KLANJANJE NAMAZA

Važnost namaza

Namaz je najveća, najvažnija i najlepša naredba koju je Allah teala, radi našeg voljenog Poslanika, podario vernicima. Namaz je stub vere. Ko klanja svoj namaz redovno, ispravno i potpuno, taj je podigao svoju veru i održao građevinu islama na nogama. Ko ne klanja namaz, srušio je svoju veru i građevinu islama. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Glava naše vere je namaz.“ Kao što nema čoveka bez glave, tako nema ni vere bez namaza.

Namaz je u veri islam prva naredba koja je učinjena farzom posle imana. Allah teala je namaz učinio farzom da bi Njegovi robovi činili ibadet samo Njemu. U više od stotinu ajet-i kerima u Kur’an-i kerimu kaže se: „Klanjajte namaz!“ U hadis-i šerifu rečeno je: „Allah teala je učinio farzom klanjanje pet dnevnih namaza. Allah teala je obećao da će u džennet uvesti onoga ko, pridajući mu vrednost i držeći se njegovih uslova, svaki dan klanja pet namaza.“

Namaz je najvredniji od svih ibadeta čije je izvršavanje naređeno u našoj veri. U jednom hadis-i šerifu rečeno je: „Ko ne klanja namaz, nema udela u islamu!“ I u jednom drugom hadis-i šerifu rečeno je: „Ono što razlikuje vernika od kafira jeste namaz“, to jest vernik klanja namaz, a kafir ga ne klanja.

Klanjati namaz znači, razmišljajući o veličini Allaha teala, shvatiti svoju malenkost pred Njim. Ko to shvati, uvek čini dobro. Nikako ne može činiti zlo. Srce onoga ko pet puta dnevno donese nijet da je u prisustvu svoga Gospodara ispunjava se ihlasom. Svaki pokret čije je činjenje u namazu naređeno donosi koristi srcu i telu. Klanjanje namaza u džematu u džamijama povezuje srca muslimana jedna s drugima. Među njima stvara ljubav. Shvataju da su jedni drugima braća. Stariji postaju milostivi prema mlađima, a mlađi puni poštovanja prema starijima. Bogati pomažu siromašnima, a jaki slabima. Kada zdravi ne vide bolesne u džamiji, traže ih po kućama i raspituju se kako su. Utrkuju se da dosegnu radosnu vest iz hadis-i šerifa: „Onome ko pritekne u pomoć svom bratu u veri pomagač je Allah teala.“

Namaz odvraća ljude od ružnih, rđavih i zabranjenih stvari. On je kefaret (iskupljenje) za grehe. U hadis-i šerifu rečeno je: „Pet dnevnih namaza su kao reka koja teče ispred vrata nekoga od vas. Kao što na čoveku koji svaki dan pet puta uđe u tu reku i okupa se ne ostaje prljavštine, eto, tako se opraštaju i mali gresi onima koji klanjaju pet dnevnih namaza.“ Namaz je, posle imana u Allaha teala i Njegovog Resula, najvredniji od svih dela i ibadeta. Zato namaze treba klanjati pazeći na njihove farzove, vadžibe, sunnete i mustehabe. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) u jednom svom hadis-i šerifu rekao je: „O ummete moj i ashabi moji! Namaz čije se izvršavanje u potpunosti poštuje najvrednije je od svih dela kojima je Allah teala zadovoljan. On je sunnet poslanika. On je ono što meleci vole. On je nur marifeta, zemlje i nebesa. On je snaga tela. On je bereket nafake. On je sredstvo da se dova primi. On zastupa (čini šefaat) kod Melekul-mevta [to jest meleka smrti]. On je svetlost u kaburu i odgovor Munkeru i Nekiru. Na Sudnjem danu on je hlad nad čovekom. On je štit između čoveka i džehennemske vatre. On čoveka prevodi preko Sirat-ćuprije kao munja. On je ključ dženneta. On je kruna na glavi u džennetu. Allah teala nije vernicima dao ništa važnije od namaza. Da je postojao ibadet uzvišeniji od namaza, najpre bi njega dao vernicima. Jer od meleka neki su stalno na kijamu, neki na ruku’u, neki na sedždi, a neki na tešehhudu. Sve to je sabrao u jednom rekatu namaza i darovao ga vernicima. Jer namaz je glava imana, stub vere, kavl [reč] islama i miradž vernika. On je nur neba i spasilac od džehennema.“

Jednoga dana hazreti Aliji (radijallahu anhu ve kerremallahu vedžhehu) prošao je ikindija-namaz. Od tuge se bacio niz jedno brdo. Jecajući je plakao i jaukao. Kada je naš Poslanik Muhammed Mustafa (sallallahu alejhi ve sellem) čuo za to njegovo stanje, došao je sa svojim ashabima kod hazreti Alije (radijallahu anhu). Kada je video njegovo stanje, i naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem), Predvodnik vasione, počeo je da plače. Uputio je dovu. Sunce se ponovo podiglo. Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „O Alija! Podigni glavu, sunce se još vidi.“ Hazreti Alija (radijallahu anhu) se tome veoma obradovao i klanjao svoj namaz. Jedne noći hazreti Ebu Bekra Siddika (radijallahu anhu), zato što je mnogo činio ibadet, pri kraju noći savladao je san. Prošao mu je vitr-namaz. Na sabah-namazu pošao je za Poslanikom, na vratima mesdžida izašao pred njega i plačući preklinjao: „Ja Resulallah! Pomozi mi, prošao mi je vitr-namaz!“ I Resulullah je počeo da plače. Tada je došao Džibril alejhisselam i rekao: „Ja Resulallah! Reci Siddiku da mu je Allah teala oprostio.“ Jednog od velikih evlija, Bajezida Bistamija (kuddise sirruh), jedne noći savladao je san i nije se probudio za sabah-namaz. Toliko je plakao i jecao da je čuo glas: „O Bajezide! Oprostio sam ti ovaj propust. Zbog bereketa ovog plača dao sam ti još i sevap sedamdeset hiljada namaza.“ Nekoliko meseci kasnije ponovo ga je savladao san. Došao je šejtan, uhvatio ga za mubarek nogu i probudio ga. Rekao je: „Ustani, namaz ti prolazi!“ Hazreti Bajezid Bistami rekao je: „O prokleti, kako ti možeš da učiniš tako nešto? Ti želiš da svakome prođe namaz i da propusti njegovo vreme. Zašto si me probudio?“ Šejtan je rekao: „Onog dana kada si propustio sabah-namaz, plačući si stekao sevap sedamdeset hiljada namaza. Danas sam te, misleći na to, probudio da nađeš sevap jednog namaza, a da ne dosegneš sevap sedamdeset hiljada namaza!“

„Ko ne klanja namaz, nema udela u islamu!“ Hadis-i šerif

Veliki evlija hazreti Džunejd Bagdadi rekao je: „Jedan čas ovoga sveta bolji je od hiljadu godina kijameta. Jer u tom jednom času može se učiniti dobro, primljeno delo, a u tih hiljadu godina ne može se učiniti ništa.“ Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Ko jedan namaz svesno spoji s drugim namazom, goreće u džehennemu osamdeset hukbi.“ Jedna hukba je osamdeset ahiretskih godina. Jedan ahiretski dan je hiljadu godina ovoga sveta. Zato, o brate moj u veri! Ne provodi svoje vreme u praznim, nekorisnim stvarima. Znaj vrednost svog vremena. Troši svoje vreme na najbolje stvari. Naš voljeni Poslanik rekao je: „Najveća nesreća je provoditi vreme u nekorisnim stvarima.“ Klanjaj svoje namaze u njihovo vreme, da se na Sudnjem danu ne kaješ i da dosegneš veoma veliki sevap! U hadis-i šerifu rečeno je: „Na kaburu onoga ko ne klanja namaz u njegovo vreme, pa ga ostavi za kaza, i umre pre nego što ga izvrši, otvoriće se sedamdeset prozora iz džehennema i trpeće azab do kijameta.“

Ko svesno ne klanja svoj namaz u njegovo vreme, to jest ko se ne žalosti što nije klanjao namaz dok mu vreme prolazi, izlazi iz vere ili pri smrti odlazi bez imana. A šta će biti s onima kojima namaz i ne pada na um, koji namaz ne priznaju kao dužnost? Svi učenjaci četiri mezheba jednoglasno su objavili da će onaj ko ne pridaje važnost namazu i onaj ko ga ne priznaje kao dužnost postati murted, to jest kafir. A da će i onaj ko svesno ne klanja namaz, ne pomišlja da ga naklanja (kaza) i ne boji se da će zbog toga trpeti azab takođe postati murted, to jest kafir, napisano je u knjizi hazreti Abdulganija Nablusija „Hadikatun-nedijje“, u poglavlju „Pošasti jezika“.

Kome je namaz farz

Klanjanje namaza farz je svakom muslimanu, muškarcu i ženi, koji je razuman i ušao u doba buluga. Da bi namaz bio farz, postoje tri uslova:

1. Biti musliman. 2. Biti razuman. 3. Ući u doba buluga.

U našoj veri mala deca koja nisu razumna i nisu ušla u doba zrelosti (buluga) nisu odgovorna za klanjanje namaza. Ali majke i očevi treba da svoju decu uče verskim znanjima i da ih navikavaju na ibadet. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Svi ste vi kao pastiri jednog stada! Kao što pastir čuva svoje stado, tako i vi morate čuvati od džehennema one u svojim kućama i one koji su pod vašom upravom! Morate ih učiti muslimanstvu! Ako ih ne naučite, bićete odgovorni.“ U jednom drugom hadis-i šerifu rekao je: „Sva deca dolaze na svet pogodna i sposobna za muslimanstvo. Zatim ih roditelji učine hrišćanima, jevrejima i bezvernicima.“ Zato je prva dužnost svakog muslimana da svoju decu nauči islamu, učenju Kur’an-i kerima, klanjanju namaza i uslovima imana i islama. Majke i očevi koji žele da im dete bude musliman i da na ovom svetu i na ahiretu dosegne mir i spokoj moraju najpre izvršiti ovu svoju dužnost. Dete kome nisu data islamska znanja i lepi ahlak brzo naseda ljudima na rđavom putu. Postaje štetno za svoje roditelje, svoju državu i svoj narod.

Ovde smo pitanja koja se odnose na namaz izložili prema hanefijskom mezhebu, uzevši ih iz knjiga velikih učenjaka tog mezheba i pojednostavivši ih.

Namazi koje je muslimanima naređeno da klanjaju dele se na tri vrste: farz, vadžib i nafila. 1. Farz-namazi: farzovi pet dnevnih namaza, dva rekata farza džuma-namaza i dženaza-namaz jesu farz-namazi. (Dženaza-namaz je farz-i kifaje.) 2. Vadžib-namazi: vitr-namaz, bajram-namazi, namaz koji je zavetovan i nafila-namazi koji su započeti pa ostali nedovršeni. Vadžib je i naklanjati (kaza) vitr-namaz koji je ostao neklanjan.

3. Nafila-namazi: sunneti pet dnevnih namaza, teravih-namaz i namazi koji se klanjaju s nijetom sticanja sevapa, kao što su tedžehud, tahijjetul-mesdžid, išrak, duha, evvabin, istihara i tesbih-namaz, jesu nafila-namazi. To jest, njihovo klanjanje nije naredba. Čoveku koji nema duga od farz i vadžib namaza daje se sevap i za nafila-ibadete.

Pet dnevnih namaza

Naš Poslanik Muhammed alejhisselam rekao je: „Allah teala je Svojim robovima učinio farzom da svakog dana pet puta klanjaju namaz. Onima koji lepo uzmu abdest, klanjaju ovih pet namaza u njihovo vreme i lepo čine njihov ruku’ i sedžde Allah teala oprašta i prekriva im grehe.“

Pet dnevnih namaza iznose četrdeset rekata. Od toga sedamnaest rekata su farz, tri rekata vadžib, a dvadeset rekata sunnet. Naime: 1. Sabah-namaz ima četiri rekata. Najpre se klanjaju dva rekata sunneta, zatim dva rekata farza. Ovaj sunnet je veoma jak. Ima i onih koji kažu da je vadžib. 2. Podne-namaz ima deset rekata. Najpre se klanjaju četiri rekata prvog sunneta, zatim četiri rekata farza, a posle farza dva rekata poslednjeg sunneta.

3. Ikindija-namaz ima osam rekata. Najpre se klanjaju četiri rekata sunneta, zatim četiri rekata farza.

4. Akšam-namaz ima pet rekata. Najpre se klanjaju tri rekata farza, zatim dva rekata sunneta. 5. Jacija-namaz ima trinaest rekata. Najpre se klanjaju četiri rekata sunneta, zatim četiri rekata farza, pa dva rekata poslednjeg sunneta, a posle toga tri rekata vitr-namaza.

Farzovi namaza

Farz je izričita naredba Allaha teala da se nešto čini. Dok se ne izvrše farzovi nekog ibadeta, taj ibadet nije sahih (ispravan). Pri klanjanju namaza farz je ispuniti dvanaest uslova. Od ovih farzova sedam je izvan namaza, a pet u namazu. Farzovi izvan namaza zovu se šartovi (uslovi), a oni u namazu rukni (stubovi). [Neki učenjaci su rekli da je početni tekbir (tahrima) u namazu. Prema njima, i šartova i rukna namaza ima po šest.] Iz toga što namaz ima toliko mnogo uslova shvata se da je namaz velika stvar i najvažniji od ibadeta. Osim toga, ako se ovome dodaju i njegovi vadžibi, sunneti, mustehabi, mekruhi i mufsidi, shvata se kako će rob stajati pred svojim Gospodarom i kako treba da stoji. Robovi su nemoćna, slaba, bedna stvorenja. U svakom dahu potreban im je Allah teala, koji ih je stvorio. Namaz je ibadet koji robu pokazuje njegovu nemoć.

„Na kaburu onoga ko ne klanja namaz u njegovo vreme, pa ga ostavi za kaza, i umre pre nego što ga izvrši, otvoriće se sedamdeset prozora iz džehennema i trpeće azab do kijameta“ Hadis-i šerif

A) Šartovi namaza

Farzova izvan namaza, to jest šartova, ima sedam. To su:

1. Taharet od hadesa (očišćenje)

To jest, da onaj ko nema abdest uzme abdest, a onaj ko je džunub uzme gusul.

Kako se uzima abdest po hanefijskom mezhebu

Da bi se abdest uzeo po sunnetu: 1. Kada se počinje abdest, ruke se peru do zglobova tri puta. 2. Desnom rukom se tri puta uzima voda u usta. 3. Desnom rukom se tri puta uzima voda u nos, a levom rukom se iseknjuje. 4. Uzimajući vodu u šake, lice se pere (tri puta) od čela do ispod brade i do slepoočnica. Oprati lice jednom je farz. Kada se pere lice, nijet se donosi srcem. 5. Levom rukom se pere desna ruka (tri puta) do lakta. 6. Desnom rukom se pere leva ruka (tri puta) zajedno s laktom. Oprati obe ruke zajedno s laktovima jednom je farz. 7. Pošto se operu obe ruke, ruke se ponovo nakvase i tom vlagom se potare glava (mesh), što je farz. Zatim se potiru uši i vrat. Da bi se ovo poslednje troje učinilo zajedno, obe ruke se nakvase, na obema rukama tri spojena tanka prsta priljube se jedan uz drugi i obe ruke stave se na glavu tako da im unutrašnja strana dođe na prednji deo glave, na početak kose. Vrhovi ova tri prsta obeju ruku treba da se dodiruju. Palčevi, kažiprsti i dlanovi ostaju u vazduhu i ne dodiruju glavu. Povlačenjem obeju ruku unazad, po tri prsta potiru glavu. Kada ruke dođu do ruba kose pozadi, po tri prsta se odvoje od glave, dlanovi obeju ruku priljube se uz kosu na bočnim stranama glave i, povlačenjem otpozadi unapred, potiru se bočne strane glave. Zatim se kažiprsti stave u unutrašnju stranu ušiju, a unutrašnja strana palčeva iza ušiju, pa se uši potiru odozgo nadole. Zatim se spoljašnja strana ostala tri prsta stavi na vrat i, povlačenjem od sredine vrata ka obema stranama, potire se vrat. [Potiranje glave na ovaj način je farz u malikijskom mezhebu.] 8. Pošto se potare vrat, peru se noge: najpre desna noga, tako što se malim prstom leve ruke, počevši od malog prsta pa do palca, prođe između prstiju noge (hilal), pere se (tri puta) zajedno s člankom. Zatim leva noga, tako što se ovog puta, počevši od palca ka malom prstu, opet malim prstom leve ruke prođe između prstiju noge, pere se (tri puta) zajedno s člankom. Tako je farz jednom oprati obe noge zajedno s člancima s obe strane.

U jednom hadis-i šerifu Resulullah je rekao: „Ko posle uzimanja abdesta jednom prouči ‚Inna enzelnahu‘, to jest suru Kadr, Allah teala će ga upisati među siddike (iskrene). Ako je prouči dvaput, upisaće ga među šehide. Ako je prouči triput, biće proživljen zajedno s poslanicima.“

I u jednom drugom hadis-i šerifu rekao je: „Ko posle uzimanja abdesta donese na mene deset puta salavat i selam, Allah teala će mu otkloniti tugu, obradovati ga i primiti njegovu dovu.“

Šta kvari abdest

Sedam stvari kvari abdest, a to su:

1. Ono što izađe spreda i otpozadi. 2. Nečiste stvari koje izađu iz usta: a) povraćanje, ako je koliko puna usta; b) kada pljune, ako je krvi više od pljuvačke. 3. Ono što izađe iz kože: a) krv, gnoj i žuta voda, ako sami od sebe poteku i izađu; b) ako pamuk upije krv i žutu vodu iz čira i rane. 4. Spavanje: ako zaspi ležeći na boku, ili oslonjen na lakat ili na nešto, abdest se kvari. 5. Nesvestica, ludilo, napad padavice ili pijanstvo do te mere da se čovek pri hodu ljulja kvare abdest. 6. Glasan smeh (kahkaha) u namazu koji ima ruku’ i sedžde kvari i namaz i abdest. Ali detetu se abdest ne kvari.

Osmeh (tebessum) u namazu ne kvari ni namaz ni abdest. Ako smeh čuju oni pored njega, naziva se kahkaha. Ako ga ni sam ne čuje, naziva se tebessum. 7. Mubašeret-i fahiša, to jest kada se muž i žena goli dodirnu stidnim delovima (avretom), kvari abdest i mužu i ženi. Ako neko zna da je uzeo abdest, pa posle posumnja da li mu se pokvario, smatra se da ima abdest. Ako zna da mu se abdest pokvario, pa posle posumnja da li je uzeo abdest, treba da uzme abdest.

Gusul (kupanje celog tela)

Da bi namaz bio sahih, to jest ispravan, abdest i gusul moraju biti ispravni. Svakoj ženi i svakom muškarcu koji su džunub, kao i ženama koje su se očistile od hajza i nifasa, farz je da uzmu gusul kada do kraja namaskog vremena preostane onoliko vremena koliko je dovoljno da se taj namaz klanja. Džunub se postaje polnim odnosom (džima) i ihtilamom (izlivanjem semena u snu). Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Onome ko ustane da uzme gusul daje se sevap koliko ima dlaka na njegovom telu [to jest veoma mnogo], i toliko mu se greha oprašta. Njegov stepen u džennetu se podiže. Sevap koji će mu biti dat za njegov gusul biće bolji od svega što postoji na ovom svetu. Allah teala će melecima reći: ‚Pogledajte ovog Mog roba! Noću, ne lenjeći se, ustaje i, misleći na Moju naredbu, uzima gusul od džunubluka. Budite svedoci da sam ovom Svom robu oprostio grehe i prekrio ih.‘“

„Sva deca dolaze na svet pogodna i sposobna za muslimanstvo. Zatim ih roditelji učine hrišćanima, jevrejima i bezvernicima“ Hadis-i šerif

Farzovi gusula

Po hanefijskom mezhebu gusul ima tri farza: 1. Ispiranje unutrašnjosti usta. Ako u ustima ostane neokvašeno mesto makar koliko vrh igle, ili ako se ne okvase površina zuba i šupljine u zubima, gusul nije ispravan.

2. Ispiranje nosa. Ako voda ne prodre ispod suve nečistoće u nosu i ispod sažvakanog hleba u ustima, gusul nije ispravan.

U hanbelijskom mezhebu ispiranje usta i nosa farz je i pri uzimanju abdesta i pri gusulu. U šafijskom, malikijskom i hanbelijskom mezhebu farz je i doneti nijet pri gusulu.

3. Pranje svih delova tela. Farz je oprati unutrašnjost pupka, brkove, obrve i bradu, kožu ispod njih i kosu na glavi. Ako se na noktima, usnama, očnim kapcima ili bilo kom delu tela nalaze materije koje ne propuštaju vodu [ako je na noktima lak], smatra se da gusul nije uzet.

Kako se uzima gusul

Po hanefijskom mezhebu gusul se po sunnetu uzima ovako:

1. Najpre treba oprati obe ruke, čak i ako su čiste, kao i stidni deo (avret) i mesta na telu na kojima ima nedžaseta (nečistoće).

2. Zatim treba uzeti potpun namaski abdest i pri pranju lica doneti nijet za gusul. Ako se ispod stopala ne skuplja voda, treba oprati i noge.

3. Zatim treba tri puta izliti vodu po celom telu: najpre tri puta na glavu, zatim na desno rame, zatim na levo rame. Pri svakom izlivanju taj deo treba potpuno da se nakvasi. Pri prvom izlivanju telo treba trljati. Ako se pri gusulu voda izlivena na jedan ud slije na druge udove, očiste se i ta mesta, jer se pri gusulu celo telo smatra jednim udom. Ako se pri uzimanju abdesta vodom izlivenom na jedan ud nakvasi drugi ud, ne smatra se da je opran. Kada se gusul završi, ponovo uzimati abdest je mekruh. Ali ako se pri gusulu namaski abdest pokvari, treba ga uzeti još jednom.

Važno objašnjenje za one koji imaju plombe i krune na zubima

U hanefijskom mezhebu, ako se ne okvase međuzubni prostori i šupljine u zubima, gusul nije potpun. Zato, kada se zubi prekriju krunama ili plombiraju, gusul nije ispravan (sahih). Čovek ne može da se očisti od dženabeta (džunubluka). Pošto voda ne prodire ispod kruna i plombi od zlata, srebra i drugih materija koje nisu nedžis, gusul prema svim učenjacima hanefijskog mezheba nije dozvoljen (džaiz). Čovek koji ne može da izvrši neki farz u svom mezhebu mora, samo da bi izvršio taj farz, da sledi (taklid) drugi mezheb. Ali, kada to čini, mora ispuniti i uslove mezheba koji sledi, a koji se odnose na abdest. U malikijskom i šafijskom mezhebu ispiranje usta pri gusulu nije farz.

Da bi čovek hanefijskog mezheba koji ima krune ili plombe sledio malikijski mezheb [ili šafijski mezheb], dovoljno je da pri gusulu, pri uzimanju abdesta i pri donošenju nijeta za namaz ima na umu da sledi imama Malika [ili imama Šafiju]. To jest, gusul je ispravan onome ko, počinjući gusul, srcem izgovori: „Doneo sam nijet da uzmem gusul i da sledim malikijski mezheb [ili šafijski mezheb]“.

Kada hanefija koji u ustima ima krunu ili plombu tako donese nijet, njegov gusul, to jest kupanje celog tela, ispravan je. Očisti se od džunubluka, postaje čist. Kada sledi malikijski [ili šafijski] mezheb, ispravni su mu i abdest i namazi. Može biti imam i onima koji nemaju krune i plombe.

Farzovi gusula u ostala tri mezheba

U malikijskom mezhebu:

1. Nijet,

2. Delk (trljanje),

3. Muvalat,

4. Hilal kose i brade (provlačenje prstiju kroz njih),

5. Pranje svih delova tela.

U šafijskom mezhebu:

1. Nijet,

2. Pranje svih delova tela. [Kada se kaže da u šafijskom mezhebu gusul ima tri farza, podrazumeva se čišćenje nedžaseta (nečistoće) s tela. Pošto se pranjem tela očisti i nedžaset, nema smetnje da se kaže da gusul ima dva farza.]

U hanbelijskom mezhebu gusul ima jedan farz – pranje celog tela. To je rukn gusula, to jest farz u samom gusulu. Na početku gusula farz je i doneti nijet i izgovoriti besmelu. Pošto se unutrašnjost usta i nosa smatra spoljašnjim delom tela, farz je oprati i njih.

1. Doneti nijet,

2. Izgovoriti besmelu,

3. Oprati unutrašnjost usta,

4. Oprati unutrašnjost nosa,

5. Oprati sve delove tela.

Farzovi abdesta u ostala tri mezheba

U malikijskom mezhebu:

1. Nijet,

2. Pranje lica,

3. Pranje obeju ruku,

„Onome ko ustane da uzme gusul daje se sevap koliko ima dlaka na njegovom telu [to jest veoma mnogo], i toliko mu se greha oprašta. Njegov stepen u džennetu se podiže“ Hadis-i šerif

4. Mesh cele glave [koža i kosa u visini ušne resice spadaju u glavu]. 5. Pranje obeju nogu. 6. Muvalat [pranje udova jedan za drugim, bez prekida],

7. Delk [trljanje opranog mesta].

U šafijskom mezhebu:

1. Nijet,

2. Pranje lica,

3. Pranje obeju ruku,

4. Mesh malog dela glave,

5. Pranje obeju nogu,

6. Tertib [pranje po redu].

U hanbelijskom mezhebu:

1. Nijet,

2. Izgovaranje besmele,

3. Pranje lica,

4. Ispiranje usta,

5. Ispiranje nosa,

6. Pranje obeju ruku,

7. Mesh cele glave [uši spadaju u glavu],

8. Pranje obeju nogu,

9. Tertib. 10. Muvalat.

Tejemmum

Tejemmum znači čišćenje zemljom. Kada se za uzimanje abdesta ili gusula ne nađe voda, ili u slučajevima kada voda postoji, ali je nije moguće upotrebiti, tejemmum se čini čistom zemljom, peskom, krečom, kamenom i sličnom čistom stvari od vrste zemlje. Po hanefijskom mezhebu tejemmum se može učiniti i pre nego što nastupi namasko vreme. U ostala tri mezheba nije dozvoljen pre nastupanja vremena.

Farzovi tejemmuma

Tejemmum ima tri farza: 1. Doneti nijet. 2. Prevući unutrašnju stranu obeju šaka po čistoj zemlji i potrti (mesh) celo lice. 3. Udariti rukama o čistu zemlju i potrti najpre desnu, a zatim levu ruku. Ima i onih koji kažu da tejemmum ima dva farza: drugi i treći farz navode kao jedan farz. Oba načina su ispravna.

Tejemmum je isti i za abdest i za gusul.

Kako se čini tejemmum

1. Najpre se donosi nijet za čišćenje od džunubluka ili od stanja bez abdesta. Da bi se tejemmumom mogao klanjati namaz, nije dovoljno doneti nijet samo za tejemmum. Potreban je nijet da se tejemmum čini radi nečega što je ibadet, na primer radi dženaza-namaza ili sedžde tilaveta, ili radi abdesta, ili radi gusula. Pri donošenju nijeta za tejemmum nije potrebno razlikovati abdest i gusul. Nijetom za abdest čovek se očisti i od dženabeta. Tejemmumom za koji je donet nijet čišćenja od dženabeta može se klanjati namaz. Drugi tejemmum za abdest nije potreban.

2. Zasukavši rukave obeju ruku iznad laktova, prevući unutrašnju stranu obeju šaka po čistoj zemlji, kamenu, zidu omalterisanom zemljom ili krečom, tako da ga dotaknu najmanje tri prsta, i obema šakama jednom potrti (mesh) lice, to jest prevući preko njega. Ako ruka ne dotakne na licu mesto makar koliko vrh igle, tejemmum nije učinjen. Da bi se lice potpuno potrlo, šake, otvorene, s četiri prsta priljubljena jedan uz drugi i s vrhovima po dva duga prsta obeju ruku koji se dodiruju, stave se unutrašnjom stranom na početak kose i polako spuštaju prema bradi. Prsti, položeni vodoravno, treba dobro da pređu preko čela, očnih kapaka, obe strane nosa, preko usana i preko prednjeg dela brade. Pri tome dlanovi prelaze preko obraza.

3. Pošto se šake ponovo prevuku po zemlji i prašina i zemlja otresu udaranjem jedne šake o drugu, najpre se unutrašnjom stranom četiri prsta leve ruke prevuče donja strana desne ruke od vrhova prstiju ka laktu, zatim se dlanom leve ruke prevuče unutrašnja strana ruke od lakta do šake, a zatim se unutrašnjom stranom levog palca prevuče spoljašnja strana desnog palca. Prsten treba skinuti. Zatim se na isti način desnom rukom prevuče leva ruka. Dlan treba prevući po zemlji. Nije potrebno da zemlja i prašina ostanu na ruci.

Šta kvari tejemmum

Kada nestane opravdanja (uzra) koje je učinilo tejemmum potrebnim, kada se nađe voda, kao i u stanjima koja kvare abdest i gusul, kvari se i tejemmum.

Hajz (mesečno krvarenje) i nifas žena1

Hajz je krv koja dolazi od zdrave devojčice koja je navršila osam godina i zakoračila u devetu, ili od žene kod koje je od poslednjeg minuta prethodnog adeta prošlo petnaest dana, i koja traje najmanje tri dana. Hajzskom krvlju naziva se krv svake boje osim bele, kao i mutna. Kada devojčica počne da ima hajz, ulazi u doba buluga, smatra se ženom i postaje odgovorna za naredbe i zabrane vere. Broj dana od trenutka kada se krv pojavi do dana kada prestane naziva se „vreme adeta“. Najmanje je 3, a najviše 10 dana. Svaka žena treba da zna broj dana i sat svog adeta. Farz je da devojčicu koja navrši osam godina nauci o hajzu i nifasu pouče njena majka, a ako nema majke, njene bake, starije sestre i tetke (i očeve i majčine sestre).

„Da bi dove i istigfar bili primljeni, treba klanjati namaze, čuvati se harama i učiti ih s abdestom. Učiti istigfar i dove s abdestom je mustehab“ Se’âdet-i Ebediyye

Nifas je krv koja dolazi posle porođaja, to jest krv koja ženi dolazi pošto rodi dete. Ova krv nema najkraćeg roka. Kada krv prestane, žena treba odmah da uzme gusul. Njen najduži rok je 40 dana. Kada se navrši 40 dana, čak i ako krv ne prestane, žena uzima gusul i počinje da klanja namaz. Krv koja dođe posle 40 dana je istihaza (to jest uzr).

Žene treba da napamet znaju i dane svog nifasa. Istihaza (krv uzra) naziva se: krv koja traje manje od 3 dana, to jest manje od sedamdeset dva sata, makar i za pet minuta; krv koja kod devojčice kojoj je tek počelo traje duže od 10 dana; krv koja kod onih kojima nije prvi put prelazi njihov adet i traje i duže od 10 dana; kao i krv koja dolazi od trudne žene, od žene koja je prešla 55 godina (ajise) i od devojčica mlađih od devet godina.

Ova krv je znak bolesti. Njeno dugo tečenje je opasno i treba se obratiti lekaru. Žena u danima istihaze je kao čovek kome često krvari nos: u tom stanju može klanjati namaz i postiti. U stanju hajza i nifasa žena ne može klanjati namaz ni postiti. Ne može činiti sedždu tilaveta ni sedždu šukra (zahvalnosti). Ne može dotaći Kur’an-i kerim [mushaf-i šerif]. Ne može ući ni u džamiju ni u mesdžid, ne može obaviti tavaf oko Ka’be, ne može imati polni odnos. Kada se očisti, nadoknađuje (čini kaza) postove, a namaze ne nadoknađuje. Džunub ili čovek bez abdesta koji čuje ajet sedžde čini sedždu tilaveta pošto se očisti. Ali ženi u hajzu i nifasu ni posle očišćenja nije potrebna sedžda tilaveta.

Žena treba da mužu saopšti da joj je počeo hajz. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je: „Prokleta je žena koja od svog muža krije da joj je hajz počeo i da je prestao.“ Kada hajz ili nifas prestane, odmah uzeti gusul i okupati se naredba je Allaha teala, to jest farz.

Hajz i nifas u malikijskom mezhebu

U malikijskom mezhebu hajzskom krvlju naziva se crvena, žuta ili mutna krv koja bez ikakvog uzroka potekne spreda kod devojčice koja je navršila devet godina. Čim počne da teče, to je hajz. Ako potraje, ono što je manje od 15 dana je adet, a ono što je više je istihaza. Ako se idućeg meseca adet promeni, hajz je najduži od njenih adeta i još 3 dana. Ono što je duže od toga i duže od 15 dana je istihaza. Ako je kursuf (pamučni tampon) suv, ili vlažan ali beo, shvata se da je hajz prestao. Krv koja dođe posle 70 godina nije hajz, nego istihaza. Ako krv teče s prekidima, dani kada je prestala smatraju se čistim. Najkraći rok čistoće je 15 dana. Krv koja dođe pre nego što prođe 15 dana je istihaza. Najvećeg roka čistoće nema. Ako krv prestane i počne posle 15 dana, to je hajz. Krv koja dođe pre porođaja je hajz. Krv koja dođe kada se dete izvadi rasecanjem stomaka nije nifas. Najduži rok nifasa je 60 dana. Ako krv prestane na 15 dana, žena postaje tahir (čista). Krv koja dođe posle toga je hajz.

Hajz i nifas u šafijskom mezhebu

Najkraći hajz je 1 dan, a najduži 15 dana. Ako krv dolazi duže od 15 dana, to je istihaza [uzr]. Rok čistoće je 15 dana.

Ako krv dođe pre nego što se navrši 15 dana, to nije hajz, nego istihaza. Krv koja dolazi od devojčice mlađe od 9 godina i od ajise [posle 60 godina] nije hajz, nego uzr.

Najduži rok nifasa je 60 dana. Za najkraći nema granice. Krv koja dolazi od trudne žene je hajz. Ako su dani čistoće između krvarenja nifasa manje od 15 dana, računaju se u nifas. Ako između krvi nifasa ima 15 ili više dana čistoće, to znači da je nifas već završen. Nije potrebno čekati 60 dana. Ako krv dođe 15 ili više dana posle čistoće, to nije krv nifasa, nego hajzska krv.

Hajz i nifas u hanbelijskom mezhebu

Najkraći hajz je 1 dan, a najduži 15 dana. Ako krv dolazi duže od 15 dana, to je istihaza [uzr]. Da bi bio drugi hajz, između njih mora proći najmanje 13 dana. Ako krv dođe pre nego što prođe 13 dana, to nije hajz, nego istihaza. Krv koja dolazi od devojčice mlađe od 9 godina i od ajise [posle 50 godina] nije hajz, nego uzr.

Krv koja dolazi od trudne žene nije hajz, nego istihaza. Najduži rok nifasa je, kao u hanefijskom mezhebu, 40 dana. Za najkraći nema granice. Dok je u nifasu, dani kada ne dolazi krv su čisti: žena uzima gusul i obavlja sve svoje ibadete. U dane kada dolazi krv ostavlja namaz i post. Tako nastavlja do 40 dana.

2. Taharet od nedžaseta (očišćenje)

Da na telu, na odeći i na mestu gde će se klanjati namaz ne bude nedžaseta, nečistoće. Marama, kapa, čalma, mest i sandale takođe se smatraju odećom. Viseći deo šala omotanog oko vrata smatra se odećom, jer se kreće zajedno s onim ko klanja, i ako nije čist, namaz nije primljen. Ako su čisti mesto na prostirci na kome čovek stoji i mesto gde stavlja glavu, namaz je primljen čak i ako na drugom mestu prostirke ima nedžaseta, jer prostirka nije spojena s telom kao šal. Ali namaz onoga ko nosi mokraću u zatvorenoj boci nije dozvoljen, jer boca nije mesto gde mokraća nastaje. [Iz toga se shvata da nije dozvoljeno klanjati namaz dok je u džepu zatvorena bočica kolonjske vode, alkohola ili jodne tinkture, ili krvava maramica ili nečista krpa u zatvorenoj kutiji.] Mesto gde stoje obe noge i gde se čini sedžda mora biti čisto. Namaz klanjan na krpi, staklu ili najlonu prostrtom preko nedžaseta je primljen. Ako na sedždi skutovi odeće dotaknu suvi nedžaset, nema štete.

„Prokleta je žena koja od svog muža krije da joj je hajz počeo i da je prestao“ Hadis-i šerif

Istindža, istibra i istinka

Kada iz poznatih mesta (spreda i otpozadi) izađe nedžaset, čišćenje tih mesta naziva se istindža.

Istibra je provođenje vremena, bilo šetnjom ili na drugi način, posle male nužde, dok ne nestane vlage iz mokraćne bešike. Istinka je smirenje (uverenje) srca da u mokraćnom kanalu nije ostalo mokraće, ili da na telu nije ostalo nedžaseta.

Žene ne čine istibru. Za muškarce je vadžib da čine istibru hodanjem, kašljanjem ili ležanjem na levu stranu, to jest da u mokraćnom kanalu ne ostave kapi. Ne treba uzimati abdest dok se ne uveri da nije ostala kap mokraće. Ako iscuri i jedna kap, kvari se abdest i prlja se odeća. Ako na donje rublje iscuri manje od veličine dlana, namaz klanjan posle ponovnog uzimanja abdesta je mekruh. Ako iscuri mnogo, namaz nije primljen. Oni kojima je istibra teška treba da u mokraćni otvor stave fitilj od biljnog pamuka veličine zrna ječma. Pamuk upija mokraću koja iscuri. Ali vrh pamuka ne sme ostati spolja.

3. Setr-i avret (pokrivanje avreta)

Delovi tela koje je čoveku haram da otkriva i pokazuje drugima i koje je drugima haram da gledaju nazivaju se avret. Avret muškaraca je od pupka do ispod kolena. Koleno je avret. Namaz klanjan dok su ti delovi otkriveni nije primljen. Muškarcima je pri klanjanju namaza sunnet da pokriju ostale delove tela (ruke, glavu) i da obuju čarape. Klanjati namaz dok su ti delovi otkriveni za njih je mekruh. Kod žena su u sva četiri mezheba avret svi delovi osim dlanova i lica, pa i nadlanice, kosa i stopala. Zato je za žene rečeno „avret“. Farz im je da pokriju ove delove. Ako četvrtina bilo kog uda avreta ostane otkrivena onoliko koliko traje jedan rukn, namaz se kvari. Ako se otkrije manje, ne kvari se, ali namaz postaje mekruh. Tkanina koja je toliko tanka da se kroz nju vidi oblik ili boja uda ispod nje isto je kao da je nema.

Ženi je van namaza, kad je sama, farz da pokrije deo između kolena i pupka, vadžib da pokrije leđa i stomak, a pokrivanje ostalih delova je adab (lepo ponašanje).

4. Istikbal-i kibla (okretanje prema kibli)

To jest, klanjati namaz okrenut prema Ka’bi. Pravac zgrade Ka’be u gradu Mekke-i mukerremi naziva se kibla. Ranije je kibla bila Jerusalim (Kuds). Sedamnaest meseci posle hidžre, sredinom meseca šabana, u utorak, naređeno je okretanje prema Ka’bi.

Kibla nije zgrada Ka’be, nego zemljište na kome ona stoji. To jest, taj prostor od zemlje do Arša je kibla. Zato se na dnu mora i bunara, na visokim planinama i u avionima namaz klanja okrenut u tom pravcu. Ako otvor od približno 45 stepeni između ukrštenih pravaca očnih nerava pada na Ka’bu, namaz je sahih.

5. Vreme

Resul-i ekrem (sallallahu alejhi ve sellem) rekao je u jednom hadis-i šerifu: „Džibril (alejhisselam) bio mi je imam dva dana pored vrata Ka’be. Nas dvojica smo klanjali sabah-namaz kada je svanuo fedžr (zora), podne kada je sunce prešlo zenit, ikindiju kada je senka svake stvari bila kolika i ona sama, akšam kada je sunce zašlo [kada je nestao njegov gornji rub] i jaciju kada je večernje rumenilo potamnelo. Drugog dana klanjali smo sabah-namaz kada se razvidelilo, podne kada je senka svake stvari bila dvaput duža od nje same, ikindiju odmah posle toga, akšam u vreme kada se prekida post, a jaciju kada je prošla trećina noći. Zatim je rekao: ‚O Muhammede! Ovo su namaska vremena tvoja i ranijih poslanika. Neka tvoj ummet klanja svaki od pet dnevnih namaza između ova dva vremena u koja smo mi klanjali.‘“

Odatle se takođe shvata da je broj namaza čije je klanjanje svakog dana naređeno pet. Vreme sabah-namaza: traje od svitanja fedžra (zore), to jest od početka beline na istoku, do izlaska sunca.

Vreme podne-namaza: počinje od vremena kada senke tela, pošto su se skratile, počnu da se duže, i traje dok se senka ne produži koliko je sam predmet.

Vreme ikindija-namaza: počinje kada se završi vreme podne-namaza i traje do zalaska sunca.

Ali, pošto sunce požuti, to jest kada se približi liniji horizonta na dužinu jednog koplja, to jest kada do akšama ostane 40 minuta, haram je klanjati bilo koji namaz. To jest, haram je toliko odložiti ikindija-namaz. Ali ako čovek nije klanjao ikindija-namaz, treba da ga klanja, makar i dok sunce zalazi.

Vreme akšam-namaza: počinje pošto sunce zađe i traje dok večernje rumenilo ne potamni, to jest dok na zapadu ne nestane crvenila. Vreme jacija-namaza: traje od isteka vremena akšam-namaza do svitanja fedžra. Odlaganje jacija-namaza bez opravdanog razloga posle šerijatske ponoći je mekruh.

Klanjati namaze pre i posle njihovih vremena je haram. To je veliki greh. U zidnim kalendarima koje je pripremio list „Türkiye“ tačno su navedena vremena namaza i imsaka.

„Najvredniji ibadet je namaz klanjan u prvom delu njegovog vremena“ Hadis-i šerif

Vremena keraheta

Vremena u koja je klanjanje namaza mekruh tahrimen, to jest haram, ima tri. Farzovi započeti u ova tri vremena nisu sahih. To su: dok sunce izlazi, dok zalazi i kada je sunce tačno u zenitu. U ova tri vremena nije dozvoljen (džaiz) ni dženaza-namaz za umrlog koji je ranije pripremljen, ni sedžda tilaveta, ni sedžda sehva. Dok sunce zalazi, klanja se samo ikindija-namaz tog dana.

Ezan i ikamet

Ezan znači obznaniti svima. Za pet dnevnih namaza i za kaza-namaze, kao i na džuma-namazu pred hatibom, učenje ezana sunnet-i muekkede je za muškarce. Ženama je učenje ezana i ikameta mekruh. Ezan se uči na visokom mestu, da bi se drugima obznanilo vreme. Dok se uči ezan, mustehab je podignuti obe ruke i staviti po jedan prst u otvore oba uha. Učiti ikamet vrednije je (efdal) od ezana. I ezan i ikamet uče se licem okrenutim prema kibli. Dok se uče, ne govori se i ne odgovara se na selam. Ezan se uči ovako: Allahu ekber (4 puta), Ešhedu en la ilahe illallah (2 puta),

Ešhedu enne Muhammeden resulullah (2 puta),

Hajje ales-salah (2 puta),

Hajje alel-felah (2 puta),

Allahu ekber (2 puta),

La ilahe illallah (1 put).

Samo u sabah-ezanu posle reči „Hajje alel-felah“ dvaput se uči (Essalatu hajrun minen-nevm). A u ikametu se, uz sve reči ezana, posle reči „Hajje alel-felah“ dvaput izgovara (Kad kametis-salah).

6. Nijet

Nijet se donosi dok se izgovara početni tekbir (iftitah). Doneti nijet za namaz znači da čoveku kroz srce prođu njegovo ime, vreme, kibla i sledenje imama.

Nijet donet posle početnog tekbira nije sahih i taj namaz nije primljen. Pri donošenju nijeta za farzove i vadžibe treba znati koji je to farz i koji vadžib. Nijet za broj rekata nije potreban. Kada se klanja sunnet, dovoljno je doneti nijet „za namaz“. Za dženaza-namaz nijet se donosi ovako: „Sledio sam prisutnog imama u namazu radi Allaha, u salavatu radi Poslanika i u dovi za umrlog.“

„Teški azab čeka one koji namaz klanjaju s nemarom, ne pridajući mu važnost, i koji svoje namaze pred ljudima klanjaju iz licemerja (nifaka) i pretvaranja (rijaa), a nasamo ih ostavljaju“ Ma’un: 4–6

Nije uslov da imam donese nijet da bude imam muškarcima. Ali ako imam ne donese nijet „postao sam imam prisutnom džematu“, ne stiče sevap klanjanja u džematu. Ako donese nijet da bude imam, stiče i taj sevap. Potrebno je da imam donese nijet „da bude imam ženama“. Pri činjenju ibadeta nijetom se ne naziva samo izgovaranje ustima. Ako se nijet ne donese srcem, ibadeti nisu primljeni.

7. Tekbir-i tahrime (početni tekbir)

To jest, početi namaz izgovarajući „Allahu ekber“. Ruke se podignu do ušiju tako da dlanovi budu okrenuti prema kibli. Vrhovi palčeva dodirnu ušne resice. Dok se izgovara „Allahu ekber“, ruke se spuštaju, a kada se izgovori do kraja, ruke su već svezane ispod pupka. Žene podižu ruke do ramena i donose tekbir, a ruke drže na grudima tako da leva ruka bude dole, a desna gore; ne obuhvataju zglob kao muškarci.

B) Rukni namaza

Farzova u samom namazu, to jest rukna, ima pet. To su:

1. Kijam

Prvi od pet rukna namaza je kijam. Kijam znači stajanje na nogama. Bolesnik koji ne može da stoji klanja sedeći. Bolesnik koji ne može da sedi klanja ležeći na leđima, dajući znak glavom. Ispod glave mu se stavi jastuk, da mu lice ne bude okrenuto prema nebu, nego prema kibli. Noge savije u kolenima i ne pruža ih prema kibli. Dok se stoji, noge treba da budu razmaknute jedna od druge koliko je širina četiri prsta.

2. Kiraet

U svakom rekatu sunneta i vitra, a kada se klanja sam, u dva rekata farzova, farz je na kijamu proučiti jedan ajet iz Kur’an-i kerima. Učenje kratke sure donosi više sevapa.

Kao kiraet, vadžib je proučiti Fatihu. U prva dva rekata farzova od četiri rekata vadžib je proučiti Fatihu i jednu zamm-i suru (dodatnu suru) ili najmanje tri kratka ajeta, a u poslednja dva rekata sunnet je proučiti Fatihu. U svakom rekatu vitra, koji je vadžib, i sunnet-namaza vadžib je proučiti Fatihu i jednu zamm-i suru. Vadžib je i proučiti Fatihu pre sure i to jednom. Ako se zaboravi jedan od ovih pet vadžiba koji se odnose na Fatihu, treba učiniti sedždu sehva. U kiraetu nije dozvoljeno učiti prevod Kur’an-i kerima. Uči se izvorno, na arapskom.

3. Ruku’

Na kijamu, posle kiraeta, donoseći tekbir, klanjač se saginje na ruku’. Na ruku’u muškarci raširenih prstiju čvrsto obuhvate kolena i drže leđa i glavu pravo. Na ruku’u se najmanje tri puta izgovara „Subhane Rabbijel-azim“ (mustehab je izgovoriti 3, 5, 7, 9 ili 11 puta). Na ruku’u se ruke i noge drže uspravno. Žene ne šire prste. Ne drže uspravno ni leđa, ni noge, ni ruke.

Pri podizanju s ruku’a na kavmu sunnet je za imama i za onoga ko klanja sam da izgovori „Semiallahu limen hamideh“. Džemat to ne izgovara. Odmah zatim izgovara se „Rabbena lekel-hamd“ i na kavmi se stoji uspravno, a zatim, pri spuštanju na sedždu s rečima „Allahu ekber“, na zemlju se stavlja najpre desno, pa levo koleno, zatim desna, pa leva ruka, zatim nos i čelo.

4. Sedžda

Na sedždi se najmanje tri puta izgovara „Subhane Rabbijel-a’la“ (mustehab je izgovoriti 3, 5, 7, 9 ili 11 puta). Prsti ruku treba da budu priljubljeni jedan uz drugi, okrenuti prema kibli, u visini ušiju, a glava između ruku. Rečeno je da je stavljanje čela na čisto mesto, to jest na kamen, zemlju, dasku ili prostirku, farz, a stavljanje i nosa uz njega vadžib. Bez opravdanog razloga nije dozvoljeno staviti samo nos. Staviti samo čelo je mekruh.

Staviti na zemlju obe noge, ili bar po jedan prst svake od njih, farz je ili vadžib. To jest, ako se obe noge ne stave na zemlju, namaz nije primljen ili je mekruh. Na sedždi je sunnet saviti prste na nogama i njihove vrhove okrenuti prema kibli.

Muškarci drže ruke i butine odvojene od stomaka. Stavljanje ruku i kolena na zemlju je sunnet. Sunnet je da se pete na kijamu drže razmaknute koliko je širina četiri prsta, a na ruku’u, kavmi i sedždi spojene. Mekruh je pri odlasku na sedždu povlačiti nogavice pantalona naviše, a mekruh je i stati na namaz pošto se one podignu i podvrnu. Mekruh je klanjati namaz sa zasukanim, podvrnutim ili kratkim rukavima, nogavicama i skutovima. Mekruh je klanjati namaz gologlav iz lenjosti ili ne razmišljajući o važnosti klanjanja pokrivene glave. A ne pridavati važnost namazu je kufr. Mekruh je klanjati namaz i u prljavoj odeći i u radnoj odeći.

5. Kade-i ahire (poslednje sedenje)

U poslednjem rekatu farz je sedeti onoliko koliko je potrebno da se prouči „Ettehijjatu“. Dok se sedi, ne daje se znak prstima. Muškarci levu nogu polože na zemlju tako da im vrhovi prstiju budu okrenuti udesno. Sede na toj nozi. Desnu nogu drže uspravno. Njeni prsti dodiruju zemlju, a vrhovi prstiju su malo savijeni prema kibli. Ovakvo sedenje je sunnet. Žene sede čineći teverruk, to jest spustivši zadnjicu na zemlju. Butine su im blizu jedna drugoj. Desnu nogu izvade na desnu stranu. Leva noga, s vrhovima prstiju okrenutim udesno, ostaje ispod.

Da li te to sećanje na prijatelje Poslanika
Tamo gde rastu selem-drveta na plač nagoni?
Reci, da li te to vetar iz Medine na plač nagoni,
Ili munja što noću sevne s planine Idem?
Kasida-i Burda