah dželle-šanuhu oprostit će mu grijehe, makar ih bilo koliko morske pjene, ili pijeska u zemlji Temim, ili lišća na drveću, ili dana ovoga svijeta.“

Prema onome što prenose Buhari i Muslim, Resulullah je ovako činio istigfar: „Allahummagfirli hatieti ve džehli ve israfi fi emri ve ma ente a’lemu bihi minni.“ (Allahu moj! Oprosti mi pogreške koje sam učinio (svjesno ili) nesvjesno, prekoračujući svoju mjeru, a koje Ti znaš!)

Prema predaji od Ebu Muse Ešarija (radijallahu anhu), Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) činio je istigfar i ovako:

„Allahummagfirli hezli ve džiddi ve hatai ve amdi ve kullu zalike indi. Allahummagfirli ma kaddemtu ve ma ahhartu ve ma esrartu ve ma a’lentu ve ma ente a’lemu bihi minni, entel-mukaddimu ve entel-muahhiru ve ente ala kulli šej’in kadir.“9 (Allahu moj! Oprosti mi sve propuste koje sam mogao učiniti u šali i ozbiljno, iz zaborava i svjesno. Allahu moj! Oprosti mi ono što sam učinio ranije i kasnije, tajno i javno, svaku vrstu mojih propusta koju Ti znaš. Ti si Onaj koji stavlja naprijed i Ti si Onaj koji ostavlja straga. Ti si moćan nad svime.)

Resulullah je danju postio,
a noću je u namazu stajao.
Ako si ummet tog Odabranog,
na sunnet i mekruh uvijek pazi.

„U mom srcu nastaje zastor (koji sprječava dolazak božanskih nurova). Zato svakog dana 70 puta činim istigfar“ Hadisi šerif