POSLANIKOV ŠEFAAT

Resul-i ekrem će na Sudnjem danu činiti šefaat za svoj ummet i izbaviće ga od teškoće i tuge. U jednom hadis-i šerifu rekao je: „Dat mi je izbor između toga da polovina mog ummeta uđe u džennet i šefaata. Izabrao sam šefaat, jer je on obuhvatniji. Nemojte misliti da je on samo za one koji su dosegli takvu (bogobojaznost), on je i za grešnike koji su zapali u grešku…“1

U hadis-i šerifu koji prenosi hazreti Ebu Hurejre Poslanik je rekao: „Moj šefaat je za onoga ko iskreno izgovori reči šehadeta govoreći ‚La ilahe illallah‘, tako da mu srce potvrđuje ono što kaže jezik.“2

I u nekim hadis-i šerifima Poslanik je rekao:

„Učiniću šefaat za one iz mog ummeta koji vole moj ehl-i bejt.“ „Učiniću šefaat za one iz mog ummeta koji čine velike grehe.“ „Mogu učiniti šefaat za svakoga, osim za one koji govore protiv mojih ashaba.“ „Učiniću šefaat za one iz mog ummeta koji su učinili nepravdu sebi i koje je prevario njihov nefs.“ „Na Sudnjem danu ja ću prvi činiti šefaat.“3

„Ko ne veruje u moj šefaat, neće ga dosegnuti.“4

Na Sudnjem danu od strahote duvanja u Sur koža se ježi, oči ne znaju kuda da gledaju, a i vernici i kafiri bivaju terani na mesto mahšera. To je patnja koja još više povećava težinu Sudnjeg dana. Tada osam meleka nosi Arš. Jedan od tih meleka jednim korakom prelazi put od dvadeset hiljada godina na ovom svetu. Meleci i oblaci donose tesbihe koje razum ne može da pojmi, sve dok se Arš-i ala ne ustali. Tako se Arš-i ala ustaljuje na beloj zemlji koju je Allah teala stvorio za njega. Tada se glave pognu od straha od kazne Allaha teala, koju ništa ne može da podnese. Sva stvorenja, zatočena u svojoj muci i zbunjena, traže samilost. Na mahšeru stanje ljudi postaje krajnje teško. Njihove muke i patnje se uvećavaju. Svakom čoveku oko vrata je obavijen imetak koji je na svetu čvrsto čuvao. Onima koji nisu davali zekat na kamile na vrat se tovari kamila. Ona toliko riče i postaje teška da je kao velika planina. Tako je i s onima koji nisu davali zekat na goveda i ovce. Njihov jauk je kao grmljavina.5 Onima koji nisu davali zekat na useve, to jest ušur, na vrat se tovare džakovi useva. Za koju god vrstu useva na svetu nisu dali zekat, od te vrste natovareni su im džakovi: ako je pšenica – pšenica, ako je ječam – ječam. Pod njihovom težinom viču: „Va vejla, va sebura!“ („Vejl“ je reč za kaznu. Čovek tako viče kad ne može da podnese kaznu. A reč „sebur“ upotrebljava se u času propasti.) Na one koji nisu davali zekat na zlato, srebro, (papirni) novac i drugu trgovačku robu nasrće strašna zmija. Kad poviču: „Šta je ovo?“, meleci odgovaraju: „Ovo su vaši imetci na koje na svetu niste davali zekat.“ Eto, ovo strašno stanje objavljeno je u sto osamdesetom ajetu sure Al-i Imran, čije je značenje: „Ono što su na svetu škrto zadržali obaviće im se oko vrata na Sudnjem danu.“

„Ko ne veruje u moj šefaat, neće ga dosegnuti“ Hadis-i šerif

Iz stidnih delova (avret) druge skupine teče gnoj i žuta tečnost. Od njihovog smrada oni oko njih veoma pate. To su oni koji su činili blud (zina) i radili haram. Još jedna skupina visi o granama drveća. To su oni koji su na svetu činili livat (sodomiju).

Još jednoj skupini jezici su ispali iz usta i vise im do grudi; oni su u veoma ružnom stanju. Ljudi ne žele da ih gledaju. To su oni koji su lagali i klevetali.

Još jednoj skupini stomaci su otekli i narasli kao visoke planine. To su oni koji su na svetu, bez nužde i bez primene (dozvoljenih načina) poslovanja (muamele), uzimali i davali imetak i novac uz kamatu. Gresi onih koji čine takav haram obelodanjuju se na najsramniji način. Poslanike i učenjake obuzima strah. Evlije i šehidi jauču od kazne Allaha teala, koju je teško podneti. Dok su u tom stanju, obavije ih nur mnogo jači od sunčevog nura. Ljudi koji ni inače ne mogu da podnesu sunčevu žegu, kad to vide, sasvim se zbune. Hiljadu godina ostaju u tom stanju. Allah teala im ništa ne govori. Tada ljudi odlaze prvom poslaniku, Ademu alejhisselam, i preklinju: „O Ademe alejhisselam! Ti si drag i častan poslanik. Allah teala te je stvorio, naredio melecima da ti učine sedždu i udahnuo ti od Svog duha. Učini šefaat za nas da počne obračun, da nam se sudi onako kako Allah teala hoće i da svako ode tamo kuda On naredi. Neka Allah teala, koji je vladar i vlasnik svega, učini sa Svojim stvorenjima šta hoće.“

Adem alejhisselam kaže: „Jeo sam plod sa drveta koje je Allah teala zabranio. Zato se sada stidim Allaha teala. Ali idite Nuhu.“ Posle toga hiljadu godina stoje i međusobno se savetuju. Zatim odlaze Nuhu alejhisselam i preklinju: „U stanju smo koje se nikako ne može podneti. Učini šefaat da se naš slučaj što pre razmotri. Da se spasemo od ove mahšerske kazne.“ Nuh alejhisselam im odgovara: „Uputio sam dovu Allahu teala i zbog te dove utopili su se svi ljudi koji su bili na zemlji. Zato se stidim Allaha teala. Ali idite Ibrahimu alejhisselam, koji je Halilullah. Allah teala u poslednjem ajetu sure Hadž rekao je, po značenju: ‚Sledite veru svoga oca Ibrahima (alejhisselam). Da bi vam Poslanik bio svedok, a vi bili svedoci ljudima, Allah teala vas je i u ranijim knjigama i u Kur’an-i kerimu nazvao muslimanima.‘ Možda će vam on učiniti šefaat.“

Kao i pre, još hiljadu godina razgovaraju među sobom. Zatim dolaze Ibrahimu alejhisselam i kažu: „O oče muslimana! Ti si onaj koga je Allah teala učinio Svojim halilom. Učini šefaat za nas! Neka Allah teala donese Svoj sud među stvorenjima.“ Ibrahim alejhisselam im kaže: „Ja sam na svetu tri puta izrekao reči sa skrivenim značenjem. Govoreći ih, borio sam se na putu vere. Sada se stidim da na ovom mestu tražim od Allaha teala dozvolu za šefaat. Idite Musi alejhisselam, jer je Allah teala s njim razgovarao i pokazao mu duhovnu bliskost. On će učiniti šefaat za vas.“ Posle toga ponovo hiljadu godina stoje i savetuju se jedni s drugima. Ali tada im stanje postaje veoma teško. Mesto mahšera postaje veoma tesno. Zatim dolaze Musi alejhisselam i kažu: „O sine Imranov! Ti si poslanik s kojim je Allah teala razgovarao i kome je spustio Tevrat. Učini šefaat za nas da počne obračun! Jer naše stajanje ovde veoma se odužilo. Od gužve se noge gomilaju jedna preko druge.“ Musa alejhisselam im kaže: „Uputio sam dovu Allahu teala da faraonov narod godinama bude kažnjavan onim što mu nije milo. Zatim sam zamolio da budu pouka onima koji će doći posle njih. Sada se stidim da činim šefaat. Ali Dženab-i Hakk je vlasnik milosti i oprosta. Idite Isi alejhisselam, jer je on po jakinu (uverenju) najispravniji među resulima, po spoznaji i zuhdu – najuzvišeniji, a po mudrosti – najviši. On će vam učiniti šefaat.“ Da bi se spasli od muke mahšera, zatim dolaze Isi alejhisselam i kažu: „Ti si duh i reč Allaha teala. Allah teala je za tebe u četrdeset petom ajetu sure Al-i Imran rekao, po značenju: ‚On je vedžih i na ovom svetu i na ahiretu, to jest veoma vredan (častan i poštovan)‘. Učini za nas šefaat kod svog Gospodara!“

Isa alejhisselam kaže: „Moj narod uzeo je mene i moju majku za božanstva mimo Allaha. Kako da u takvom stanju učinim šefaat? Činili su mi i ibadet; mene su nazvali sinom, a Allaha teala ocem. Ali, jeste li videli da neko od vas ima kesu, a da u njoj nema hrane i da joj otvor nije zapečaćen? Može li se do te hrane doći, a da se pečat ne slomi? Idite Muhammedu (sallallahu alejhi ve sellem), najuzvišenijem i poslednjem od poslanika. Jer on je svoju dovu i svoj šefaat sačuvao za svoj ummet. Njegov narod ga je mnogo puta uznemiravao. Ranili su mu mubarek čelo. Slomili su mu mubarek zub. Pripisali su mu ludilo. A taj uzvišeni poslanik bio je među njima najbolji po ponosu i najviši po časti. Na njihova nepodnošljiva uznemiravanja i zlostavljanja odgovarao je ajet-i kerimom u kome se navode reči koje je Jusuf alejhisselam rekao svojoj braći, čije je značenje: ‚Danas vam više neću tražiti račun za ono što ste učinili (neću vam prebacivati vaše greške). Dženab-i Allah, koji je Erhamur-rahimin, oprostiće vam.‘“6 Kad Isa alejhisselam ispriča fazilete našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), svi požele da što pre stignu do njega. Odmah dolaze do minbera Muhammeda alejhisselam i kažu: „Ti si Habibullah! A habib je najkorisniji posrednik. Učini šefaat za nas! Jer mi smo otišli prvom poslaniku, Ademu alejhisselam. On nas je poslao Nuhu alejhisselam. Otišli smo Nuhu alejhisselam. On nas je poslao Ibrahimu alejhisselam. Otišli smo Ibrahimu alejhisselam; on nas je poslao Musi alejhisselam. Otišli smo Musi alejhisselam; on nas je poslao Isi alejhisselam. Otišli smo Isi alejhisselam; on nas je poslao tebi. Ja Resulallah (sallallahu alejhi ve sellem)! Posle tebe nema kuda da se ide.“

„Ono što su na svetu škrto zadržali obaviće im se oko vrata na Sudnjem danu“ Al-i Imran: 180

Resulullah (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ako Allah teala dozvoli i bude zadovoljan, učiniću šefaat.“

On stiže do mesta koje se zove Suradikatul-dželal, to jest do zastora dželala (veličanstva). Traži od Allaha teala dozvolu da čini šefaat. Dozvola mu biva data. Zastori se podižu. Ulazi u Arš-i ala. Pada na sedždu. Hiljadu godina ostaje na sedždi. Potom hvali Dženab-i Hakka hvalom kakvom Ga niko nije hvalio otkako je svet stvoren. Neki arifi rekli su: „Kad je Allah teala stvorio svetove, Sam Sebe je hvalio takvim hvalama.“ Allah teala kaže, po značenju: „O Muhammede, podigni glavu sa sedžde! Govori – bićeš saslušan. (Šta god kažeš, biće saslušano. Šta god zatražiš, biće ti dato.) Čini šefaat – biće primljen.“ Potom Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Gospodaru moj! Odvoji dobre od zlih među Tvojim robovima, jer se njihovo čekanje veoma odužilo. Svaki od njih zbog svojih greha osramoćen je i ponižen na polju Arasat.“

Dženab-i Hakk naređuje da se donese džennet. Džennet, ukrašen svakom vrstom ukrasa, donosi se na polje Arasat. Njegov lepi miris oseća se na udaljenosti od pet stotina godina hoda. Od toga se srca raduju i duše oživljavaju. (Ali kafiri, murtedi, oni koji se rugaju muslimanima, oni koji varaju omladinu i kradu joj iman i) oni čija su dela prljava i rđava ne osećaju miris dženneta.

Meleci dovode džehennem na mesto mahšera vezan lancima. Džehennem riče i tutnji, sipa vatru i izbacuje gust dim koji celo nebo čini crnim. Njegova rika, tutnjava i vrelina toliki su da se ne mogu podneti. Svakome klecaju kolena i svi padaju gde su stajali. Čak ni poslanici i resuli ne mogu da se savladaju. Hazreti Ibrahim, hazreti Musa i hazreti Isa hvataju se za Arš-i ala. Ibrahim alejhisselam zaboravlja Ismaila alejhisselam, koga je hteo da prinese kao kurban. Musa alejhisselam zaboravlja svog brata Haruna alejhisselam, a Isa alejhisselam svoju majku hazreti Merjem. Svaki od njih kaže: „Gospodaru moj! Danas ne tražim ništa osim spasa za sebe.“

A Muhammed alejhisselam kaže: „Gospodaru moj! Podari mom ummetu sigurnost i spas!“ Tamo nema nikoga ko bi to mogao da podnese. Jer Allah teala, obaveštavajući o tome, u dvadeset osmom ajetu sure Džasija rekao je, po značenju: „Videćeš svaki ummet kako je od straha od Dženab-i Hakka pao na kolena. Svaki će biti pozvan knjizi dela koja je činio na svetu.“

Allah teala u osmom ajetu sure Mulk kaže, po značenju: „Od siline srdžbe i gneva vatra kao da će se rasprsnuti.“

Potom naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) izlazi napred i zaustavlja džehennem. Kaže: „Vrati se nazad ponižen i prezren! Čekaj dok ti tvoji stanovnici ne dođu u skupinama.“ A džehennem kaže: „O Muhammede! Pusti me da prođem! Jer ti si meni haram.“ S Arša se začuje glas: „O džehenneme! Poslušaj reč Muhammeda alejhisselam i pokori mu se!“ Zatim Resulullah odvlači džehennem i smešta ga na jedno mesto s leve strane Arš-i ala. Oni na mahšeru jedni drugima donose radosnu vest o ovom milosrdnom postupku i šefaatu Poslanika. Strah im se malo smanji. Obelodanjuje se značenje sto sedmog ajeta sure Enbija: „Tebe smo poslali kao milost svetovima.“7

Jednom rečju, Resulullah će činiti šefaat na pet mesta.8

Prvo – svojim šefaatom koji se zove Makam-i Mahmud spasiće sve ljude od muke čekanja na mahšeru.9

Drugo – svojim šefaatom uvešće veoma mnogo ljudi u džennet bez računa. Treće – izvešće iz džehennema vernike sa mnogo greha. Četvrto – učiniće šefaat da u džennet uđu oni kojima su sevapi i gresi jednaki i koji čekaju na mestu zvanom „A’raf“. Peto – učiniće šefaat da se podignu stepeni stanovnika dženneta.

Šefaatom svakog od sedamdeset hiljada ljudi koje je svojim šefaatom spasao od računa, još po sedamdeset hiljada ljudi ući će u džennet bez računa.

ŠEFAAT, JA RESULALLAH!
Mnogo sam u potrebi, tebi dođoh,
šefaat, ja Resulallah!
Krivicu svoju ja spoznadoh,
šefaat, ja Resulallah!
Grešnik sam, lice mi je crno,
možda ću u vatru biti bačen,
spas mi samo od tebe može doći,
šefaat, ja Resulallah!
Ljubav prema tebi iznad je svega,
tvoje znanje više je od svačijeg,
tebe hvali Sam Mevla,
šefaat, ja Resulallah!
Kako da te čovek hvali?
Neka od tebe dođe dobročinstvo,
pomozi nam, aman!
Šefaat, ja Resulallah!
Bez tebe mi je svet tamnica,
posao mi je propao, stanje teško,
lek mi samo od tebe može doći,
šefaat, ja Resulallah!
Svetlost si prosuo po ovom svetu,
salavat i selam neka su na tebe,
svakom muslimanu, mrtvom i živom –
šefaat, ja Resulallah!
Zaista su mnogi moji gresi,
i nemoćan sam, i pun mana,
ali moj iman je ispravan,
šefaat, ja Resulallah!
Kad džehennem zakipi i prelije se,
ne zna se šta će koga snaći,
drugovima koji čine džihad –
šefaat, ja Resulallah!
Neka mi se s očiju podigne zastor,
ti si lek za svaku boljku,
svakom pojedincu koji je vernik –
šefaat, ja Resulallah!
Za tvoju čast rečeno je „Levlake“,
i opet je rečeno „Atajnake“,
ti si vladar „Erselnake“,
šefaat, ja Resulallah!
Onima koji šire našu veru,
onima koji slede tvoj sunnet,
onima koji polažu glavu na tvom putu –
šefaat, ja Resulallah!
Najnižem u tvom ummetu,
onome ko zahvaljuje i ko čini zikr,
njegovom bogatašu i siromahu –
šefaat, ja Resulallah!
Muhammed Hâdimî (rahmetullahi alejh)

„Videćeš svaki ummet kako je od straha od Dženab-i Hakka pao na kolena. Svaki će biti pozvan knjizi dela koja je činio na svetu“ Džasija: 28