MIRADŽ

Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) objašnjavao je islam svakome koga bi vidio i svakom plemenu, kako onima koji su dolazili na hadž, tako i onima koji su u Mekku i na sajmove dolazili radi trgovine. Tražio je od njih da ga štite i da mu pomognu prenijeti islam ljudima. Ali nitko nije ni postao musliman ni pristao štititi ga. Štoviše, vrijeđali su ga, tlačili, mučili, ismijavali i proglašavali lažljivcem. Predvodnik svjetova bio je vrlo umoran, gladan, žedan, ožalošćen i duboko tužan. Tako su mu prolazili dani, a to je stanje trajalo do kasno u noć. Mekkanski mušrici neprestano su išli za njim i, kao što su ljude koji su dolazili posjetiti Ka’bu sprječavali da postanu muslimani, tako nisu prestajali ni tlačiti Habib-i ekrema. Resulullahu više nije ostalo mjesta kamo bi otišao. Posvuda su bili neprijatelji. Nekoliko mjeseci u Mekki prošlo je vrlo teško.

Dvadeset sedme noći mubarek mjeseca redžepa došao je ravno u kuću Ummu Hani, kćeri svoga strica Ebu Taliba, koja se nalazila u Ebu Talibovoj četvrti. Ummu Hani tada još nije bila primila iman. Kada je upitala: „Tko je to?“, Resulullah je rekao: „Ja sam Muhammed, sin tvoga strica. Ako me primaš, došao sam ti u goste.“

Ummu Hani je rekla: „Neka mi je život žrtva za gosta tako iskrenog, pouzdanog, plemenitog i časnog kao što ste Vi. Samo, da ste prije javili da ćete doći, nešto bih pripremila. Sada Vas nemam čime ponuditi.“ Resulullah je rekao: „Ne tražim ni jela ni pića. Ni do čega od toga nije mi stalo. Dovoljno mi je mjesto gdje ću činiti ibadet svome Gospodaru i preklinjati Ga.“

Ummu Hani uvela je našeg voljenog Poslanika unutra i dala mu prostirku, lavor i vrč. Počastiti gosta i štititi ga od neprijatelja Arapi su smatrali najčasnijom dužnošću. Ako bi se gostu u kući dogodilo zlo, to bi za domaćina bila velika sramota. Ummu Hani je pomislila: „On u Mekki ima mnogo neprijatelja. Ima čak i onih koji ga hoće ubiti. Da bih sačuvala svoju čast, pazit ću na njega do jutra.“ Uzela je očev mač i počela obilaziti oko kuće. Resulullah je toga dana bio teško povrijeđen. Uzeo je abdest i počeo preklinjati svoga Gospodara, tražiti oprost i upućivati dovu da robovi prime iman i steknu sreću. Bio je vrlo umoran, gladan i ožalošćen. Čim je legao na prostirku, zaspao je.

U tom je času Allah dželle-šanuhu rekao Džebrailu alejhisselam: „Silno sam ožalostio Svoga voljenog Poslanika. Teško sam povrijedio njegovo mubarek tijelo i njegovo nježno srce. A on Mene i u takvom stanju opet preklinje. Ni o čemu ne misli osim o Meni. Idi, dovedi Moga Habiba! Pokaži mu Moj džennet i Moj džehennem. Neka vidi blagodati koje sam pripremio za njega i za one koji ga vole. Neka vidi kazne koje sam pripremio za one koji u njega ne vjeruju i koji ga vrijeđaju svojim riječima, spisima i djelima. Ja ću ga utješiti. Ja ću previti rane njegova nježnog srca.“

Kada je Džebrail alejhisselam došao Resulullahu, našao ga je kako slatko spava.

Nije imao srca probuditi ga. Bio je u ljudskom liku. Poljubio mu je taban mubarek noge. Budući da Džebrail nema ni srca ni krvi, njegove hladne usne probudile su Resulullaha. Poslanik je odmah prepoznao Džebraila alejhisselam i, silno se uplašivši da se njegov Gospodar na njega naljutio, rekao je: „Brate moj Džebraile! Zašto si došao u ovo neuobičajeno vrijeme? Da nisam učinio kakvu pogrešku? Da nisam naljutio svoga Gospodara? Ili si mi donio kakvu gorku vijest?“

„Ne tražim ni jela ni pića. Ni do čega od toga nije mi stalo. Dovoljno mi je mjesto gdje ću činiti ibadet svome Gospodaru i preklinjati Ga“ Hadisi šerif

Džebrail alejhisselam rekao je: „O najuzvišeniji od svih stvorenih! O miljeniče Stvoritelja, o predvodniče poslanika, izvore dobročinstava, vrelo vrlina, časni i veliki Poslaniče! Tvoj ti Gospodar šalje selam i poziva te k Sebi. Molim te, ustani, hajdemo.“ Naš voljeni Poslanik uzeo je abdest. Džebrail alejhisselam stavio je Resulullahu na mubarek glavu čalmu od nura, odjenuo ga u odjeću od nura i oko mubarek struka opasao mu pojas od rubina. U mubarek ruku dao mu je štap od smaragda, ukrašen s četiri stotine bisera. Svaki je biser sjao kao zvijezda Danica. Na mubarek noge obuo mu je obuću od zelenog smaragda.

Zatim su, držeći se za ruke, došli do Ka’be. Ondje je Džebrail alejhisselam rasjekao mubarek prsa našeg voljenog Poslanika. Izvadio mu je srce i oprao ga vodom Zemzema. Zatim je donio jednu posudu punu mudrosti i imana, izlio je u njega i zatvorio mu prsa.

Naša prva kibla, Mesdžid-i Aksa / Jeruzalem

Zatim je Džebrail alejhisselam, pokazujući na bijelu životinju po imenu Burak, koju je donio iz dženneta, rekao: „Ja Resulallah! Uzjaši ovo! Svi meleci čekaju na tvom putu.“ U tom je času Poslanika obuzela tuga i utonuo je u razmišljanje. Tada se Allah dželle-šanuhu obratio Džebrailu alejhisselam: „O Džebraile! Upitaj ga zašto je Moj Habib tužan!“, a Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) odgovorio je: „Vidio sam toliku počast i uvažavanje. Palo mi je na um: kakvo će biti stanje moga slabog ummeta na Sudnjem danu? Kako će pedeset tisuća godina stajati pješice na Arasatu i nositi težinu tolikih svojih grijeha i kako će prijeći most Sirat, koji je put od trideset tisuća godina?“ Tada je stigla božanska naredba: „O Moj Habibe! Budi spokojan. Tvome ummetu učinit ću vrijeme od pedeset tisuća godina kao jedan tren. Ne tuguj!“

Poslanik je uzjahao Buraka. Burak je išao vrlo brzo; jednim korakom stizao je dalje nego što pogled doseže. Tijekom putovanja Džebrail alejhisselam rekao je našem voljenom Poslaniku da na nekim postajama siđe i klanja namaz. Predvodnik svjetova na to je točno tri puta sjahao i klanjao namaz. A Džebrail alejhisselam upitao ga je zna li mjesta na kojima je klanjao. Sam mu je odgovorio i javio da je prvo mjesto na kojem je sišao Medina i da će u taj grad učiniti hidžru. Javio mu je i da su ostala mjesta Tur-i Sina, gdje je hazreti Musa razgovarao s Allahom dželle-šanuhu na način koji je bez pravca i koji se ne može spoznati, i, na kraju, Bejt-i Lahm, gdje je rođen Isa alejhisselam. Zatim su stigli do Mesdžid-i Aksa u Jeruzalemu (Kudsu).

U Mesdžid-i Aksa Džebrail alejhisselam probušio je prstom jednu stijenu i za nju svezao Buraka. Ondje su se u ljudskom liku bile okupile duše nekih od prijašnjih poslanika. Da bi se klanjalo u džematu, Ademu, Nuhu i Ibrahimu (alejhimusselam) redom je ponuđeno da budu imam. Ispričali su se i nisu prihvatili. Džebrail je rekao: „Dok si ti ovdje, nitko drugi ne može biti imam“, i izveo Habibullaha naprijed.

Poslanik je postao imam poslanicima i predvodio ih u namazu od dva rekata. Ono što se zatim dogodilo ispričao je ovako: „Džebrail (alejhisselam) donio mi je jednu posudu džennetskog pića i jednu posudu mlijeka. Uzeo sam mlijeko. Džebrail (alejhisselam) mi je rekao: ‚Izabrao si fitret (sreću obaju svjetova).‘ Zatim su mi ponudili još dvije čaše. U jednoj je bila voda, a u drugoj med; pio sam iz obje. Džebrail je rekao: ‚Med je znak da će tvoj ummet trajati do Sudnjeg dana, a voda da će se tvoj ummet očistiti od svojih grijeha.‘ Zatim smo se zajedno uzdigli na nebo. Džebrail (alejhisselam) pokucao je na vrata. ‚Tko si ti?‘ upitali su. ‚Ja sam Džebrail.‘ ‚A tko je s tobom?‘ ‚To je Muhammed (alejhisselam).‘ ‚Je li njemu poslano (objava i poziv na Miradž, da se uspne na nebo)?‘ ‚Da, poslano je‘, rekao je. ‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rekli su i vrata su se odmah otvorila, i našao sam se pred Ademom (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu… Desno i lijevo od Adema alejhisselam stajale su, kao sjene, duše nekih ljudi. Kada bi Adem (alejhisselam) pogledao na desnu stranu, osmjehnuo bi se, a kada bi pogledao na lijevu, zaplakao bi. Džebrail (alejhisselam) je rekao: ‚Ja Resulallah, ove su sjene duše Ademovih potomaka. Ovi na desnoj strani su za džennet, a ovi na lijevoj za džehennem! Kada pogleda na desnu stranu, osmjehne se, a kada pogleda na lijevu, zaplače!‘

„O najuzvišeniji od svih stvorenih! O miljeniče Stvoritelja, o predvodniče poslanika, izvore dobročinstava, vrelo vrlina, časni i veliki Poslaniče! Tvoj ti Gospodar šalje selam i poziva te k Sebi. Molim te, ustani, hajdemo“ Džebrail alejhisselam

Ondje sam vidio mnogo meleka. Svi su stajali na kijamu, skrušeno i ponizno, zaokupljeni zikrom ‚Subbuhun kuddusun rabbul-melaiketi ver-ruh‘. Upitao sam Džebraila: ‚Je li ovo ibadet ovih meleka?‘ ‚Da. Oni otkako su stvoreni pa do Sudnjeg dana stoje na kijamu. Zamoli Uzvišenog Hakka da ovaj ibadet podari tvome ummetu‘, rekao je. Zamolio sam Uzvišenog Hakka. Primio je moju dovu. To je kijam u namazu.

(Ondje) sam naišao na jednu skupinu. Meleci su im razbijali glave, a glave bi im se ponovno vraćale u prijašnje stanje. Opet bi ih udarali i opet bi bile kao prije. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚To su oni koji su ostavljali džumu i džemat i koji nisu potpuno obavljali ruku’ i sedžde.‘

Vidio sam jednu skupinu. Bili su gladni i goli. Zebanije su ih gonile da pasu po džehennemu. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚Oni koji nisu imali milosti prema siromasima i koji nisu davali zekat.‘

Prošao sam pokraj jedne skupine. Pred njih su bila postavljena ukusna jela. A s jedne strane ležala je strvina. Ostavljali su ona ukusna jela i jeli strvinu. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su muškarci i žene koji su ostavljali halal i okretali se haramu. To su ljudi koji su, iako su imali halal imetka, jeli haram.‘

Vidio sam (neke) ljude koji od teškog tereta na leđima nisu imali snage pomaknuti se. Takvi kakvi su bili, obraćali su se ljudima i tražili da im natovare još tereta. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji su pronevjerili amanet. Iako su uzeli prava ljudi, opet čine nasilje.‘

Prošli smo pokraj skupine ljudi koji su rezali vlastito meso i jeli ga. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Džebrail (alejhisselam) je rekao: ‚Ovo su oni koji ogovaraju i prenose tuđe riječi.‘

Vidio sam skupinu ljudi crnih lica i modrih očiju, čije su gornje usne dosezale do čela, a donje visjele do nogu, i iz čijih su usta tekli krv i gnoj. U peharima od vatre davali su im piti otrovnu krv i gnoj što teče iz džehennema, a oni su rikali kao magarci. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji piju alkohol.‘

Naišli smo na skupinu ljudi kojima su jezici bili iščupani iz glava, a lik izmijenjen i pretvoren u lik hinzira (svinje), i tako su bili kažnjavani. Džebrail (alejhisselam) je rekao: ‚Ovo su oni koji lažno svjedoče.‘

Naišli smo na drugi narod. Trbusi su im bili napuhnuti i visjeli prema dolje, boja im je pomodrjela, ruke i noge bile su im svezane i nisu mogli ustati sa svojih mjesta. Upitao sam Džebraila za njih. Rekao je: ‚Ovo su oni koji jedu kamatu.‘1

Naišli smo na neke žene. Lica su im bila crna, a oči modre. Obukli su ih u odjeću od vatre. Meleci su ih udarali buzdovanima od vatre. One su zavijale kao psi i svinje. Rekao sam: ‚Tko su ove?‘ Džebrail je rekao: ‚Ovo su žene koje čine blud i koje vrijeđaju svoje muževe.‘

Vidio sam jednu skupinu. Bilo ih je vrlo mnogo. Bili su zatočeni u džehennemskim dolinama. Vatra ih je spaljivala, oni bi ponovno oživjeli, a vatra bi ih opet spaljivala. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Rekao je: ‚Ovo su oni koji su bili neposlušni svojim očevima.‘

Prošao sam pokraj jedne skupine. Sijali su usjeve, a usjevi bi za tren sazrijevali i davali klasje. Rekao sam: ‚Tko su ovi?‘ Džebrail je rekao: ‚Oni koji čine ibadet radi Allaha dželle-šanuhu.‘

Stigao sam do jednog mora. Nemoguće je opisati čudesno stanje toga mora. Bilo je bjelje od mlijeka i imalo je valove kao planine. Rekao sam: ‚Kakvo je ovo more?‘ Rekao je: ‚Ime je ovoga mora More života. Kada Uzvišeni Hakk bude oživljavao mrtve, iz ovoga će mora spustiti kišu. Istrunula i raspadnuta tijela oživjet će i ustati iz kaburova kao što trava niče…‘

Zatim smo se uspeli na drugo nebo. Džebrail (alejhisselam) ponovno je pokucao na vrata. Rečeno je: ‚Tko si ti?‘ ‚Ja sam Džebrail.‘ ‚A tko je s tobom?‘ ‚To je Muhammed alejhisselam.‘ ‚Je li mu poslana objava i poziv na Miradž?‘ ‚Da, stigao je‘, rekao je. ‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rečeno je i vrata su se odmah otvorila. Našao sam se pokraj Ise i Jahje ibn Zekerija (alejhimesselam), sinova dviju sestara. Rekli su mi: ‚Merhaba‘ i uputili dovu… (Isa alejhisselam bio je srednjeg rasta, bijele pšenične puti.)

Naišao sam na jednu skupinu meleka. Stajali su poredani u saf, svi na ruku’u. Imali su svoj poseban tesbih. Neprestano stoje na ruku’u, ne podižu glave i ne gledaju gore. Džebrail (alejhisselam) je rekao: ‚Takav je ibadet ovih meleka. Zamoli Uzvišenog Hakka da se podari tvome ummetu.‘

Uputio sam dovu. On ju je primio i u namazu podario ruku’. Zatim smo se uspeli na treće nebo. Nakon istog pitanja i odgovora vrata su se otvorila i našao sam se pokraj Jusufa (alejhisselam). Pogledam, a njemu je dana polovica ljepote. Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu…

Vidio sam mnogo meleka. Svi su u safovima bili na sedždi. Otkako su stvoreni, na sedždi su i donose tesbih svojim posebnim tesbihom. Džebrail (alejhisselam) je rekao: ‚Takav je ibadet ovih meleka. Zamoli Allaha dželle-šanuhu da tvome ummetu olakša ovo djelo.‘ Zamolio sam Uzvišenog Hakka. Primio je i to vam podario u namazu.

Zatim sam stigao na četvrto nebo. Imalo je vrata od nura, izrađena od čistog srebra. Na njih je bila stavljena brava od nura. Na bravi je bilo napisano: ‚La ilahe illallah Muhammedun resulullah‘. Nakon istog pitanja i odgovora našao sam se pokraj Idrisa (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dovu. Allah dželle-šanuhu rekao je o njemu (po značenju): ‚Uzdigli smo ga na visoko mjesto.‘2

Vidio sam jednog meleka kako sjedi na prijestolju, tužan i zabrinut. Oko njega je bilo toliko meleka da njihov broj zna samo Dženab-i Hakk. S njegove desne strane vidio sam svijetle (nurani) meleke. Bili su odjeveni u zeleno i od njih se širio vrlo ugodan miris. Od ljepote nije se moglo gledati u njihova lica. S njegove lijeve strane bili su meleci kojima je iz usta suktala vatra. Pred njima su bila koplja i bičevi od vatre. Imali su takve oči da nitko nije mogao izdržati njihov pogled. Melek koji je sjedio na prijestolju imao je oči od glave do pete. Neprestano je gledao u knjigu pred sobom i ni za tren nije od nje odvajao pogled. Pred njim je bilo jedno drvo. Na svakom njegovom listu bilo je napisano ime jednog čovjeka. Pred njim je bilo i nešto nalik lavoru. Čas bi desnom rukom uzeo nešto iz njega i predao svijetlim melecima na svojoj desnoj strani, a čas bi lijevom rukom uzeo nešto i dao mračnim (zulmani) melecima na svojoj lijevoj strani. Kada sam pogledao (toga) meleka, u srce mi je ušao strah. Upitao sam Džebraila: ‚Tko je ovaj melek?‘ Rekao je: ‚To je Azrail. Nitko nema snage gledati mu u lice.‘ Džebrail je otišao do njega i rekao: ‚O Azraile!

„‚Merhaba onome koji dolazi! Kako je divan putnik ovaj što dolazi!‘ rekli su i vrata su se odmah otvorila, i našao sam se pred Ademom (alejhisselam)“ Hadisi šerif

Ovo je ahir-zemanski Pejgamber, habib Allaha dželle-šanuhu, Njegov miljenik.‘ Azrail (alejhisselam) podigao je glavu i osmjehnuo se. Ustao je, iskazao mi počast i rekao: ‚Merhaba! Uzvišeni Hakk nije stvorio nikoga časnijeg od tebe. I tvoj je ummet iznad svih ummeta. Ja sam prema tvome ummetu milostiviji od njihovih očeva i majki.‘ Tada sam rekao: ‚Imam jednu molbu za tebe. Moj je ummet slab. Budi blag prema njima. Uzimaj im duše nježno.‘ Rekao je: ‚Tako mi Allaha dželle-šanuhu, koji te je poslao kao posljednjeg poslanika i učinio te Svojim habibom, Allah dželle-šanuhu mi danju i noću sedamdeset puta naređuje:

„Uzimaj duše Muhammedova ummeta blago i lako i njihove poslove obavljaj blagonaklono.“ Zato sam i ja prema tvome ummetu samilosniji od njihovih majki i očeva.‘ Zatim smo se uzdigli na peto nebo. Ondje smo se sreli s Harunom3 (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dobru dovu. Vidio sam ibadet meleka petoga neba. Svi su stajali na nogama i gledali u prste svojih nogu. Nimalo nisu gledali na drugu stranu i glasno su donosili tesbih. Upitao sam Džebraila (alejhisselam): ‚Je li ovo ibadet ovih meleka?‘ Rekao je: ‚Da, zamoli Uzvišenog Hakka da ovaj ibadet podari tvome ummetu.‘ Uputio sam dovu. Dženab-i Hakk mi ju je ispunio. Zatim smo se uzdigli na šesto nebo. Ondje smo se sreli s Musom (alejhisselam). Rekao mi je: ‚Merhaba‘ i uputio dobru dovu.

Zatim smo se uzdigli na sedmo nebo. Nakon istog pitanja i odgovora našao sam Ibrahima (alejhisselam) kako sjedi naslonjen leđima na Bejt-i mamur. U taj Bejt-i mamur svakoga dana ulazi sedamdeset tisuća meleka (i na njih više ne dolazi red). Nazvao sam selam Ibrahimu (alejhisselam). Primio je moj selam. Rekao je: ‚Merhaba, čestiti poslaniče, čestiti sine.‘ (Zatim:) ‚O Muhammede! Tlo je dženneta vrlo lijepo, a zemlja mu je čista. Reci svome ummetu neka ondje zasade mnogo drveća.‘ Rekao sam: ‚Kako se u džennetu sadi drveće?‘ Rekao je: ‚Učeći tesbih „La havle ve la kuvvete illa billah“‘ (a prema jednoj predaji: ‚Subhanallahi vel-hamdulillahi ve la ilahe illallahu vallahu ekber‘). Zatim me je Džebrail (alejhisselam) odveo do Sidretul-muntehe. Sidretul-munteha je drvo čiji je korijen na šestom nebu, a stablo i grane iznad sedmog neba; lišće mu je kao slonovske uši, a plodovi kao kule.4 Bilo je to drvo koje kao da svojom sjenom zaklanja sva nebesa i džennet. Kada se na njemu ukaže (tedželli) nur uzvišenosti i veličanstva Allaha dželle-šanuhu, poprima razne boje, kiti se rubinima, smaragdima ili njima sličnim draguljima i postaje toliko lijepo da nitko od stvorenja koja je stvorio Allah dželle-šanuhu ne može opisati njegovu ljepotu.

Džebrail (alejhisselam) odveo me je dalje od Sidretul-muntehe i oprostio se sa mnom. Rekao sam: ‚O Džebraile! Zar me ostavljaš samoga?‘ Džebrail (alejhisselam) se uznemirio. Počeo je drhtati od strahopoštovanja pred Uzvišenim Hakkom i rekao: ‚O Muhammede! Ako zakoračim (još) jedan korak, propast ću od veličanstva Allaha dželle-šanuhu. Cijelo će moje biće izgorjeti i nestati.‘“

Predvodnik svjetova dotle je došao s Džebrailom alejhisselam. Džebrail alejhisselam ondje se pokazao Resulullahu u liku u kojem je stvoren, raširivši svojih šest stotina tisuća krila, sa svakoga od kojih su se rasipali biseri i rubini.

Zatim je stigao zeleni džennetski sag po imenu Refref, čiji je sjaj bio jači od sunca. Neprestano je bio zaokupljen zikrom Allaha dželle-šanuhu, a glas tesbiha ispunjavao je svijet u kojem se nalazio. Nazvao je selam Poslaniku. Resulullah je sjeo na Refref. Za tren su se uzdigli u velike visine i prošli sedamdeset tisuća zastora koji se zovu hidžab. Razmak između svakog hidžaba bio je vrlo velik. Na svakom su zastoru bili zaduženi meleci. Refref je Poslanika provodio kroz te zastore jedan po jedan. Tako su prešli svjetove Kursije, Arša i duhova. Habib-i ekrem i Nebijj-i muhterem (sallallahu alejhi ve sellem), prolazeći kroz svaki zastor, čuo je naredbu: „Ne boj se, o Muhammede! Priđi, priđi!“ Toliko se približio da je stigao do makama Kabe kavsejn. Na način koji se ne može spoznati, shvatiti ni opisati, stigao je do visina koje je Allah dželle-šanuhu htio. Bez mjesta, bez vremena, bez pravca, bez svojstva dogodio se ru’jet (viđenje), to jest vidio je Allaha dželle-šanuhu. Bez očiju, bez ušiju, bez sredstva i bez posrednika razgovarao je sa svojim Gospodarom. Stekao je blagodati koje nijedno stvorenje ne može ni znati ni shvatiti.

Hazreti imam Rabbani u knjizi „Mektubat“ kaže: „Taj Server (alejhissalatu vesselam) u noći Miradža nije vidio svoga Gospodara na ovom svijetu; vidio Ga je na ahiretu. Jer Resul alejhisselam je te noći izašao izvan okvira vremena i mjesta. Našao je trenutak bez početka i bez kraja. Početak i kraj vidio je kao jednu točku. Te je noći vidio kako će oni koji će ući u džennet ući u njega nakon tisuća godina i kako će u njemu biti. Dakle, viđenje na tom makamu nije viđenje na ovom svijetu. To je ahiretsko viđenje.“

Kada je Poslaniku rečeno: „Hvali svoga Gospodara!“, on je odmah rekao: „Ettehijjatu lillahi ves-salavatu vet-tajjibat“ (to jest: neka sve pohvale, hvalospjevi i slave koji se izriču svim jezicima, sva služenja i pokornosti tijelom i sva dobročinstva i darežljivosti imetkom pripadaju Allahu dželle-šanuhu).

„Uzvišeni Hakk nije stvorio nikoga časnijeg od tebe. I tvoj je ummet iznad svih ummeta“ Azrail alejhisselam

Najprije je Allah dželle-šanuhu Svome Habibu, bez očiju, bez ušiju, bez posrednika, bez mjesta, nazvao selam rekavši: „Esselamu alejke ejjuhen-nebijju ve rahmetullahi ve berekatuh“ (O Moj Resule! Neka je na tebi Moj selam, Moj bereket i Moja milost). Poslanik je odgovorio: „Esselamu alejna ve ala ibadillahis-salihin“ (Gospodaru moj! Neka je selam i na nas i na Tvoje čestite robove).

Čuvši to, meleci su u jedan glas rekli: „Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluh“ (Znam i vjerujem kao da sam vidio svojim očima da nema božanstva dostojnog ibadeta osim Allaha dželle-šanuhu. Muhammed alejhisselam je Njegov rob i Njegov resul).

Kada je Poslanik rekao: „Esselamu alejna…“, Allah dželle-šanuhu je rekao: „O Moj Habibe! Ovdje nema nikoga osim nas dvojice. Zašto si rekao ‚alejna‘ (na nas)?“ Resulullah je odgovorio:

„Allahu moj! Tijela moga ummeta, istina, nisu sa mnom. Ali njihove su duše sa mnom. Moj brižni pogled i sva moja pozornost nisu daleko od njih. Nazvao si mi selam i udaljio me od svih zala. Kako da svoj siromašni, napaćeni ummet, koji je zapao u smutnju ahir-zemana, lišim ove velike počasti i dobročinstva? Kako da ih ostavim bez udjela u takvoj blagodati?“

Allah dželle-šanuhu rekao je: „O Moj Habibe! Ove si noći ti Moj gost. Traži od Mene – što želiš?“ Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Želim svoj ummet (Gospodaru moj)!“

Prema predaji, Uzvišeni Hakk ponovio je ovo pitanje sedam stotina puta. Resulullah je svaki put odgovorio: „Želim svoj ummet.“ Kada je Allah dželle-šanuhu rekao: „Uvijek tražiš svoj ummet“, on je zamolio: „Gospodaru moj! Ja sam onaj koji traži, a Ti si Onaj koji daje. Pokloni mi cijeli moj ummet.“ Dženab-i Hakk rekao je: „Ako ti noćas poklonim cijeli tvoj ummet, neće se pokazati ni Moja milost ni tvoja počast. Jedan njihov dio poklonio sam ti noćas. Dva sam dijela odgodio. Na Sudnjem danu ti traži, a Ja ću oprostiti. Da bi se tako pokazale i Moja milost i tvoja počast (čast).“

Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je u jednom hadisi šerifu: „Te noći (noći Miradža) tražio sam od Allaha dželle-šanuhu da račun cijelog moga ummeta povjeri meni. Uzvišeni Hakk rekao je: ‚O Muhammede! Tvoja je želja da nitko ne sazna za mane tvoga ummeta. A Moja je želja ovo: budući da si ti samilostan poslanik, neka njihove mane i ružna djela budu skriveni i od tebe, kao što su skriveni od tuđinaca. O Muhammede! Ti si njihov vodič. Ja sam njihov Gospodar. Ti si ih tek vidio. Ja sam na njih gledao i gledam od vječnosti bez početka do vječnosti bez kraja. O Muhammede! Da ne volim razgovarati s tvojim ummetom, na Sudnjem danu ne bih ih pozvao na račun. Ne bih ih pitao ni za jedan grijeh, ni velik ni malen.‘“

„Allah dželle-šanuhu rekao je: ‚O Muhammede! Otvori svoje mubarek oko i pogledaj pod svoje noge.‘ Pogledao sam i vidio pregršt zemlje. Uzvišeni Hakk rekao je: ‚Sve što postoji prah je pod tvojim nogama. Jesi li taj Moj prah donio pred Prijatelja? Lakše Mi je oprostiti tvome ummetu nego prašinu koja se prilijepila za skut Prijatelja.‘“

Ummet tvoj tebi dadoh, o Habibe!
Džennet svoj njima dosudih za udio.
O Habibe Moj, što je to što si tražio –
Zar si se za pregršt praha molio?

Poslanik je u jednom hadisi šerifu rekao: „Postavio sam Uzvišenom Hakku mnoga pitanja. Čuo sam odgovore. Pokajao sam se što sam pitao. (Neka od njih su ova:)

‚Gospodaru moj! Džebrailu si dao šest stotina tisuća krila. Što si, naspram toga, dao meni?‘ Uzvišeni Hakk rekao je: ‚Meni je jedna tvoja vlas draža od šest stotina tisuća Džebrailovih krila. Radi jedne tvoje vlasi oslobodit ću na Sudnjem danu tisuće neposlušnih grješnika. O Muhammede! Kada bi Džebrail raširio svoje krilo, ispunio bi prostor između istoka i zapada. Kada ti učiniš šefa’at, makar prostor između istoka i zapada bio pun neposlušnih, sve ću ti ih pokloniti.‘ Rekao sam: ‚Učinio si da meleci učine sedždu mome praocu Ademu (alejhisselam). Kakvu si počast, naspram toga, iskazao meni?‘

Uzvišeni Hakk rekao je: ‚Meleci su učinili sedždu Ademu zato što je na njegovu čelu bio tvoj nur. O Muhammede! Tebi sam dao nešto uzvišenije od toga. Tvoje sam ime učinio bliskim Mome imenu i zapisao ga na Arš-i ala. Tada Adem još nije bio stvoren, nije bilo ni njegova imena ni traga. Tvoje sam ime zapisao na vratima nebesa, na hidžabima, na vratima dženneta, na dvorcima i drveću, na svakom mjestu u džennetu. U džennetu nije bilo ničega na čemu nije bilo napisano „La ilahe illallah Muhammedun resulullah“. Ovaj je stupanj uzvišeniji od stupnja danog Ademu.‘

Kad te zavoljeh, o časni,
Zar neće oba svijeta biti tvoja, o blagi!
Tvoj zat ogledalom Svog Zata učinih,
Tvoje ime uz ime Svoje zapisah.

‚Gospodaru moj! Nuhu (alejhisselam) dao si lađu. Što si, naspram toga, podario meni?‘ Rekao je: ‚Dao sam ti Buraka, pa sam te u jednoj noći doveo sa zemlje do Arša. Vidio si džennet i džehennem. Tvome ummetu dao sam mesdžide, pa će na Sudnjem danu tvoj ummet, kao da se ukrcava na lađe, sjesti u te mesdžide, prijeći most Sirat u tren oka i spasiti se od džehennema.‘ ‚Gospodaru moj! Sinovima Israilovim spustio si kudret-halvu (manu) i meso ptice nalik prepelici.‘ Uzvišeni Hakk rekao je: ‚Tebi i tvome ummetu podario sam blagodat i ovoga i onoga svijeta. Likove sinova Israilovih pretvorio sam iz ljudskog lika u lik medvjeda, majmuna i hinzira. Nikome od tvoga ummeta to nisam učinio. Iako čine djela kao njihova, nisam htio da ih snađe ta nesreća. O Muhammede! Dao sam ti suru kakvoj nema slične ni u Tevratu ni u Indžilu. Ta je sura sura Fatiha. Tko god uči tu suru, njegovo će tijelo biti haram džehennemu. Olakšat ću kaznu njegovoj majci i njegovu ocu. O Muhammede! Nisam stvorio nikoga tko je ekrem (dragocjeniji, uzvišeniji, časniji) od tebe. Tebi i tvome ummetu učinio sam farzom pedeset namaza danju i noću.

„Te noći (noći Miradža) tražio sam od Allaha dželle-šanuhu da račun cijelog moga ummeta povjeri meni“ Hadisi šerif

O Muhammede! Tko prihvati Moju jednoću i ne pripiše Mi druga, džennet je njegov. Takvom tvome ummetu učinio sam džehennem haramom. Moja je milost prema tvome ummetu pretekla Moju srdžbu.

O Muhammede! Kod Mene si ti najdragocjeniji i najčasniji od svih stvorenja. Na Sudnjem danu iskazat ću ti tolike počasti da će se cijeli svijet diviti. O Moj Habibe! Dok ti ne uđeš u džennet, ostalim poslanicima i njihovim ummetima zabranjeno je ući. Dok tvoj ummet ne uđe, neće ući nijedan drugi ummet. O Muhammede! Želiš li vidjeti što sam pripremio za tebe i tvoj ummet?‘ Rekao sam: ‚Želim, Gospodaru moj!‘ Obratio se Israfilu i rekao: ‚O Israfile! Reci Mome robu, Mome pouzdaniku i Mome resulu Džebrailu neka odvede Moga Habiba u džennet i neka mu pokaže što sam u džennetu pripremio za Moga Habiba i njegov ummet. Da bi se tako njegovo mubarek srce oslobodilo brige.‘“

Predvodnik svjetova, naš voljeni Poslanik, došao je zajedno s Israfilom alejhisselam do Džebraila alejhisselam. Da bi izvršio naredbu Allaha dželle-šanuhu, Džebrail alejhisselam odveo je Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) u džennet. Meleci su čekali držeći u rukama pladnjeve: na jednome je bila hulla (džennetska odjeća), a drugi je bio pun nura. Džebrail alejhisselam rekao je: „Ja Resulallah! Oni su stvoreni osamdeset tisuća godina prije Adema alejhisselam. Na ovom makamu nestrpljivo čekaju da ono što je na pladnjevima pospu po tebi i tvome ummetu. Na Sudnjem danu, kada ti i tvoj ummet, po naredbi Allaha dželle-šanuhu, stupite na prag dženneta, ovi će meleci po vama posuti dragulje s pladnjeva.“ Dočekao ih je melek po imenu Ridvan, zadužen u džennetu. Poslaniku je donio radosne vijesti i rekao: „Uzvišeni Hakk podijelio je džennet na tri dijela, da bi dva dijela dao tvome ummetu, a jedan ummetima ostalih poslanika.“ Zatim ga je proveo posvuda po džennetu. Habib-i ekrem rekao je: „Usred dženneta vidio sam jednu rijeku.

Teče iznad Arša. Iz jednog mjesta izviru voda, mlijeko, vino i med. Nikako se međusobno ne miješaju. Obala te rijeke bila je od hrizolita. Kamenje u njoj bilo je od dragulja, mulj od ambre, a trava od šafrana. Oko nje su postavili srebrne čaše, kojih je bilo više nego zvijezda na nebu. Oko nje su bile ptice čiji su vratovi bili kao devini vratovi. Tko god jede od njihova mesa i pije iz te rijeke, zadobit će zadovoljstvo Uzvišenog Hakka. Upitao sam Džebraila: ‚Kakva je ovo rijeka?‘ Rekao je: ‚To je Kevser. Uzvišeni Hakk dao ga je tebi. Iz ovoga Kevsera teče voda u vrtove osam dženneta.‘ Na obali te rijeke vidio sam šatore. Svi su bili od bisera i rubina. Upitao sam Džebraila za njih. Rekao je: ‚To su boravišta tvojih žena.‘ U tim sam šatorima vidio hurije. Lica su im sjala kao sunce i sve su pjevale raznim napjevima. Govorile su: ‚Mi smo radosne i vesele. Nikakva nas tuga ne dotiče.

Mi smo nakićene, nikada nismo gole. Mi smo mlade, nikada ne starimo. Mi smo dobre naravi, nikada se ne ljutimo. Mi smo uvijek takve, nikada ne umiremo.‘ Njihovi napjevi i glasovi dopirali su do dvoraca i drveća sreće i ispunjavali svako mjesto. Glasovi su im bili tako lijepi da, kada bi ti napjevi došli na ovaj svijet, na svijetu ne bi bilo ni smrti ni nevolje. Džebrail je rekao: ‚Želiš li vidjeti njihova lica?‘ Rekao sam: ‚Želim.‘ Otvorio je vrata jednog šatora. Pogledao sam. Vidio sam tako lijepe likove da, kada bih cijelog života opisivao njihovu ljepotu, ne bih mogao završiti. Lica su im bila bjelja od mlijeka, obrazi crveniji od rubina i sjajniji od sunca. Koža im je bila mekša od svile i svijetla kao mjesec, a miris ljepši od mošusa. Kose su im bile vrlo crne: nekima upletene, nekima skupljene, nekima puštene; kad bi koja sjela, kosa bi oko nje bila kao šator, a kad bi ustala, pružala bi joj se do nogu. Pred svakom od njih stajao je po jedan sluga. Džebrail je rekao: ‚Ovo je za tvoj ummet.‘“

Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Vidio sam vrtove i perivoje osam dženneta i svaku vrstu njihovih blagodati. Palo mi je na um da vidim i džehennem i njegove stupnjeve. Džebrail me je uzeo za ruku i odveo do Malika, najvećeg meleka džehennema. Rekao je: ‚O Maliče! Hazreti Muhammed želi vidjeti mjesta neprijatelja u džehennemu, pokaži mu džehennem.‘“ Kada je Malik skinuo pokrov s džehennema, džehennem je počeo toliko ključati i nadimati se da je Poslanik (alejhissalatu vesselam) svojim očima vidio kako džehennem sve zgrabi i spali, vidio kazne žeđi u džehennemu, lance, zmije i škorpione za kažnjavanje i neke od tamošnjih kazni.

„Malik je otvorio slojeve džehennema. Vidio sam (svih) sedam slojeva. Sedmi sloj zovu Havija. Njegova je kazna bila višestruko veća od kazne ostalih slojeva. Upitao sam Malika: ‚Koja se skupina kažnjava u ovom sloju?‘ Malik je rekao: ‚Kažnjavaju se faraon, Karun i munafici (licemjeri) tvoga ummeta.‘ Šesti je sloj Leza. Ondje se kažnjavaju mušrici (oni koji nemaju nikakve vjere). Peti je sloj Hutama. Ondje se kažnjavaju oni koji se klanjaju vatri i biku te budisti.

Četvrti je sloj Džahim. Ondje se kažnjavaju oni koji se klanjaju suncu i zvijezdama. Treći je sloj Sekar. Ondje se kažnjavaju kršćani. Drugi je sloj Sair. Ondje se kažnjavaju židovi. Prvi je sloj Džehennem. Njegova je kazna bila manja od kazne ostalih slojeva. (Unatoč tome) ondje sam vidio sedamdeset tisuća mora od vatre. Svako je more bilo toliko veliko da, kad bi u jedno more bacili zemlje i nebesa i naredili jednom meleku da ih traži, ne bi ih mogao naći ni za tisuću godina. Zebanije (meleci zaduženi u džehennemu) bili su toliko golemi da, kad bi koji od njih stavio zemlje i nebesa u jedan kut svojih usta, uopće se ne bi primijetilo. Ta su se mora valjala i iz njih su izlazili strašni zvukovi. Kad bi na ovaj svijet doprlo i malo od toga zvuka, sva bi živa bića propala.

‚Za koju je skupinu ovaj sloj?‘ upitao sam. Malik nije odgovorio. Ponovno sam upitao. Šutio je… Džebrail je rekao Maliku: ‚Od tebe očekuje odgovor.‘ On se ispričao rekavši: ‚Oprosti mi.‘ Rekao sam: ‚Što god da je, odgovori, da bi se danas mogao naći lijek za to.‘ Malik je rekao: ‚Ja Resulallah! Za neposlušne iz tvoga ummeta je; posavjetuj ih da se sačuvaju od ovoga strašnog mjesta. Neka se čuvaju onoga što bi njihova tijela odvuklo u ovakvu kaznu. Toga dana neću imati milosti prema neposlušnima. Neću pokazati samilost ni njihovim starcima bijele brade, ni mladima.‘“

„Miradž je mjesto gdje prestaje razum, a počinje iman“ Hadisi šerif

Predvodnik svjetova počeo je plakati. Skinuo je čalmu sa svoje mubarek glave i počeo činiti šefa’at i preklinjati (Allaha dželle-šanuhu). Govoreći o slabosti svoga ummeta i o tome da neće moći izdržati takvu kaznu, toliko je plakao da su zajedno s njim plakali i Džebrail alejhisselam i svi meleci. Tada je od Allaha dželle-šanuhu došlo obraćanje: „O Moj Habibe! Tvoj ugled i tvoja vrijednost kod Mene su veliki; tvoja je dova primljena. Budi spokojan. Ispunio sam ti želju. Dat ću ti takav makam da ću tvojim šefa’atom oprostiti silno mnogim neposlušnima, sve dok ne kažeš ‚dosta je‘. O Moj Habibe! Tko god se drži Moje naredbe, spasit će se od kazne i kažnjavanja i zadobit će Moju milost. Steći će čast da Me vidi u džennetu. Tebi i tvome ummetu učinio sam farzom pedeset namaza danju i noću.“

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nastavio je i rekao: „S toga makama (zatim) stigao sam do Arša. Prošavši nebesa, došao sam do mjesta gdje je bio Musa (alejhisselam). Upitao me je: ‚Što je Uzvišeni Hakk učinio farzom tebi i tvome ummetu?‘ Rekao sam: ‚Učinio mi je farzom da se za svaki dan i noć klanja pedeset namaza.‘ Rekao je: ‚Vrati se svome Gospodaru i zamoli Ga da to malo olakša. Jer tvoj ummet to neće moći podnijeti. Ja sam iskušao i oprobao sinove Israilove.‘ Na to sam se vratio svome Gospodaru i rekao: ‚Gospodaru moj! Olakšaj malo (ovu naredbu) mome ummetu!‘ Na to je pedeset namaza umanjio za samo pet. Vratio sam se Musi (alejhisselam) i rekao (da je umanjio za pet). Rekao je: ‚Vrati se svome Gospodaru! Zamoli Ga da još malo olakša. Jer tvoj ummet to neće moći podnijeti.‘ Tako sam išao i vraćao se između Muse (alejhisselam) i svoga Gospodara, i najzad je Allah dželle-šanuhu rekao: ‚Spustio sam ovaj namaz na pet. Za svaki namaz ima deset sevaba. Tako ih na kraju opet biva pedeset. Jer tko god naumi kakvo dobro djelo, a ne uspije ga učiniti, njemu se piše jedan sevab. A ako ga učini, piše mu se punih deset sevaba za jedno. Ali ako naumi grijeh, pa ga ne učini, ne piše mu se ništa. Ako ga učini, bilježi mu se samo kao jedan grijeh.‘ Zatim sam sišao do Muse (alejhisselam) i ispričao mu kako stoji stvar. Opet je rekao: ‚Vrati se, zamoli Ga da još malo olakša.‘ Na to sam mu rekao: ‚Toliko sam preklinjao svoga Gospodara da me je sada stid.‘“5 Tako je Allah dželle-šanuhu utješio mubarek srce našeg voljenog Poslanika, ranjeno nevoljama koje je podnosio. Podario mu je blagodati kakve nije dao nijednom Svom stvorenju i kakve nitko ne može ni znati ni shvatiti.

Hodi amo, ti što goriš u vatri ljubavi,
Ti što sebe smatraš zaljubljenim u Voljenog.
Hodi, slušaj jasno Miradž toga Cara,
Ako si zaljubljen, ne stoj – gori u vatri ljubavi.
Noć uoči ponedjeljka bješe – vijest je to prava,
Ta noć, kako se čini, bješe Lejletul-kadr.
Onaj sretne sudbine i uzvišene vrijednosti
Te noći bješe u kući Ummu Hani.
Prije njega nitko ne stiže do te počasti,
Nitko ne dosegnu tu visinu.
Jer sve vidje i prođe dalje,
Stiže do toga uzvišenog Prisustva.
Taj Zul-Dželal, slobodan od šest strana,
Bez mjere i načina pokaza mu Svoj džemal.
Jasno vidje Gospodara moći,
Tako će Ga na ahiretu vidjeti i njegov ummet.
Ti što se na Miradž pope i moljaše Me,
Miradžem tvoga ummeta učinih namaz.

„O Moj Habibe! Tko god se drži Moje naredbe, spasit će se od kazne i kažnjavanja i zadobit će Moju milost. Steći će čast da Me vidi u džennetu“ Hadisi kudsi