POSLANIKOVI FAZILETI

Postoje stotine knjiga koje opisuju fazilete Muhammeda alejhisselam. Fazilet znači „prednost“. Neke od njegovih prednosti navedene su u nastavku: 1. Među stvorenjima najpre su stvoreni nur i duh Muhammeda alejhisselam. 2. Allah teala je njegovo ime napisao na Aršu, na džennetima i na sedam nebesa. 3. Na laticama jedne ruže koja raste u Indiji napisano je „La ilahe illallah Muhammedun resulullah“. 4. Viđeno je da na desnoj strani ribe ulovljene u jednoj reci blizu grada Basre piše „Allah“, a na levoj „Muhammed“. Ima mnogo sličnih događaja. U knjizi A History of Fishes, štampanoj 1975. godine u Londonu, na dvestotoj strani nalazi se slika ribe na čijem repu slovima Kur’an-i kerima piše „Šanullah“. U datom opisu navodi se da na drugoj strani repa piše „La ilahe illallah“. Takvih primera ima veoma mnogo. 5. Postoje meleci čija je jedina dužnost da izgovaraju ime Muhammeda alejhisselam. 6. Melecima je naređeno da učine sedždu hazreti Ademu zato što se na njegovom čelu nalazio nur Muhammeda alejhisselam. 7. Allah teala je svim poslanicima objavio da će doći Muhammed alejhisselam, a uz to im je naložio da svojim ummetima narede da, ako dožive njegovo vreme, poveruju u njega. 8. Pre njegovog dolaska na svet viđeni su veoma veliki znaci. Oni su zapisani u knjigama istorije i mevluda. 9. Kada je došao na svet, viđeno je da mu je pupčana vrpca već presečena i da je sunećen. 10. Pošto je došao na svet, šejtani više nisu mogli da se penju na nebo i kradu vesti od meleka. 11. Kada je došao na svet, svi kipovi na zemlji i idoli kojima se klanjalo pali su ničice. 12. Meleci su ljuljali njegovu kolevku. 13. Dok je bio u kolevci, razgovarao je s mesecom na nebu. Mesec bi se naginjao na stranu na koju bi pokazao svojim mubarek prstom. 14. Još u kolevci počeo je da govori. 15. Kada je kao dete išao po otvorenim predelima, iznad njegove glave kretao se oblak i pravio mu senku. To je trajalo sve do početka njegovog poslanstva. 16. Svaki poslanik imao je pečat poslanstva na desnoj ruci. A pečat Muhammeda alejhisselam nalazio se na sredini njegovih mubarek leđa, blizu leve lopatice, naspram srca. Kad mu je Džibril alejhisselam oprao srce i zatvorio grudi, udario mu je na leđa pečat koji je doneo iz dženneta.

17. Video je iza sebe onako kako je video ispred sebe.

18. U mraku je video onako kako je video na svetlu. 19. Njegova pljuvačka učinila je gorke vode slatkim, bolesnima je donela ozdravljenje, a odojčadi je bila hrana kao mleko. 20. Dok su mu oči spavale, srce mu je bilo budno. (Takvi su bili i svi poslanici.) 21. U životu nikada nije zevnuo. 22. Njegov mubarek znoj mirisao je lepo kao ruža. Jedan siromah, kad je udavao kćer, zatražio je od njega pomoć. U tom trenutku Poslanik nije imao šta da mu da. Sipao mu je malo svog znoja u malu bočicu. Kad bi se ta devojka namazala njime po licu i glavi, kuća bi joj mirisala kao mošus. Njena kuća postala je poznata kao „kuća lepog mirisa“. 23. Iako je bio srednjeg rasta, kad bi bio pored visokih ljudi, izgledao je viši od njih. 24. Kad bi hodao po sunčevoj ili mesečevoj svetlosti, njegova senka nije padala na zemlju. 25. Na njegovo telo i odeću nisu sletale muve, komarci ni drugi insekti. 26. Njegovo rublje, koliko god da ga je nosio, nikada se nije prljalo. 27. Kad god bi hodao, za njim su išli meleci. Zato bi svoje ashabe puštao da idu napred i govorio: „Ostavite iza mene mesta melecima.“1 28. Kad bi stao na kamen, na kamenu bi ostao trag njegovog stopala. A kad bi hodao po pesku, nije ostavljao nikakvog traga. Kad bi obavio nuždu, zemlja bi se otvorila i sve bi ostalo u zemlji. (Takvi su bili i svi poslanici.) 29. Među ljudima i melecima njemu je dato najviše znanja. Iako je bio ummi, to jest iako ni od koga ništa nije učio, Allah teala mu je sve objavio. Kao što su Ademu alejhisselam objavljena imena svih stvari, tako su i njemu objavljena imena i znanje o svim stvarima. 30. Objavljena su mu imena članova njegovog ummeta, njihov izgled i sve što će se među njima dogoditi. 31. Njegov razum veći je od razuma svih ljudi. 32. Sve lepe naravi koje se mogu naći kod ljudi darovane su njemu. Kada su velikog pesnika Omera ibnul-Farida upitali: „Zašto nisi hvalio Resulullaha?“, rekao je: „Shvatio sam da nemam snage da ga hvalim. Nisam našao reči kojima bih ga hvalio.“

„Neću biti zadovoljan da iko od mog ummeta ostane u džehennemu“ Hadis-i šerif

33. U rečima šehadeta, u ezanu, u ikametu, u tešehhudu u namazu, u mnogim dovama, u nekim ibadetima i hutbama, pri davanju saveta, u teškim vremenima, u kaburu, na mahšeru, u džennetu i na jeziku svakog stvorenja Allah teala stavio je njegovo ime pored Svog imena. 34. Najviša od njegovih prednosti jeste to što je Habibullah. Allah teala učinio ga je Sebi miljenikom i prijateljem. Voleo ga je više od svakoga i više od svakog meleka. Rekao je: „Ako sam Ibrahima učinio Halilom, tebe sam učinio Svojim Habibom.“

35. Ajet-i kerim čije je značenje: „Davaću ti sve što poželiš dok ne budeš zadovoljan (dok ne kažeš: ‚Dosta!’)“2 obećava da će Allah teala Svom Poslaniku podariti sva znanja, sve prednosti, islamske propise, pomoć i pobedu nad neprijateljima, njegovom ummetu osvajanja i pobede, a na kijametu svaku vrstu šefaata i tedžellija. Kada je spušten ovaj ajet-i kerim, Poslanik je pogledao Džibrila alejhisselam i rekao: „Neću biti zadovoljan da iko od mog ummeta ostane u džehennemu.“ 36. Allah teala se u Kur’an-i kerimu svakom poslaniku obratio njegovim imenom, a Muhammedu alejhisselam rečima: „O Moj Resule! O Moj Poslaniče!“ 37. Govorio je na svakom narečju arapskog jezika, veoma jasno i lako razumljivo. Onima koji su dolazili iz raznih krajeva i pitali ga odgovarao je na njihovom narečju. Oni koji su ga slušali ostajali su zadivljeni. Govorio je: „Allah teala me je veoma lepo vaspitao.“3

38. Malim brojem reči objašnjavao je mnogo toga. Više od sto hiljada njegovih hadis-i šerifa pokazuje da je bio „Dževamiul-kelim“.

Neki učenjaci rekli su: „Muhammed alejhisselam objavio je četiri temelja islamske vere četirima hadisima:

- ‚Dela se vrednuju prema nijetima.‘4

- ‚Halal je očigledan i haram je očigledan.‘5

- ‚Tužilac treba da dovede svedoka, a tuženi da se zakune.‘6 i

- ‚Iman čoveka neće biti potpun dok ne poželi svom bratu u veri ono što želi sebi.‘7 Prvi od ova četiri hadisa temelj je znanja o ibadetu, drugi – o međuljudskim odnosima (muamelat), treći – o husumatu, to jest o pravosuđu i upravi, a četvrti – o pristojnosti i ahlaku.“8

39. Muhammed alejhisselam bio je masun (zaštićen) i masum (bezgrešan). Ni svesno ni nesvesno, ni veliki ni mali, ni pre četrdesete godine ni posle nje nije učinio nijedan greh. Nije viđen nijedan njegov ružan postupak. 40. Muslimanima je naređeno da, sedeći u namazu, nazovu selam Muhammedu alejhisselam učeći: „Esselamu alejke ejjuhen-nebijju ve rahmetullahi“. U namazu nije dozvoljeno nazvati selam nekom drugom poslaniku ili melecima. 41. U hadis-i kudsiju rečeno je: „Da nije tebe, ništa ne bih stvorio!“9

42. Drugi poslanici sami su odgovarali na klevete kafira. A na klevete izrečene protiv Muhammeda alejhisselam odgovorio je Sam Allah teala i odbranio ga. 43. Ummet Muhammeda alejhisselam brojniji je od svih ummeta drugih poslanika zajedno. Oni su od drugih uzvišeniji i časniji. U hadis-i šerifima objavljeno je da će dve trećine onih koji uđu u džennet biti iz ovog ummeta. 44. Sevapi koji će biti dati Resulullahu višestruko su veći od sevapa koji će biti dati drugim poslanicima.

Koliko sevapa bude dato onome ko učini primljeni ibadet ili dobro delo, toliko će biti dato i njegovom učitelju. Učitelju njegovog učitelja – četiri puta više, njegovom učitelju – osam puta, a učitelju tog učitelja – šesnaest puta više, i tako će se svakom učitelju, sve do Resulullaha, davati dvostruko više sevapa nego njegovom učeniku. Na primer, dvadesetom učitelju biće dato 524.288 sevapa. Muhammedu alejhisselam daće se sevap za svako delo svakog pripadnika njegovog ummeta.

Ako se na osnovu ovog računa razmisli o broju sevapa koji će biti dati Muhammedu alejhisselam za svako delo, njihovu ukupnu količinu ne zna niko osim Allaha teala. Objavljeno je da su selef-i salihin bolji i uzvišeniji od onih koji su došli kasnije. Po broju sevapa ova prednost je očigledna. 45. Haram je dozivati ga po imenu, govoriti glasno pored njega, dozivati ga izdaleka i preticati ga na putu. Ummeti drugih poslanika dozivali su svoje poslanike po imenu. 46. Džibrila alejhisselam video je u liku meleka dva puta. Nijedan drugi poslanik nije ga video u njegovom izvornom liku. 47. Džibril alejhisselam došao mu je dvadeset četiri hiljade puta. Od drugih poslanika najviše je dolazio Musi alejhisselam – četiri stotine puta.

„Ko neprijateljuje prema mom ehl-i bejtu, munafik je (licemer)“ Hadis-i šerif

48. I Israfil alejhisselam mnogo puta je dolazio Muhammedu alejhisselam. Drugim poslanicima (alejhimussalavatu vetteslimat) dolazio je samo Džibril alejhisselam. 49. Dozvoljeno je moliti Allaha teala zaklinjući Ga Muhammedom alejhisselam, a zaklinjati Ga drugim poslanicima i melecima nije dozvoljeno. 50. Posle Muhammeda alejhisselam drugima je učinjeno haramom da se žene njegovim suprugama, i u tom smislu objavljeno je da su one majke vernika.

Supruge drugih poslanika (alejhimussalavatu vetteslimat) ili su im nanosile štetu, ili im nisu bile od koristi. A mubarek supruge Muhammeda alejhisselam (radijallahu teala anhunne) bile su mu pomoćnice u poslovima ovog sveta i ahireta, strpljivo su podnosile siromaštvo, zahvaljivale su i mnogo su se trudile u širenju islama. 51. Srodstvo po lozi i po uzroku, to jest po krvi i po braku, na kijametu neće biti od koristi. Srodnici Resulullaha izuzeti su od toga. 52. Nositi ime Resulullaha korisno je i na ovom svetu i na ahiretu. Pravi vernici koji nose njegovo ime neće ući u džehennem. 53. Svaka njegova reč i svako njegovo delo ispravni su. Allah teala potvrđuje ispravnost svakog njegovog idžtihada. 54. Voleti ga farz je za svakoga. Rekao je: „Ko voli Allaha teala, voli i mene.“ Znak ljubavi prema njemu je slediti njegovu veru, njegov put, njegov sunnet i njegov ahlak. U Kur’an-i kerimu naređeno mu je da kaže: „Ako mene sledite, Allah teala će vas voleti.“

55. Vadžib je voleti njegov ehl-i bejt. Rekao je: „Ko neprijateljuje prema mom ehl-i bejtu, munafik je (licemer)“. Ehl-i bejt su njegovi rođaci kojima je haram uzimati zekat. To su njegove supruge i vernici iz loze njegovog pretka Hašima, to jest potomci Alije, Ukajla, Džafera Tajjara i Abbasa.

56. Vadžib je voleti sve njegove ashabe. Rekao je: „Posle mene ne neprijateljujte prema mojim ashabima! Voleti njih znači voleti mene. Biti njihov neprijatelj znači biti moj neprijatelj. Ko njih uznemiri, mene je uznemirio. A ko mene uznemiri, uznemirio je Allaha teala. Allah teala će kazniti onoga ko Njega uznemiri.“

57. Allah teala stvorio je za Muhammeda alejhisselam dva pomagača na nebu i dva na zemlji. To su Džibril, Mikail, Ebu Bekr i Omer (radijallahu teala anhum edžmain).10 58. Svako, muško ili žensko, ko umre u odraslim godinama, u kaburu će biti upitan o Muhammedu alejhisselam. Kao što će se pitati: „Ko je tvoj Gospodar?“, pitaće se i: „Ko je tvoj poslanik?“ 59. Učiti hadis-i šerife Muhammeda alejhisselam jeste ibadet. Onome ko ih uči daje se sevap.

Kad se uči hadis-i šerif, mustehab je uzeti abdest, obući čistu odeću, namirisati se, staviti knjigu hadis-i šerifa na uzvišeno mesto, da onaj ko uči ne ustaje zbog onih koji dolaze spolja i da slušaoci ne razgovaraju među sobom. Lica onih koji stalno uče hadis-i šerife postaju nurna, sjajna i lepa. I kad se uči Kur’an-i kerim, treba poštovati ova pravila pristojnosti. 60. Da bi uzeo njegov mubarek duh, Azrail alejhisselam došao je u liku čoveka i zatražio dozvolu da uđe. 61. U svom kaburu on je živ životom koji mi ne poznajemo. U kaburu uči Kur’an-i kerim i klanja namaz. (Takvi su i svi poslanici.) 62. Meleci koji čuju muslimane kako u svakom kutku sveta donose salavat na Resulullaha (sallallahu alejhi ve sellem) dolaze kod njegovog kabura i javljaju mu. Njegov kabur svakog dana posećuju hiljade meleka. 63. Zemlja u njegovom kaburu uzvišenija je od svakog mesta, od Ka’be i od dženneta. 64. Dela i ibadeti njegovog ummeta pokazuju mu se svako jutro i veče. On vidi i one koji ih čine i upućuje dovu da se oprosti onima koji greše. 65. Posećivanje njegovog kabura mustehab je i za žene. A druge kaburove smeju da posećuju samo u vreme kad ima malo ljudi i u odeći koja priliči muslimanki. 66. Kao što je bilo dok je bio živ, tako i posle njegovog preseljenja na ahiret, Allah teala u svakom kraju sveta i u svako vreme prima dove onih koji čine tevessul njime, to jest koji mole radi njega i njegovog ugleda.

Jedan seljak došao je do njegovog kabura i rekao: „Gospodaru moj! Naredio si da se robovi oslobađaju. Ovo je Tvoj Poslanik, a ja sam jedan od Tvojih robova. Radi Tvog Poslanika oslobodi me vatre džehennema!“ Tada se začuo glas: „O robe Moj! Zašto si tražio da samo ti budeš oslobođen? Zašto nisi tražio da svi Moji robovi budu oslobođeni? Idi! Oslobodio sam te džehennema.“

Jedan od poznatih evlija, Hatim Esam, stao je pored kabura Resulullaha i rekao: „Gospodaru moj! Posetio sam kabur Tvog Poslanika. Nemoj me vratiti praznih ruku!“ Tada se začuo glas: „O robe Moj! Primio sam tvoju posetu kaburu Mog Habiba. Oprostio sam tebi i onima koji su ga zajedno s tobom posetili.“

Imam Ahmed Kastalani (rahmetullahi alejh) priča: „Nekoliko godina patio sam od jedne bolesti. Lekari nisu mogli da joj nađu leka. Jedne noći u Mekki mnogo sam se molećivo obraćao Resulullahu. Te noći u snu sam video jednog čoveka. Na papiru u njegovoj ruci pročitao sam: ‚Ovde je, s dozvolom Resulullaha, zapisan lek za bolest Ahmeda Kastalanija.‘ Kad sam se probudio, bolesti više nije bilo.“ Kastalani još priča: „Jedna devojčica obolela je od padavice. Mnogo sam se molećivo obraćao Resulullahu da ozdravi. U snu mi je jedan čovek doveo džina koji je devojčicu razboleo i rekao: ‚Njega ti je poslao Resulullah.‘ Naljutio sam se na džina i viknuo na njega. Zakleo mi se da neće uznemiravati devojčicu, a ja sam se probudio. Ubrzo sam čuo da je devojčica ozdravila od padavice.“

67. Na Sudnjem danu prvi će iz kabura ustati Resulullah. Na njemu će biti džennetska odeća. Na Buraku će otići na mesto mahšera, a u ruci će mu biti zastava koja se zove „Liva-i hamd“. Poslanici i svi ljudi stajaće pod tom zastavom. Svi će biti veoma izmučeni čekanjem od hiljadu godina. Ljudi će redom odlaziti poslanicima Ademu, Nuhu, Ibrahimu, Musi i Isi (alejhimusselam) i moliti ih da učine šefaat da počne obračun. Svaki od njih navešće svoje opravdanje, reći će da se stidi i boji Allaha teala i uzdržaće se od šefaata. Na kraju, kad odu Resulullahu i zamole ga, on će pasti na sedždu, uputiti dovu i njegov šefaat će biti primljen. Najpre će biti obavljen obračun njegovog ummeta; oni će prvi preći Sirat-ćupriju i prvi ući u džennet. Kuda god prođu, sve će obasjati nurom.

Kad hazreti Fatima bude prelazila Sirat-ćupriju, biće rečeno: „Neka svako zatvori oči! Dolazi kći Muhammeda alejhisselam.“

68. Mesto koje će Resulullah imati u džennetu zove se Vesila. To je najviši stepen dženneta. Tamo se nalazi koren drveta Sidretul-munteha, čija se po jedna grana pruža do svakog stanovnika dženneta. Stanovnicima dženneta blagodati će dolaziti s tih grana.

69. U ezanu koji se učio za namaz u vreme Adema alejhisselam izgovaralo se i ime Muhammeda alejhisselam.

70. U Tevratu, Indžilu i Zeburu Muhammed alejhisselam, četvorica njegovih halifa, njegovi ashabi i neki iz njegovog ummeta opisani su lepim osobinama i pohvaljeni. Allah teala je iz Svog imena Mahmud izveo reč „Muhammed“ i dao ju je kao ime Svom Habibu. Allah teala je od Svojih imena dao Svom Habibu i imena Rauf i Rahim. 71. Kad je imao tri godine, kad mu je u četrdesetoj godini objavljeno poslanstvo i kad je u pedeset drugoj godini odveden na Miradž, meleci su mu otvorili grudi. U legenu koji su doneli iz dženneta oprali su mu srce džennetskom vodom. 72. Svojim očima video je sedam zvezda u zvezdanom jatu zvanom „Surejja“, koje se nalazi pored sazvežđa Bik (Sevr), i saopštio njihov broj. To zvezdano jato zove se još i Pervin i Vlašići. 73. Bilo je onih koji su pili njegovu krv od hadžameta (puštanja krvi). Kad ju je jedan od njih popio, Poslanik je rekao: „Džehennemska vatra ga neće peći.“ 74. Jedna od njegovih velikih mudžiza jeste to što je odveden na Miradž. Na džennetskoj životinji zvanoj Burak odveden je iz Mekke u Jerusalim (Kuds). Odatle je odveden na nebesa i na Arš. Pokazane su mu čudesne stvari. Video je Allaha teala očima glave, na način koji se ne može pojmiti. (Ali to viđenje zbilo se izvan materijalnog sveta, to jest u ahiretskom svetu.) U jednom trenu ponovo je vraćen u svoju kuću. Mudžiza Miradža nije data nijednom drugom poslaniku.

75. Njegovom ummetu postalo je farz da jednom u životu donesu salavat i selam na njega. I Allah teala i meleci donose salavat i selam na njega.

„Želim da budem poslanik-rob“ Hadis-i šerif

76. I noću, i budan i u snu, i sam i među mnogima, i na putu i kod kuće, i u boju, i kad se smejao i kad je plakao, njegovo mubarek srce uvek je bilo s Allahom teala. A u nekim trenucima bilo je samo s Allahom teala.

Da bi mogao da obavlja svoje dužnosti na ovom svetu i da svoje mubarek srce okrene svetu ljudi, dolazio bi svojoj supruzi Aiši (radijallahu anha) i govorio: „O Aiša! Porazgovaraj malo sa mnom (da dođem k sebi)“, a zatim bi odlazio da savetuje i upućuje svoje ashabe. Pošto bi sunnet sabah-namaza klanjao kod kuće i malo porazgovarao s Aišom (radijallahu anha), odlazio bi u mesdžid da kao imam predvodi ashabe u farzu. Ovo stanje spada u posebnosti svojstvene samo Poslaniku (hasais). Da je izašao ne porazgovaravši s Aišom (radijallahu anha), zbog božanskih tedžellija i nurova niko ne bi mogao da ga gleda u lice. 77. Nije želeo čin i vladavinu, nego je želeo poslanstvo i siromaštvo. Jednog jutra, razgovarajući sa Džibrilom alejhisselam, rekao je da te noći u kući nisu imali ni zalogaja hrane. U tom trenutku došao je Israfil alejhisselam i rekao: „Allah teala je čuo šta si rekao i poslao me je. Ako hoćeš, neka svaki kamen koji dotakneš rukom postane zlato, srebro ili smaragd. Ako hoćeš, budi poslanik kao vladar.“ Resulullah je tri puta rekao: „Želim da budem poslanik-rob.“

78. Drugi poslanici (alejhimussalavatu vetteslimat) bili su poslanici u određeno vreme i u određenoj zemlji. A Muhammed alejhisselam poslat je kao poslanik svim ljudima i džinima na zemlji do Sudnjeg dana. Ima i učenjaka koji su objavili da je on poslanik i meleka, i životinja, i biljaka, i neživih stvari, jednom rečju, svih stvorenja.

79. Njegova milost i korist raširili su se na sva bića. Njegova korist vernicima je očigledna. Kafiri u vreme drugih poslanika (alejhimussalavatu vetteslimat) kažnjavani su na ovom svetu i uništavani. A oni koji nisu poverovali u njega nisu kažnjeni na ovom svetu. Jednog dana rekao je Džibrilu alejhisselam: „Allah teala je objavio da sam ja milost svetovima. Da li je i tebi pripao udeo iz moje milosti?“ Džibril je rekao: „Pred Allahovom veličinom i strahotom uvek sam bio u strahu kakav će biti moj kraj. Kad sam doneo ajete koji objavljuju da sam pouzdan (emin) (20. i 21. ajet sure Tekvir), tom pohvalom spasao sam se od strašnog straha i smirio se. Može li biti veće milosti od ove?“ 80. Allah teala poželeo je da Muhammed alejhisselam bude zadovoljan. (Kao što smo naveli u 35. faziletu, Allah teala će mu davati ono što želi dok ne bude zadovoljan. O tome je objavljeno u suri Duha.)

81. U knjizi „Mevahib-i ledunnijje“ kaže se da je poznat hadis-i šerif: „Zamolio sam svog Gospodara da se moj ummet ne složi u zabludi (dalalet). On je to primio.“

U jednom drugom hadis-i šerifu rekao je: „Allah teala vas je sačuvao od tri stvari. Prvo: sačuvao vas je od toga da se složite u zabludi. Drugo: ko umre od zarazne bolesti, dosegnuće sevap šehida. Treće: ako dva dobra muslimana posvedoče za jednog muslimana govoreći: ‚On je dobar čovek‘, taj musliman će ući u džennet.“

U jednom hadis-i šerifu rekao je: „Ihtilaf (razmimoilaženje) mojih ashaba milost je za vas“ i „Ihtilaf mog ummeta (njegova podela na mezhebe u delima) milost je“. Njegov ummet, trudeći se da nađe istinu i ono što je ispravno, dolazi do razmimoilaženja. A taj trud je uzrok milosti. Ovaj hadis-i šerif porekla su dvojica: jedan je madžin, a drugi mulhid. Madžin je varalica koji veru pretvara u oruđe za sticanje ovozemaljske dobiti. A mulhid je zabludeli koji, tumačeći ajet-i kerime prema ovozemaljskim interesima, postaje kafir. Jahja ibn Said kaže: islamski učenjaci olakšavaju stvari. Za jednu stvar jedan je rekao „halal“, a drugi „haram“. Ono što su za dobre ljude nazvali halalom, u vreme pokvarenosti nazvali su haramom. Kao što pokazuju gornji hadis-i šerifi, idžma-i ummet, to jest saglasnost učenjaka koji se zovu mudžtehidi, ubraja se u edille-i šerijje (šerijatske dokaze). To jest, to je jedan od četiri izvora verskog znanja, i sva četiri mezheba su istina. Mezhebi su milost Allaha teala muslimanima. 82. Mubarek kćeri i supruge Resulullaha (radijallahu teala anhunne) najuzvišenije su među ženama sveta. I svi njegovi ashabi, posle poslanika, najuzvišeniji su od svih ljudi. Njegovi gradovi, Mekke-i mukerreme, a zatim Medine-i munevvere, najvrednija su mesta na zemlji. Za jedan rekat namaza klanjan u njegovom mubarek mesdžidu zapisuje se sevap hiljadu rekata. Tako je i s drugim ibadetima.

Prostor između njegovog kabura i minbera jeste džennetski vrt. Rekao je:

„Ko me poseti posle moje smrti, kao da me je posetio dok sam bio živ. Vernik koji umre u jednom od Haremejna biće na Sudnjem danu proživljen u sigurnosti.“ Gradovi Mekka i Medina nazivaju se Haremejn. 83. Svačija loza nastavlja se preko sina. A loza Muhammeda alejhisselam nastavlja se preko njegove kćeri Fatime. To je objavljeno i u hadis-i šerifu. 84. Svaki čovek ima pratioca iz reda džina. Taj šejtan je kafir. Ubacujući vesvese u srce, trudi se da čoveku uzme iman i navede ga na greh. Resul alejhisselam doveo je do imana svog pratioca iz reda džina.

85. Kad je Resulullahu (sallallahu teala alejhi ve sellem) došlo vreme preseljenja na ahiret, došao mu je Džibril alejhisselam, doneo mu selam od Allaha teala i rekao da se Allah teala raspituje za njegovo stanje. Saopštio mu je da će preseliti na ahiret i doneo mnogo radosnih vesti za njega i njegov ummet.

Ne uzimam ceo svet za prašinu s tvojih stopa, ja Resulallah!
Sedam nebesa ne menjam za jednu tvoju vlas, ja Resulallah!
Siddikova želja je samo jedna tvoja omaška, ja Resulallah!
Irfanova čežnja je da bude prah pod tvojim nogama, ja Resulallah!