ПРЕДГОВОР

Бисмиллахир-рахманир-рахим.

Хвала Аллаху теала и бескрајна захвалност за благодати и доброчинства која нам је дао… Нека су дове и селами на Његовог вољеног Посланика, Мухаммеда алејхисселам, најлепшег, најбољег и у сваком погледу највишег међу људима, на све његове асхабе, који су почашћени тиме што су гледали његово лепо лице и слушали његове корисне речи, па су тако постали највреднији од свих људи, и на оне који иду њиховим стопама…

Оно што људе украшава, улепшава и чини их вољенима и поштованима јесте њихов лепи ахлак. Ни чин, ни положај, ни иметак, ни било шта друго не може заменити лепи ахлак.

О највиши од свих створених! О миљениче Створитеља! О наш часни Посланиче, предводниче посланика, извору доброчинстава, најбољи међу људима и врело свих врлина! Не усуђујемо се да те хвалимо – своје списе тобом чинимо вреднима.

Ја Ресулаллах! Немам снаге да те хвалим,
Јер сви смо створени теби у част.

Мухаммед алејхисселам је ресул Аллаха теала, сејјид, предводник Адемових синова. На Судњем дану он је најдарежљивији од свих оних чији се следбеници спасавају од џехеннема.

На Судњем дану он ће први устати из кабура. Он ће први чинити шефаат. Његов шефаат ће први бити примљен. Он ће први закуцати на врата џеннета. Врата ће му се одмах отворити. Застава која се зове „Лива-и хамд“ биће у његовој руци. Адем алејхисселам и сваки верник који је дошао од његовог времена до Судњег дана биће под том заставом.

У једном хадис-и шерифу он је рекао: „На Судњем дану ја сам предводник оних који су дошли пре и оних који ће доћи после. Истину објављујем, не хвалим се.“ А у другом хадис-и шерифу: „Ја сам хабиб Аллаха теала, Његов миљеник. Ја сам првак посланика. Не говорим то да бих се хвалио.“

У свим мевлудима написаним на разним исламским језицима записано је да су мајка и отац нашег Посланика били потпуно чисти. У једном хадис-и шерифу из збирке „Бухари-шериф“, која је после Кур’ан-и керима највреднија и најтачнија књига, наш Посланик је рекао: „Доведен сам на свет од најбољих и одабраних међу људима који су живели у сваком веку и у свако доба.“

Он (алејхиссалату весселам), који је увек говорио само истину, рекао је још: „Ја сам последњи од посланика (алејхимусселам), не хвалим се. Ја сам Мухаммед, син Абдуллахов. Аллах теала је створио људе. Мене је створио међу најбољима од њих. Аллах теала је људе поделио на скупине. Мене је сместио у најбољу од њих. Затим је ту најбољу скупину поделио на племена. Мене је сместио у најбоље од њих. Затим је ту заједницу поделио на домове. Мене је на свет довео из најбољег дома, то јест породице. Ја сам најбољи међу људима. Ја сам из најбоље породице. На Судњем дану, када сви буду ћутали, ја ћу говорити. Када нико не буде могао ни да се помери, ја ћу за њих чинити шефаат. Када ни у кога не буде остало наде, ја ћу им донети радосну вест. Тога дана свако добро, свака помоћ и кључ сваких врата биће код мене. Лива-и хамд је у мојој руци. Ја сам најбољи, најдарежљивији и најплеменитији међу људима. Тога дана под мојом заповешћу су хиљаде слугу. На Судњем дану ја сам имам и хатиб посланика и онај који ће за све њих чинити шефаат. Ово не говорим да бих се хвалио. Истину објављујем. Објављивати истину моја је дужност. Када ово не бих рекао, не бих испунио своју дужност.“

Да није било њега (алејхиссалату весселам), Аллах теала не би створио ништа, и не би се показало да је Он Господар и мабуд (онај коме се чини ибадет). Још док је Адем алејхисселам био између воде и земље, то јест док му се глина месила, Мухаммед алејхисселам је већ био посланик.

Будући да је Мухаммед алејхисселам махбуб (вољени) Аллаха теала, и онај ко иде његовим стопама уздиже се на степен махбуба. Јер мухиб, то јест онај који воли, воли и свакога у коме види ахлак и обележја свога вољеног.

Онај ко поверује у таквог Посланика, сејјида и највишег међу свим човечанством, и иде његовим путем, свакако постаје најбољи међу умметима. Њима је радосна вест сто десети ајет суре Ал-и Имран, чије је значење: „Ви сте најбољи и најврлији од свих уммета, од свих следбеника вера!“ Они који нису поверовали у њега, који га нису могли разумети и који су га сматрали себи сличним, најгори су међу људима. Њих показује деведесет седми ајет суре Тевба, чије је значење: „Дивљаци, незналице тврдога срца, неће поверовати у тебе. Већина њих су мунафици (лицемери).“ Колико су срећни они који су, у данашњем стању света, почашћени тиме да следе његов узвишени суннет (суннет-и сенијје), то јест ислам!

Џенаб-и Хакк у осамдесетом ајету суре Ниса објављује да је покоравање Мухаммеду алејхисселам – покоравање Њему. Речено је, по значењу: „Ко се покорава Ресулу, покорио се Аллаху теала.“ У седмом ајету суре Хашр речено је, по значењу: „Узмите оно што вам је донео Мој Ресул, а клоните се онога што вам је забранио!“ Овај ајет-и керим показује да је нужно следити ислам. Аллах теала је у четвртом ајету суре Калем рекао, по значењу: „Ти си, заиста, на хулук-и азиму (узвишеном ахлаку)“ (Сура Калем, 68:4). А у сури Ахзаб Он је рекао, по значењу: „У Ресулуллаху за вас постоје лепи примери [које треба следити]“ (Сура Ахзаб, 33:21).

Џенаб-и Хакк нас је Својом милошћу учинио његовим умметом и тиме нас удостојио највеће благодати. Јасно је објавио да њега треба следити и њему се покоравати. Колико год да захваљујемо нашем узвишеном Господару за ову огромну благодат, мало је.

Ово дело описује живот, лепи ахлак, муџизе и врлине нашег вољеног Посланика Мухаммеда алејхисселам, правог водича целог човечанства, и објављује да је следити њега једна од најважнијих дужности за срећу у вери и на овом свету.

Ако желимо да будемо корисни људи себи, својој породици, својој домовини и свом народу, следимо Мухаммеда алејхисселам. Следимо га, да бисмо и на овом и на оном свету били спокојни и срећни.

Нека Хакк теала срца свих нас испуни љубављу према нашем вољеном Посланику Мухаммеду алејхисселам и нека нас држи на правом путу који су показали учењаци ехли-суннета! Амин!

Prof. Dr. Ramazan Ayvallı